Zid posle krečenja.

Dobronameran savet sagovorniku da počne rezervisanije da troši vazduh jer će se u suprotnom udaviti u moru govana.

Појам ослобођен суштине.

Fraza koju koriste iskusni ali i tajanstveno nerazumni kupci sladoleda na malo,godišnjeg uzrasta od 4 do 8 godina, usled koje prodavci zapadaju neku vrstu kombinacije nervnog sloma i anafilaktičkog šoka.

 Uglavnom je tvoje i verovatno si bio mali i voleo si da ga čuvaš, ali jednoga dana je nestalo i naravno završilo u čorbi.

 Tada se isplačeš najviše u svom životu, većinom zato što si rekao ćaletu da puši kurac ili da jede govna jer ti je zaklao pile, pa te ubio od batina.

I onda više ne moraš da ga poštuješ.

Rastanački kliše. Izjava kojom onaj koji je rešio da okrene novi list prikazuje da je i dalje brižan, da vodi računa o sreći ovog drugog, stajaćeg bića, koje ga upravo gleda belo dok mu slepoočnice udaraju u ritmu tam-tama kroz noć.

Slamka spasa za koju se hvataju oni sisari koji u repriznom terminu šalju esemesove da ostanu Ekrem, Vera i(li) Sok, kakoveć. Zapljun ljudskih ljuštura i mediokriteta po vokaciji u igri žmurke sa smislom svog postojanja. Konačno - najziljaviji mogući razlog *sleš* opravdanje za sopstveno bitisanje na plavoj planeti još od kako je Noje rekao "**A ko će (onda) da im otvori dizađu**??". Mis'im, klasična židovska pizdurina.

Pa, opet - koji je to onda naš zadatak na ovom ogromnom elipsoidnom govnetu što lebdi u crnini Vasione i koje nazivamo svojim domom? Da produžimo vrstu? 'El to to? Ili eventualno postoji nešto veće od pukog i instinktivnog razmnožavanja sa jedinkama koje dele našu biologiju i geneologiju (brđane ne računam; prim.prev.)? Doduše, treba istaći da nam ni taj naš "dom" ne pomaže nešto specijalno u aspiracijama koje bismo hteli da imamo jer, naime, koliko god savremeni Čovek stremio nekom višem smislu i cilju, utoliko će ga država i socijalna sredina gurati dublje u svoj digestivni trakt iz kojeg će, na drugom kraju, najposle izaći kao kašasti ostatak neostvarene ljudske individue, u arheu definicije jedne kao takve. Ovaj autor ne želi da veruje u takav ishod života. Srdačan.

Idealan poklon, kada ste u nedoumici šta za rođendan darovati prijatelju koji ima sve.

А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:

Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.

Ниси се оженио до тридесет пете, па чекаш друго извлачење.
Углавном ти западне разведена добродржећа кока са два тинејџера или постарија девојка са уочљивим недостатком.

Ker koi voli da se dobacuje loptom

Osoba koja spava na stolici ili fotelji sa glavom zabačenom unazad i otvorenim ustima.

Muškarci to ne razumeju. Ali devojka za wc drži posebno mesto u ženskom srcu. Ona je često najbolja drugarica iste koja ide da vrši (isključivo) malu nuždu. To je čisto poverenje, to je sestrinstvo, to je ljubav. Ona je bila tu i držala joj torbu i jaknu iako na vratima wc-a neretko postoji čiviluk, ona je tu da joj dodaje sva tri seta papirnih i maramica za dezinfekciju, samo ona ima tu privilegiju da puderiše nos dok njena prijateljica vrši (isključivo) malu nuždu. Kada ona nije tu, nerado se odabira i druga devojka, ali samo ona je ta, jedna jedina. Devojka za wc. Muškarci to nikada neće razumeti, ali ženama nije u genima da idu same u wc, ako ne moraju. Živeli.

Šeta čovek pored neke bare, kad žaba skoči ispred njega i progovori:
- Ako me poljubiš pretvoriću se u prekrasnu princezu!!!
Čovek joj priđe uzme je i stavi je u džep. Žaba opet progovori:
- Hej, nisi čuo? Ako me poljubiš pretvoriću se u prekrasnu princezu!!!
Čovek izvadi žabu iz džepa, pogleda je, nasmeši se i vrati je nazad u džep.
Sad žaba, već sva očajna, progovori:
- Ako me poljubiš, pretvoriću se u prekrasnu princezu, biću s tobom koliko
god ti želiš, i radiću sve što poželiš.
Čovek opet izvadi žabu, ponovno se nasmeši i vrati je u džep. Žaba će:
- Dobro, pa u čemu je problem? Rekla sam ti da ću se pretvoriti u prekrasnu
princezu, biću s tobom koliko god to želiš i radiću sve što poželiš. Zašto
onda nećeš da me poljubiš??
Čovek odgovori:
- Gle, ovako, ja sam programer i nemam vremena za cure i ta sranja, ali
imati žabu koja priča je baš cool!!

razlika izmedju arhitekte i gradjevinca je u tome sto arhitekta pravi kuće od kartona

Peškir sa rukavima.

Адекватна замена за перјану јакну

Синоним за компромис. Наћи се у златној средини. Добитна комбинација за обадве стране.
- Она хоће да гледа романтични филм, а ти утакмицу. Напослетку гледате филм с фудбалском тематиком.
- Она хоће љетовање у Грчкој, ти у Црној Гори. Напослетку се брћкате у Тирани.
- Она хоће ланце до терасе, а ти да и даље остане у кухињи. Напослетку ланци су до пола ходника.
- Она хоће мамбо, а ти... Уствари, и ти хоћеш мамбо, па ово не би био најбољи примјер.

Дух који долази ниоткуда и празни новчанике крајем текуће и почетком наредне године.