Pravi se svetica u javnosti. Pre izlaska iz kuće proveri da li je nabacila čednost i nevinost. Ima savršenu samokontrolu, ne može da se izvali na keca, ma ni na dvojku, prosto se srodila sa maskom koju fura dugi niz godina. Najčešće bude provaljena kada se ,spletom nesrećnih okolnosti, pojavi neki Sima, sa čijim je društvom orgijala u srednjoj, pušila koru od banane, nosila kaiš umesto suknje i povraćala u komšijine muškatle.

У жељи да утврдим координате ове напаћене државице кренух ка Основној школи да потражим најјачег професора географије на Свету, Мићу Глобуса. Дошао ја тамо, директор ме поздравио, ипак сам ја био некад нада те школе, Вуковац и ђак генерације. То што сам сад на Бироу, нећу ни да спомињем, боље да макар мало живим од старе славе. Упитах га где је Мића Глобус, рече ми да он одавно не ради и упита ме зашто га тражим. Открих му своје намере и он ме упути код новог професора, извесног Аце Дачића. Кад сам га видео све ми је било јасно. Тај не зна кол`ко је сати и где се налази, а не да ми каже географску ширину моје родне државице. Учтиво порпичах са њим, а у себи му се најебах мајке. "Због тебе ли је Глобус изгубио посао, везе ти немаш, мора да си Дачићев неки рођак, или макар члан партије. И најважније, глава не може ни да ти присмрди Мићиној! Његова се опирала античким принципима пропорције, то нам је рекао наставник ликовног. Садржала се четири пута у телу. Немачу појма!"

Кренух кући, позвах такси у нади да ће Мића да ме покупи, али није било тако. Дошао је његов колега из друге смене. Машинац по професији, пропао му комбинат, па таксира, мора тако, има троје деце, од тога једно студира у Београд! Није хтела мала да иде у Ниш, оцу продала причу да је горе боља школа, а зна се да је отишла због сплавова и због неког тобоже живота. Би ми жао човека па му оставих бакшиш, иако ћу због тога да поједем бурек без јогурта. Свратих у пекару, кажу нема бурек, само нека рол виршла. Поскупела нафта, па им се не исплати да га праве. Ако је за утеху имао сам за јогурт. Намигну ми продавачица, замислих се у себи, свака ти част кад можеш да се смејеш, а кад израчунаш сатницу рада најлакше би ти било да уђеш у ту пећницу и завршиш ко Ђенка.

Ушао сам у кућу и са врата упитао кућни савет да не знају случајно координате ове државице, да бих знао да изаберем најудаљенију тачку на кугли земаљској. Сви у глас ми рекоше: "Ћути!" Запитах се какав хор без диригента. Све ми је било јасно кад сам погледао ону црну кутију, коју сам желео да избацим из куће али нисам имао већину. Видех Звезде Гранда, после иде Турска серија, поздравих се са тим да ће ми неко рећи жељене координате, и да су знали, ова убиствена комбинација је учинила да испари и оно мало паметних информација у глави. Кад сазнаш да је Слађа Ђогани напуцала буљу на неком новом апарату, заборавиш Михајла Пупина. Кад се забринеш за Огуза, оде и Теслин мотор индукције у заборав. Свака нова Ђовакова победа, је твој нови пораз, у случају да се ненормално примаш на неведеног. Али нека, блејите у тај телевизор, ко га и измисли. Заборавио сам сад. Ето шта ми уради та шарена кутија за ових пар минута.

Седох и отворих енциклопедију да нађем ово што ме прогања цео дан, кад нестаде струја. Сетих се да улазимо у изборну годину и да ће нас мало подсетити срећних деведестих, па ће после опет на шареној кутији изговарати шарене лаже, како су уложили надљудске напоре да рестрикција не буде. За оне са мало скупљом улазницом непосредно су објавили: "Увезли смо струју, коју ћете платити дупло више, али макар ћете имати светла!" Враћамо се на Теслину хидроелектрану на Нијагари. Уф Нијагара, звучи примаљиво, али ипак је то преко океана, Америка, проради и оно мало српског у мени. Нећу тамо!

Као што сам и очекивао, струја дође брзо, а утом се огласи звонце. Надао сам се да су ортаци, отварањем врата сумње су ми пале у воду, био је то комшија Милоје из Швајцарске. Знао сам и зашто ме тражи, требала му је нека идеја око треће куће у селу, и тачне позиције за лавове на капији. Поче: "Знаш мали, причали смо..." Климнух главом у знак подржавања, огрнух јакну и кренух за њим. Дођосмо код њега, испред куће најновија Мечка, лабудови пишају у фонтану, све у фулу, што би се рекло. Рече Радојки да донесе мезе и ракијицу и поче! "Мого би ти оно мало да ми нацрташ!" "А шта вас тачно занима?"- узвратих. Рече љутито да му не персирам и поче причу о томе како му треба пројекат за другу кућу за ћерку и зета, јер им је она постала премала. Окрену ми се желудац, ал` заглавих га мало са печеницом и ракијом. Појачао сам темпо са шљивом, како бих могао да наставим да га слушам. Питао ме је за фонтану, лавове и светиљке уз стазу до куће. И наравно дошли смо до тога колико то кошта. Рекох да све то може да се уради за 500евра. Погледа ме и рече много. Спомену ми и колегу који ће то радити за 3 евра по квадрату. Почех да му објашњавам како то не може тако, и да треба да платим грађевинца, електричара и водовоџију. Није био спреман на компромис, иако тих 500е заради за 3 дана отпушавајући шоље дебелих Швајцараца који их често запушавају. Толико кошта ретровизор са грејањем на Мечки. Није хтео ни да чује. Учтиво се захвалих на гозби и продужих кући. Монолог са самим собом је ишао отприлике овако: Да се носите у курац и ти и твоји лавови. Плац ти кошта 30.000 евра. Кућа исто толико. Легализација двадесетак хиљада. А ја да ти радим ПРОЈЕКАТ испод 1% од вредности објекта. Иди питај тамо у Аустрији колико то кошта. Слично ко и зубари. Па онда долазите овде да поправљате зубе! И код месара иди па купуј месо по килу, ја пројекте не радим по квадрату!" Онда се укључио разум: "Ниси крив ти Милоје, него мој колега који обара цене, само да ја не бих радио! Ниси крив ти Тито што си нас размазио, ми смо говна!"

Дођох кући кад ми се појави пред очима чаробни број. Нови Зеланд је изгледао као пристојна опција. Размислићу до сутра.

Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.

Dokaz da posle jebanja, ipak ima kajanja.

Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.

Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.

Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.

U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.

Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!

Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"

Tradicionalno obavezivanje lekara da će pacijent založiti nekretninu radi operativnog zahvata.

Osoba, apsolutno netalentovana za svaku oblast koje se dotakne. Potpuna suprotnost multitalentu.

Muževljev okovratnik ispečatiran karminom, po povratku iz kafane.

Donošenje ovala pečenja, sitnih kolača, ruske salate i koka-kole u kancelariju, dan posle slave, kako bi se počastile kolege izuzete sa spiska gostiju.

Jedan od češćih izraza za pojavu koja nam je dala možda i najviše slenga, posle neprikosnovenog slenga vezanog za polne organe i jebanje, a to je naša omiljena disciplina, ušikavanje od alkohola ili najnormalnije rečeno, napijanje.

Prednji zubi koji se specijalno popravljaju isključivo pre masovnih okupljanja (svadbe, slave, krštenja..)

Zrno dobrote koje se najbolje vidi tek kad je mrak najcrnji.

Muškarac koji može više puta.

Jedini zakonodavac osim Dušana kojeg Srbi priznaju.

Jedino se u istinitost i izvršavanje njegovih zakona neograničeno i bespogovorno vjeruje.

Izraz koji se koristi da bi se nekom skrenula pažnja kako se non stop mršti i to onako najopasnije, kao da sisa limun.

Merna jedinica koja označava kvalitet potencijalnog mladoženje u očima mladinih roditelja.

Emisija gde se skupljaju neudate žene da daju savete devojkama kako da se dobro udaju.

Uzimanje na crtu stvari iz prodavnice ili trafike u kraju. Uglavnom se plaća na kraju meseca a ponekad i ranije ako prođe kladža.

Poređenje koje koriste ljudi koji još uvek nemaju istu.

Испитивање дубине нечега некаквим штапом, мотком, или нечим сличним.