Jedan od najčuvenijih komentatorskih izliva emocija tokom Velike Juge, kada ju je na splitskom Poljudu uskliknuo legendarni Mladen Delić u meču protiv reprezentacije Bugarske, nakon što je Safet Sušić rešio da u važnoj utakmici ocarini loptu u situaciji kada je imao mnogo bolja rešenja.

Ova neprikriveno pristrasna i totalno neprofesionalno navijačka sugestija od strane velikog vizionara, po mnogima je verno oslikala i najavila crnu sudbinu država bivše SFRJ, a Sušičeva solo akcija na kraju nije donela željeni rezultat, već samo gubitak lopte. Mada je kasnije uterao bugarskim ciganšturama dva komada.

Danas se koristi u slengu kod nešto starije populacije i jugonostalgičara za svaku radnju koju tvrdoglavi pajtos uporno obavlja solo, bez prihvatanja tuđe pomoći.

Катанаћо. Не примити гол. Препустити посед лопте. Не упуштати се у контре. Играти бункер. На гол мање.
Ређати пораз за поразом, уз понеки реми. Осуђен на испадање, на пропаст. На последње место у бетон лиги.
Бити задовољан са 0:1, јер, забога, могло је бити 0:3.

А само се пораз памти, гол-разлика се не рачуна у животној утакмици. Реванша НЕ-МА!

Gluvonema sisata nimfomanka kojoj otac drži pivaru.

Izraz kojim prilazite devojci kada vam ne pada ništa drugo na pamet. Ako upali znači da ste naišli na iskrenu i inteligentnu devojku (ova pojava je prava retkost). Ako ne upali, pocrveneće vam obrazi, ali ne zbog neprijatnisti već zbog šamarčine.

Neostvareni san Adama i Eve.

Moderni alhemičari.

Odraditi nešto što niko pre tebe nije uradio i to uraditi toliko savršeno, da se i godinama nakon toga priča o tome, a da razni likovi iz raznih krajeva grada pričaju kako je neki njihov ortak zaslužan za to delo, dok oni koji stvarno znaju da si to bio ti i posle toliko vremena smatraju da si jednostavno legenda i da ako neko želi da te pretekne, moraće da smisli baš nešto ludački dobro da bi te skinuo sa trona.

Оружје, које у поменутим образовним центрима, поседује већу снагу од иранског нуклеарног пројекта. Има моћ да од тоталног идиота направи идола бандерашко /машинског окружења, или пак некога ко је спреман да ради популарности и стабилне егзистенције, спусти себе на ниво тоталног идиота. Како се у техникајама скупља по вредности оцена сортирана последња страница дневника, или пак људи надпросечне интелигенције, коју би могли да искористе једино уколико би свет био састављен у бинарном коду, формула је једноставна "буди шабан". Особа, бар за нијансу јача на језику, на конту "Багзијевој кеви смрде чарапе" или "како сам прдно, к'о кад ћелави Кинез удари у гонг" фазона, може себи створити хорду поборника, који би за њега изгинули к'о Спартак за слободу робова. Основна правила за забављање окружења су: гледај да што више прозиваш друге, поготову оне које окружење не вари, не помињи ништа што је нормалном свету смешно, јер ћеш навући мржњу на себе, и основно, што дебилније и баналније то боље.

На рачун опаски " Дошина кева у пркно се сева" или "Гле Жигу, ладно има рупу на буљи", трошење сопственог новца на цигарете је непотребно, биће их у изобиљу, на сваком одмору, у свакој прилици, јер људи не воле филозофе, људи воле Чкаље, луде и кловнове, а иза маске кловна, туђи жетони су на страни стола, онога ко се добро претвара.

Точено пиво.

Индијанац у настајању.

Учитељица већ није знала шта ће с њим. У петом разреду узима новац за ужину половини одељења. Доноси ћалетов пиштољ у школу. Наговара ретардираног друга из одељења да се маже псећим говнима.

Атрибут који описује савршенство функционисања неке направе. Када се тим ергонома, програмера, филозофа, дрвосеча и хедониста синхронизује, настаће један такав производ, прилагођен најпростијим члановима наше заједнице. Заслугом интуитивних команди и дугмића и простог интерфејса, не можеш га укварити па да си трипут толка штеточина.

Imaginarni prijatelj koji "slučajno" ima iste probleme ko i vi, al je bolje "njega" da pomenete nego vas.

CD sa odgovorom na večno pitanje ko smo i koja nam je svrha postojanja.

Traženje knjiga po kući par dana pred ispit.

Kao Samson bez kose, kao žena bez dupeta, kao selo bez crkve - jednom rečju, neupadljivo. Mališ bi, obzirom na sitnu građu, iako je višestruki svetski prvak u ski skokovima i legenda Poljskog sporta, 'ladno mogao proći ulicom i da ga niko ne zaustavi za potpis - samo ukoliko bi udlučio da se reši svoje facijalne zurke. Brkove svi zapamte, a oko toga ništa. No, svi koji prate ovaj sport su se nekad zapitali: Šta bi se desilo ukoliko bi ga neki konkurent iz zezanja obrijao dok spava?

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

Izraz koji se koristi da opiše vrlo jaku kafu, takozvanu šlogiraču, koja se među bliskim prijateljicama naziva i "kontraceptivna kafa".

Čovek čija je profesija da živi od tuđe slave.

Početak dijaloga šizofreničara sa samim sobom u toku duševnog rastrojstva.

Seks između pacijenata na odeljenju za hemoterapiju.