Човек је невин све док се не докаже да више нема пара.

To je kad stalno misliš da su definicije namenjene baš tebi, svi te mrze i namerno stavljaju definicije gde te proganjaju i vređaju.
Nekad i jesu namenjene baš tebi...Ne, ne, i ne to nije istina, da li je moguće da me toliko mrze, ma mora da je to...ma to je...da, to je samo ili možda nije... ma bre, jeste to je samo Vukajlija paranoja!

Колоквијум на који си изашао, а да притом ниси такно књигу.
Комедија. Пишање. Лол.
Добијеш папир с питањима, а на њему све енигма до енигме, мађија до мађије, енкриптоване формуле, све уз објашњења на старогрчком. Притом је градиво које си некад, у својој славној прошлости и знао, анатемисано, па су веће шансе да се међу испитним питањима нађе Минимаксов тестамент, годишњи рачун Адвентистичке цркве, сажета биографија Јована Ћирилова или рецепт мелема за чир од гвинејског шипурка.

Мош да се смејеш, ил да плачеш. Боље да се смејеш и дислоцираш са територије надлежног факулета, него да улудо силујеш ганглију и траћиш своје време.

Muziciranje jeftinim, lakim notama radi udovoljavanja pijanoj masi.

Roditelji, i to ne svaki.
Ovaj nadimak zasluže oni koji se ponašaju kao da su stariji nego što jesu, što je najčešće posledica toga da se njihova djeca ponašaju kao da su mlađa nego što jesu.
Matorci su stalno zabrinuti roditelji, oni oprezni, često namršteni... Ponekad zaborave da su živi, njihova djeca nisu svjesna da su ikad i bili.
Matorci se sjećaju sebe u tim godinama i mudro ćute o tome, dokaze su sakrili a krv ohladili. Boje se svojih gena u tim mladim, ludim tijelima. Oni su nekad posjedovali tlo i more, bili neuhvatljivi oku i ruci, često rizikovali sve da bi dobili malo, i imali dovoljno sreće da prežive. Niko im ne obećava da će se takva istorija ponoviti...

Superlativ tišine.

Prodavačica ljubavi. Svestrana žena, devojka sa naslovne strane. Ispunjenje cilja, san snova svakog malog drkadžije.
Kad propustite sve prilike, i kad nestanu i teoretske šanse, zahvaljujući njoj ćemo ipak jebati i završiti u paklu. Kad postanete neko i nešto, završite fakultet i zaposlite se na građevini, ona će vam biti jedina svetla tačka u životu. Mesec dana rintanja za sat vremena sa njom.
Sakrijete se u svoju mišiju rupu, svoj jebarnik i uživate u onom trenutku u kom se osećate kao da ste doživeli stotu, iako ona možda i jeste stota, mada, nije ni bitno. Život je lep.
Znate da ćete se sutra opet češati po butini, ostati bez dinara i grebati se za pivo, ali boli vas kurac. I tako iznova i iznova dok uz žestinu ne zbarite onu pravu i zaglavite doživotnu.

Ono što će svaka domaćica pre da kaže, nego da prizna da je usrala koru za tortu.

Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …

Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.

Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.

Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...

Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?

A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?

Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.

Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.

* * *

Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.

A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.

Neizlečiva i teška bolest. Česta je i manifestuje se povećanim pritiskom, bolom određenog organa (ideš mi na kurac) i crvenilom u licu. Uzrok je kontakt sa masom po autobusima, na ulici, poslu, školi itd. Kao što rekoh, neizlečiva je, ali može da se ublaži izbegavanjem.

Činjenica da je trgovina belim robljem započeta prodajom crnaca.

Дете које од малена показује склоност ка гурању прстију у штекере, сијалична грла, грејалице...

Реченица којом матираш у секунди сваку продавачицу која неће да ти уситни паре.

Mini-otvor između prstiju kroz koji smo, kad smo bili klinci, gledali horor filmove.

Ustati iz kreveta pre nego što dobiješ jutarnju erekciju.

Osoba navučena na knjige u elektronskom formatu.

Број који садржи све знање овога света сакупљано кроз генерације и генерације претходника.

Svi mi pričamo kako nam treba jedna dobra, finansijska injekcija, da novac uđe, okrene se, privreda se pokrene, mi se međusobno razdužimo i na kraju svi srećni!

Autobus za pedeset ljudi ili sto Beograđana.

Neverbalna reakcija na ultimativnu budalaštinu, kada osoba koja ju je izgovorila/uradila ne zaslužuje ni da joj se skrene pažnja na njenu glupost.