Random selo u Bosni, bliska budućnost:

Ceremonija počinje dolaskom svatova u mladino selo. Kum predaje mladoženji merdevine s kojima se ovaj treba popeti na kuću i prdnuti u odžak. Ako pacovi krenu bježati iz kamina, slijedi aplauz i ćaća predaje mladu. Zatim se odlučuje po čijim običajima će se dalje odvijati ceremonija. Otac mladoženje sa zastavom Mančestera (eventualno Aston Vile) na leđima puca slobodnjak, i ako ubaci u štalu pripada mu čast da produži tradiciju svog sela. Stari svat pozdravlja prisutne s burencetom uz stari srpski poklič: “Tako mi moći sive lobanje, nek’ je sa srećom!” Nastavak se održava u crkvi, gdje mladenci razmjenjuju prstenje, a pop i otac mladoženje dresove. Epilog je naravno pod šatorom uz prisustvo delegata FIFA-e.

- Bako, a zašto nevjesta oblači biku gaće?
- Dijete moje, to je simbolični narodni običaj, s kojim teta govori da nije vidjela kurca do udaje.

- Ćao srce, šta piješ?
- Hej, ćao. Mmm, vodku!
- Odlično, imam kući pola flaše, ostalo od slave. Oćemo sad il odma?
- hihih od slave, duhovit si, sviđa mi se to.
- Nisam duhovit, pijan sam. A i zagoreo, da se ne lažemo. Kako se zoveš?
- Mahija, ti?
- Mahija? Lepo ime, prvi put čujem. Ja sam Igor.
- Dhago mi je Igohe.
- Aha, znači nisi Mahija. Ok, hajdemo.
.
.
.
- **USTAJ MARIJA SVETI JEBEM NIJE TI DOBRO! NE BRINI, JA ĆU TE SPASITI!**
- Štajije manijače šta se deheš! Ju kako si me phepao...
- Mislio sam da sam te ubio od kurca! Sva si hladna i bleda. Uh al sam se prepo! Vid ovo, osto ti ten na jastuku! I izvini za nos...
- A pa imam slabu cihkulaciju. A i koža mi jako osetljiva pa ne smem na sunce, doktoh zabhanio. A i pegice imam pa stavljam maaaalo više pudeha. Mislim, ne smetaju mi ni pegice toliko nego me i bubuljice muče pa zato malo pheteham sa pudehom. A šta za nos? Nisam te hazumela.
- Pa ako sam te jako udario, ne sećam se bio sam pijan al sam siguran da može da se ispravi! Platićemo operaciju po pola, ja mislim da je to fer.
- Joj pa bleso, nije to od tebe. To me Shki nabo kad sam ga oghebala.
- Aha, dobro. E, jel nije frka da ti sad kreneš, al kroz prozor. Keva zvala komšinice na kafu. Misli da sam doveo snajku. E i svaka čast za sisu.

-E brate snimi onog klošara tamo kakav je...
-Misliš onog u ubuđaloj rumunskoj košulji?
-Da, da baš taj, pravi je rumun onaj najgori!
-Koji jad jebote, pravi je Stelea!
-Haha, Stelea, taj rad!
-E znaš bre da Rumuni u Temišvaru do skoro nisu znali šta je žvaka, pričo mi deda.
-Najgori su, mamu im jebem cigansku...

-'Alo, Vladane! Jes' ti?
-Oj?
-Uteram ti kurac moj! Opaaaaa! Slušaj, našao sam ti klinca u Slogi iz Pičkovaca, neverovatan talenat, plodi na terenu.
-Pa?
-Pa, stvar je u tome što malog traži pola Evrope. Kapiram da ti treba kvalitetan ofanzivni vezni za kvalifikacije. Đura ga nije hteo, kaže ne trebaju mu propaliteti. Šta on zna o fudbalu, on se razume samo u šiveću mašinu.
-On? On ti je, da prostiš, go kurac. Jesam ti pričo kad je on vozijo taksi, a ja lambor...
-Jesi, jebo te taksi da te jebo! Nego, o'š duzimaš ovog malog?
-Pošto?
-Sto iljada i dva iz omladinske čkole.
-Aj, može. Samo da zovnem banku da mi odobre još jedan kredit. Boli me kurac, neću ja da ga vraćam, grok grok.

Жена: Данас је 21. а имамо још 5 иљада до плате ?!
Ја: Бре Гиди Џанум, није нам први пут ...

Жена: Истекла ти регистрација за ауто, кукавче, још прошлог месеца?!
Ја: Бре Гиди Џанум, возим овако нико неће провалити.

Kao onda kada je Hitler odličio da odustane od slikarstva...

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

-Koviljka, šta je sad ovo na mom radnom stolu? 'De mi je brusilica? Ko je jeb'o ale po garaži? Je l' ona mazga što spava?
-Ne deri se. Dete je umorno, neka spava zlato moje...
-Maliiii! Oooo, Mali! Silazi dole, jeb'o te otac. Za dva minuta da si mi dole da raportiraš šta je ovo....
-Daj bre, Miodraže koji ti kurac? Šta si se razgalamio od rane zore?
-'De mi je brusilica? Jesi to opet nosio moj alat?
-E, dao sam Kizi da sredi neke gelendere, pa mu pala i razbila se... ali je obećao da će ti kupiti...
-Majko mila... moja brusilica od dvesta evra u rukama dva nesposobna idiota koja jedva po zemlji hodaju...
-Daj ne drami, nije sto dukata...
-Ali je dvesta evra, krv ti jebem. Jaoooo, jebem ti onog doktora što te prvi za noge povukao...

*Tuuu, tuuu*
"Alo! Ženo! Pa dje s... TRUBNEM TI GA MAJCI ŠČUO!! Ne kažem tebi, nego ajde bre izlazi iz te prodavnice, treći put propuštam zeleno na semaforu, jebem li mu 'leb jučerašnji, gužva ovamo k'o da Čola pjeva! ČET'Ri ŽMIGAVCA, VIDIŠ LI, SVA ČET'RI, KRAPU JEDAN OSMUDJENI, BEZOBRAZNI, MURŠ OKOLO! Eeee i vidi, uzećeš tamo po' kile eurokrema, malome palačinku da napravimo.. E, e, to, aj."

- Može pivo?
- Može, ali samo ako nije hladno. Bojim se da mi ne strada grlo opet.

Teksas, 1834

- Vidiš Anguse, ovaj niger bi ti bio sjajan za po kući, nije mnogo jak, ali zna francuski a ti trguješ svilu s Parižanima.
- Hah, Bili Bobe... pa ovaj crnjo ne vredi ni pišljiva roba! Ahahah, kapiraš, pišljiva roba!
- Moram da idem opet da jebem svoju sestru Džini Merilin jer me upoznala sa ovako neduhovitim robovlasnikom.

Staljingrad 1943

- Rodione Visarionoviču, izgleda da će nemački napad izostati večeras.
- Izgleda tako, druže komesare... Mada, ljudi su gladni. Sve što nam je komanda poslala je ovaj džak krušaka.
- Ehehe, znam te kruško, hihihi, kapiraš, vojniče... ne puško, nego znam te kruško dok si semenka bila ahahaha.
- Prijavljujem se da idem da popravim telefonsku liniju. Bolje švapski snajper nego ovo.

Niš, 2013

- Ej, daj izvadi onaj šit što smo pazarili prošle nedelje od Trošarinaca.
- Evo ga, držim ga u ovoj posudi, tu niko ne gleda.
- Znači, hoćeš da kažeš da je to VUTROSTALNA posuda ahhaha? Kapiraš, vatro-vutro, stane vutra unutra... Joj koji sam Šiva i Višnu humora.
- Ja ću ipak da se overim pajdom.

- E, gde ćeš, Makili...?
- Imam trening.
- Nisam znao da išta treniraš...
- Pa, eto - treniram. Imam i personalnog trenera, ako baš hoćeš da znaš!
- Hmm... A, ja imam kitu kojom bih ti taj celulit skin'o i bez da mi platiš, pa ti razmisli!

Радивоје је мрмљао нешто себи у браду. Никад није добро кад треба да дође у град, ни овога пута није изузетак. Несносна врућина му није причињавала задовољство. Оштра, седа коса је била мокра од зноја, на крајевима који стрчаху испод шајкаче. На путу од општине до аутобуске угледа малу продавницу и реши да отресе једно ладно зидарско. Увек је узимао јагодинско, јер га је чича са слике подсећао на деду. Пребра по чакширама и нађе две згужване стодинарке. Плати једном од њих за пиво, па седе на оближњу, пуким чудом, функционалну клупу у хладовини. Скиде шајку и тежачким, од рада испуцалим дланом, обриса чело, прекрсти се, просу мало из флаше, те натегну добар гутљај. Док је подригивао, крајичком ока спази клинца како излази из зграде преко пута. Мали је износио ђубре. У провидној кеси, старцу западе за око више од пола векне хлеба. Очи му заискрише.
Зар хлеб наш насушни?
Сети се како је јесенас зајмио паре за нафту да пооре, таман кад узе гориво, паде киша, па је чекао да ''цедне'', онда је три дана извлачио стајско ђубриво, договарао се са агрономом дал' да прихрани ''Каном'' или ''Урејом'', па је дрљачио, па је каснило семе у пољопривредној апотеци, сејао, повлачио, па прашачио, дотрајала задња гума на трактору. Зимус паде голем снег праћен јаким мразом, мислио је: 'измрзе све', ал' јок, удари велика киша око Васкрса, поплави, ал' опет би добро, онда наиђоше жеге, па се баба и он молише Богу и Светом Илији да их град заобиђе, па је јурио премије за млеко да има чиме комбај' да плати, па га је комбајнер завлачио две недеље док је овр'о, а принос бе'а танак, па док је отер'о жито у амбар и истоварио да се просуши, одвез'о у задругу да га да по неипслативој откупној цени... Данас је платио порез да му извршитељи не би запленили трактор. Јер шта је он без трактора? Од свега му је остала још једна згужвана стодинарка за локал до куће. И дуг од 400 евра. Утрошено време и рад се не рачунају. О живцима да не говоримо. Уз курац му мука.
После баченог смећа, клинац прође поред Радивоја гледајући га са подозрењем. Минут касније изађе из продавнице носећи свежу векну хлеба по цени од 44 динара. Радивоје помисли да малом опсује и тетку и бабу, али се уздржа. Само добаци:
- Синко, гре'ота је 'леба бацати.
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''

-Kevo, šta je sa čika Radovanom, nešto ga ne viđam u poslednje vreme.
-Sine, radila lopata, evo ima već pola godine.

Марко (19), из фине грађанске породице, ухватио се са лошим друштвом. Једно вече су претукли неког чичу да би му узели двеста марака. Иако је интимно био против тога, ипак је, зарад другара, учествовао у томе. Милиција их је похватала прво вече. На суду, сви су добили по годину, сем Марка, коме су родитељи средили условну казну. Мучен осећајем кривице због тога што је урадио, Марко се пријавио у добровољце, надајући се да ће тиме да спере кривицу и некако се искупи пред свима. Кући се вратио глув на једно уво, са ногом која се вуче и главом која се трза. Успомена из Книна. Његови бивши ортаци су из затвора изашли после шест месеци, због доброг владања...
-----------------------------------------------
Мина (18) се снимала са својим дечком у тренуцима интиме. Дечко је био кретен, хвалио се, делио снимак где стигне, и ускоро је цео њен мали град имао снимак ње у тренуцима фелација. Интернет је преплављен њеним снимцима, а на Фејсбуку је отворено неколико страна посвећених скаредним порукама на њен рачун. Повукла се у себе и почела да пије антидепресиве. Након три месеца, није више могла да издржи срамоту, једно вече је попила велику количину антидепресива и легла да спава. Ујутро нису могли да је пробуде. Два месеца пре те вечери, градић се већ није интересовао за Мину, јер се сазнало да је ћерка чувеног професора затруднела са ожењеним мушкарцем...
---------------------------------------------------
Родољуба (28) је читав град знао као наркомана и вуцибатину још од средње школе. Није узимао доп, али је ексере гутао као бомбонице и био се где стигне. Један дан су га покупили јер је оробио неку бабу. У истражном је видео где је и због чега доспео. Успео је да се извуче од робије. Прекинуо је све везе са старим друштвом. Након тога, завршио је приватан факултет, учланио се у политичку странку и почео да агитује за њих. Пошто је знао милион људи, доста им је значио у предизборној кампањи. Данас ради у канцеларији, завршава послове свима којима може. Сви са дивљењем помињу његов пут, и хвале колико се поправио. Данас чека дете...