Splinter
Pacov koji je proteran iz klana Hamato Yoshi jer je bio seljak! Nosio je carape na sandale!
Ne znaš ti kako je to kada ne znaš gde ćeš na prelo
Израз којим желимо да опишемо:
а) Нашу неописиву муку, будући да не знамо где ћемо на прело.
б) Било коју другу муку која се може мерити са овом, признаћете, големом муком коју други не разуме, будући да се не налази на нашем месту.
а)
- " Крајишници, где ћемо на прело? "
- " Одговорити на то питање би био софизам, земаро. "
- " Истина, земаро, али барем избегавамо замке модус поненса. "
- " Заиста, земаро, све је боље од модус поненса. Могли бисмо чак запасти у замке стоицизма, а сви знамо како то иде. "
- " Истина, истина. Ех, то вечно питање, тај аксиом, тај идеал! Не знаш ти како је то када не знаш где ћеш на прело, сурови свете! "
б)
Владимир: " Пи,мислим се да ли да идем код рибе или на концерт. "
Властимир: " Па, ш'а ја знам...Ко свира? "
Владимир: " Прелџије. "
Властимир: " Ау, компликовано, земаро. "
Владимир: " Не знаш ти како је то када не знаш где ћеш на прело. "
Властимир: " Вастину. "
Plee...(Hleb)
Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h
Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)...
Mi se smejemo.
Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min.
Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...
Država duradi nešto
Како живимо у јако организованој држави, ово је реченица коју смо небројено пута имали прилике да чујемо. Наравно, после тога, нужно иде јебем ти државу. Наиме, колико год да смо сами криви за срања у која упадамо, држава остаје као последња инстанца коју можемо увек да окривимо. Такође може да послужи као одлично оправдање.
-Јеси видео брате, колко на правном има риба?
-Ма видео сам, ништа ми не причај.
-А код нас на филиозофији, све неке даркерке.
-Мајке ми јеботе, држава би требала да уради нешто поводом тога. Типа, да уведе да мора да се прима миниму 70 посто риба на факс, па ће ваљда да нас укења.
--------------------------------------------------------------------------------------
-Идемо код Дралета вечерас?
-Идемо, само ми је јавио да се не зајебавамо са лифтом, не ради.
-Не ради? А јеботе, он је на другом спрату, ко ће да пешачи?? Стварно, држава би требало да нађе неку алтернативу тим лифтовима.
----------------------------------------------------------------------------------------
-Е опет сам пао тикет, јебем ти и кладионицу, и ко ме натера да уђем, сад немам Мири за поклон.
-Ма брате, јеби га немој да се коцкаш више.
-Ма шта који курац, и те кладионице на сваком кораку, вуку те унутра. Требала би држава да реагује некако, да се то смањи мало. А у курац више...
Proleter
Vredan baja koga je muka naterala da crnči u firmi 5 dana nedeljno, a šestog da radi. Njega bole brige ko je na vlasti, ko mu upravlja zemljom, šta je uradio Partizan u Ligi Evrope ili koliko će mu u ponedeljak poskupeti hleb-pljuge-kafa ili čorba za auto, jer on uvek sipa za crvenu. Nema ni ženu ni decu, a i koji će mu đavo, iskreno. Sam je sebi dovoljan.
Kad ima - troši, kad nema - ćuti. Kad jebe - JEME, kad pije - plaća za sve. ''Ne dugujem nikom ništa, samo dušu Bogu'' (Savo Radusinović) je njegova mantra i gajdns za život.
Ma kulijana od čoveka. Al' ne zameraj mu se ni pod razno.
Vikendom ode u gostionu, našika se i pravi haos.
Ruski mercedes
Automobil (valjda je automobil) poznatiji kao Volga, koji je do raspada SSSR za Ruse predstavljao simbol raskoši, luksuza, prestiža, uspeha i blagostanja. Dobio je naziv ruski mercedes najviše zbog toga što je bio zvanično vozilo ruske vlade, na zadnjim sedištima Volgi pičke su guzičili svi ruski predsednici, uključujući i Putina. Jedini odgovarajući, od koga se ne možeš postideti, poklon, prvom čoveku koji je odleteo u kosmos je mogla da bude samo Volga, tako je i bilo, parkirana lepotica je čekala u dvorištu, Jurija Gagarina koji je kada ju je video izjavio - Samo da obrnem jedan krug i mogu slobodno da umrem.
Inače u Rusiji Volgu još i zovu strejt mercedes, jer za konstruktore Volge aerodinamika je gej osobina, utvrdili su da vetar uvek duva Volgi u leđa zato što nema muda da joj pruža otpor. Vozeći ovo borbeno vozilo, mlađu sestru kamaza, vozač dobija želju da njime uleti u srce Staljingrada.
U ruskom PES-u stamina igraca je izražena u volgama.
South Park pelcer
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
Večiti dečaci
Велика, топла бића која заувек задрже барем делић детета у себи.
Од најранијег детињства добри другари који временом постају венчани кумови.
Нежни очеви својој деци који причају најбоље приче, измишљају најлуђе игре и деле крадом по штанглу чоколаде пре ручка да мама не зна.
Бољи од ботокса јер подмлађују своје лепше половине у тренутку ђаволским погледом и широким осмехом.
Иако су често као тинејџери били одбијани као незрели, једном када се ожене, барем неколико женских срца потајно уздише: "Где ми је памет била?"
muška čast,čojstvo i junaštvo
...искривљени друштвени морал данашњег човјековог социолошког хабитуса, казује да се ове три ноторне врлине могу доказати само на "јуначким мегданима", "заосталим витешким двобојима", "мушким поносом", тј-"борбом за исправну ствар"...
...али чојство, јунаштво и част се никада нису доказивали на мегданима, двобојима или поносом, већ бригом, њежношћу, помагањем, сарадњом и прије свега саосјећајношћу и саживљењем...
нпр:
Није частан онај који се бори за своју земљу на бојишту, и има прегршт одликовања,значки и знамења али у свом "другом животу" код куће, жену понекад из "само добре намјере"-шибне, са дјецом се не бакће, водећи се мишљу-"жено твоје је да васпитаваш"...
Но частан је онај који нема нити једног одликовања из рата, а прошао је што и овај горе поменути, само се никада није трпао у први ред, а када дође кући своју жену прво загрли, и једва чека ћерку у крило да стави, а сина да помилује по глави...
Прапорци и звона су само вањски изглед, перије које служи само за показивање...
Чојство и јунаштво није када се знаш добро потући, за другове дајеш све а кући мајка ти ради десет послова, отац иако је у пензији и даље зарађује за твоје хирове, а ти дођеш дому своме и нити переш судове, нити усисаваш, нити хоћеш да прашину побришеш, јер се водиш мишљу-"срамота ме је да радим женске послове"...
Чојство и јунаштво је када си ту увијек за другове, али прво кући да одрадиш послове, небитно да ли мајци, жени или дјевојци...
Не мјери се чојство разбијеним главама, већ колико си их успио сачувати од разбијања...
Не мјери се јунаштво са тим колико си спреман себе дати, већ колико си спреман разумијети друге...
Obično neobična devojka
Сушта супротност од прелепе манекенке, глумице и жене која зрачи својом лепотом.Док је код ње лепота наглашена и "упада у око", код Обично Необичне Девојке ствари стоје другачије. Она је та коју сретнете у превозу, продавници, девојка за којом се окренете на улици, она није нашминкана нити посебно лепа, једноставно зрачи неком лепотом и шармом и нечим необичним које на вас оставља посебан утисак и размишљање да ли ћете је опет срести.Пошто је живот неком мајка а неком маћеха, често само прођемо поред ње одмеривши је од главе до пете, и никада је више несретнемо. Остаје само успомена на "Обично необичну девојку" Сигуран сам да је сваки мушкарац срео овакву девојку.
Ludi Milenko
Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ).
Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).
-Jedna od njegovih prvih vožnji na liniji 611. Doterao je autobus na okretnicu, otvorio vrata i seo pozadi. Putnici su ušli, očekuju polazak, ali nema šofera. Tek se čuje Milenko: "Šta je bre ovo, prođe mi mladost dok se ovaj vozač smiluje da dođe...mamu mu njegovu...ma idem ja da vozim!" Naravno 70% putnika je izašlo. Oni hrabri koji su ostali, ubrzo su shvatili šalu.
- Neretko je znao da obrne i po pet krugova na novobeogradskom kružnom toku.
- Vozio je u bokserskim rukavicama, meksičkom sombreru, kupaćim gaćama
- Jednom je stavio vibrator na instrument tablu i preko njega neku krpu. U neko doba zamolio je gospođu koja je stajala napred da mu doda krpu, žena se zabezeknula kad je videla šta je ispod nje. "Ajde ajde gospođo, nije to ništa, pa nema ga ni 15 cm"
- Po Dobanovcima je redovno razvozio omladinu po kućama i to nekim ulicama koje nikada nisu videle, niti će videti autobus.
-Poslednje što sam čuo o njemu jeste da je vozio 45 i da je zaustavio autobus, uzeo kesu u ruku i njome uhvatio mrtvu mačku kraj puta i ubacio u kontejner. Ceo autobus ga gleda, a on mrtav 'ladan: "Lako je vama, vi jednom prođete ovuda, ja moram da je gledam ceo dan"
Argument autoriteta
Најјачи аргумент. Иако велика већина тврди да аргумент ауторитета није никакав аргумент, обично испада да аргумент ауторитета сјебе ауторитет аргумента.
Томица Милосављевић: " Да обавестим јавност: онај контингент вакцина што је јуче стиго, доступан је свима и то за џабе. Ради се о стрихнинским вакцинама са живом, по стандарду ИСО-9001, обогаћених литијумом, витамином Ц, екстрактом јаја *васкршњих победника* и аромом еукалиптуса. Ништа нема на силу, али приоритет имају бебе, бабе, деца из вртића, војни пензионери и жене у климактеријуму. Питања?"
Новинар:" Је си л' зглајз'о Томице? Стрихнин и жива су тешки отрови, па је л' теби циљ да отрујеш народ?"
Томица: "Ти да ишта знаш не би постављ'о таква питања. Ниси позван да говориш о овоме! Уосталом, ја сам лекар. Професор Доктор. Министар."
Радомир Антић: " Позивањем Ороку Сакија- Секача у национални тим имаћемо више опција у нападу. Он ће бити наша алтернатива у случају повреде Пантелића. Његово искуство ће много значити млађим играчима. Радује нас што је изабрао Србију иако је имао понуде САД-а и Јапана. ФК "Космодром" му је без икаквих примедби допустио да пође са нама на припреме за Мундијал. Желим да кажем, да позивањем Секача, ни за ког нису затворена врата националног тима, па ни за Нинџа Корњаче."
Новинар: "Радомире, луда главо!? Па где ћеш позвати Секача, човече!? То је фиктиван лик, лик из цртаног филма!"
Радомир:" Ти благе везе с фудбалом немаш! Држи се свог посла. Уосталом, ко је седио на клупи каталонског гиганта и на клупи галактикоса, ти или ја?"
Setićeš se ti svoje majke
Ono što mi je govorila keva, kad nisam pokazivao dovoljno zahvalnosti za svo njene kuvanje, raskuvavanje, pranje, peglanja i trud koji ulaže dok ja ne radim ništa, mrsim muda u fotelji.
-Setićeš se ti sine majke kad se osamostališ pa sve budeš morao sam, a i kad se oženiš setićeš se, misliš da će te neka hraniti, prati i peglati k'o ja, 'oće malo sutra...
----------------------------------------
-Majka, setio sam se!
Srpski Makoto Nagano
Moj drug Steva sa Altine (predgrađe Beograda koje je 300 dana godišnje pod vodom).
Budi se u 6:00, a da bi stigao na autobus u 6:45 mora da:
1. Pređe 7 kamenova nasumično ubačenih u baru ispred kuće (od toga tri klimaju)
2. Pređe 150 metara puta idući ivičnjakom i pritom na dva mesta izbegne komšijske džukele koje su dovoljno visoke da ga mogu da ga uštroje,
3. Narednih 50 metara vrši slalom po blatu, šljunku i barama kako vidljivim tako i nevidiljivim.
Kada sve to pređe, umesto dima i konfeta, dočeka ga gasna komora u prepunom autobusu 81...
Od pravog Makota ga razlikuje samo to što je Makoto to radio jednom godišnje za 100.000 dolara, a moj Stevča radi to svaki dan za 20.000 dinara mesečno.
prepodobni presveti protojerej Raško-Prizrenski Mateja Kežman
Najveći vernik među fudbalerima, ujedno i najveći fudbaler među vernicima. Podigao Đurđeve Stupove, uveo wireless internet na Hilandar, anonimni mecena, ktitor, tutor, donator izgradnje hrama Sv. Save...
Pjer Luiđi Kolina: Kežman, broj 7, crveni karton..
protojerej Mateja: Ali Kolina, ja sam podig'o Stupove!..
Pjer Luiđi Kolina: Ma podig'o si ti moj kurac..
Izborana klinka od 17 godina
Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.
Kako kaže moj deda:
-Sine kad vidiš ženu bez bora beži od nje. Ta se nikad nije smejala, nikad nije plakala, nikad nije bila nervozna, nego uvek hladna i dosadna kao kamen. Nema emocija. Nema ih ni kamen, zato je gladak.
-A krema protiv bora deda?!
-Uf, jebem ti kremu...od tih što se mackaju po celi dan...tek od njih beži!
Ma... Sve cool...
Izraz koji označava najviši stepen pomirenosti sa Univerzumom. Izraz koji upotrebljen u pravo vreme i na pravom mestu pokazuje da je onaj koji ga je upotrebio veći i bolji od samog sebe. To je izraz koji ima svoj smisao samo kada ga izgovori pravi šmeker, osoba koja je svoja u svakom trenutku, osoba koju ništa ne može da izbaci iz koloseka... Takođe, to je izraz koji ima i povratno delovanje i koji od šmokljana pravi šmekera, jer kada šmokljan shvati suštinu ovog izraza i počne da ga koristi, u sekundi postaje nova osoba.
- Brate, molim te izvini što sam ti uništio novi fotoaparat od šesto eura, koji si bio tako dobar da mi pozajmiš, dok sam pokušavao da isprobam da li može da fotka pod vodom. Izvini, brate, molim te...
- Ljubavi, izvini što sam kurva koja ti je razbila srce u milijardu sitnih delova kada sam spavala sa tvojim najboljim prijateljem, jer sam bila ljuta na tebe. Stvarno, srce, izvini...
- Kolega, zaista sam zadivljen vašim izlaganjem. Odavno nijedan student nije ovako odgovarao... Bez sumnje ste zaslužili najvišu ocenu. Ipak, s obzirom na to da vašeg oca nema ker za šta da ujede i da nije mogao da sponzoriše knjigu koju sam izdao, najvišu ocenu će dobiti vaš kolega, koga zabole pimpek za školu, ali čiji je tata pun keša i rado se ponudio da mi pomogne. Žao mi je, kolega, zaista...
A ti... Potpuno ravnodušan stojiš ispred svakog od tih ljudi u pokušaju... Dok ti se usne razvlače u blagi osmeh koji tek malčice otkriva belinu tvojih prednjih zuba, jednim potezom stavljaš svoje tamne naočare u stilu Kventina Tarantina u "Reservoir dogs", puštaš u glavi "Little green bag" od George Baker Selection i kažeš:
- Ma... Sve cool...
Kada "velike nade" završe na mješalici...
...тренутак који се деси људима који су били унапријед етикетирани као они који ће да направе "велике ствари",макар у свом животу,а можда и у туђим,већином због исхитреног потеза који направе,или због слиједа несрећних догађаја који их тотално уназаде...
Јован,36 година,ученик генерације у основној школи,ученик генерације у Гимназији,пред упис на факултет прорадила јуначка прађедовска крв у његовим жилама,добровољно оде да брани вјековна огњишта својих предака,нејач свога народа...рањаван двапут...послије рата долази кући,стара мајка нема шта да једе,изгубио оца на бојишту,иде да тражи посао...проналази само грађевину...данас његова два друга А.С. и М.Ј.,некада били међу најгорим и најпроблематичнијим ученицима у Гиманзији, су "успјешни бизнисмени",који су се бавили "другим" стварима док је он војевао...А.С му је шеф...М.Ј. је купио диплому и постао уважен академски грађанин...Јован је од "велике наде" постао радник на мјешалици...
-----------------------------------------------------------------------
Никола,26 година,вуковац у основној,одличан ученик у средњој,све до 4 разреда,када напада професора којег је затекао у покушају силовања другарице из разреда...при нападу професору разбија нос и јагодичну кост,такође љекари професору констатују тежи потрес мозга и напукнуће лобање...Николу избацују из школе...мајка му доживљава срчани удар ,а отац га не слушајући његове разлоге избацује из куће (послије годину дана,када је из другог извора чуо праву а не професорску причу,моли сина за опрост,НЕ ДОБИЈА ГА!)...Никола се у 19-тој запошљава као радник грађевинац,данас ради на мјешалици...настрани професор и даље предаје...
-----------------------------------------------------------------------
Славиша,33 године...био најперпективнији кошаркаш у својој генерацији...рано је остао без мајке...на једној утакмици тренер противничког тима му опсује мајку,на шта Славиша дјелује инстиктивно и "тренеру" задаје нок аут...бива доживотно дисквалификован са свих "позиција и функција" у баксету...У својој 22 почиње радити као физички радник ,данас ради на мјешалици...
------------------------------------------------------------------------
Милан,25 година...одличан ученик у основној,просјечан у средњој...важио за изузетно интелигентног и реторички поткованог саговорника....предвиђала му се блистава правна каријера...када је видио ко све уписује и завршава факултете,смучила му се цијела ситуација и категорички га је из ината одбијао уписати...у 20-тој се запослио као "физикалац"...данас ради на мјешалици...