Čovek koji predstavlja pravu enigmu za voditelje što se tiče njegove najave u emisijama. Osoba koja je toliko superiorna u odnosu na svoj bend, da neće da se smatra delom istog, a opet toliko inferiorna da ne može da nastupa solo.

Rečenica koju najčešće izgovara nadležni organ.

Mirne i povučene osobe koji mnogo ćute.

Ја сам тада имао четири, а Станица, моја сестра две године. Били смо као и сва остала деца, здрави и прави, али смо били веома сиромашни и једва састављали крај са крајем. Отац и мајка су се борили колико су могли, било је изузетно тешко. Отац је радио по дванаест сати у жељезничари и једини доносио новац у кућу. Мајка ја била домаћица.

У лето две хиљаде четврте, брат од стрица мога оца је испраћао сина у војску. Правили су велику гозбу и ми смо наравно били у званици. Породица брата мог оца је била изузетно имућна, бавили су се откупом и препродајом челика и имали су неколко луксузних хотела. Ми смо били веома сиромашни, али код оца и мајке је важило правило да се на свако родбинско весеље морало ићи. Као и обично, припремли смо своју једину одећу, отац се узајмио за поклон, а оно што је мени као малом дечаку остало урезано у сећању јесте домаћа Жито торта коју је мајка увек правила за овакве прилике. Њој је та торта била изузетно важна. Када буде готова, ми као деца смо гледали у њу као у неку тотем, баш због тога што је њој толико значила. Ја сам поред неког страхопоштовања према тој торти, иако веома мали, осећао у исто време и жал за мајчиним од свакодневног рада огрубелим рукама којима меси.

Дошао је и тај дан. Прослава као и прослава. Долазак, љубљење, мајка је торту на улазу оставила на платоу намењеном за исте. Нашу торту оставила је међу осталим, велелепним куповним тортама од којих је свака појединачно коштала као сва одећа коју ја и сестрица имамо на себи. Оставила ју је бојажљиво посматрајући је као мене код учитељице када сам пошао у први разред. Не брините госпођо уклопиће се. Прослава, прослава, прослава, четристо гостију, лудница. Сви скачу веселе се, рсају. Нас четворо смо преседели цело вече. У десет сати се пригушује светло, домаћин најављује торту. Какву торту, па ово је испраћај а на свадба? Конобар доноси нашу Жито торту и поставља је на сред сале. Домаћин позива све госте да доћу и почну гацати ногама по торти. То су и урадили, четристо људи је гацало ногама по њој док се није претворила у крем. На крају дошао је један сасвим мали човек извадио курац и почео пишати по свој тој смеси.

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

Ljudi će pomisliti da se jebemo.

Zamrla džedaj veština iskusnih majstora. Mejnstrim mačo pristup koji forsiraju svi je prikrio pravu istinu...da žene vole smotane šeprtlje koji često pričaju sa detetom u sebi. Naravno, sve ovo što sam rekao nema veze sa životom. Riba će uvek pre izabrati mišićavog lika koji se sa Indijana Džons šeširom bori protiv najezde zombija, pije tekilu, ima istetovirano 'Man gotta do what man gotta do' nego li lika koji nosi kariran džemperić, naočare, muca, pije borovnicu i vrti jo-jo. Ali nesputani dečački šarm može proći u pojedinim situacijama. Ako ga koristiš na pravi način matora pekarka će tebi dati najtopliju rol picu, bake će misliti da si fino dete za njihove unuke, nadrkana profesorka će da ti da potpis. Samo se smeši 'slavkoštimački', iznosi djubre, budi fini...I ne zaboravi...Ti si nesigurni dečkić kome treba topline.

Пас који игра кошарку и рагби.

Đačka je fantazija (i ne samo đačka) jebati profesorku eks katedra i na katedri i ispod katedre i to je ok ali šta je sa profesorkinim fanazijama?
Nije ona tela njega da izjebe, bar ne primarno: ona je htela tu igru i da ga ponižava i da vidi da mu je neprijatno, bila je to neka eksponencijalna funkcija njene perverzije šta god bila eksponencijalna f-ja.

Plava je bila, frizure kratke i nekako mrka: boja njene kože je bila žućkasto mrka kao one male krofnice iz aparata za krofnice i bila je baš stvorena za prfoesorku matematike.
Iako mlada uporno je negovala stil iz neke 1975. godine sa nekim pantalaonama bež, o uporno bež, i zašto toliki bež, mislim da je imala osamnaets pantalona u svim varijantama bež boje na ivicu: konfekcija Titov Veles šta znam, i uopšte sve tako u fazonu Titov Veles.
Ličila je na ofinger - zlobnici bi rekli ili na nekog iždžikljalog dečaka preobučenog u žensko: kada bi išla otvarala bi korake ostavljajući tragove iza sebe kao paja patak
a to baš damski, bilo, nije.
I taj neki njen ravnodušan pogled istovremeno podjebavajući, bila je pomalo pogrbljena, sisa nekih imala nije, ali da, može se reći: jebljiva je bila ukoliko volite nekonvencionalnu lepotu koja btw i nije lepota.
Ali to sve nije bitno i pada u vodu pred činjenicom da je ona njemu uporno poturala pičku pod nos i to ne iz seksualnih motiva već iz nekih, nepoznatih, nadseksualnih.
Ustvari možda prizvuk nekog odnosa gospodarica – rob:
tako da ipak seksualnih.

Održala bi čas, ispredavala šta već, i onda bi prišla njemu u prvoj klupi; stavila bi ruke u džepove i nekako izvila svoje vitko telo tako da je njemu njeno istaknuto međunožje došlo vrlo blizu lica i upitala bi ga:
*Ivane jel ti jasno, jel ti jasno ovo što smo pričali, šta ti nije jasno, slobodno kaži, Ivane jel ti jasno* i tako uporno se šegačeći s njim i drndajući kroz džepove svoj matematički klitoris f (x).
A on niti je bio genije niti tupadžija prosek ko i svi mi ali zašto bi samo njega pitala da li mu je jasno kao da je on neki glupak i zašto bi ga tako ponižavajuće pitala sa osmehom jel ti jasno jel ti jasno i zašto mu je sa sve rukama u džepovima tako poturala pičku pod nos da je on morao da skreće lice i pogled jer jeste malo nezgodno na sred časa biti oči u oči sa profesorkinom bež pičkom koja vam igra pred licem.

Mora da joj je mirisala na naftalin i na kosili.

Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:

Epitet koji se pripisuje najčešće osobi koja ne podrzava nase tendencije, ili ne zeli da nas isprati u nekoj radnji.

Skupina ljudi koja zajedno čini jedan imaginaran, ali krajnje respektabilan i talentovan sportski tim.

prvo mu bivša žena prospe sonu kiselinu u oci, pa tu on kao oslepi, ali zapravo ne oslepi nego ga izleče al mu oči postanu braon a bile su zelene pa se on tu kao smori i upozna sestru biseniju, pa se onda smuva s njom pa živi s njom na njenoj gajbi i onda se vrati njen bivši, mića ili mićko ili nešto na m, pa onda žive svi troje zajedno a bisenija trudna a ne znaju čije je dete pa onda ova dvojica kao nešto pomažu po kući i sve igraju karte ko izgubi radi nešto a kokan se onda pravi da se ukočio da ne bi radio, ili se stvarno ukočio, ili je to bio mićko ili mića ili neko ime na m

Pitanje koje postavljate kada zelite da spustite neku matoru

Реченица којом просечна звезда која је дозволила да јој сниме дом и приватност доказује свима који су пред малим екранима како има посебну везу са својом ћерком.

Оно што ће повучена цава изговорити након необавезног трошења са ликом којег је упознала исте вечери, несигурна у исправност своје исхитрене одлуке да дигне ноге и наслади се тврдим парчетом сервиране курчевине.

Штит којим се ограђује од потенцијалних ружних епитета које би сутрадан познаник из кревета могао приписивати уз њено име. Израз самоодбране који прекида пост-спавачку тишину, пропраћену дубоким уздисајима обостраног задовољства, не схватајући да је мудоњи као и њој био само циљ да спере накупљену паучину са гениталија, те да му се јебе радило се о прикривеној монахињи или сеоској пасуљарки коју је јахала хорда пубертетлија и маторих нежења из краја.

Čuvari Konačnog Odgovora.

Kakav hadronski kolajder, kakav Habl i ostale trice, one su te koje znaju tajnu života, Vaseljene i crne rupe u međunožju Suzane Mančić. I, pogađate, kriju je u torbi.

Na prvi pogled krhke i nježne, sa lakoćom nose ogromnu torbu, koja, ukoliko napusti njihovu ruku, nepažljivom rukovaocu iznenađenom njenom tonažom može da polomi sve i jednu metatarzalnu kost u stopalu. Ova anomalija nastaje zbog zipa koji ima programsku funkciju. Naime, sve što može da uđe u torbu automatski se kompresuje i postaje dio unutrašnjeg mikrokosmosa gubeći svoju zapreminu, ali zadržavajući masu. Tako, djeva iz torbe može da izvuče maskaru, parfem, kilo pudera, vlažne maramice, šal, presvlaku za njivu, ogledalo njene veličine, majzlu, fanglu, ključ 27 okasti, tučak za meso koji je podsjeća na baku i sendvič ako ogladni.

Po pravilu, što veća torba - to bolja treba. I veća tajna koju krije i ljubomorno čuva u unutrašnjosti. A, spremna je na sve. Da je zgrabi i ne pušta, da viče "lopov" i "silovanje", da skreće pažnju, zamajava, zavarava, pa čak i da te uljudno ponudi pičkom iako joj to nije bila namjera, ako se pokažeš previše upornim, ali ti neće dati ni da virneš unutra i otkriješ misteriozni sadržaj.

Koji moj više vucaraju u njima?

Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.

Artefakt koji je, ako si ga posedovao pre desetak godina, znao da efektivno produži tvoju nevinost za 12 do 18 meseci. Danas je dokaz u korist one teoreme da ako si muško ista stvar može da te jednako loži i sa 8 i sa 35 godina. Takođe u ovom prejudiciranom svetu redak pokazatelj da ne moraš da budeš ogroman geek da bi se ložio na gnolove, troglodite i zmajeve (iako, ako si prepoznao sve tri kreature kosmičke šanse kažu da to ipak najverovatnije jesi).
Sećam se leta gospodnjeg kada sam uhvatio svoju prvu sisu na golo, i okupljanja na terenčetu isto veče sa društvom kada sam se prvo pohvalio kako sam našao 1300 impova na mapi (hiljadu trista impova jebote, na 50-ak pajkmena i par arčera to je kao da si našao 500 maraka u blatu!). Do danas mi se to nije ponovilo,....mislim na hvatanje sise na golo. Uglavnom zahvaljujući Herojima.

Inače igra koja bi mogla da udje u kategoriju "za pikanje sa olabavljenom rukom dok slušaš neku muziku", da soundtrack nije brutalno seksualan i verovatno bolji od bilo čega što bi sam pustio u vinampu. Doduše, dizajn likova malčice pati od sindroma "dizajneri su se smorili negde na pola puta", pa se prelepo dizajnirani arhandjeli, krstaši i grifini progresivno nastavljaju u "one dildoe ogrnute u crvenu salvetu" i "iste one grifine samo sa nekom kao vatricom preko".

I ne, ako si oženjen, završavaš arhitekturu i otplaćuješ razne kredite i i dalje te uzbuđuje da biješ guštere minotaurima i skupljaš kristale i lobanje po mapi, ti nisi kreten, ti samo ceniš prave stvari, i ako neko misli da sam geek, može samo da mi castuje chain lightning na balistu. Ionako, u ovom svetu koji se možda bliži smaku/delimičnom uništenju, igrači Heroja su jedna od retkih populacionih grupa koja zna da preživi po nedelju dana bez hrane, vode, seksa, svežeg vazduha i sunčeve svetlosti.

Uzvik kojim Zvonko Bogdan popunjava instrumental između dve strofe. Prema tome, on je najveći i najpoznatiji hip-hop pevač u ovim krajevima.