To je onaj osećaj, svojstveniji ženama nego muškarcima, kad te nešto mnogo popali. Eufemizam za izraz su leptirići u stomaku.
No, da ne bi ostalo nejasno, evo par primera...
Primer 1:
- Tata, danas je tako lep dan! - Pa, i nije. Zar ne vidiš da pada kiša? Nego, pričaj šta se desilo. - Joj, došao je jedan dečko u naš razred! I razredna ga razmestila pored mene! Zove se Balša! Ima tako slatke okice, kao Edvard Kalen je! - Znači gej? - Ne! Pričali smo na odmoru i sva sam se naježila! Kao da sam neke leptiriće u stomaku imala! - Ćero... Da se nisi ti to meni malo popalila? Da mi ne lučiš ti malo vlagu na njega, a?
---------
Primer 2:
- Tata, zašto mama toliko voli da gleda ''Greh njene majke''? - Luči vlagu, sine. - Šta? - Luči vlagu na Ivana Bosiljčića. - Šta je to? - E, moj sine, kad porasteš, kašće ti se samo.
Drugi naziv za seljobera, iliti, kako to narod ume lepo da kaže - šabana. Niko ne zna zašto je to tako, ali se pretpostavlja da je to zbog toga što su mnogi Bobani iz nekog razloga - šabani, pa je došlo do izjednačavanja značenja. Neka mi ne zamere ponositi vlasnici ovog imena, ali tako je - kako je, jebiga. No, primeri dosta govore...
- Kako je dobra ova gužva za hvatanje riba za dupe! - Baš si boban!
--------
- E, ajmo u Troju. - Nema sile, tamo uvlače trenerke u farmerke. - Što, baš je kul. - Ma, bobani, bre.
--------
- Čoveče, lik propičio 200 na sat pored stajališta, a misli da se ribe okreću za njim zato što je faca. - Boban.
--------
- Još 2 ispita i gotov faks, a posle kuća-poso-poso-kuća. - E... Mani me s tim bobanskim forama.
Proces koji vremenom dodaje jednu po jednu reč na nazive gorepomenutih krema.
1960. Krema 1971. Krema za lice 1990. Krema za lice i vlažnu kožu 1999. Krema 2000 reflex za suvu kožu 2001. Super reflex repair krema za kožu 2005. Super natural bio green complex aloe vera krema za kožu 2010. Super efišensi bio product repair soft skin removable krema za kožu 2020. Super turbo TDI 2000 kubika ultra giga mega pro evolution soccer 20 neutrališuća krema za skidanje kože
Stvar koja udje u vaš život i oduzme vam sve što ste ikada imali
Sedeo sam jedan dan na klupici na kališu, prišao mi je neki star covek i zamolio me da sedne pored mene. Naravno pristao sam i tako smo ušli u razgovor . Samoca je isijavala iz njega, svaka njegova rec odavala je njegovo beznadje. Pogled mu je bio hladan i bled a lice uvek zgrčeno u neku tužnu grimasu, cak i kada je pokušavao da se smeje. Pričao mi je svoju priču. Porodica mu je ostala u Bosni a žena mu je umrla pre dve godine i sada tako pravi svoje poslednje korake bez ikakvog smisla. Ježio sam se na svaki njegov gest. Srtah je zavladao mojim telom i razne misli su počele da mi šetaju po glavi. Pokušavam da zamislim kako je njemu koji svako vece leže u tu praznu postelju, svako se jutro budi bez mogućnosti da nekom svom kaze:Dobro jutro. Kako je to kada ne čuješ prijateljski glas mesecima, tumaraš po praznim ulicama i nemaš nikome ni da se izjadas . Boli te toliko jako da imaš utisak da ces svakog trenutka eksplodirati a niko nema ni najmanju želju da te sasluša, razume. Sam si. Umrećeš sam. Verovatno ćes se ležati mrtav u svom stanu i niko neće primetiti ,nikome nećeš nedostajti. Sve dok prvi komsija ne oseti smrad. Plašim se toga i mislim da je to najgore što može nekome da se desi. Samoća.
Real life video igrica, u Srbiji popularna od 2006. godine. Igranje je besplatno za odredjeni broj ucesnika, dok ostali moraju platiti pretplatu. Cilj je preci 4 obicna i 1 Master nivo, dok neke varijacije sadrze 3 obicna i 2 Master nivoa. Za prelazak svakog nivoa se dobija po pet zivota, pri cemu se broj zivota resetuje na pocetku svake godine. Ucesniku koji istrosi sve zivote a da je blizu prelaska na sledeci nivo se dodeljuje jos jedan zivot, poznat pod imenom Oktobar 2. Nastavak igranja je moguc i u slucaju Oktobar 2 pogibije, ali samo ako se u automat ubaci jos novca.
Padanje Oktobra 2: Game over. Please insert money to continue.
Osoba koja je spremna da trpi sve tvoje splačine i gluposti. Da se ne naljuti kad se pijan ispovraćš po njenoj haljini, kad je probudiš u tri posle ponoći jer te ubija nesanica a nemaš s kime da pričaš. Da viče tvoje ime kad te vidi negde u gradu ili te pljusne po leđima da sve zvezde vidiš. Da ti pozove taksi i unese te u njega kad nisi u stanju da stojiš na nogama. Ako joj kažeš nešto perverzno neće ti lupiti šamar da se pušiš, već ti odgovoriti na još perverzniji način. Neće ti reći da si retard kad joj pošalješ totalno umnobolnu poruku jer ti je smor. Kad ti zafali para daće ti do zadnjeg dinara (sve uz reči: ako ti treba bubreg, vadim ga!). Uvek je tu da podelite smoki i kokišku, ispričate se, da se nasmeje na tvoje debilne fore. Da te uteši kad te ispali riba, da ti da inspiraciju kad zafali ideja za defku na Vukajliji...
''Predsednik SAD Barak Obama čestitao je predsedniku Srbije Borisu Tadiću Dan državnosti Srbije - 15. februar i izrazio nadu za nastavak prijateljstva i jačanje partnerstva dve zemlje.'' - javlja ''Blic''
Kako je to, u stvari, izgledalo...
Vraća se umorni Barak s posla kući, što čudno zvuči, jer mu je radno mesto otprilike jedan sprat ispod spavaće sobe. Svejedno, umoran je i nije mu do dečurlije koja ga saleću i pitaju ga šta im je kupio. Tera decu u pičku materinu i kaže im da odu da gledaju TV ili igraju igrice. Boli ga glava. Već se smračilo, spava mu se, izuva ukišeljene cipele i stavlja noge u lavor, pošto mu je žena zauzela kupatilo. Neka muva obigrava oko njega, ali je on vešto hvata i otkida joj krilo. Povučen nekim prethodnim iskustvom, ne želi da je ubije. Izlazi mu žena iz kupatila. Nosi bade-mantil, ali se onako raspojasala, vidi joj se pozamašna sisurina. Seda mu u krilo i šapuće ''Vlažna sam''. Njemu automatski nabubri crnačka močuga, baca je na krevet i počne životinjski da je trsi. Zapari se cela prostorija, zamagle se svi prozori, Mišel Obama već doživljava drugi orgazam i vrišti: ''Ovo bi za mene bio najbolji poklon za godišnjicu braka!!!'' Uto se Barak trgne i kaže ''Godišnjica! Bože! Umalo da zaboravim!'' Ustaje s kreveta, briše močugu o zavesu, pali komp, žena ga pita ''Šta je bilo?'', on joj kaže ''Ćuti, ženo!'' i počne da kuca mejl:
''Tadiće, čestitam ti Dan Državnosti, nadam se da ćemo nastaviti prijateljstvo i ojačati partnerstvo naše dve zemlje. Pridružujem se tvom narodu u veličanju zajedničkih, istinskih, suštinskih vrednosti tolerancije, slobode i demokratije''...
P.S. Čoveče, mora opet da mi dovedeš one pičke što sam ih guzičio prošli put. Srpkinje, bre, najbolje ribe. Aj u zdravlje, pa se uloguj neki put da skajpujemo!
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani. I lica koja ispraćaju. Plaču. Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama. Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu... Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici. U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
