Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori:
- Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt!
Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej:
-ći ći ći ći
Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu.
Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni.
Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.

- U jebote, šta je ono na zidu?
- Ma buba neka, šta može da bude.
- Ne bre, ovo nije buba. Ovo je dugačko i vire joj neke antene iz dupeta i glave. Šta je bre ovo?
- Pa stonoga obična, sto puta si je u životu video.
- Ne ljubavi, ja ovo za svog života nisam video. Šta da joj radim?
- Priđi joj. Možda je došla pravo iz budućnosti pa donosi neku poruku.
- Ma daj ne zajebavaj me, ozbiljno te pitam. Evo pomera se. Šta da radimo?
- Pa nemam pojma, ’oćeš da zovemo Diskaveri?

I korak nazad, je korak.

-E, jesi čuo šta je uradio onaj pajser Mirko?
-Ne, nisam.Šta?
-Ma, ludak bre, kad je bio pijan u gradu, izadje ispred kafića gde su bili panduri i kaže im gde ste kerovi, jebo' vam pas mater!
-Vala, takvih buzdovana nije bilo ni u vreme Marka Kraljevića!

-Uuuu, čoveče kako vam je čisto, ovo kupatilo je sterilnije od dekontaminacione komore...
-Izvinite zbog nereda...
-Čoveče, pa ti si izglancao i četkice za zube, koga ste ubili ovde, pa da zamećete dokaze?
- *ispada mu čaša iz ruke* *kašlj, kašlj* Molim?!
-Samo se šalim, hahahaha!
-Ahaaaa, hahahahahaha, ovaaaaj, da, stvarno ste, hahahaha, duhoviti. *khm, khm*

- Je li sloboda negirati sve što je prethodilo da bi tvoje mišljenje imalo gde da nikne?
- Je li sloboda to što je brat na brata pucao, pa sad svako u svoj ćošak, i prepucavaj se komentarima na Youtube-u? (prevashodno deca koja su se posle "rata" rodila)
- Je li sloboda to što sada ima ulja u prodavnicama? (pa mogu lepo, u jasnim granicama jedne potrošačke korpe, da biram hoću li ulje kupiti, ili pak knjigu o tome kako ulje nije zdravo i sprej koji ubija miris govana)
- Je li sloboda to što imamo internet? (za razliku od "zarobljenih" Kubanaca, pa oslobođeni sedimo pred ekranom i po 24 časa)
- Da li je sloboda pravo na glasanje? (pa svake četiri godine koristiš svoju slobodu (pod pritiskom) da bi sprečio veće sranje od dva)
- Ili možda pravo na školovanje? (pa ćemo svi lepo da budemo menadžeri i PR-i sa po 9 otaljanih ispita, taja će da nas zaposli, a da radi, to će...ko?)
- Ili je sloboda to što ćemo se integrisati u evropski kapital? (pa će samoproglašene piratske nacije da nam uvrste kulturnu baštinu u evropsku, brišući ovo malo zemlje što je ostalo)
- Ili je ipak sloboda to što ćemo moći da slobodno šetamo Evropom? (trč' u Budimpeštu na vikend, pa brže-bolje nazad i kači 327 slika na Facebook (ca. 3 dana))
- Ne, sloboda je najverovatnije pravo izbora na to kome ću da ga trpam (pritom imenujući običan nagon ljubavlju, pa bez obzira prema kome i od koga)
- Ili se sloboda ogleda u tome što možeš da izabereš broj slojeva i stepen hrapavosti svog toalet papira? To je baš fino, nemam kontraargument.
- Je li sloboda što ti negde nije dozvoljeno da imaš više od jednog deteta, a negde te pozivaju (čitaj: obavezuju) da ištancaš sedmoro, zarad kontrolisanog prosperiteta zemlje? (koji, na kraju, mnogo pa zavisi od tebe)
- Demokratija?! Zar bi neko od nas zaista ovom i ovakvom (ili bilo kom drugom) narodu dao vlast? Grčka mitologija, bre.
- Ili je OVO sloboda, što jedan JA mogu da prosipam svoje mišljenje o ovome i onome bez da mi neko prisloni cev uz čelo? (mnogo se pa bitno osećam, svet bez mojih stavova ne bi mogao...)

I tako redom: ze odeću, za boje, za komunizam, za kapitalizam, za feudalizam, za zastavu, za to ko je stariji, za to ko je pametniji, za bezukusno iskustvo mas-proizvodnje i bezukusnu propagandu mas-medija. Već naša deca moći će da prođu kroz život a da ni ne znaju šta sve nisu okusila.

Za slobodu...? Ako me ikad nateraju da uzmem pušku, neka mi presude istog časa, i neka je nosi neko ko će nešto sa njom i uraditi. Ja za ove slobode boj ne bijem.

P.S. "Sloboda? Pa šta kenjaš Vehbija, to se samo tako kaže..."

- I stara kako je bilo na koncertu? Jesi l' se napila? Jesi l' se isplesala?
- Ma jesam kurac. Onaj moj mi uzeo sokić od breskve, stao kraj mene, kragnir'o me i rež'o na svako ko me pogleda. K'o da će neko da me ukrade jbt. A meni gor'li tabani koliko mi se plesalo, duša mi vapila za hladnim pivom... Al jok, ne da zmaj da se maknem od njega.

-Па не знам. Лепо је све то што си ти рекао, али, некако, не знам како бих ја то теби објаснила. Нисам тренутно за неко везивање, скоро сам завршила једну дужу везу и не бих сад одмах да се упуштам у нешто ново. Надам се да ме разумеш?
-СВИЂАШ МИ СЕ ЈОШ ОД ДОК ЈЕ ХЛЕБ БИО 15 ДИНАРА!
-Оплоди ме пастуве!

Трава, трава, трава, помера се трава ЛАВ ЈЕБОТЕ, ЛАВ, СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ветар, добро је, трава, трава, трава, друга газела још газела, још, још, добро је, можда неће мене да поједе нешто, трава, једем траву једем траву, газеле око мене, беже СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ не, добро је, аукурац, јури се дечурлија, трава, трава, вода, вода, пијем воду таласи СРАЊЕ СРАЊЕ КРОКОДИЛ У КУРАЦ У КУРАЦ ИДЕМ У КУРАЦ ГОТОВО ЈЕ ветар, добро је, опет цимање, доста воде, трипује ме вода, блато, прашина прашина прашина уууууу дрво, хладовина до јаја, ходамо, нећемо стати сви али ко их јебе жедне, трава трава дрво хлад, шта је то на дрвету ЛЕОПАРД СРАЊЕ ЛЕОПАРД ГОТОВО ГИНЕМ ГИНЕМ СРАЊЕ ЛЕОПАРД аааа шупичку материну мајмунску упишах се неко се дере ШТУРА ШТУРА ШТУРА, ЛАВ ЈЕБОТЕ, СТВАРНО ЏАДА ЏАДА ВАТАЈ ЏАДУ у до јаја, скењали су неког рандом Гнуа нису мене трава трава трава ветар ветар...

И тако сваки дан, сваки минут, нон стоп. Аукурац.

Hteo sam ovo leto u Egipat da opet trsim onu Piramiđanku, ali ekipa navalila na Kikiriki pa ostasmo svi suva kurca...

"Voz iz Bara stigao u Beograd posle 21 sata putovanja. Putnici hteli da se najebu majke..."
Batice, u Japanu mašinovođa izvršio kikiriki zbog kašnjenja od 55 sekundi, a gle ove naše, ni kalendar...