Појава неретко виђена у ресторанима, кафићима, школама...

Након низа експеримената и дугог проучавања овог феномена дошло се до следећег необоривог закључка - девојке улазе заједно у WC зато што ниједна од њих нема код себе папирну марамицу.

Žena peder.

Jedan od najkvalitetnijih apoena u kojima ste mogli dobiti kusur krajem 80-ih i početkom 90-ih. Ako baš niste imali sreće, dobili biste Bazooka žvake, a ako vas kasirka pritom mrzi, mogli ste da kusur dobijete u cigaretnim žvakama. Posebna čar ovih žvaka su prelepe sličice, živih boja i motiva, na plastificiranom masnom papiru, koje su se same odmotavale čim oljuštite žućkastu ambalažu, a neretko su bile razlog odlaženja u prodavnicu po još koji komad ovog sjajnog brenda. Stoga se može reći da Čunga-Lunga nisu bile samo kusur žvake, nego i, ispostaviće se, jedna vrsta proviđenja kroz konzumerizam koje će zadugo ostati link do sećanja na krvava kolena od pada sa bicikla, masnica na cevanicam od fudbala u ulici, adrenalina u noćnim žmurkama i žandarima i lopovima, pravljenju lukova i strela, ratova aluminijumskim cevima omotanim u izolir trake raznih boja kroz koje bismo pljuckali širok spektar bobica gađajući neprijatelje u oči, vrat i ostale gole delove tela kao i bezbrižnog blejanja u kraju.

Sarkastičan odgovor na nečiju zgroženu snishodljivu konstataciju da smo neprikladno dodirnuli svoje erogene zone (upotrebljivo samo od strane muškog roda).

Svaki pripadnik muške populacije kada ostari, mada će to mnogi poricati (mislim činjenicu da su omatorili).

Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.

Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.

Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...

Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.

Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.

Нико и ништа. А живи живот рокенрол звезде. Буђење у рандом стану непознате лепотице, чешање муда, лењо зевање, па јутарња партија рвања са истом. Одлазак у кафану и "губљење" још једног дана на исти начин. Иако је безначајан делић, може се рећи и бенигни тумор демократски оријентисаног друштва. А ипак анархиста. Не подвлађује се никоме, ради оно што он хоће и како хоће. Степски вук са једном значајном цртом, он не пати, макар се то не види.

Године пролазе, а он се не мења. Жена? Деца? Јок, није он за везивање, а још мање за вођење уредног живота и васпитавање клинчадије. А и нема приходе. Стални је гост познате биртије, практично постаје њен заштитни знак, те и пије на црту. Никад није радио. Живи са родитељима и то му иде на живце. Јединствени примерак Хемингвејштине. Кафана, писање, туча. Само без писања. А можда и са. Уметник у правом смислу те речи. Није алкохоличар већ боем. Потенцијални самоубица. А ни он не на зашто.

И док га појединци карактеришу као пропалог студента Медицинског факултета, већина га и даље сматра за легенду, на конто старе славе. Увек пожељан у друштву јер одише неком узвишеношћу и кад се ваља у сопственој пегли. Бивша фаца која је сјебала свој живот и отишла у другу крајност. Као и многе легенде рока. Бледа сенка некадашњег бића. Његова природа све више излази на видело и изједа мит о Њему. И поред свега и даље је ту. Постоји.

Lik, kome su enterijeri diskoteka potpuno nepoznati, ali zato vreba u sitne sate ispred ulaza i sve žensko sa više od 0,7 promila u krvi je njegova potecijalna žrtva. Obično poseduje auto koji je nedaleko parkiran. Dok samouverni, pijani šmeker, koji je celu noć egzotičnim plesovima i kupovanjem pića, dobro, u svakom pogledu, ovlažio ženku, ode na pražnjenje bešike devica je već na pola puta do gajbe iskusnog afterpartijaša.

DS - Profesionalni pesimista. Prvo je bio za Slobu. Pa za Vuka. Pa za Koštunicu. Pa za Djindjića. Pa za Tadića. Pa sad nešto razmišlja i njega da zajebe i da si lepo prereže vene uzduž, pošto mlađi neće da bude, a demokratija mu ne dade toliko očekivani standard.
DSS - Konzervativac. Ali kad kažem konzervativac ne mislim na Carnex pašteta - Juhor mesni narezak konzervativac. Mislim na Pasulj sa kobasicama JU-455 JNA 1968 konzerva konzervativac. Taj je odavno zarđao i zaboravio šta znači sutradan. On je jedan od onih što nose kaki boja prsluk preko košulje sa kravatom kad idu u prodavnicu.
G17 - "Stručnjak". Razume se u biznis i moderne ekonomske tokove, ono export import komerc kurc. Šatro. Od škole ima 9 godina ekonomskog fakulteta, radi u lokalnoj agenciji za nekretnine, pokazuje stanove. Ali ima puno "poslića" sa strane.
LDP - Ovaj je urban. Nije ko oni seljaci. Bori se za slobode, i verovatno je član neke nevladine organizacije. Svi nekako misle da je malo pripederičast. Nosi karirane pantalone, i roze majce/košulje.
Nova Srbija - Domaćin iz unutrašnjosti. Ima 3 deteta, debelu ženu i stomačinu na kojoj bi mu pozavideo plavi kit. Kad ustane ujutru, drmne rakiju, doručkuje kajmak sa slaninom i čvarcima, sedne na traktor koji se ljuljne kad udari guzicom, razdere se u pravcu ulice "Dobro jutro Radoje" i ode na poso.
SPS - Ovaj glasač ne izlazi na izbore. Kod njega dolaze da glasa. Kad dodju, ponude ih kafom i ratlukom, a kad im se da listić, oni kažu "Ne vidi baba, ajde ti sine umesto mene." Na pitanje za koga odgovaraju "Za Slobu sinko".
SRS - Lokalni galamdžija. Mrzi Šiptare, Hrvate, Mađare, Bugare, Nemce, Engleze, Amerikance, Pedere... Ustvari sve što nije Heteroseksualni Srbin ili Rus. Ako je mlađi onda je i vatreni navijač nečega. Čeka sudnji dan kada će se Šešelj vratiti iz Haga a on doživeti vaznesenje. Ovaj ima ponekad običaj da leti izađe napolje u siledžijki i gaćama.
SNS - Isto ko SRS samo je odustao od nade da će doći do vaznesenja povratkom spasioca.
SPO - Nije bitno što izgleda kao blagoretardirani mongoloid. Nije bitno što ne zna srpski. Nije bitno što je celog života sedeo negde tamo i ništa nije radio pa ne bi znao da vodi ni ovce a kamoli državu. Sve za kralja! (I Vuka). Obično nosi bradu.
Liga Socijaldemokrata Vojvodine - Lala. Al ne onaj što ga boli dupe za sve nego onaj što sanja da, jelte, pošo u Beograd, kad na mostu preko Dunava, traže mu pasoš. A njemu miiiloooo.
Unija Roma Srbije - Ciganin.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

У светом речнику педера - то је свака особа која мрзи педере, јер јелте, то није нормално и сви морају да воле педере иначе су и сами најцрњи педери.

Basket - not to be confused with košarka - je sport koji se igra na jednom košu čija visina zavisi od napaljenosti lokanlih šatro-crnaca koji se bese za isti, a pravila su jednaka pravilima najjačeg na terenu u tom trenutku. Za dobar basket su uvek potrebni jedan 'munja' (plej) i jedan 'šilja' (centar koji ne zna da hoda jer da zna sa tom visinom bi već igrao za neki klub i ne bi blejao na basketu ispred zgrade). Basket, za razliku od košarke, obično dobije onaj ko se bolje raspravlja i/ili napušava! Basket je inče multidisciplinaran sport koji pod određenim uslovima može da pređe u ultimate fight, street fight, WWF, kevatanje ili pravnu diskusiju (brate po novim pravilima to je dupla ...)

Moja baba je osoba koju sam najvise voleo dok nije umrla i dok nisam dobio sina. Kad god bih pobegao od kuce bezao bih kod babe, u babinoj kuhinji postojala je fioka u kojoj se nalazio eurokrem uvek ostavljen za mene i to je prvo mesto koje bih proverio kad dodjem kod nje.
Baba je cesto samnom gledala skolski program a najvise "opstanak" i uvek se brinula za kamermana koji ne primecuje lava koji mu se prikrada (iako ga vidimo mi). Cesto je baka znala da zaspi onako sedeci sa otvorenim ustima pri cemu bi hrknula toliko jako da bi probudila samu sebe i unezverenim pogledom pokusavala da odgonetne gde se nalazi. Cesto bi joj onaj nemac (alchajmer) krao i sakrivao stvari po kuci pa se zato na sve ljutila osim na mene. Kad je pocela da me pita kako se zovem, svaki put kad me vidi,
zamolio sam roditelje da se preseli kod nas da brinemo o njoj i spava u mojoj sobi ali baka nije bila srecna van svoje kuce i stalno me je pitala gde je kuhinja, kako se ide do sobe i jel su prva vrata za vece a druga za kupatilo. Mnogo sam voleo svoju baku a pretpostavljam i mnogi od vas svoju a ovo mi je bila jedinstvena prilika da je se setim i nekom objasnim koliko je divno i pomalo smesno stvorenje bila tako da mi nije vazno da li cu dobiti plus ili minus.Laka ti zemlja moja bako.....

Specijalna podvrsta psa mesanca ili lutalice, uvek je crne boje dok velicina moze da varira od najmanjeg do najveceg.
Uvek je muskog pola. Karakteristike su mu: nenormalno agresivno ponasanje. To je onaj pas koji ce da vam izleti pod auto i lajati na tocak dok vi umalo ne napravite sudar i ostetite teskom mukom steceni yugo i pri tome ulubite vrata komsiji nacelniku lokalne policijske stanice na njegovom novom c-4. Ukoliko zivite u kucama i nizim spratovima zgrada to je bas onaj pas koji ce negde oko pola 4 poceti da laje ispod vaseg prozora do u beskonacnost svadjajuci se sa zamisljenim protivnikom iako vi ustajete u pola 6 da idete na posao.
To je isti onaj pas koji vam je sacekao zenu i dete ispred ulaza u zgradu besno lajuci i braneci oglodanu lobanju neke mezozoitske prazivotinje pri cemu vam cerkica od 5 godina navuce traumu sto od psa sto od lobanje.
To je onaj isti pas koji spava bas ispod vaseg auta pa mu bunovni ujutro nagazite na rep a on vam odgrize komad lista i pobegne pri cemu upamti ukus i miris vase krvi i mesa i uvek vas ceka kad se vracate sa posla i pohotnim pogledom posmatra vas sa odredjene distance sto u vama izaziva osecaj gnusanja besa i straha od smrti.
Nije jos ispitano na koji nacin se hrani, postoje pretpostavke da jede manje pse tipa Dzeki, neiskusne macke kao i golubove i pacove i zbog toga se sumnja da je njegov ugriz otrovan.
Cesto ga mozemo videti kako vuce za sobom potkolenicu nekog praistorijskog bica, lobanju istog ili komad drveta dugog par metara.
Jedino se plasi Kineza i mesara u cevabdzinici Raca sa Novog Beograda.

Početak krvave revolucije. Razđanavanje. Prelazak sa konzervativne monarhije u liberalnu republiku.

Медијска кућа која својом политичком коректношћу зрачи скоро целу планету и прети да освоји млечни пут.
Суперлатив од политички коректан.

Tačna dužina splovila u forumaša. Najpre, jasno je da rasni srpski pastuv mora duđe u treću deseticu na lenjiru - dakle preko 20. E sad, 21 deluje nekako jedva, nategnuto. Od 23 pa nadalje je već preterivanje i može neko, daleko bilo, da posumnja u verodostojnost. Zato svi forumaši puštaju da im raste tačno do 22 santima, ljubi ih majka.

Razlog što Japan ima Tojotu i Soni, a Srbija ima Kurtu i Murtu.

Rečenica koja dokazuje da srpski i hrvatski ne samo da nisu jedan jezik, nego su često i dijametralno suprotnog značenja.

Zajebancija na račun štreberske dioptrije.