Један од ретких дана када се сетимо очева. Ако се сетимо. Врло лако се деси да, занети новогодишњом еуфоријом и спремањем Божића, често и заборавимо на нашег конструктора. Кева је ту да ти спреми, очисти, опере, опегла, донесе доручак у кревет, сакрије од ћалца колико неоправданих и кечева си напабирчио, пусти сузу кад те остави нека профукњача, скува чај и накљука антибиотицима као да болујеш од емболије, а оно те само ошајатила промаја јер ниси чувао крста. А ти лепо кеви цвеће за 8. март, па парфем за рођендан, поверавање, саветовање...
А матори? Па матори ти је некако апатичан, посивео од борбе за голи живот, за леба и слеба, твоје нове патике, рату за екскуризију, рату за Коп, рату за море, кинту за мало боље пљуге и изласке. Сад, што се он згурио као жалосна врба, што му се коса нагло проредила и обелела, што му се бора на челу усекла до кости, што је често одсутан, замишљен, одваљен од брље, то ником ништа, а?
Ћале је, бре, то, можда губи, али бори се. Стена! Причају људи, тер'о опасно лопту у своје време (тражио га Хајдук), јуриле га сојке где год се појави веспом, макљао локалне силеџије да га и данас памте.
Тај мушки климакс дође ненајављен, без помпе. Тако, горело једно палидрвце, горело, и на крају се искривило, угљенисало, угасило. Да испусти још ово мало дима, па ај полако, да га дрешимо...

Питање које углавном иницира бракоразводну парницу. Не поставља се у клиначкој или необавезној вези. Не, ово је питање које ставља прст на чело и подстиче размишљања типа: ''Шта радим ја у овом браку?'' и ''Како смо уопште стигли до овде?''. Пази, дао си све од себе да би био добар муж и стуб породице: ниси излазио са ортацима, прљаве чарапе си уредно одлагао у веш за прање, дизао си даску при мокрењу кад год си имао времена, изувао си се већ испред улазних врата, не памтиш кад си се задњи пут поштено напио, мајстор ти није ушао у кућу годинама јер све сам поправљаш, кусао си њене оброке који су више личили на помије, радио домаћи са децом и развозио их по тренинзима и пробама, успевао да целу породицу одведеш на море, а клинце пошаљеш са школом на Копаоник сваке године, трпео њене родитеље и рођаке иако 'два сте света различита'... Ортаци те јавно прозивају да си папучар, док се ти муд(р)о смешкаш и говориш да је брак одрицање, флексибилност, равноправност, прилагођавање и разумевање на више нивоа, ало!

А за све то време си слушао једно те исто: како она није ничији роб да само пере, пегла, кува и чисти, ако ти нешто не ваља да се обратиш мами, па не може ти она бити и мајка, и жена, и домаћица, и курва, и пријатељ, и родитељ твоје деце у исто време! Кад си мислио да поправиш онај штекер у шпајзу, зашто само ви возите полураспаднут ауто и знаш ли ти да се њој плаче кад отвори орман и погледа њену гардеробу? И да ли видиш свој пивски стомак, и како можеш да спаваш поподне, и како ти не досаде толике утакмице, и знаш ли колико хрчеш и какве гасове испушташ ноћу, па њој треба дати бенифицирани брачни стаж!

И сећаш ли се да је она оставила перспективног типа, данас примаријуса и директора Ортопедске клинике на Бањици, због тебе, клошара са Машинства? И како су њој лепо говорили и мајка и отац, да ти ниси прилика за њу, и да су деца повукла велике уши на твоју фамилију, и како постајеш исти свој отац, задригли, флегматични старац без игде ичега. И како она не може више, не зна како је ни до сада издржавала, кад су јој све другарице годинама говориле да треба да остави скота и почне свој живот испочетка, па није она толико матора, само да се мало дотегне и дотера, изгледаће боље него већина тинејџерки, па она већ има важећи индекс и дата 2 и по испита на Економском, када си се појавио ти и уништио њену светлу будућност. Али нека, није све готово, она то може, само да није деце, али шта фали, није касно ни за каријеру, па онај татин млади колега просто тражи некога са њеним карактеристикама, пословним наравно...

Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

Ово неко трик питање, а?
Зар није очигледно? Оно - митоза, мејоза, настављање лозе, огњиште, сећање на прадедину споменицу, патријотизам, небески народ, пензиони фонд, још мало огњишта? Добро то, то је по дифолту, мајка му стара. Али, има још тако пуно "за", мање сакралног карактера, да човек просто пожели да залиху кондома напуни водом и промптно пофрља на пролазнике. И баци се на посао. Како који посао? Еее, ово је последњи пут да ти показујем.

- Сам назив (тата, ћале, отац, ћаћа) јебе маме. Буквално, фигуративно, како год. Моћно је. Плодни папе, машина за производњу потомства. Ћале си. Легенда си. Родитељ. Тата-мата. Творац. Боготац! Маћори. Аутор.

- Можеш да немилосрдно патишпањишеш уоколо и изиграваш фацу, нарочито ако ниси матор. Као: "Јеботе, што је скочио педеве. А баш ми ћера јутрос каже 'Тата, можемо ли да купимо хрчка'". И онда сви као "Имаш дете?" "Ма, да" - одговараш на кулијанском наречју, "ја то онако успут, то ти је ништа. А возим и голфа тројку, тјунован, шампањ боја".

- Пред женским светом си цар. Падају на то: пажљив си, родитељ тааако сwатког детенцета. Види му сааамо распар чарапице... Упамти: "бући-бући дете" лако прелази у "бући-бући вршњак". Обавезно опет помени голфа.(Жено, ако читаш ово, не настављај, шалио сам се... Јесте, глупо је, да жао ми је, знам - на каучу... Е, пази сад, читаоче, 'начи све је сува истина! Настављај.)

- Можеш да се под плаштом детета провучеш за милион ствари.
Клопаш све редом, шатро да пробаш, па да провериш рок, па не може оно, болеће га тииииба. Легитимни Чоколешник, ало! Први новогодишњи пакет је твој, нарочито ако је беба рођена крајем године! Јер тада не може из њега ништа да хаса (евентуално му дај да глође кутије, згодно је за прве зубе). А и касније се уграђујеш онако момачки, ко Ђинкић у приватизацију.

- Игрице, цртани. То је посебан одељак. Ти им само помажеш. Ти испробаваш. Ти само прелазиш неки тежак ниво, скењаваш боса, јер мора да се искомбинује пет раштрканих тастера плус скрол на мишу. И играш, жртвујеш се - шта ко може да ти каже. Исто и за цртане. Сад можеш до миле воље да турираш све: од Блуфонаца до Бетмена. Глуми ту колатералну штету, а овамо пуца ти стојан.

Има још тога онолико, али сконтао си ваљда срж, носачу мошница, сапатниче по полу. Зајебавај се док можеш, а после... Па, наставићеш да се зајебаваш, дакако. Ћале.

Posle nje više ništa nije isto.

Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.

Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.

Констатација надобудних блејача изведена на основу снимка шатро специјалних знакова и, наравно, немерљивог швалерског искуства. Јер, они умеју да растумаче немуште симптоме који указују да је баш такав и такав тип жене онај најопаснији. Погубан за мушку психу и исушујућ за тело и/или новчаник.
У принципу нека љомберска верзија "10 сигурних знакова да... " из БлицЖенаПулса.
Нпр. ако жена има микро-мустаће (дакле не Харис Џиновић трибјут, него мајушне, готово неприметне науснице). Е, то је знак да је опак играч у кревету, да ти каже теча-Боља. Или ако дрља слово р. Или ако зубима скрца штапић од каприја, чувај се, пази шта ти вели бата-Зиљун. И тако те неке надрипсихо муње.
Не вреди таквим ликовима причати, да нема ту "најопасније".
Све су опасне.
Лепо је још Д.Дугоушко констатовао "Све су оне помало вештице", a Дуле ваљда зна.

Osetiti nečiju slabost i odmah, istog trenutka udariti u tom pravcu kako bi se ostvario određeni cilj ili srušila neka barijera.

Osobina koju poseduju ajkule, jer tako dolaze do plena da bi se prehranile i određeni ljudi, koji tako eksploatišu druge ljude i razne situacije, okrećući ih u svoju korist.

Ово нека грешка, бре? Не? Баш треба да стоји "сопствене"?
ШКК на куб! Чекај бре мало! Зар је сат који ради потребно поправљати? А оно "сексуално ситуиран"? Ништа, а?
Ако верујете да сте ултимативни балканосаурус који пре подне потире ламинат женом умоченом у Лењо Полито (са сапуном), а навече трси по три осе он-диманд, кликните на тастер минус. У супротном, брајко мој, згутај црвену пилулу и трк за суром мангулицом. (Јебига, матори, не иде да рециклирам фору са Алисом и зецом, а крме је капирам друштвено-прихватљива живина.)
Идемо од почетка, боље да те исечем на време. Дакле - брак је грађански микро-рат. А ти ниси генерал-Грант. Еси ми добар сад? Прогуни дер ово парче истине, залиј мало љутом, има још.
Истекла трајал верзија, потписао си доживотну, супер је све то, читао си ти и књиге, истражио и психологију и анатомију (леп предмет, онако питак, емпиријски), али ти пре свега треба теоријска физика, јер ти ваља правити перпетум мобиле. Жена је то: Стари Чика, Жандар и Судија у једном. Ако ћеш мир у кући, незагорео ручак и окупаног мачора, ваља ти бити корак испред. Дакле, мување, ривизитед. Слични циљеви, мало измењене методе, прилагођене новом екосистему. Али исплати се, то је важно!
Да видимо…
Прво и прво: Није све у кинти. У ствари, ако се испостави да јесте, онда си убо класичну спонзорушу, то троши ко прозуко Голф Дизел 2.0, сналази се сам, јебига, нисам ни ја Опра, то превазилази оквире ове дефке.
Али иначе, како рекох, није све у кинти, но у стратегији. А стратегија подразумева планирање, а планирање датуме. Шта велиш - знаш за 8. март и Нову годину? Браво, геније! Јеси сигуран да ниси замењен у породилишту? Зајеби то бре, то знају сви, треба ти још неколико тих датума, осетљиве су на бројке, ко да их је нумеролог правио. А памте бре ко слонови. Е, пошто се ти ни првог маја не сећаш, узми лепо па запиши, инсталирај програм на телефон, прибележи у Гугл календар и спреми се. Годишњица, рођос итд. Не претеруј, можда 4-5 датума, пуна капа. Евентуално убаци и неки опскурни празник или свеца, нешто типа "Обретеније пракљаче Свете Петке", небитно, само да је као женски.
И онда само у датом моменту хоп! Избациш неку цвећку, парфем (може и од 30мл, кажем небитно) или црну чоколаду од 200г макар (види неку коју и ти волиш да клопаш, пошто не може она то сама, хехе). И ето - три бамбија и бар један блоуџаб у најави! Јеси се мало смарао, али исплати се.
Друга ствар - послови по-кући као стратегија мувања. Ту је клизав терен, јер је танка граница између џентлменског помагања и класичног папучарења, те стога саветујемо опрез и смањену брзину. Укључи се мало, а најбоље око лаких ствари, на које се очекује одговор "ма не треба". Ти упишеш плус, понудио си се, пажљив си, а овамо дишкаш. Ако су клинари у оптицају, најбоље их онако широкогрудо "причувај" уз неку пуцачину на компу. Смирује и њих и тебе, а опет ем градиш поене, да не кажем фрегујеш.
Кување - опет мач са све оштрице, може пуно да изађе. Најбоље иди на сигурно, јер ако будеш правио шестослојни тарт са маринираним авокадом и шумским воћем, биће скупља дара него мера. Алкохол је и даље најбоље средство за мување, те га досипај константно.
Код филмова и музике си потенцијално надрљао: зато најбоље процени колико хјугрантова и сергејћетковића можеш да поднесеш по метру квадратном живаца, па онда види шта ћеш.

Уз све напоменуто, треба имати у виду да непредвидљива, стохастичка природа тананог супружничког бића уме да изненади, те у потпуности елиминише потребу за било каквим мувачко-увлакачким техникама.

Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.

Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.

Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane *Životinje su bolje od ljudi*. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u *Art Zoni* sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?

Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u *Durmitor* sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u *Dafu*.

Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.

Ne, nema veze sa kanalizacijom ili vršenjem nužde. Olakšizacija je mlađa sestra palatalizacije i sibilarizacije i ostalih glasovnih promena. Ona nema isključivo određene prelaze iz nekih slova u druga, ili jednakosti po zvučnosti, već kako sam naziv kaže tu je da, jelte, olakša. Jašta. Izbaci neko slovo iz reči i doda nepravilno. Nastala iz potrebe srpskog naroda da lakše ili onako kako poželi izgovori neku reč. Nepravilno naravno.
Mlađa populacija je i te kako dobro razume zahvaljujući ministru Žarku Obradoviću i šestopadežnoj Jeleni Karleuši.

Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Neophodna, najređa tri dela slagalice u jednosmernoj partiji kvalitetnog očinstva.

Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.

Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.

Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.

Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.

Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.

Постулати квалитета дефке, са терминологијом иницијално потеклом од Лукса Уч'теља. Ако каниш написати добру дефку, не смеш писати лошу, те ево кратке легенде ових израза, као водич за новајлије жељне славе и он-лајн пражњења либида.

Овсебујност (свеобухватност, систематичност) подразумева да дефка обрађује мало генералнију тему од "Свраба међице на другом часу преподневне смене". Чак и ако је тематика специфична, пожељно је да има одређену структуру, да не кажем главу и реп. Наравно у том жару писања не буди Толстојевски, јербо то онда тешко да ће ико читати, а и Каизену ће да лупају пенале због прекорачења диск-квоте на молдавским серверима.

Виспреност. Дефка би требало да буде оригинална, да заинтригира ум и заврцка попут бијонсаре у еластину. Шаљиве форе и прежвакане игре речима, те препотопске пошалице са рабљењем парова типа "мудо/јаје", "женска/риба", те њиховим бесконачним комбиновањем у синтагме "Јаја на очи", "Рибља салата" и сл. сачувај за течу из Рековца или евентуално за Дане кајсије у Миоковцима и мување припитих пичади између биса Радета Јоровића и напева Црнућанки.

Живина. Иако је овсебујна, дефка мора бити покретна, питка, да клизи ко 'ладно пиво низ једњак надничара. Умоташ ли је у превише мамбо-џамбо реченица, губећи и сам нит док је пишеш, тек ће несрећни читалац бити у раребусу и застати насред пасуса, заробљен у брзовезујућем цементу хаоса. Као што је добар филм стварност лишена досаде, тако би требало да и добра дефка буде окраћена за осредњост, остављајући само читко слатко језгро. Не заборави правопис, велика слова и остало. Ево ти неколико знакова интерпункције, да ти се нађе за почетак: .;-,;,,:.’’’

Шашољивост. Зајебанција. Живот је апсурд и хајмо се сада мало, брате, завитлават' са тим. Дефка треба да засмеје читаоца, наравно ако није од оних озбиљних (погледај под Мехкоћа). Да се нолајфер који заваљен у двоседу чита, док грицка чипс и натапа га колом, зацени лепо од смеха, закашље од слано-слатке смеше у устима, испљуне већину на монитор, и мал' не крепа од трунке Дебелог-Чипса-Што-Га-Рекламира-Сергеј-Јебо-Деду-Свог-Трифуновић, упале у душник му.

Мехкоћа. Душевност, хуманоћа. Обично краси оне озбиљне дефке, које те испуне топлином или те натерају да се накратко замислиш над животом, а онда се пренеш и наставиш да гађаш укућане празним лименкама од пива. Уме да се искомбинује и са шашољивошћу, дајући микс сете и хумора. Мехкоћа не сме прећи у патетику, а граница уме да буде танка попут јефтиног тоалет-папира. Ако си мислио жалити што си нејебач, промени канал. Мада, овде су сви махом апстиненти првог реда, ех, када се само сетим, како сам некад… Ках, Ках.. Углавном, мехко није пичкасто, него, па: мех-ко. И капак!

Хендикепиран дијалог. Вербално Брауново кретање. Низ обесмишљених израза које мрнџањем размењују старији шахисти-рекреативци током медитације над 64 поља: нешто између трокирања Кишног Човека и мантре Видовите Зорке.

С обзиром на то да сама игра захтева озбиљно укључење сиве масе, те да су године и алкохол већ поразили армију неурона, за било какву луцидну причу остаје јако мало интелектуалних ресурса, па се разговор своди на насумичне низове речи које се евентуално римују.

Radna snaga posle desetočasovnog rada na gradjevini.

Jebač ultimativnih performansi, koji nema nikakve obzire prilikom snošaja, niti sklonost ka finesama, koji curu izjebe tako da se ova oseća kao balvan sekvoje kroz kog je prošao cirkular.

Oće neko kurca?

Najniži društveni sloj koji, protivno svim zakonima, uvek ispliva na površinu.

Izraz koji žene koriste kao međusobnu šifru za seks šop koju mi definitivno ne možemo odmah da provalimo jer pri samom pomenu tog čuvenog novosadskog mesnog prerađivača, nama se u glavi pojavi kako pečemo neki roštilj ili pravimo sendvič na pet spratova i samim tim smo nesposobni da razmišljamo o nečem drugom.

Naravno, ponekad muževi znaju, pa čak i ohrabruju žene da odu i kupe neke dodatne spravice za zajbavanciju u krevetu, ali i tada koriste ovaj izraz čisto jer je kul slengariti ili ako postoji mogućnost deca da čuju.