Индијанац у настајању.

Учитељица већ није знала шта ће с њим. У петом разреду узима новац за ужину половини одељења. Доноси ћалетов пиштољ у школу. Наговара ретардираног друга из одељења да се маже псећим говнима.

Најгоре време у историји српског народа. Тад су пропадале фабрике, СПС је био на власти, министри су крали, председник је сваки дан био у дневнику који је почињао тачкицама, турбо фолк је владао музичком сценом, одвајао се део по део државе, запад нас је малтретирао и све је поскупљивало. Срећа па су прошле...

Jedan od dokaza da sa zubarima i majstorima nema zajebancije, jer ako oni tebe reše da zajebu, možeš samo da sedneš i plačeš. U slučaju da zidari hoće da napakoste nekom, primeniće neki od gomile fazona koji ni Đavolu lično ne bi pali na pamet, a ako hoće da nekom stvarno napakoste, staviće mu šešir u dimnjak.

Za ovu operaciju su potrebni jedan zidar, jedan dobar šešir i jedan gazda koji se opasno zamerio majstorima. Dimnjak nije potreban, ustvari, potrebno je da dimnjak ne postoji i da se upravo zida. Najbolje je uzeti onaj šešir kakav je nosio Čarli Čaplin, kaubojski su lošiji a ribarski i šeširi od slame su neupotrebljivi. Gornji deo šešira se raseče nožem u obliku slova X ili u obliku krsta, ako je majstor pobožan, bitno je da rez bude čist i da se platno šešira vraća u prvobitni položaj posle deformacije. Ovako obrađen šešir se uzidava u negde dimnjak tako da zatvori dimovodni kanal.

Kad dođe zima i kad u kući počne da se loži, dim iz šporeta ili peći ne može da izađe jer je dimnjak zapušen šeširom i vraća se nazad u sobu što znači da će cele zime da se sedi u hladnoj sobi koja će na proleće morati da se kreči. Naravno, vlasnik kuće odmah zove odžačare, ali tu dolazi do izražaja genijalnost ovog izuma, odžačari spuštaju niz dimnjak četku koja lagano prolazi kroz rasečen šešir, vraća se na gore i tako postavlja šešir u prvobitni oblik i ponovo zatvara dimnjak. Naravno, nikom normalnom ne pada na pamet da je negde u dimnjaku sakriven šešir koji pravi probleme tako da se vlasnik kuće pomiri sa time da ima dimnjak koji "ne vuče" i prebaci se na grejanje na struju.

Joш једна од мистерија Србије.

Џабалебарош (енг. slacker) из Купинова (близу аутопута код Пећинаца, Рума) који је постигао популарност учешћем у ријалити шоу Велики брат, који се емитовао на Телевизији Б92.

Е управо ту и чучи разлог његове популарности.

Мики Ђуричић је нека врста домаћег Великог Лебовског за гледаоце Б92 (и само за њих) које је он одушевио својим ставом да га боли дупе за све и својим познавањем феномена популарне културе који се не појављују у емисијама на Б92 (код Луне Лу или Јелоу Кебу). Фасцинација Микијем и његовим нихилистичким приступом био је нешто сасвим ново за публику Б92 која "све воли, све им је кул и која сматра да је Марко Видојковић најписменији Србин" па им је појава човјека са села који воли Куросаву и Каурисмакија дјеловала као појава НЛО код Баточине.

Мики је одмах (ничим изазвано) добио своју емисију на Радију Б92 док је одушевљење Микијем расло иако се он јадник упорно трудио да докаже тим несретним људима да немају зашто да се одушевљавају њиме. Међутим, хистерија је настављена, те је Мики зарад кинте прихватио ту улогу и продао се за ситну кинту.

Углавном, нити је Мики знао шта га је снашло, нити су "урбани ликови" знали зашто воле Микија, само су знали да га воле. Њима је појава човјека који иоле размишља својом главом, казује оно што мисли, није политички коректан (рекли би "баца хејтове"), не стиди се својих мана (којих је пун), није увијек налицкан и сређен а и прочитао је више од двије књиге у животу (а да нису из Самиздата) била толико егзотична да су сви жељели да буду Мики, бар на један дан. Иако свако село има бар по 5 таквих сеоских слободних мислилаца, неискориштених потенцијала, интелигентних љенчуга, то "урбани ликови" нису знали, јер с обзиром да се стиде своје родбине на села па ни не иду тамо, изненадила их је чињеница да нису сви са села глупи ко даска и силују овце.

Међутим, поред неспорне интелигенције, његова каријера је била осуђена на пропаст, што због његове неодговорности, љености, (склоности коцкању) као и због чињенице да пажњу "урбане публике" ништа не може да држи више од седам дана, тако да се Мики брже боље вратио у своје Купиново.

Но медијски магови су покушали да "исциједе воду из суве дреновине", а пошто је Микију требала кинта, онда су га вуцарали по разноразним репризама, убацивали у Кућу ВБ, чак и његовог тату, покушали да уновче његову појаву на све могуће начине.

Тренутно држи рекорд по броју учешћа у Великом Брату.

...Одлазим у "Рупу" у једном тренутку, у народу познатију као "Академију", многи је зову и "Џамија". Треба да се нађем са ортацима. Касним. Не затичем их све, срећем друге, и са њима блејим. Пада понуда за приватну журку и одлазим. Журка приватна ко журка, грљење, љубљење и смор на крају.
Излазим.
Крећем пешке кући, није да је близу, али прија ми шетња по снегу који је прекрио град. Убрзо потом срећем џукца на улици који ми после једно 200 метара прилази. Пада неповерење и страх са обе стране. Прилазим му први, и ословљавам га са:
Де си пас.
Пада њушкање и постајемо пријатељи.
...
Прати ме путем на таквом одстојању да таксисти који пролазе помисле да је мој пас и да нисам пијана будала која пешачи без кеша јер нема исти, већ неко ко шета пса по комшилуку. Почињем да готивим пса због тога.
Пролазимо кроз територије заједно које нису наше. Смањује одстојање између нас.
У једном тренутку, пас скреће, одлази и ја помислих: Хвала ти псу на друштву, и настављам даље. Стиже ме после два минута.
Настављамо ћутке даље пут.
Постаје ми глупо што га толико цимам да ми прави друштво и минут након што сам то помислио он стаје и ја му говорим да иде "кући". Пас стаје и окреће, помишљам у себи опет хвала ти на друштву. Непун секунд након тога, опет ме стиже. Опет га мазим јер немам како другачије да му се захвалим.
Стижемо до мог улаза.
Мазим га последњи пут, осећам гнедлу у грлу и одлазим. Затварам врата улаза псу пред носем. Крећем пар корака и застајем. Стојим тако непомичан пар секунди и враћам се и отварам улазна врата.
Пас, који до тог тренутка био испред исти се помера пар метара. Покушавам опет да га помазим, као да желим да се извиним и захвалим у исто време.
Пас се склања, буквално као да ми говори: Издао си ме и ако то ничим нисам заслужио.
Све фекалије, говна и проливи Универзума сливају се по мени.
Покисо, поново затварам врата улаза.

Одједном те погледа и крене да те прати. Где скренеш скрене и он. Прати те док се не смори или док га не отераш. Чак те уредно чека на семафору, или ако буде метар два испред тебе, стане и погледа да ли идеш.

Nesreća nikad ne dolazi sama u kombinaciji sa rođenim pod srećnom zvezdom.

Zavisi od toga sa koje strane batine života se nalaziš.

Čuveni rudar, negde iz Bosne, udarnik mali milion puta, proživeo život u skladu sa svojim prezimenom, jedino što je ikada dobio je svoj rođeni lik na novčanici od 10 dinara u SFRJ.

Leteći objekat koji ćete ugledati ako imate nervoznu ženu. Ako se vaša glava nehotice nađe na njegovoj putanji, pašće vam mrak na oči i izgubićete 5-10 minuta, pa vi posle pričajte da su vas oteli vanzemaljci i stavili plavi implant ispod oka.

Fasovati nešto ili nekog protiv svoje volje.

Komentar ženke na omašivanje rupe u toku snošaja.

Lik koji se ubi lažući o tome kako tuca garažirane matorke.

Od sumraka do svitanja.

Stil uživanja narkotika, koji primenjuju heroinski zavisnici.

Demonstracije na kojima su, kako sam zaključio iz priča starijih, postojali samo prvi redovi.

Delom zbog ambicije ravne mungosu, delom zbog nemanja veze u opštini, delom što je za vreme predavanja bio u kafani završi ti on u mestu poput Korbevca, Moštanice ili Žbevca ako je srećan.Svaki dan putuje do tog sela i najbolji je ortak s vozačima. Meri matorim poljoprivrednicama pritisak, iliti pretisak kako ga one zovu, uzima od istih sir, mleko, jaja. Piše uput za bolnicu u veći grad, taman da seljak i proda nešto na pijaci ako je subota. Svestan je da je skretničar, ne zanosi se idejama da je elita, da je pripadnik 'humane profesije'. Virtuoz seljačkih brlja, veterinar po potrebi (kada je ovaj na nekom veselju ili bije ženu), majstor za frezu, da je komunjarsko vreme bio bi i u Mirovnom veću. Ponekad mu i nabace ćeru devicu , da se uda za 'doktora'...seljačka posla.

Paučina koja se nahvata u međunožju usled preteranog korišćenja fejsa, tvitera i sličnog.

Вишедеценијско истраживање поремећаја који је у начуним круговима познат као "носталгична вербална дијареја". Заснива се на наглашавању контраста између данашње омладине која не зна шта је живот и некадашње омладине која је у здрављу и веселом расположенију проживела своје младе године на прави начин.

Златни спонзор овог истраживања је сајт vukajlija.com

Tip koji pogleda jedan dokumentarac i onda je spreman da se pretvori u Hajda iz veselih 70-ih i da celom svetu objašnjava pravu istinu koju su oni suviše slepi da vide. Na nekoj objektivnoj skali iritantnosti (od 1 alimpićke do 10 alimpićki) veselio bi se na čelu iznad mtv bendića koji furaju crvene kravatice a tik ispod onih šarenih reklama za ajpod i jebene AliMekbil. Doduše ruku na srce nećete ga na prvu prepoznati među svetom jer je mirne ćudi i uljudan sve dok ne provali da niste kao on latentno lobotomisani od strane Pitera Džouzefa i Zeitgeista i da ne kapirate da oni u stvari noću Amerima stavljaju čipove između prstiju i da im ispaljuju gudru iz satelita u supu, tada će mu iskočiti žila besa na čelu i biće spreman da vam satima prducka o pravoj istini, ljudima iza zavese, i tome kako treba da ugasimo televizor i upalimo mozak i da ne kupujemo naftu jer od tih para teraju Mijanmarsku decu da prave patike.

U kategoriji onih koji zaziru od jednog ekstrema, pa zato odlaze u drugi ali beskrajno gluplji, Cajtgajst revolucionari su ipak male mace u odnosu na hipike, arafatkaše, zalagače za prava životinja i aktiviste za da se deca ne biju već da se vaspitavaju nežnim rečima i milosnim pogledima, sve zajedno idealne kandidate za jedno krstarenje sa startom u Duizburgu a ciljem u Grebenu Lorilaj.

Iz svega ovoga se izuzimaju fanovi Digitalnog anđela, kojima je taj film ipak neko najverovatnije slučajno poturio između Nodija, Fifi cvetića i Dore čizmice.

Na listi najzajebanijih faca u istoriji čovek dovoljno visoko kotiran da može bez ustručavanja da pošalje Korteza i Vespučija po dva masna sa sirom.

Heron je izmislio parnu mašinu soma i po godina pre nego što su se britanski pozerčić Vat potpisao na njegov izum. Inače je generalno imao talenat da izmišlja stvari koje će neko tek za hiljadu i po godina opet da izmisli i da se proslavi, napravio je i neku vrstu orgulja i vending aparat (ono za sokove). Prva pumpa? Heron. Fermatov princip iz 17-og veka? Heron. Injekcija? Heron. Onaj imaginarni broj "i" što se pojavljuje u drugom srednje? Isto Heron. Kada su smorile takve marginalne stvari kojima je promenio pola sveta, čovek je napravio mehaničku pozorišnu predstavu od 10 minuta, sa sistemom kanapa, čvorova i jednostavnijih mašina. Imati na umu da je u toj eri ljude bilo dovoljno impresionirati i samo kanapom.

Naravno, svi ti izumi su izgledali drvenije i sranjkastije nego što zvuče, ta injekcija je za korišćenje verovatno zahtevala četiri čoveka i devet kilometara creva, a pumpu su verovatno držali u hangaru za trireme, ali čovek je to izmislio u 1. veku, u eri kada su u Kini otprilike izmislili papir i kada su vladari mislili da je strašno dobra fora da zapališ svoj glavni grad ili da pališ Hrišćane u dvorištu da bi ti glumili lampu. Da se rodio pre 200 godina verovatno bi dobio šansu da se Edison kurči njegovim idejama za par dolara mesečno a danas bi bez sumnje dane provodio razbijajući glavu da li je bolje da CERN-ovu platu spička na Ferari Enco ili dve nove Karere GT.

I pored svega toga, Heronovo ime je ostalo upamćeno po nekakvoj geometrijskoj formuli, za koju generalnu populaciju opšteprihvaćeno i jednoglasno zabole kurac. S obirom na to da je i pored čudovišne genijalnosti propustio da se proslavi, možemo samo da zamislimo koliko je to zajeban i nafuran Majkl-Medsen kuler bio.