... osim ako mu ne zafali neki pojam za rešavanje ukrštenih reči.

Osmišljeni da bi čoveku uništili život. Zbog njih gubiš posao. Zbog njih gubiš prijatelje. Zbog njih gubiš porodicu. Zbog njih gubiš voljene osobe. Zbog njih gubiš glavu.

Nemamo leba da jedemo, ali zato imamo principe. A oni koče napredak. Koče evoluciju. Principi se suprotstvaljaju opstanku najjačih. Principi se drže retardiranih ideja i ideologija i guše sreću. Ni jedan čovek koji se tvrdoglavo drži svojih principa nije srećan čovek. Gde počinju principi, tu se završava život. Na principima bujaju tuga, čemer i jad. Principi odvode u krajnost u kojem vlada mrak.

Kinezi su videli simboliku i životnu filozofiju u stabljici bambusa. Savitljiv, mudro dozvoljava vetru da ga povije čak do zemlje. Ali nikada se ne lomi. Zato će kinezi uskoro vladati svetom, a mi ćemo da pušimo kurac.

Poštapalica koja voz rečenice malo iskrene iz šina da biste Vi pokazali kako imate potpunu kontrolu i Vi u sve što je do sada rečeno ne verujete i dosta Vam je više, sad će biti po vašem. Takodje kada mamu isečete na polovine - jedna polovina. REČ! REČ! Ne pravu mamu - spusti taj nož!!! Jbt sa kakvim ljudima ja radim...

Komsija je izuzetno rasprostranjena vrsta coveka, a glavno staniste, gde je i naj rasprostranjeniji su mu urbane sredine.
Komsija potice od latinske reci komsikus, sto bi u slobodnom prevodu na naski znacilo dosada, drndalo ili, kako ga neki naucnici prevode-gnjavator.
Komsija se deli na mnogo razlicitih vrsti, ali je svaka prica za sebe, a povezani su samo recju ,,komsija" u svom imenu.

Dakle, sada cu navesti podelu ovog bica:

1. na prvom mestu vidimo Komsu. Komsa je onaj kul lik, koj se uvek javi onim ,,oooooooooo pa de si komsija" ili necim slicnim. U slucaju da Komsa deli zgradu sa vama, on ce vas ne izostavno sresti u liftu ili na stepenicama dok bude isao u srednju skolu, po hleb, ili po pivo.

2. na drugo mesto stavili smo Kokuza. Kokuz je dobio ime po onoj frazi: ,,Frontalni sam kokuz", ili po naski receno: ,,nemam kintu".
Takvi ce veoma cesto traziti stoju, dve stotine, a ukoliko je neki sramezljiviji tip, onda ce traziti 10 dinara(ali vise puta dnevno, tako da vam to dodje isto).

3. Prijateljski nastrojeni komsija je dobio mesto pod brojem tri. To je komsija koj je odavno otisao u penziju i sada cuva unucice dok mu je sin na poslu. On ce se uvek ponuditi da vam drzi vrata od lifta ili da vam pomogne da iznesete neku torbu. Cista je suprotnos Drndi.

4. Drnda se nasao pod cetvrtim u nizu brojeva. Naime, Drnda je onaj nadrndani, matori covek koj kao po pravilu zivi ispod vas.
On ce uvek izlaziti iz stana kada cuje kako neko trci na stepenicama, vikace na vas, cak i ako ste samo slucajno zaskriputali patikom pola metra od njegovih vrata.
On ce vam uvek busiti loptu kad sa frendovima igrate fudbal iza zgrade, na travi koju, jelte, on svojim rukama uzgaja, te ju je prisvojio za sebe.
Ova vrsta coveka nema porodicu(ili se nije ni zenio, ili su ga napustili i otisli u Indiju, Singapur ili suprotni kraj srbije).
Sto se tice plemena, njegova slika sa porodicnim zbunom je relativno izmazana i presvrljana jer se odrekao pola familije zato sto su mu kupili majcu koja nije crne boje ili zato sto doticni ljudi voze auto koj je obojen u neku boju svetliju od boje mraka.

5. Drug. Drug je vas vrsnjak koj je tu u zgradi, obicno je 1 godinu mladji/stariji. Sa njime se druzite od rodjenja i znate tacno na kojim kooridnata mu se nalazi rupa na carapi koju ptekom nosi u skolu.

6. Smarac. To su komsije koje ce uvek imati neki problem sa vama ili vasim daljim rodom te ce vas zato stalno ogovarati ili psovati. Uvek ce im pucati ventil/sporet/vodomer pa ce gasiti struju/vodu u celoj kuci.

7. Tetka. Tetka je tu da bi isla od stana do stana i pila kafu sa prijateljicama. Kad Tetka dodje u vas stan, vasa mama ce morati da se ponasa kulturno i da vas posalje po kafu, posto je u kuci nemate.
Tetka ce ostati u vasem stanu sve dok joj mama ne kazi da mora da uspavljuje vas/ vaseg mladjeg brata(iako imate 14/12 godina) pa zato mora da ide. Tetka ce zatim otici, uz onaj ispitivacki pogled ka haosu koj vam je na terasi.
Tetka ima karakteristican dugacak vrat k'o u zirafe kako bi imala veci pregled terena u stanu u kome se nadje.
Nakon svake posete, tetka ce otici obavezno punog stomaka i to: vase bombonjere koju ste dobili za rodjendan(kome ona nije prisustvoala), rum kasatoom, ratlukom ili vocnom tortom koja je ostala sa rodjendana.

Kažemo nekome ko ima enormno veliku bubuljicu na čelu.

Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.

Čudan vid sekte. Pojave se s vremena na vreme da vam usisaju kuću i odu.

Svaki čovek koji je bar jednom bio zaljubljen zna da je

Веома честа појава етикетирања женских особа. Колико год да је успешна, или се својом лепотом/радом/било чим пробила до славе, увек је познато ко јој је "трситељ".

Nenadjebivi odgovor u klinackom prozivanju, posle ovoga bilo koja prepirka nema vise smisla...

Rečenica koju izgovaraju svi apotekari u želji da vam uvale lek, bez obzira što to nije taj koji vama treba.

Користи се за опис нечега што се никад неће десити.

Postoji vrlo logično objašnjenje, koje polazi od sledećih premisa:
Sneg je hladan.
Tehnicki, sneg je lajtmotiv zime.
Dakle, sneg je zima.
Sneg je beo.
Ve-ce papir je beo.
Dakle, ve-ce papir je ladan.
Ako je beo i ladan, onda mora da je sneg.
Ali nije sneg, nego je ve-ce papir.
JEBENI VE-CE PAPIR!!!
Okej, razmisli, kako dalje?
Hmm...
Ako je ve-ce papir,
A beo je,
I iz toga izvodimo zaključak da je hladan,
mora biti da u njemu ima snega.
Ako u njemu ima snega,
u ve-ce papiru se krije zima.
Posto sneg, jelte, predstavlja zimu.
Dakle... Zima se krije na listu ve-ce papira.
...
A bre?
...

JEBEM TI LOGIKU TI JEBEM! DA TI JEBEM JA BAŠ!

Doskočica upućena gostu na slavi koji nikako da se odluči koje parče prasetine da transferuje u svoj tanjir, već neodlučno prebira viljuškom po ovalu.

Prastari proizvodi namenjeni za cedjenje soka iz gigantskih intergalaktičkih pomorandži.

Dede i babe, barem ovi moji, su bili ljudi na samoj granici ekstremne vidovitosti. Gotovo uvek su nas čekali na kapiji kada naš “kec” pun kao autobus pridje njihovoj kući. A možda i nisu bili vidoviti nego su nas tamo čekali satima dok ne stignemo. Svejedno, oni su čekali na kapiji, a mi smo konačno stigli. Onda bi usledilo 4-5 dana urnebesnog provoda koji bi započeo vožnjom prastarog Opel kadeta po dvorištu na užas svega što je pernato. Izazivali smo takvu paniku medju kokoškama i ćurkama da je panika posle zemljotresa u Kobeu prava zajebancija u odnosu na ovo. Usledilo bi jahanje prasića, kupanje u blatu, branje ISKLJUČIVO ZELENOG paradajza i utvrdjivanje da li je Sava Savanović još uvek u ambaru ili se siroma negde preselio. Ni danas ne mogu da odgovorim sebi zbog čega je branje crvenog paradjza tako dosadno i neprivlačno.

Dok je naš pir trajao baka je servirala na stotine djakonija, poslastica i starinskih kulinarskih čudesa za koje, i dan danas, tvrdim da vrede milione dolara. Vatromet boja, ukusa i mirisa. Jeli smo do pred samu granicu pucanja naših malih stomaka. Ni danas mi nije jasno kako preživesmo to prežderavanje.

Mali popodnevni predah, dan u smiraju, pa pošto je deda završio ozbiljne razgovore sa matorcima, započinjao je sve one istinite i izmišljene priče namenjene nama. Nije da je dedina priča bila nezanimljiva, ali posle onog jurcanja i one hrane, neko odozgo sa nebesa je sišao i uzeo naše male mozgove i odložio ih negde na 14-16 sati, a posle toga nam ih tiho i uredno vratio kako ništa ne bi smo primetili kad se probudimo. Spavali smo i ništa nismo sanjali. Svaki sledeći dan se ponavljao već opisanim sledom dogadjaja, ali je uvek bilo podjednako zanimljivo kao da se prvi put dešava, sve do povratka u moj mali provincijski grad.

Kad sam pre nekog vremena prolazio tim putem nisam baš očekivao da me na kapiji čekaju baba i deda jer su oboje odavno mrtvi ali se jesam nadao da ću videti istu onu kuću i dvorište sa nekim drugim starim parom. Sigurno bih svratio kod njih da popričam o uspomenama i da mi dozvole da mi budu baba i deda bar na jedan dan, ali ništa od toga. Čak sam imao problem da tačno lociram mesto gde sam provodio sve te lepe trenutke. Kada sam konačno uspeo da se dobro i precizno orjentišem shvatio sam da je na mestu gde smo jurili kokoške i ćurke sada benzinska pumpa. E do kurca, pomislih i dodadoh gas.

A Sava Savanović se definitivno negde premestio i sada nikako ne možemo da mu udjemo u trag. Nije valjda lud da sedi u rezervoaru za eurodizel.

Besmislena radnja koju smo kao deca bili primorani da vršimo u školskim sveskama. Ustvari - zavera trgovaca crvenim mastilom za hemijske i ljudi zasluženih za optimizaciju troškova u fabrici "Mladost-Ćuprija".

Samo na državnim budžetom odobrenoj češkoj mašini za izvlačenje margina mora da su uštedeli za vikendicu. A iz roditeljskog džepa je finansirano opskrbljivanje crvenih hemijskih, koje su deca za vreme školovanja jedino ikada za ovu svrhu koristila.

Doduše, lepa šansa za nejač da na kratko gvirnu u jezivu stvarnost radnika na fabričkoj traci.

Ono što ne želiš da čuješ od svoje devojke, a kad čuješ znaš da su završene dve veze. Završena je stalna veza, a završena je i "kres" varijanta.