Kako sam proveo letnji raspust
Letnji raspust? Leto? Raspust? Pa sad ću da ti se najebem majke ko nikad do sad matori.
Familiju ti jebem u pičku, ti si našao da mi sereš nešto o letnjem raspustu jebem te usta. Svake jebene godine isto, otkad sam mogao da držim turpiju i čekić u rukama nalazio si raznorazne razloge da ne idem nigde sa društvom mamu ti jebem pod izgovorom da to tako treba i kako su moji drugari glupi a ja jedini pametan što sa 13 godina znam sve stručne i nestručne nazive za sav alat koji mi je ikad pao šaka.
Srao si kako nemamo para i da je lokalni bazen luksuz. Tek sad posle svih ovih godina mogu da te napušim kurčeganje i da ti kažem da si srao ko grlica. Jebem ja mater i tebi i čika Žiretu što ste svakog leta tukli po litar rakije i pola gajbe piva svaki jebeni dan pička vam materina a kad sam hteo da kupim jedan jebeni sladoled dobijao sam umesto istog šljagu zavrat i motorcangle u ruke dok ste se obojica smejali ko kurve.
Kažeš imo sam drugare, imo sam kurac glogov. Dok su oni gledali ko ima manji telefon i ko će da zavati bolju ribu iz akvarijuma koji je baš tih godina pucao ja sam morao napamet da znam kojim elektrodama se vari gus, a kojim elektrodama aluminijum. Mogao sam da napravim jebenog ajronmena i da ti nabijem mitraljez u dupe povlačeći oroz sa osmehom, jebo te ključ 13 i paljena žica da te jebala.
Jedva sam čekao da se završi leto pa da ponovo krenem u školu da počnem da se družim sa mojim vršnjacima kolko si mi jebo majku u pičku raznim plemenitim gasovima u radionici i da buku struga i brusilice zamenim tišinom a žuljeve na rukama saniram grafitnom olovkom pišući kako mi je bilo na raspustu i svaki put dobio dvojku jer su mislili da ih jebem kad pročitaju šta sam napisao.
I posle svih ovih godina još jednom ću te pitati: Gde je moj jebeni letnji raspust i moje detinjstvo?
Pizda ti materina, da ti pizda materina.
Ne-fizičko vaspitavanje dece
Nova ujdurma nevladinih organizacija kojom je zabranjeno dirati decu rukom kad počnu da divljaju nego mu se mora objasniti razgovorom šta ne sme da radi. Oće da donesu zakon kojim bismo podsećali na Šveđane valjda, a sve po principu žaba digla nogu.
Drugim rečima, komplikovano vaspitanje, koje uz to i ne radi.
ne-fizičko
1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži.
-Nemoj sine, nije lepo to što radiš.
-Ha! (nastavlja da izduvava)
-Nemoj molim te, nije lepo tata ne može da vozi kola posle.
-Haha! (nastavlja)
-Povređuješ tatina osećanja time što izduvavaš gume.
-Šta je to osećanja? (nastavlja)
-To ti je sine kad.... Pa nemoj i drugu!
Zaključak:
Tri izduvane gume i četvrta načeta. Dosadilo mu.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač
-Nemoj, to je opasno!
-Šta? (nastavlja da gura)
-To da guraš. Može da te drmne struja.
-Kako? (nastavlja da gura)
-Pa tako što... Neeee!
Zaključak:
Kuršlus.
fizičko
1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži.
:fljus: marš u sobu!
-KMEEEEEeeeeeee...
Zaključak:
Načeta guma.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač
:fljus: Pizda ti materina detinja šta radiš to!
-KMEEEEEeeeeeee...
Zaključak:
Živo dete.
Stelt karakter
Osoba nevidljiva za sve u svom okruženju.
U izuzetnim trenucima kada se njeno prisustvo uoči, obično izaziva veliku pometnju, slično panici nakon uočavanja neidentifikovanih letećih objekata.
- Izvinite, ovo su prostorije samo za zaposlene u firmi, ako možete da izađete.
- Brano, pobogu, radimo u istoj kancelariji već šest godina.
- Molim vas, gospodine, moraću da pozovem obezbjeđenje.
- Nismo mi baš tako bliski da se tako šališ, ali dobro, bar si progovorila sa mnom. Mogli bismo i na kaficu sad...
- Stalone, požuri, neki luđak hoće da me siluje!!
_____
- Ko j’ obris’o poster Stefanu Kostiću?
- Nisam ja, ja brišem samo defke.
- Nisam ni ja, bole me kurci da mu brišem poster.
- Ја била на чету, нисам.
- Јао, куд нисам ја стиг'о?!
- Можда сам ја, не знам, био сам пијан.
- Nesam ja, s’g stigoh.
- Jа сам, био је глуп.
- Kako nije niko, bre? Ae, možda je Kaizen...
- Па ја сам, кажем, реци му слободно.
- Ma i jedna defka mu nestala, ček da vidim... „Obrisao: Урош“. ŠKK, koji Uroš?!! Kaizene, bre, popravljaj sajt, ’bemu, oće l’ svaki dan nekom od nas nalog biti hakovan?!!
Moja fioka
Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.
Промиче киша... Неколико збијених црних кишобрана горе... Неколико блатњавих црних ципела доле. Једна лопата, мантија и гавран што се љуља на грани.
И лица која испраћају.
Плачу.
Али греше... Фиоку су оставили кући... А тамо је све!
Narušavanje nevinosti mog i vašeg detinjstva
Sve je prisutnija sumnja u zdravo odrastanje mladjih i nadolazećih naraštaja. Pojavom teletabisa, pokemona, jugija, bratza i mnogobrojnih kojekakvih govana, odrasli su počeli da se brinu u šta će im deca odrasti pod uticajem tih gadosti.
No, kada odrasteš i osvrneš se na bajke, priče, crtane filmove i igre koje su bile popularne kada smo mi bili mali, shvatiš da je i tu bilo raznog djubreta, devijacija i boleština, koje naše dečije oči nisu zapažale, i koje su sklonjene iza pouka. Ipak, krenimo redom:
1. Priča o Crvenkapi:
- prvo su njeni roditelji poslali babu da živi u šumi, kako im ne bi bila na teretu (nebriga o starima).
- Pošto im je bilo trulo da ona tamo umre od gladi, poslali su joj hranu po ćerci, koju su naterali da sama ode u šumu (nebriga o detetu).
- Kada ih je vuk već progutao i legao da spava, došao je lovac, i umesto da ga ustreli, živog ga je rasporio i u stomak mu zašio kamenje dok je ovaj spavao (sadizam).
2. Bajka o Ivici i Marici:
- priča o dva deteta koja su zalutala u šumu, jer roditelji na njih nisu pazili (takodje nebriga o detetu).
3. Bajka o letećim čizmama:
- Priča o siromašnim roditeljima koji su svoje sedmoro dece odveli u šumu i tamo ih ostavili. Prvi put su se vratili jer su bacali kamenčiće usput, ali drugi put su bacali mrvice koje su ptice pojele, pa su ostali izgubljeni (dva pokušaja čedomorstva sa predumišljajem).
- Kasnije su klinci sjebali džina i oteli mu čizme, obogatili se i vratili se da pomognu roditeljima (kakvi god su roditelji prema te bi, oni su ti roditelji i moraš da ih poštuješ - makar te bacili sa mosta u vezanom džaku).
4. Alisa u zemlji čuda:
- Knjiga koja zagovara jedenje halucinogenih pečuraka i uzimanje psihodeličnih droga. Alisa je doživela loš trip, ali na kraju se probudila i bilo je sve ok.
- Alisu je kraljica optužila da je ova pojela dva kolača koja su joj i bila ponudjena (sine kada odemo u goste budi dobar i nemoj da se alaviš, to je sramota).
5. Priča o lenjom cvrčku i dva vredna mrava:
- nametanje protestantske etike deci na velika vrata (Vredni i trudoljubivi bivaju nagradjeni, lenji i nesposobni pate). Istina, cvrčak nije bio cvećka, ali bode oči to što su ga ostali mirne savesti pustili da na zimi umre od gladi (zajebi sirotinju, gledaj sebe).
6. Nindža kornjače:
- crtani u kom se četiri mutirane kornjače predvodjene velikim pacovom, obračunavaju sa mutiranim veprom i nosorogom, Sekačem i zlim mozgom koji govori (mada noviji serijali su kud i kamo zajebaniji).
7. Monopol:
- društvena igra za decu koja podstiče gramzivost i pohlepu. Poenta je da uzmeš sve za sebe a ostali nek se jebu kako znaju i umeju. Zajebavaš drugare kada odu u zatvor, stanu na porez i na kraju bankrotiraju (smejanje tudjoj nesreći). Implicira da je ostavila trga na izvesnog Miškovića..
I najgore, najpsihodeličnije i najzajebanije od svega:
8. Duško Dugouško i patak Dača u epizodi sezona pataka / sezona zečeva:
- scena kada Elmer pita Daču - Da li da te upucam sad, ili kad dodjemo kući?
Dača odgovori kad dodjemo kući, odu kući, zatvore vrata, ovaj ga upuca i vrate se nazad. Meni ovo ni dan danas nije jasno.
Instruktor vožnje
Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.
- Ајде друга, ето ти га лежећи. Гас, гас, терај у трећу. Кочи!
- Шт...?
- Успори, јебо те отац луди, гледај је! Јаооо, како се утегла, још у наранџастом. Растрго би је, сунце јој јебем. Обожавам наранџасто, још кад су тако младе, мајку му... Јел се курваш ти?
- Молим?
- Разумем те ја, поштен си ти човек, шта ће ти курва. Ајде трећа. Знаш Арсу из Петнестице?
- Зн...
- Ја и он се стално курвамо, зато смо тако и добри ортаци. Мигавац, лево. Какву сам малу навато прексиноћ, одро сам је од курца.
- Да настављам право?
- Пешаци су говна, најгора сорта људи на планети, запамти моје речи... А? Да. Све пизда до пизде. Стани овде, морам тикет да уплатим.
- Шта играте, уторак је?
- Швеска друга, мали, све зицер до зицера.
Kafanska čaša™
Jugoslovenska kafanska čaša polako izumire, zajedno sa kariranim stolnjakom i plekanom pikslom. A bila je čovekov najbolji prijatelj, uvek tu da ga razume i uteši. Njeno prisustvo bilo je nenametljivo, neprimetno, a nezamenjivo. Slava joj!
Šta god da piješ iz nje, gusti sok, pivo ili špricer, ništa nema tako dobar ukus kao iz Nje!
Dizajner ove čaše bi trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir, Ajnštajnovu nagradu za fiziku i Proletersku značku!!!
Nije ni čudo što su Italijani za reč "kuća" izabrali upravo reč "casa" - I mi bismo morali da sledimo ovaj svetli primer!
Grupa najboljih američkih stručnaka razvila je kompjuterski program za dizajniranje najsavršenijeg oružja na svetu. Želeći da dizajniraju najbolji šlem za supervojnike, uneli su sve parametre koji moraju biti zadovoljeni tim novim dizajnom (idealna otpornost na metke, bombe itd). Kompjuter im je nacrtao identičan šlem kakav su upotrebljavali nemački nacisti u Drugom svetskom ratu.
U trenucima dvokolice su iz zajebancije uneli u kompjuter parametre za dizajniranje najsavršenije čaše na svetu (najbolji odnos visina-širina-zapremina, savršeno prileganje uz šaku, najbolja otpornost od lomljenja prilikom pada...), i kompjuter im je nacrtao čašu kakva je bila u upotrebi po kafanama širom Balkana.
Pederski smajli
Smajli koji internet sise ostavljaju na kraju uvrede, da ne bi popili ban.
Džimi ti si pizda od čoveka i naćiću te u gradu da te prebijem :)
Ravnopravnost polova
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
To je taj tip ljudi
Оно што човек изговара када испизди због поступака одређеног типа људи. Најчешће се уз ову реченицу додаје и још једна која садржи неки аксиом везан за дати тип људи.
- Јеботе, она кучка ми дала шестицу. А дебела Маријана која учи напамет добила јебену десетку. Само зато што јој се чепила цео други семестар.
- Навикни се. То је тај тип људи. Такви људи ће једног дана да нам буду шефови.
--------------
- Извали. Ортак ми послао поруку ''Ово је освештана СМС порука. Проследи на десет бројева и пратиће те срећа у животу!''
- То је тај тип људи. Такви људи љубе попа у руку.
--------------
- Замисли! Дођем ја јутрос у нову канцеларију, преместио ме шеф, сместим се ја, а поред мене за столом седи нека профукњача. И знаш шта ће ми каже? Каже ''Прво што си ставио на компјутер је слика твоје жене?'' Ту се ја окренем и кажем јој - ''Ма, бежи, бре, сељанко, смрди ти из уста!''
- Да, бре, знам. То је тај тип људи. Тај тип људи коме недостаје мочуга да их проџара.
--------------
- Јебем ти! Набила ми кило кечапа у пицу, а лепо сам јој рекао да ми спакује без кечапа!
- То је тај тип људи. Тај исти тип људи цима људе са скривеног броја. Има ли то смисла?
- Нема смисла.
- Па, тај рад.
то бе цонтинуед...
Život
Rodiš se, odeš u vojsku, vratiš se, oženiš, staviš kiseo kupus 30 - 40 puta i umreš.
Muzika za hodanje
Музика за ходањње (МЗХ) представља део репертоара сваког озбиљнијег корисника mp3 плејера. Суштински, то су оне песме чији се ритам савршено уклапа са темпом вашег хода. Међутим, за разлику од музике за трчање, која има улогу неке врсте метрнома, МЗХ је дизајнирана да вам даје тотално зајебан осећај ултра шмекера. Имате утисак да сте главни баја у неком филму који крстари улицом, намигује рибама, а у ортаке упире кажипрстом уз једно опуштено "ееееј", и све то док јебачка музика цепа у позадини. Избор МЗХ-а углавном зависи од личних преференци, али најчешће је то неки рок фаворит из осамдесетих.
Pa spasite ga majku vam pokvarenu!
Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost.
Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane.
Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca.
A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...
Voditelj: Lavice love u čoporu... Ipak, one nisu toliko hrabre da napadnu krdo slonova. Verovatno će čekati priliku da se mladunče slona odvoji od krda......
Gledalac(u sebi, zadovoljno): -Ma mogu da ga puše lavice kad je on u grupi. Samo se ti slonče drži njih i sve će biti ok. Mogu da probaju da napadnu, baš bih voleo da vidim kako lavovi lete u nebo, hehehe(zlobno)!
Voditelj(nakon 5 minuta): Ali šta je ovo?! Izgleda da su lavice dočekale toliko isčekivanu priliku. Mladunče je još uvek mlado i ne moze da prati korak slonova koji se kreću isuviše brzo za njega.
Gledalac(u sebi, dok polako skace adrenalin): - Alo bre slonovi pizda vam materina klempava, pa usporite malo, a ti slonče potrči malo jebem te u noge.
Voditelj(nastavlja): Mladunče sve više i više zaostaje... Pištanjem doziva ostale slonove ali oni su se sada isuviše odaljili.... To je znak da lavice krenu u akciju.
Gledalac (guta knedlu): 'Oće li neki slon da se okrene, jebo sam mu majku slonovsku glupu.
Voditelj (nastavlja): I krenule su... Lavice obično ubijaju tako što zubima pokidaju gušu i puštaju da se žrtva uguši u sopstvenoj krvi.......
Gledalac (šok i neverica, suze u očima, nemo posmatra kako lavice već 5 minuta mrcvare slonče koje se još uvek mrda)
Voditelj (nastavlja): Ali, to su sve zakoni prirode... I protiv toga se ne može. Ovakav lanac ishrane već vekov.....
Gledalac (eksplozija adrenalina i pičkaranje koje nastaje nakon raketnog iskakanja sa fotelje): -Alo bre kakav lanac ishrane, njih 3 na jedno slonče bre mamu im jebem, pa šta rade ovi što snimaju, što ga nisu spasili pičke nijedne, tako bi i čoveka ostavili!!!
Pukni puškom, spasite ga majku vam pokvarenu!
......
Parada ponosa
Kada se oženiš/udaš, skućiš, dobiješ decu, nakon 10-ak godina ustaneš ujutru za posao, pogledaš kroz prozor i vidiš svoju decu kako sa decom iz komšiluka paradirajući rančevima i sveskama idu u školu. E to je parada ponosa.
Netrpeljivost
Osecaj sa najvise osuda u Srbiji danas. Cim spomenes pedere, hrvate, muslimane ili ned'o bog teletabise u nekom negativnom kontekstu odmah naidjes na prozivke i osude raznih liberala, "tolerantih" i proevropskih likova, kako si homofob, nacista i jos 100 nekih kuraca. Cibe bre dusmani, moje demokratsko pravo je da nesto/nekog ne volim!!!!
Roditelji
Osobe koje će te stalno upozoravati da su ljudi sa kojima se dopisuješ na internetu manijaci jer ceo dan provode za kompjuterom, blaženo ignorišući činjenicu da je baš njihovo dete prethodnih desetak sati provelo prstiju zalepljenih za tastaturu.
Mi smo ti na koje su nas roditelji upozoravali.
Džepilacija
Периодично одстрањивање мрвица, длачица, остатака дувана, вутре и ко зна чега све још, са дна и рубова изврнутих џепова.
Detinjstvo
Čak i da može da se kupi master karticom, i dalje bi bilo neprocenljivo!
Ono je nepresušan izvor inspiracije, snaga, i povremen deja vu.
Svi smo prošli kroz slične situacije:
Bila je to sredina leta, klasičan letnji pljusak.Kiša je zapljuskivala roletne, ali ne mari.
Mi, deca iz kraja smo se kao i svakog dana do tada skupili kod "10-ke".
Počela je polemika o tome šta cemo prvo igrati, fudbal ili basket.
Odluka je pala na fudbal.
Sačekali smo da kiša malo uspori svoj ludi ples, naravno na starom mestu.
Poslali smo osobu D (neshvacenu ikonu, predmet sprdnje) po step na rastvaranje za koji bismo se inače uvek svi istalili, pre početka bilo kakvih akcija.
Kiša je pocela da jenjava,i vreme je da počne je još jedan u nizu derbija u viktorijama.
Osoba A (povučeni klinac, koji je sa svima dobar) na golu.
B i C (mangupi i alfa mužijaci u nadmetanju) igraju.
D i G (sledbenici) sede sa strane i domundjavaju se, uz povremene grohote smeha na neke naše stare interne sale.
Radili su laktovi, psovke, ali sve sa velikom dozom respekta i bez prevelike namere da se povredi protivnik. Ipak smo mi svi kao braca.
Znate, "Mala Marakana" je bio hram fudbala našeg malog društva.
Smešten izmedju blokova zgrada, to je ustvari bila jedna livadica oivicena betonom. Za nas sasvim dovoljna.
A da, tu je bila i osoba P (Trapava, nezgrapna sa nepostojanjem osećaja za vreme). Opet je zakasnio.
Dotrcao je sav uzbudjen i zadihan, uz reči "Ej ej, stanite".
B:"Šta je bilo P? Opet kasniš čoveče, pa ti kao da živis u nedodjiji"
C:"Ajde sedi tu, smiri se, ti braniš sledeći!"
P:"Ne ne, znate sta mi se desilo?"
D,G:"Reci brate?"
P:(Usplahirenim glasom)"Pa znate, penjem se uz stepenice dole kod mene i na zadnjem se sapletem, zamalo da poginem ljudi..."
B:(Prekida ga sarkasticnim tonom)"Nista novo brate, ajde sedi."
P:"...Dižem pogled, i,i, dve devojčice me gledaju, i nasmeše se...znate kako su lepe!"
B:"Gde bre, kod tebe gore?"
C:"Kod koga su dosle?"
P:"Pa doselile su se kod mene u zgradu, nisam ni znao."
B, predvodi ekspediciju.
Secam se kao juce da je bilo.nekih 30 koraka od "marakane", prešli smo brdašce izmedju zgrada, stali pored malog jabukovog drveta koje je tu i dan danas.
Na bezbednoj razdaljini, osmotrili smo okolinu. To je bila ona! Naša nova komsinica.
Stajala je u svetlo plavoj kabanici, bila je godinu dana starija od mene. Na prvi pogled pepeljasto plave kose (što se kasnije ispostavilo kao sasvim ispravno zapažanje) odmah mi je zapala za oko.
Stajala je sa sestrom, kao da su čekale nekoga. Njena sestra, pa... ona je bila samo naša nova komšinica. A osoba J? ONA, recimo samo da je bila savršena.
Pocela su zadirkivanja, kao da je neko upalio fitilj dinamita, proradili su nam "instinkti".
P je prvi skupio hrabrost i prišao im je. Nesto su malo porazgovarali, uz upoznavanje, pa se vratio u nas tabor.
Još uvek smo stajali pored malog drveta jabuke, omadjijani, dok nam su nam kapljice kiše sa vlaznih listova padale na ramena.
Na trenutak je zavladala, tada ne tako jeziva tisina.Svi smo bili zainteresovani o čemu su pričali.
Tišinu je prekinuo C, koji je NJU i njenu sestru upadljivim mahanjem ruke pozvao da nam se pridruže. Laganim koracima, uz tih razgovor izmedju sebe prisle su.
ONA je bila ona. Plava kosa, za nijansu visa od mene, plavih ociju i autentičnog hrapavog glasa. Noge su mi klecnule, u grudima je preovladao probadajući osecaj. Pocela je nesvesna faza ignorisanja, naš odbrambeni mehanizam. Pričali smo izmedju sebe, ostavljajuci njih dve svojim mislima i povremenim nevinim pogledima na novonastalu situaciju. Prekinuo sam nezgodnu tišinu uz opasku "Ajde da prošetamo malo, da im pokažemo kraj", na šta su svi ćutke pristali.
I tako je pocela tura. Od "dvojke" i "skloništa" preko "garaža" i "terena" sve do "Četrnestaje (kako su je zvali stariji) uz pit stop na piskavacima kod "dvanaestice".
Potrajalo je, sve dok J nije dobacila sestri da su se zadrzale i da bi trebalo da krenu kući, uz osvrt na to da ce sutra duže ostati.
Nedugo zatim, ostali smo "sami", prvi put tokom celog detinjstva, bez plana sta dalje i bez sledece akcije.
Seli smo na trotoar kod šume, ispod "terena", P je izvadio iz džepa piskavce koje je ubrao kod "dvanaestice" i podelio ih svima.
Praznih pogleda, puni energije koju tog dana nismo maksimalno izbacili, svako je poveo sopstveni "krstaski rat" protiv "konkurenta".
Ubrzo, atmosfera se zagrejala i pomislio sam da ce sasvim sigurno doći do tuče.Bezazlene i ne zlonamerne naravno.
C je prekinuo ovo sa rečenicom "Ma bre, ona J i njena sestra su baš glupe".
To je pokrenulo lavinu vredjanja i optuzbi na NJEN i racun njene sestre. Na opste odusevljenje svih prisutnih. "Tračarili smo", sigurno punih sat vremena.
Vec je podne, i vreme je za okrepljenje.
A je bio najazurniji clan naše ekipe što se tiče jela. Uvek se znalo da je to njegov "sveti gral", i niko ga nije u tome uznemiravao.
Prvi je krenuo kući uz opasku da se brzo vraća.
To naravno nije bila istina, ali je bila i bezazlena laz, na koju smo svi odavno oguglali. On i P su uvek kasnili.
Sledeci je otisao P, prema "desetci", uz omaleni pasaž prema kosu iznad koga se nalazila "desetka". Ali pre nego sto je krenuo stao je na loptu iz samo njemu znanih razloga, i za treptaj oka bio je na zemlji.
B:"Eh bre P nikad se neces opametiti, pa trapav si covece nemoj da rizikuješ život, polako bre!"
Svi smo se nasmejali na ovo, cak i nesretni P.
Ubrzo zatim, ostatak ekipe je požurio svako svojoj kuci, da zavrsi sa tim ručkom na brzinu, kako bi se opet našao u "divljini". U našoj maloj oazi. Našem kraju.
U danima koji dolaze, ONA je postala clan nase družine. Punopravni član. Najlepši član.
Igrala je sa nama kocke, basket, fudbal. Nasa veza sa njom je bila platonska, uz povremene pokušaje "fizičkog nasrtanja" koji su se završavali šamarom, slatkim samarom.
Nismo ziveli u monogamiji. :)
Ponasali smo se prema njoj kao prema ortaku, uz cesto prozivanje (iako je svako u sebi bio do usiju zaljubljen u NJU i ONA je to znala).
Jednog suncanog podneva smo joj to čak to i individualno svi saopštili. Zamislite, u istom danu. Na sta je ona volšebno otisla kući. Posle smo joj svi dosli na vrata sa unapred smisljenom pricom, kako ne bi pokvarili savrsen odnos koji smo imali. Eh, gde mi je ta mladost, drskost i ta hrabrost, izgubila se negde usput.
Uz taj isti put, na kome smo se svi izgubili.
Ova priča nema "happy end", kao uostalom i vecina životnih priča.
A je tu negde, cujemo se ponekad.
Ali to nije to, odrasli smo zajedno i par piva mesečno sigurno nije ono što smo zamisljali kao klinci.
B je tu negde, retko se vidjamo, a i kada se sretnemo pogledi su isprazni.
Ne znam gde je C , izgubili smo kontakt, nazalost.
D je povremeni deo društva. Cepa, individualno, kao i vecinu svog detinjstva.
Cuo sam da je postao kul, samo napred.
G-a su stigle obaveze, a obaveze su čudo .Obaveze otudjuju ljude.
P je odavno otisao iz Srbije, ponekad se čujemo. Kada svrati, nas dragi drug je stranac, drag stranac.
Ona i njena sestra su jos uvek tu, okolo.
Svako je imao svoju priču, priče su se mimoisle. Vreme je bilo tužno i sivo. Mada ne mogu da se žalim, ko zna zasto je sve to dobro?!
Možda cemo se opet svi skupiti negde, nekad , daleko od svega loseg sto nas je udarilo i okružilo. Mozda.
A do tada, ne zaboravite nase detinjstvo.
Bezbrižno, jednostavno i neponovljivo!