Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

Proces koji vremenom dodaje jednu po jednu reč na nazive gorepomenutih krema.

Posle nje više ništa nije isto.

Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.

Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.

Говорити неповезано, у бунилу, булазнити.
Инспирисано апсурдном различитошћу овог језика од нашког, који нам, упркос непосредној географској близини, каткад зазвучи као Тито који чита Његошев превод Илијаде. Сумња се да чак ни сами Мађари не знају шта зборе.

Savršena zamena za toalet papir.

Подсетник ортаку да је гори од тебе и да му пребацивања нису на месту, макар не онда кад је он тај који их упућује. Ако су праве речу у погрешним рукама грешка, онда је он хендикепиран. У сленгу брат од тетке оном ''ко ми каже''.

Могу његове фекалије да буду толико квалитетне да их сељак из Војводине ставља преко паприке, да му боље расте и буде здравија. Може и да зове Ипчета да пева на свадби његовом синовцу пре Синана и Шабана, може да буде Сталонеов дублер из свих зајебаних сцена из Рамба, али све пада у ватру и претвара се у пепео, не може ни да ти опепели онда кад ти соли памет тамо где је његова још тања.

Činjenica koje je snimatelj Bera Grilsa u svakom trenutku bolno svestan.

Не синко, није ти то исто као сиромаштво. Сиромаштво је само финансијско стање које може бити проузроковано разним факторима на које човјек не може утицати. Чист дефицит новца, без кога у данашње вријеме не можеш. Нешто из чега се можеш извући радом, упорним трудом и јаком вољом. Не мораш се никада потпуно извући али битно је да се бориш, и свеједно ћеш га побиједити.

Биједа, то ти је нешто друго. То ти је оно хронично одсуство духа, полетности и менталне снаге које обузима човјека. То ти је порок, баш као и ова ракија. Једном када ти се увуче у кости и потекне крвотоком, готово га је немоће избацити. Паразит који се храни твојом енергијом и твојом душом, болно је унакажава. Знам, људи га мјешају са сиромаштвом јер најчешће долазе под руку, па те заједно, онако неимуног схрвају и униште.

На биједу се једноставно навикнеш. Предаш се ништавилу око себе, допустиш животу да се игра рингишпила са тобом, никада не улазећи у отворену борбу са својим демонима. Повучеш се без отпора, кривиш зле људе и гору судбини, кривиш живот. Тада те обхрва и сиромаштво, туга, несрећа.Тако синко, само уништиш најфиније дјелове себе, претвориш се у оног вјечитог незадовољника кога си до скора презирао. Дође старост, а ти јаднији него икад, са вагоном неиспуњених снова. Наравно да онда сви желе да се врате у прошлост, да живот скрену другим током. Али мало морген, онда то није живот већ научна фантастика...

Зато синко, устани сада и полети у живот, бори се до последње капи дамра и не дозволи да те обузме биједа. Никада не устукни ни пред чим, обухвати живот објема рукама и научи да побјеђујеш сам себе...

Osnovni uzrok drastično različitih oblika ponašanja u istim ili sličnim okolnostima.

Radnik zaposlen kod privatnika i nema odgovarajuću stručnu spremu da pobegne odatle, a ima potrebu da po svaku cenu zadrži posao. Vlasnik firme to prepoznaje i koristi ga za sve moguće poslove koji se u firmi pojave. Tako on šije, pije, kroji, broji, plete, mete, kuva, čuva, peva, šara i francuski razgovara. I u međuvremenu završava fakultet vanredno.

Вечито питање родитеља, ортака, родбине, комшија и баба сере. Ускоро завршаваш средњу, време је да размишљаш о томе шта ћеш да студираш (осим ако нећеш да радиш код Чика Миће као аутоме'аничар).

Не ради се овде о томе што ти баш желиш да будеш антрополог и што од тога нема 'леба. Овде је главно питање шта ћеш после? Хајде, заврши палеонтолигју, само напред, али реци шта ћеш после? Имаш ли било какав план? Видиш шта се дешава?! Људи остају без посла, неће да купују млеко од сељака и Американац и Шваба нам отимају Косово јебо им пас матер! А ти би да ископаваш неке диносаурсе, птичурине и остале чланове ПУПСа. Треба лепо да размислиш, па тек онда да се бациш у те воде беспосличара и књижевника без занимања.

Korisnik Skajpa sa niskobudžetnom kamerom.

Za to mora pošteno da se plati.

Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.

Osoba koja u prvih 60 - 70 minuta filma, dakle, dok se ne ustremi na glavnu junakinju (da, obično je to devojka u dvadesetim godinama, lepuškasta), poseduje zapanjujući broj natprirodnih sposobnosti. Može po želji da isključuje i uključuje struju i telefonske linije u kući, u stanju je da se u roku od nekoliko sekundi teleportuje sa tavana u podrum trospratnice.

Njegova sposobnost bacanja noževa, sekira, šurikena i ostalih pomagala (ponekad su to i stolice, ormani itd.) može se meriti sa veštinom najboljih samuraja - uvek nepogrešivo pogađaju metu (glavu ili nogu nekog nesrećnika koji nije stigao ni tri rečenice da izgovori u filmu). Važno je naglasiti da se nikada ne umara, uvek laganim hodom prati svoju žrtvu koja trči kao da u dupetu ima mlazni pogon. To ga, naravno, ne sprečava da joj uvek bude za petama i da je ubije kad i na koji način to odluči... Istu je sposoban da brzinom svetlosti skine, odere joj kožu, okači naopačke za konopac i postavi je tako da ona padne tačno ispred očiju nekog sledećeg nesrećnika, kada on, recimo, otvori vrata ili upali mikrotalasnu pećnicu.

E sad... Kada krene na glavnu likušu u filmu, sve njegove sposobnosti bespovratno iščezavaju. On se pretvara u trapavog, retardiranog invalida koji nije više u stanju ni šamar mrtvacu da lupi, ne daj Bože nešto od gorenavedenog. Počinje i da trči, ali avaj, veoma smotano. Sapliće se na gotovo sve - od stolice i plišane igračke, do sopstvene senke.

Na kraju, naravno, biva ubijen tako što ga bace u more, sa terase, upucaju 10 puta u grudi ili nešto slično. Ipak, reč "ubijen" u prethodnoj rečenici je veoma diskutabilna pošto se kroz nekih pet godina, kada režiseri reše da snime nastavak, ispostavlja da je nekako uspeo da preživi (ako su ga bacili u sred okeana smrtno ranjenog - on je bivši svetski prvak u maratonskom plivanju, a poseduje i sposobnost samoisceljenja; ako je bačen sa 14. sprata - kao mali je proveo 10 godina u japanskim nindžama, pa zna da se dočeka na noge i prođe neprovređen pri padu sa bilo koje visine; ako je upucan - nosio je pancir ili predstavlja neku vrstu hibrida čoveka i nuklearnog reaktora, pa mu je grudni region izgrađen od titanijuma i tako dalje).

I onda u nastavku - sve ispočetka!

Екстремно иритантна појава у виду људског бића која на ваги иритантности лаганезе парира просеравању Мумера Зукорлића у паковању са жалбама московских геј активиста међународном суду у Стразбуру о забрани одржавња флафичасте параде поноса у том граду.

Курчеве беседе, да не кажем једење гована, се у суштини заснивају на тврдњи да је свет отиш'о у курац, а ти си нуб који то не разуме. Зато је он ту, месија који ће теби да открије чари прошлости и укаже на твоје незнање и заблуде јер ти чекаш јебене "Мрачне сенке" са Депом, незнајући за истоимени мјузикл из седамдесетих. Дркаш гледајући ону јефтину Ђину Лин која се дрпала за сисе у споту зиљче Еминема уместо да погледаш класик како Деби обрађује Далас. И шта изводи онај Роналдо са дречавим копачкама? Не знаш ти који квалитет су имале оне адидасове црне, док је знак истом био лист. Никакве шаре, само три беле линије, ал' су у њима Мркела и Сушић шурили к'о животиње. "Горење" је бре телевизор за сва времена! Добијеш килу док га сецаш до куће, ал је зато отпоран на гром. Цела колекција бабиних миљеа се на њему убуђа, а он још траје. Немачу појма, читај мало књиге!

Najveća merna jedinica za zapreminu čovekovih usta prilikom uzimanja hrane od drugih.

Kad sam izabereš parče pečenja na nekoj proslavi.

Dobiti verskog fanatika za komšiju.