Sranje

Glupa konstatacija na situacije tokom igre pokera, karakteristična za početnike u igri koji još nisu shvatili da je istina zapravo obrnuta.

Детаљно проверавати нешто, често у недоглед.

Израз настао од старе технике проверавања гума на аутомобилу (а неретко и одлепљивања јаја).

Emisija na Rtsu u kojoj poznata plavuša ide po Srbiji i seksualno pomaže sirotinju sa trošnim kućama.

Nije neka preterano neobična stvar, imamo je valjda svi u frižideru, u pitanju je odeljak pri vrhu vrata sa tačno onoliko udubljenja koliko nema jaja u standardnom pakovanju tako da posle mora da se nađe mesto i za kutiju. Mnogi je stoga ne koriste, mislim pregradu. Ko što rekoh sama pregrada nije neobična, neobično je to što sam pre nekoliko dana u njoj našao tri bubarusa, vizuelna autopsija pokazala je da su dvojica preminula usled promrzlina a treći je bio na samrti. Bela smrt. Strašno. Neobični neki Rusi što crkavaju već na plus pet al dobro.

Neobičnije je ipak pitanje šta koji moj tri bube u ropcu traže rano ujutro u praznoj pregradi za jaja. Nakon što sam promozgao malo pala mi je na um stara bušmanska priča o groblju slonova. To je po predanju izolovano mesto na koje stari slon, kad oseti da mu se približava kraj odlazi da umre. Ova priča je i danas vrlo popularna i retko propušta da izazove obilato curenje telesnih tečnosti iz usnih šupljina lovaca na slonovaču, bila istinita ili ne. Međutim, bube, kao što svi znamo nisu slonovi tako da teorija pada u vodu, a ako si i otišao na skrovito mesto da dostojanstveno umreš šta će ti društvo, mogao si isto tako da krepaneš i u sudoperi.

Nakon što se uz dužne počasti otarasih bubijih ostataka, latih se čašice domaće ljute da se dezinfikujem i promozgam još malo. Ovo bi možda moglo da dovede do zaključka da sam bube pojeo, međutim to nije istina. Elem, pošto dodatno mozganje nije donelo ništa novo, lakomisleno sam čitavu stvar pripisao slučaju i otišao svojim putem i sve bi to bilo sasvim u redu da se zgoda nije ponovila sledećeg jutra. A kada sam i narednog opet zatekao tri bube već sam video da je vrag odneo šalu i počeo bolje da pazim na svoje postupke, osobito uveče.

Sledećeg jutra - opet tri bube, pa majku mu kalajisanu ček da se setim šta sam radio sinoć, seo da gledam mitbasterse što sam poskidao, sipao jogurt, uzeo pola tviksa a drugu polovinu spremio u frižider kao i svake prethodne večeri... čekaj malo brate mili, ako sam svake večeri ostavljao po pola tviksa tu se nešto ne slaže, kako god obrnem račun, četiri polovine tviksa sam u minusu. Tu smo dakle, odjednom čitava stvar ima debelog smisla.

Поспрдица у настајању на рачун ортаковог шареноликог начина облачења (да не кажем стајлинга и навучем гнев традиционалиста), базирана на боји дресова КК из наслова а левела зрачења на Гајгеровом бројачу лоцираног негде између румунског бувљака и покојне нуклеарке у Фукушими.

Углавном - одевна комбина пре одговарајућа за привлачење лептира и 'чела него ли оку згодног женског чељадета у препуном клубу.

Период од две године. Врло кратак временски рок, само што није.
Пише се малим почетним словом и не треба га мешати са политичарем
по коме је назван, а чије име се пише великим почетним словом.
Односи се искључиво на период чекања на догађаје у будућности
(није неопходно да дo њих и дође), али је због честог понављања
почео да се користи и у другим условима.

Vremenski period neophodan da se nešto uradi, napravi, postigne... A često čak ni tad.

U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

Поспрдица на рачун дежурне мукице којој је неко нагазио на курје око. Варијација на тему дрмања кавеза резервисана за мајчине душице.

Izvorno označava komandu kojom se naređuje kučetu da ide uporedo sa vlasnikom, to jest *uz nogu*. U prenesenom značenju ovo je upozorenje liku koga krasi pamet jednog Slavoljuba da ne bleji levo-desno, da ne lelemudi i ne pravi budalu od sebe. Čisto da mu se stavi do znanja gde mu je mesto, za njegovo dobro, naravno.

Ударај ниско да ниже не можеш. Спуст епских размера. Закуцај сељобера да му не остане ништа друго сем да ископа гроб и легне у њега.

Najrelevantniji opis odevnih kombinacija novokomponovane ženske mlađarije petkom i subotom uveče.

Govnjiva motka savremenog doba.Izmišljotina o kojoj bi čika Frojd (da je živ) mogao reći mnogo toga. Ako ti je mali kurac, to će nadoknaditi veliki selfi štap. Ako ne jebeš, bar možeš da snimaš jebačke selfi fotografije.

Glagol koji opisuje čoveka čije je raspoloženje kako vetar duva. Čas tužan, čas srećan, čas izmrgođen, ne može se videti šta mu je! I ti što uspeju da vide šta mu je, počinju da boluju od oscilatorne bolesti. Čas im je glava u amplitudi, čas u ravnoteži, čas u elongaciji... Posledice ovoga su neočekivana amnezija i godine protraćene kod psihijatra.

Rmpalija nadljudske snage i pameti poput istoimenog alata. Bicman. Cepanka.

Spisak švalera koji ti dotadašnja riba izdeklemuje uz pedalu nakon što si je jednom prevario.

Једна од ретких позитивних ствари у глави манијака/шизофреничара, која искључиво служи за сузбијање негативних мисли које претходе поступцима. Нажалост, не успева увек да преовлада у глави дотичног.

Najzajebanija stvar za definisanje i to ne samo na ovom sajtu nego od velikokg praska do danas uopšte.

Singularitet je termin, fenomen, pojava (a niko ne zna šta je) koja prkosi zdravom zemaljskom (a možda i vanzemaljskom) razumu na svaki način zbog toga što je on verovatno SVE i verovatno i istovremeno NIŠTA. Neće vas valjda zbuniti (a znam da hoće) ako kažem da je to mesto (ako je uopšte mesto) u kome je SVE i od koga sve POČINJE (ako uopšte u njemu pojam vremena nešto znači što svaki početak nužno zahteva). Sve u svemu, nešto što vas može učiniti konfuznim više nego bilo šta na ovom svetu i nešto što će najefikasnije ubiti volju u vama za saznavanjem i otkrivanjem tajni univerzuma i naravno definisanju istih. Uzročno-posledično pitanje “šta je straije kokoška ili jaje?” je prava teletablis zanimacija u odnosu na tajne singulariteta.

Singularitetom se opisuje stanje kada je sve na ovom svetu, ali ama baš sve, bilo u stanju kosmičkog embriona ili nečemu što je još mladje od embriona. Iz ovog beskrajno majušnog i beskrajno gustog zametka nastala je cela Vasiona i ono što je u njoj. Ako zamislite (a ne možete) tačku koja je toliko mala da i nema dimenzije i da u njoj sabijete svu materiju Vasione blizu ste onoga što se zove singularitet. Rekosmo zamislite i sabijte … e tu je kvaka, kao mislilac, sabijač i u neku ruku kreator singulariteta morate da se nalazite negde, ali negde van singulariteta ne postoji, negde ne postoji ni u samom singularitetu, što vas baca u logičku zajebaciju da je mislilac i sabijač ili singularitet “lično” i ne može da ga vidi, zamišlja i razume a kamo li sabije, ili se potpuno sjebete pa zaključite da mislilac i sabijač uopšte ne postoji jer nema gde da postoji.

Ako singularitet ipak zamišljate kao malu, okruglu petardu koja “visi” negde u prostoru i “čeka” da prasne velikim praskom i podari vam radost postojanja u Vasioni, opet ste se zajebali. Izvan singulariteta PROSTOR NE POSTOJI, nema ničega, jednostavno petarda nema gde da “visi”, nema čak ni vas koji čekate da vidite vatromet jer ste vi produkt velikog praska i deo Vasione koja još uvek “čeka” da nastane i “kreira” prostor za posmatrače. Da, pomenusmo glagol čekati … opet kvaka, nema čekanja u singularitetu jer u njemu vreme ne da ne teče - VREME NE POSTOJI.

Pa šta postoji koje pičke materine u tom singularitetu pitamo svi.

Pa postojala je cela naša vasiona (sva njena materija) koja nije ni u prostoru niti u vremenu. Eto to je singularitet, x=0, y=0, z=0, t=0, m=∞. Sve za šta znamo je bilo u njemu ali na način i u formi koju ne možemo da zamislimo. Jednostavno ljudski mozak ne poseduje “dimenziju” neophodnu za shvatanje tvrdnje da je u singularitetu sve, ali to sve nije ni u prostoru (NIGDE) ni u vremenu (ne postoji reč za NIJE U VREMENU), pa ako nije nigde onda verovatno i ne postoji, a svi jebeno znamo da postoji. Ili, singularitet je sve, što po ljudskoj logici znači i svuda i uvek, ali kako u singularitetu prostora i vremena nema to automatski znači da nije nigde, … i slične zajebacije i logičke vratolomije.

Zašto ljudima nedostaje moždana “dimenzija” za potpuno razumevanje singulariteta? Pa verovatno iz istog razloga zato što krokodilima nedostaje moždana “dimenzija” za razumevanje integrala ili, recimo, književnosti Milorada Pavića.

Na kraju, pitate se gde je ovde zabava i neophodna zajebancija u definisanju. Odgovor naslućujete; u singularitetu nema ni prostora ni vremena za zajebanciju, a i kad bi bilo ne bi vam mnogo stalo do toga. Isuviše je “skučen” i “statičan” za ozbiljniju zabavu.

Jebeno za definisanje u pičku lepu materinu, ali ipak donekle zabavno.