Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.

Она звезда што стоји лево од плуса на дефиницији и постеру. Служи за омиљеновање.

Strategija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.

Након што сам ти поетично и са пуно занимљивих компарација, или једноставно културно објаснио неке ствари, ти ме не разумеш. Стога ћу ти причу поновити, овај пут лаконски кратко и кристално јасно.
Сигуран сам да ћеш ме онда разумети.

Svakodnevna pojava, koja u zavisnosti od područja gde se odigrava, ima skroz različite posledice.

Cigareta ili cigara od koje iskašljete jednog velikog vanzemljca ujutro kad se probudite, i mirni ste do sledećeg jutra.

Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla.
Kod ljudi izaziva hronično podizanje obrve jer ne razumeju o čemu pričaš, ali makar im deluješ pametno jer si koristio mnogo "dugačkih reči". (To je zato što oni, kao i ti, nemaju predstavu šta zapravo konstituiše inteligenciju.)

Farmerke par brojeva veće, koje konstatno spadaju sa korisnika istih.

Све под конац. За десетку. Гледајући са стране, живот сређен као фризура Бошка Јаковљевића пред улазак у студио. Веома миран, квалитетан начин да се проведе један век у весељу, наравно ако опет не заратимо са Немцима и бијемо се са Бугарима, те планер заврши у првој линији ударничког батаљона српске војске или у ћорци, где ће му остали затвореници масирати гузове загорелим паламаром у случају да одбије војевање боја.

Све зависи од њега, само виша сила може да га поремети, небитно да ли се ради о земљотресу, паду атомске бомбе или грешкама у нотесу. Осећа се сигурно, зна шта га чека. Мало шта може да га изненади. Спреман је на све. Самоуверено хода кроз живот у стилу Косача у старачком дому. Испланирао је и ерекцију и време за шамарање мајмуна, а затим и кишећење истог. Њему нико ништа не може. Он је изнад осталих. Караконџула на крају сваког нивоа.

Не схвата спонтане. Не схвата оне без блокчета. Будала памти, а паметан пише. Он се плаши несигурности, плаши се изазова. Плаши се да ће зајебати ствар и упасти у депресију. Да ће се сурвати низ литицу гована док му се други смеју држећи се другом руком за нос. Он је победник.

Ал' за мало.

Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.

Najviši čin u srpskoj vojsci.

Групе напорних сероња тек изашлих са инструктаже код Јеховиних сведока који ће ти прићи на улици, смарати те пола сата ако им допустиш, увалити сто штампаних кураца који се плаћају, сузним очима описивати муке које кућни мишеви преживљавају не би ли преживели у твом стану и отићи тек ако обећаш да ћеш доћи у суботу испред Владе обучен у зелену салату и са венцем младих ротквица око врата где ћеш се са својим новим другарима затворити у кавезе седамдес са четрес сантима и тако демонстрирати против гажења мрава по улицама.

Čovek koji je ceo svoj život posvetio pisanju facebook statusa.

Једини могући хепи-енд басне "Три прасета" у српској режији.

Једначина са више непознатих.

Trip koji se ponekad javi bilo silazeći niz stepenice ili penjući se uz njih.
I to baš one stepenice koje svakodnevno prelaziš i znaš ih napamet.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Metodom prekomerne upotrebe sile razložiti ciljani objekat na proste činioce. Fataliti, koji se ne primenjuje na kraju, već tokom čitavog procesa.

Dužničko-poverilački odnos na kojem počiva srpska privreda.