Prepička o kojoj obični smrtnici mogu samo da maštaju. Omiljena je tema u muškom društvu, ali niko od njih ga nije umočio u nju. Kad se spomene, uvek neko izjavi „ko nju jebe, pa da mu popušim kurac‟.

Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!

Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.

Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.

Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.

Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.

Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.

Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.

Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.

И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.

Све у своје време, рођени. Све у своје време...

Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...

Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"

Једна од нижих лествица у медијском систему Србије. Мало изнад новинарске секције у локалној основној школи. Њена сврха је да извештава о дешавањама у месту у којем се налази, као и да једном недељно репрезентује ретроспективу догађања из оближњих села и месних заједница. Егзистенцију тих телевизија омогућава пар реклама које плаћају власници локалних угоститељских објекта или занатских радњи, као и део општинског буџета, углавном онај намењен за културу. С обзиром на квалитет програма, који је раван квалитету хоуммејд индијског порнића, не привлачи велики број гледалаца. На тај начин је детерминисан профил људи који ради на овим станицама- незаинтересовани или луди. Ако ниси луд или незаинтересован, временом постанеш.

Upeklo Sunce. Nemogućnost adaptacije ljudskog organizma na vanredno visoke temperature koje su, kao takve, uz direktni nišan sunčevih zraka tzv. ždraka na moždane receptore, činodejstvovale postanak svih svetskih religija.
Kad zvezda upekne svojih četeres stepeni u pasivnim predelima jedino što se aktivira je rad mozga i to dela zaduženog za halucinaciju.
A šta bi se drugo i moglo izroditi u podnebljima gde nema pristojnog drveta koji bi napravio debela hlada, gde je pesak habitat a voda privelegija debelih.
Ni frižidera nije bilo, pivo da ohladiš čoveče!

Биће послато од Бога да у монотони школски дан унесе мало радости. Не, она не носи уске допичњаке и секси најлонке као прсате учитељице са редтјуба. Није ни налик на плаву, хладну и наизглед фригидну професоку Енглеског, чији поглед леди у месту. Не, њене зелене као жад очи и мио поглед лако те поведу у маштање и збуне. Дуга црна коса, фарке и хипи кошуљица са увек откопчаним дугметом на врху су њен стил. Због ње би цело друштво цимало оног лика што му маторци шљакају у Француској, који се тамо родио и живи, па дође за лето код бабе и деде из краја, да нам преводи све оне безобразлуке, које би ми у моментима фантазирања замишњали да нам она говори док се хистерично помамљена извија на нама. Због ње су и чак и они ликови Џими и Џими баталили пробе са бендом уторком увече да би ломили језик са Превером не би ли је сутра на првом часу импресионирали вештом интерпретацијом. Због ње би средом пола разреда изгледало као клонови једне те исте особе јер је неко старији рекао да она слуша Хендрикса, па би сви облачили мајице са његовим ликом, и на теми о омиљеној музици би сви писали како готивимо овог. На матурском се умало нисмо потукли ко ће са њом да заплеше, а и данас би били у стању да то поновимо. Свако се потајно надао да ће једног дана оженити баш професорку Француског, а данас повремено обилази студентске журке на Филолошком не би ли срео баш једну такву будућу професорку Француског.

Najbolji način da vam u državnim službama zajebu papire zbog "tehničke greške", koja se sastoji iz toga da ti sjebu pola prezimena.

Предмети којима просјечан Србин не умије отворити пиво.

Sedeti preko puta žena, one malo jedu.

Bio je jul mesec. Sunce je bacalo svoje zrake kao plazma kugla visoke frekvencije. Pticice su pevale razdragano ispustajuci umilne zvuke do 12dB. Ja sam se osecao toliko srecno, kao da sam namagnetisan pozitivnim jonima. Na obliznjem polju (ne magnetnom) deca su igrala fudbal. U jednom trenutku lopta je proletela pored mene brzinom od 34 m/s, ka severozapadu pri cemu je bacala suncane zrake pod uglom od 78 stepeni. Uplasio sam se. Proradio mi je osecaj kao...pa kao pre par godina kad sam otrkio elektromagnetnu-viseznacnu odrednicu polova.

Kad coveku lose ide sklon je da idealizuje stvari i da masta. Na primer, kako polifazan sistem naizmenicnih struja omogucava veci potencijal. Meni takvi ljudi nisu bas jasni. Ja zato cvrsto stojim na zemlji i razmisljam samo o poboljsanju hidropotencijala Nijagarinih vodopada.
Sve u svemu, volim da se implementiram u zivot kao transformator snage jedan megavat u sistem prenosa.

I zato, smanjite nervozu kao sto se smanjuju gubici prilikom prenosa električne energije od elektrana. Pazite da vas ne pogodi lopta, i nadajte se da cete uspeti u zivotu kao jaje koje se rotira oko svoje aksijalne ose. Zasto jaje? Zato sto se rotira na vrhu!