Tiket od kojeg zavisi da li ćeš do kraja meseca imati da jedeš.

Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?

Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.

         Човек? Шта значи то? Ходати на две ноге? Имати моћ говора? То може и папагај. Бити паметан? Не баш. Човек је нешто друго. Нешто што га раздваја од осталих животиња.

         Снег до колена. Више не хладан, осећај се ко зна кад изгубио у мојим ногама. Ипак, оне саме иду. Без икакве везе са главом, оне раде свој посао. Глава пуна мисли. Да пукне! Оне лете без икаквог реда, сударајући се са оштрим албанским ветровима, који попут жилета режу месо претећи да оголе кости. Тишина у маси као на каквом спроводу. Сами себе пратимо до гроба, без икакве наде да ће нас нешто окренути од смрти. Чују се само фијуци ветра и снег под нашим ногама. Понекад нека псовка. Псују људи цара, краља, судбину, себе, све живо и мртво. Псују Бога, од кога такође траже помоћ, Сунце које их не греје ко зна од кад, хлеб кога немају...
         Ах, хлеб... Сладак ли је кад га мајчине руке умесе... Горак ли је кад је сузама заливен, онај војнички. Обично парче испеченог брашна са водом, служи само да те држи још мало пре него ли ти метак пресуди. Еее, да је бар тог горкога. Па нек је као пелин, само да црева не завијају као изгладнели курјаци у планини. У себи псујем краља, куд нас не поведе у лето преко ових планинчуга, бар да траву пасемо као и друге овце, не да гладни идемо на клање. Ветар кида месо.
         Паде мрак. Скупљен крај једног палог дебла које ми служи као јастук не могу да склопим очи. А волео бих. И да их не отворим више. Тако је лакше, велим себи. Жмурим и гледам своја стада. Расута по зеленим ливадама, док ја наслоњен на стару крушку грицкам травку. Једно немирно јагње трчкара около, долази до мене да ме оњуши. Храбо ли је, и радознало. Гледа ме крупним очима и заблеја. Мајку му, као да га чујем. Опет. И опет? Отварам очи. И опет га чујем. Полудео си, Милораде, велим себи и склапам очи опет. Ма чујем га ја, него шта! Да ли га Радован чује? Радоване, буди се. Буди се, лудаче! Еее, Радоване... Сутра ћу му крст направити. И попу ћу дати очев сат да га опоји. Ама, одакле се чује ово јагње?! Кроз шуму и мркли мрак пратим звук. Колиба. Арнаутска. Узимам пушку и приближавам се полако. А сав дрхтим, кој сам мој пошао сам. Будала. Кад ме виде Арбанаси готов сам. И нека. Кроз прозор допире слаба светлост лампе. Јагње све јаче запомаже, осећа да се гладни курјак приближио. Шкрипа врата ме пресече и брзо дигох пушку спреман да опалим. Из топле колибе изађе жена. Млада, нема више од шесн'ест. Да ли је ово дело Нечастивог? Да ли ме Бог куша? Девојка стаде и престрављеног лица гледаше ме. Као јагње свог изгладнелог вука. Чекајући да је режећи ухватим и раскомадам оштрим очњацима. Држала је нешто у рукама, стезала га уз груди као највредније благо. Јагње се драло. Гладан сам, његови ме крици терају да га закољем и поједем живог ту, одмах. Девојка, без икаквог звука, слеђена, крупним очима ме је гледала. Ах, како боли тај поглед, више од промрзлих ногу и швапског олова. Дете заплака. Скренуло је поглед младе Албанке са мог лица и она му шапну нешто, љуљавши га ту сама, незаштићена. Јебеш ово, Милораде. Враћај назад. Јагње утихну.
         Умро сам сутрадан. Нађоше ме како седим на оном деблу поред Радована гледајући према колиби. И поп ме опоји док нас затрпаваше снегом. Ко би рек'о, покварена матора јајара је за џабе то урадила.
         
         Човек? Да ли животиња, курјак ил' ја'ње? Да ли нешто... Ако сам не видиш, не умем ти ја то објаснити, синовац.

Profesor izabere glupog asistenta da ga ovaj ne bi nadmašio. Onda asistent kad postane profesor izabere još glupljeg da ga ne bi nadmašio. Kad u lancu neko bude toliko glup pa se zajebe i sebi izabere pametnijeg asistenta, onda je to napredovanje u nauci.

Poruka u boci, konkretna i vrlo jasna.

По неком неписаном правилу кажу да сваки мушкарац има само две жеље:
-Да добије возачку дозволу
-Да му је врате ако му је којим случајем одузму
Али проклети здравствени преглед је ноћна мора коју је неопходно одсањати до краја и представља спону између човека и возачке дозволе. И сваки пут је исто.
Одеш савршено здрав, имаш око соколово попут сопствене жене кад са 15 метара види црну женску длаку на црном сакоу, мирноћу неурохирурга и крвни притисак новорођенчета. Али чим болничарка на пријему каже колико коштају та четири мрљава печата падне ти мрак на очи; руке ти се тресу као шејкер у скупштинском ресторану а притисак скочи као цена нафтних деривата после избора.

    Име за особу за коју нико не зна где је, мада уопштено знају колико му треба да дође.
    По узору на свемирску сонду Војаџер која је већ икс пута напустила Сунчев систем, зато што се научници још нису договорили где је граница Сунчевог система.

Stanje koje se može opisati kao mešavina manične depresije i PMS-a. Uobičajeni simptomi su mučnina, dijareja, racionalizacija, nagle promene raspoloženja koje se manifestuju u vidu bezrazložnog smejanja i plakanja. Prisutni, ukoliko se ne prepadnu, mogu da uživaju u jedinstvenom performansu, svojevrsnoj adaptaciji Pekićevog "Besnila".

Ona koju ispovrtiš iz atavističkog sloja malog mozga u kom obitavaju arhetipske stvari, psovka koja se ne koristi u svakodnevnom životu, koju jednog prepodneva, na turističkom brodiću kojim na seminaru obilaziš Azurnu obalu, citiraš na pitanje uglađenog Šveđanina koji tako putujući po svetu prikuplja sočne psovke, i koji, kad mu izgovoriš pa prevedeš na engleski "Krv ti jebem", odmahne rukom i kaže "Da, to je kežual... imaš li nešto jače?" Onda staneš, prebaciš program na arhetipski mod, i izgovoriš psovku. On trepće okicama. Prevedeš psovku. A onda on razrogači oči, pokrije lice rukama i počne da vrišti: "Oh my God, this is fucking unbeleavable!!!"

Moto trgovaca belim robljem.

Posledice emotivnih rezova.

Betonska ograda visoka izmedju dva i dva i po metra, obavezno je ofarbana u belo.

Nema nikakve otvore osim kapije od kovanog gvoždja, a da se ne bi videlo kroz nju na unutrašnju stranu joj je zanitovan rebrasti pocinkovani lim ofarban u mat crno. Od ograde nemačkog logora se razlikuje samo po tome što nema bodljikavu žicu i dve stražarske kućice pored kapije. Stražarske kućice su unutra i u njima su obično dobermani, šarpalninci ili već neke zverke sa vilicom k'o kašika od bagera. Na ovoj ogradi nema gipsanih lavova, biljaka puzavica ili cveća posadjenog sa spoljne strane, samo go beton.

Uglavnom se može videti oko šiptarskih kuća po kojima je i dobila ime. Ako upoznaš Srbina koji živi u kući sa šiptarskom ogradom samo ga zaobidji u što širem luku jer nikad ne znaš odakle će da zapucaju na njega.

List toalet papira, koji, za svaki slučaj, provučemo između guzova posle brisanja, čisto da proverimo da je posao obavljen temeljno i nema neželjene zaostavštine...

Masonska subliminalna poruka kako je gej okej. Po pravilu se koristi kako bi se ohrabrio saigrač prilikom promašenog slobodnog bacanja u košarci ili penala u fudbalu, ili prilikom ulaska na teren.
Reakcije na ovu pojavu se razlikuju od slučaja do slučaja, neki su toliko oguglali da ni ne primećuju šljapkanje po dupetu, neki se osećaju bitno kad im se kapiten pozdravi sa dupetom, dok se neki toliko zbune da ne znaju kako je ispravno da reaguju u takvoj situaciji.
Pojava koja je slična slučajevima kada se momci ljube u obraz prilikom pozdrava, samo što se šljapkanje još nije proširilo van terena. Hvala Bogu.

Osnovni uzrok drastično različitih oblika ponašanja u istim ili sličnim okolnostima.

Muškarac, lep, zgodan, pametan, zanimljiv, obrazovan a ne jebe.

Linija koja razdvaja stari asfalt od novog.

Budžet Republike Srbije

Hipster nad hipsterima koji mrzi hipstere.
Ona je iznad svih, ona je najbolja i najlepša. Drugi ne zaslužuju njenu pažnju, s toga i ne komunicira sa ostalim pripadnicima homo sapiensa. Govor je, ipak, suviše mejnstrim. Ona ne hoda, ona lebdi. Ivana Žigon joj se klanja, Pantela pored nje daje golove kako bi je impresionirao.

Izraz kojim se opisuju neverovatno kretenski i potpuno nelogični postupci.