За разлику од Британера и Талијана који су докторирали на ту област, наши скривени камераши су прекршили прво правило скривене камере а то је:''Насними прво довољно гегова и ситуација да има за годину дана, па тек онда пусти на ТВ...'' Нажалост, наш Пера Ложач је то пренебрегнуо, па је, већ после 3-4 епизоде почела да га препознаје цела Србија и да га напада и шутира по улици и кад нормално иде и не снима ништа...

Да би успео да одржи своју емисију, пребегао је у Босну и тамо почео да тражи жртве... Опет није послушао савет, и опет је најебао... Затим је дошао на генијалну идеју. Да се облачи као пандур, да зауставља људе на путу, истерује из кола и терорише на најразличитије начине... Знајући добро за исконски страх и страхопоштовање наших људи према униформисаном лицу, дошао је до 10-так епизода, које су нас увесељавале све док раја није поч'ла да препознаје његову маленкост и док није навукао на себе бес органа унутрашњих послова БиХ, те је морао да ''збере бокчу'' и да запали даље...

Пут га је даље одвео у Македонију, где већина вероватно никад није ни чула за скривену камеру... После иницијалних гегова и форица украдених од Жабара, поново се вратио својој опсесији: да се облачи у полицајца и да пресреће људе, изводи их из кола, терорише и иживљава се на њима, и снима њихове реакције... За сада му то иде добро, пошто се његова скривена камера вероватно не емитује у самој Македонији, али ''Пинк'' има покривеност за цео Балкан, па ће вероватно ускоро и тамо да попуши...

Остаје му само да наштреба шиптарски, да се отисне пут Косова и тамо обуче униформу КПС-а, па да пресреће све оне шверцере и кријумчаре дроге и тамо да их зеза и малтретира... Све док негде, после три емисије, неки Саљи, Љатиф или Даут, не потегне прангију и однесе му пола главе, у тренутку када му наш несрећни Пера нехотице открије 25 кила хорса испод ћебета у гепеку ''Мерџе'' или 10 полуголих Молдавки у камиону са дрвима, негде тамо на прелазу Врбница и Ћафа Прушит....

Pripadnik prijateljski nam nastrojenog naroda koji živi u komšijskoj zemlji Rumuniji. To je narod sa kojim su Srbi odvajkada bili u prijateljskim odnosima i jedini sused sa kojim nikada u istoriji nisu ratovali niti bili u konfliktu. Kad su se sticajem okolnosti našli na suprotnoj strani u Drugom Svetskom ratu, nisu uzeli naš deo Banata iako su im Nemci to nudili. Čak ni Kosovo nisu priznali.

U skladu sa tim, Rumun je u Srbiji uvredljiv termin kojim se označava prljava i jadna osoba koja uz to nema ukusa u oblačenju. Osim toga, kad god se pomenu Rumuni, obavezno je staviti do znanja kako su za vreme stare Jugoslavije oni za nas bili šaka jada.

Oblači se u crno, vozi besna kola, nosi krstače oko vrata, preti nam da ćemo videti pakao...

Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.

Osoba koja mora svaku rečenicu da započne i završi sa "jebiga", kao i da ubaci tu reč posle svakog zareza, znaka uzvika ili znaka pitanja. "Jebiga" u njegovom govoru zamenjuje svaku konstataciju, atribut, apoziciju, anozinizaciju, valmorifikaciju, prilog, predlog, rečcu, uzvik, ekshortaciju, primažu, trompetu, hedrencefalitiju, krepitaciju i luciditet.

Paradoks nastaje kada izgovara rečenicu od samo jedne reči, a ta reč je "jebiga".

Sistem učenja, kampanjski.
- imate 48 sati do ispita;
- normalna deca su učila 21 dan * 2 h = 42 h, znači da je izvodljivo;

Problem: koncentracija vam posle pola sata opada.

Rešenje: učiti na silu dok ne odlepite!

Posle 4 sata učenja na silu, zavolećete taj predmet, i verujte, na ispit ćete otići nasmejani i nasmejani ćete se vratiti sa njega!

Mana: trebaće vam vremena da se opet "zalepite", ako niste navikli na ovaj metod.

Taksisti na beogradskom aerodromu.

Autoput mudrosti.

Interesantna grupa ljudi kojoj ni burek nije svetinja, a kamoli kakva druga hrana. Uz jogurt im je omiljeni prilog pričanje raznoraznih gadosti, od kojih se običnom čoveku javlja želja da tek unetu hranu brže-bolje izbaci iz sebe.

Neće se vratiti. Šutnula te je. Tako je! Zavrtela ti je mozak, iščupala ga manikiranim noktima i bacila u kovitlac neprespavanih noći i preživljenih košmara. Ti misliš da ona zna da sediš u sobi sam i gledaš "Notting Hill"! Zna tuki! A i boli je tuki!

Prestižan automobil.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Dosta se o karakteru ili ličnosti muskog pišača može saznati iz odnosa između
čina puštanja vode na slobodu i pranja ruku.

Srpska nirvana.

pentan, heksan, heptan, oktan, nonan, dekan...
Brojanje do 10 kada se igraju žmurke u Pančevu.
Što je najbolje ne mora da se žmuri.

Onaj koji te osveti kada te ubije neprijateljski nindža klan.

Кад се јебаваш по њиву пола годинe и после удари град.

Prvo što pomislimo kad se ujutro u 6 probudimo za školu/posao.

Osoba čija je budućnost prošlost.

Himna fudbalske reprezentacije San Marina.