Uzvik djevojke za vrijeme seksa kad je njoj najslađe a on hoće da ga vadi.
Rečnik / autori
LO
Lovćen
na Vukajliji od avgust 2011.viđen 23. mar 2013.
10 definicija0 odabranih116 poena
EXIT za paore.
U vreme kada EXIT-a nije bilo jedino mesto gde si mogao da čuješ tuđinski jezik i vidiš crnca u odelu i kravati(u emisiji opstanak su u kežual stilu).
Za decu je imao status praznika koji se ne sme propustiti jer bi se događaji prepričavali bar nedelju dana posle.
Ulaz:
Radomir: Pošto karta?
Šaltermajstor: 500 dinara
Radomir: Ded jednu nek se pripoveda!
Štala:
Učiteljica: Deco ovo vam je najveći bik na Sajmu ima 1400kg!
Marica: Mora biti da je najjači?!
Jovana: Taj nemož ni da ustane kaki je!
Sima: Ju vid kolka su mu jaja!
Džondir stejdž:
Savatije: Jel derane a kolko troši po jutru?
PiAr: Pa po Evropskim standardima 33 na sat
Savatije: U otac ga njegov!
IMT stejdž:
PiAr: Najnovije čedo domaćih inženjera iz Beograda je ponos naše firme traktor IMT 560 GT
Joca: A kog će mu GT?
PiAr: Pa ima nove gume i nov filter za vazduh!
Dajc stejdž:
Her Švarcmiler: Ja, dize traktor naš najbolje proisfod, kuplung od titanijum i šaltung mit ziben brzinen, dihtung u kabina nepostoji sfe kroz filtrsistem ide ...
Tihomir: Ja ja ajde sad deco da vas slikam pored Dajca sa čika Milerom, da ne pomisli žena da sam u kafanu spičko novce!
Sleng iz vremena Kraljevića Marka:
- Što si se sjebao, što si se skenjao?
Oj, junače, Banović Strahinja,
Što si mrke obesio brke?
Prođi me se, neznana delijo,
Grdne su me muke spopanule
Moju ljubu, kurvu Anđeliju,
Sada kreše silni Vlah-Alija
Te sam zato obesio brke,
Sjebao me Alija do jaja...
Onaj komad kajmaka, u obliku lopte, koji se meće na slavski oval kao ukras.
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.
Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.
Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.
Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:
1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.
2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".
3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.
4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.
5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.
I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:
- agilna uprava je uložila mnogo u sportski centar i prateće objekte stadiona u X (npr. zaboravio sam tačno gdje, neko sremsko selo, uglavnom preko stadiona od publike krave mirno pasu, a ogradu predstavljaju kukuruzi)
- Sopotski Krauč, Miloš Manojlović
- gospodin BMW Ostoja, novi Kapelo srpskog fudbala
- legendarni delegat Milivoje Milijanović
- legendarni semenkar Bidžolini
- fudbalska legenda Slobodan Plavšić Čkalja
- navijač popularnih Žicara, legendarni gospodin Poštar
- gospodin Dragan Nedeljković Kec
- Borčanelo
- sveži mladoženja Ratko Grabić
- Gospodin Zoran Moca Mitrović, borčanski Berluskoni
- Sportski Centar Jakovelo
- Mladi perspektivni sudija, za kog ne bi bilo čudo da ga vidimo uskoro i da sudi Srpsku Ligu
- Legenda beogradskog petoparca, Radovan Beli
- ima ovde materijala i za treću ligu
- Brazilska atmosfera na stadionu
Privilegija opakih. Najromantičniji ljubavni kut današnjice. Mesto odakle ultraurbani frajeri voajerišu žudeći za oblinama svoje "platonske" ljubavi bacajuću "sa' ću da ti jebem mater" poglede na ostale "beta" mužjake čopora uz "Čivas" ili "Džekdenijels".
Prostor u kome vazduhom lebdi žudnja, bes, gnev, gde sve vrvi od strasti, gde zgodna gogo igračica uz erotski ples zavodi alfa mužjaka, gde padaju halteri, gaćice, brusevi i rađaju se večne i uzavrele ljubavi koje žive i traju sve do sledeće pesme.
Kakvi balkoni, kakvo cveće, sveće, gitare, poezija, stihovi, pičke materine, priđi mom separeu!
P.S Romeo jebiga, nisi imao separe.
On je umetnik. Slika!
A šta slika? Pa, cveće izbliza. Rosnu travu, šiparice, nebo i staru Vujadinovu kolibu!
U prvom planu je cveće, a ostatak je zamućen, jer, jelte, on ima oko.
Slika mlađane deve u lokalnoj šupi, u travi, ispred zavese, na zmijskom kamenjaru.
Za razliku od fotografa amatera, on je navalentan, ekstrovertan, ima oko za nebo duboko.
On, ustvari, i ne slika... On radi fotošuting, zakazuje fotosešn uzavrelim dojkarama.
A zašto slika? Pa, zato što je umetnik!
- Ćaaaos, Brendone... Ti beše fotograf, zar nee?
- Da, ja sam čistač cipela pomoćnog fotografa u photo studiju Mrkalj.
- Lepo, divan si, šta uglavnom radiš?
- Paaa, slikam guzne poluprofile devojaka na fejsbuku. Daaaa... Jutros sam uslikao cvet. Cvet je u prvom planu, a iza je sve zamućeno.
- Divno, volim takve fotke... Te sa izoštrenim cvetom i pčelom na njemu! Želela bih da uradim jedan PHOTOSHOOTING slobodnijeg sadržaja... Oću da te angažujem!
- Naravno, mogli bismo na livadi, ti sa cvetom u kosi u prvom planu, a iza je sve zamućeno. Daaaaa...
- Pa, nisam to pla...
- Ili ti držiš cvet u ruci, što je u prvom planu, a sve iza je zamućeno... TO, to bi bila umetnost...
Telefonski poziv iz diaspore, upućen režiji RTSove emisije "Jedna pesma, jedna želja" ili drugih emisija zabavnog karaktera. Maraton prisećanja na Savu i Dunav, recitovanja Jakšićeve "Otadžbine", žalopojki jer unuci ne govore srpski jezik, i izricanja glorifikovanih govora, kakve ni predsednik Stranke srpskog jedinstva ne bi uspeo da sastavi dve nedelje pred parlamentarne izbore. Ovim navodnim izlivima najdubljih osećanja, Stanko iz Brisbejna/Rada iz Ajove, daju nam do znanja koliko je u stvari njima život sranje, a nama do jaja. Prilikom ovakvih situacija, voditelj emisije slaže nasmejanu facu, dok u sebi žali što se nije zaposlio na MTV Adria gde ovakve stvari ne bi morao da sluša, likovi kojima je plaćeno trista kinti da bleje na snimanju tada prevrću očima, kamerman baca peglu od prevelike doze patetike, a tonac doživljava transfer blama, zbog čega pokušava da sabotira prijem sa telefonske mreže, uprkos pretnjama iz režije.
Ako je ovde toliko dobro kao što kažu, zašto su koji kurac odlazili?
Opis višestrukih bezuspešajnih pokušaja bisera ružnoće i debeloće da s izgledom Zlatiborskog konjokradice postane mačo muškarac. Ne pomaže tu ni teretana u kojoj motaš pedale k'o da održavaš svetiljke u fenjerima odavde do Dardanela. Ni to što ćeš upisati školu plesa, nadajući se da ćeš jednog dana plesati graciozno k'o Patrik Svejzi. Naspram tvog jebačkog potencijala parenje vilinih konjadi je hard cor pornić. Na kraju odustaješ i shvataš pogledavši se u ogledalo da je čak i Adem Demaći bolji frajer od tebe!
-Živojine, to što mažeš na 'leba nije pavlaka, nego moja mast za psorijazu!
Kaže se za devojku koja se obukla tako da vizuelno ostavlja dojam ulične prostitutke. Samo vizuelno; to kakva je ona u duši, u to ne zalazimo, ali je otprilike pasuljara fazon, znači seva polugolo dupe, sise podvriskuju, sve na izvolte i nadohvat.
- E, kako bilo na okupljanju?
- Smor. Klinčadija. Jedan došao da prepričava gde je jebo i kad je jebo, hahaha grok grok. I onda je pričao nešto kao šušumušnjamanjamnjaššš, ja sam se smeškala, klimala glavom i nadala se da mi tim čudnim sklopom glasova neće postaviti neko pitanje. A ima ih koji su džepno izdanje - ovolicki!
- A od žena?
- Bila jedna mala, obukla se da pitaš ''Pošto?'', al' se barem jebala - otišla i nije smarala više.
-----------------------------------------
- Ćero, gde ideš?
- Na rođendan, tata.
- To na neki splav?
- Ma, jok, kućna varijanta. Sedeljka. Samo ja i drugarice.
- Što si se onda tako obukla?
- Kako?
- Kad bih te video na trotoaru, zastao bih i pitao bih te ''Pošto?''
Vrlo paradoksalan pevač. Mnogim devojkama je kose pleo, a svoju kosu ne zna ni da opere.
