Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Poskok
Jedina fizička aktivnost dojke. Grudi koje su prikačene za telo koje trči, silazi niz stepenjice ili se nalazi gore tokom seksa, često prave poskoke. Relativno je koja vrsta dojke vrši ovu radnju. Kada ženska dojka napravi poskok stvara se duga preko celog neba, cveta jorgovan i pevaju slavuji. Kada poskoči muška dojka, svaki put umre jedno mače.
Ne skidaj gaće dok ne vidiš Moravu
Što bi kazo deda moj, u datoj prilici kad ja brzam, naravno, praveći se pametan, što u skoro stoprocentom učinku dovodi moju malenkost do greške, on bi se ovom devizom trudio da mi objasni da nije sve onako kako ja mislim, i da, iako imam 20 godina, i mislim da je ceo svet ispod mojih stopala, situacija nije ni malo onakva kakvom se meni čini.
Deda, pa šta da radim više, ja svaki put kad njoj priđem ona uvek nešto vrda, vrpolji se, zajebava, ne znam više šta mi je činiti!
Šta sam ti ja kaz'o? Pa ne napadaj je u kafani, opet si se bio našpricer'o i ko zna šta si kaz'o, i džabe sad!
Nisam se jako našpricer'o bio, onako taman, a mislio sam zadnji put kad smo išli u šetnju da je sve sređeno, znaš kako sam bio na mestu, smejela se lepo celo veče! I vidi sad!
E pa, rek'o sam ti ja, ne skidaj gaće dok ne vidiš Moravu, šta ti je falilo da se još jednom prošetate ko ljudi?Pa da ostaviš utisak, kupiš cveće jedared! Nećeš ti u kafani dobiti onu stvar, ti u kafani moš' dobiti sam' batina, ali nikako da to shvatiš!
Nego, nije ni prva ni poslednja, ajde skoči do podruma i izvuci litru belog, da ne polemišemo više na suvo, nikako mi ne paše!
Petarde
Smisao praznika za neke ljude. Detonacije živaca komšijama i pojedinih delova tela sebi idu ruku pod ruku uz post koji praktikuju, a sami praznici postaju začinjeni turnirom koji se svodi na to ko će baciti jaču i glasniju petardu.
- Hristos se rodi!
- Duuuuum! Buuuum! Fljas!
- O i tebi, komšija! Deda, vadi ručni top iz rata da vratimo balavurdiji, oni našli meni da bacaju pod prozor.
- Pero, je l' ovo bombardovanje opet? Bež'mo u podrum! Majku im Natovsku!
- Deda, Uskrs je.
Vegetarijanci
Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?
Мислим да је време да станемо на пут овом покољу. Ако нећемо ми - ко ће? Ако нећемо сад - кад ћемо?
П.С. И Хитлер је био вегетаријанац!
Pun mesec
U zemlji u kojoj još samo papci prepečenog vola nisu dobili magijsko dejstvo i postali predmet obožavanja, plašenja i klanjanja, jedna pojava opravdano izaziva posebnu pažnju.
Njeno dejstvo najjače je u januaru, aprilu, junu, septembru i oktobru. Mlade osobe crvenih očiju, ogromnih podočnjaka i pogleda koji tera poklonike meseca da se krste, klanjaju i odlaze najbližem vraču, tumaraju gradom tad sa indeksima u rukama. Priča se da noću ne spavaju, iz kojekakvih knjiga od kojih postaju još monstruozniji crpe tad snagu. Viđeni su i kako napadaju noću čak i one koji su im najbolji prijatelji.
Iz stana u kom živi matematičar Goran dopiru čudni zvuci. Dušebrižna komšinica Caca koja oko vrata nosi poslednji modni hit - ogrlicu napravljenu od luka, pažljivo osluškuje šta se zbiva. Kroz špijunku vidi da Goranu dolazi Petar koji odjednom izlazi iz stana, crvenih krupnih očiju, dok Goran baca knjige na njega i priziva kojekakva za Cacu misteriozna bića:
- Some glupi, mamicu ti tvoju, sad si našao da dolaziš! Sinus i kosinus ja da ti sad objašnjavam? Ti ni Pitagoru ne znaš, ali ja ću da ti pokažem tvog Arhimeda! Gorećeš u krugovima kad te dohvatim!
Komšinica Caca istrčava da bi hrabro spasila Peru:
-Pero, sine! Beži, pun je mesec!
--
- Vanja, na šta to ličiš? Podočnjaci su ti do kolena!
- Ne pitaj, pun je mesec.
- ŠKK?
- Pun mesec ispita.
Ime
Odraz kreativnosti roditelja kojom unište detetu život.
- Nek se zove Radana!
- Ali, Rade Radiću, već imamo upisanu Vašu decu pod imenima: Radivojka, Rada, Radojka, Radenko i Radojica, kome ste pokušali prvo dati ime Radić Radić!
- Nazvaćemo ga Petar Petrović, da ne može ni Interpol da utvrdi kasnije koji je, a ni na Fejsbuku da ga nađu.
- Stanojka, ovog malog će nazovemo Tugomir, a ako bude žensko, ne daj Bože, biće Grdana!
- Dobar dan, zovem se Mališa Malić.
- Auuu, al' ti imaš kreativne i vidovite roditelje.
matičar:
- Da li Vi, Jelena Jelić, uzimate za muža Jelenka Jelenkovića?
- Da!
matičar, u sebi:
"jebem ti budale."
- Ova moja mala Bica će da se od sad zove Šeherezada, a onaj mali Onur!
- Molimo, obratite se upravniku Svemiru Gnjidiću.
Samospoznaja
Trenutak kad te zadihana baba koja tek što je utrčala u trolu, pogleda kao da boluješ od neizlečive bolesti koju joj svakog časa možeš preneti, a zatim odstupa kao lešinar do narednog slobodnog mesta eksperimentišući sa Marfijevim zakonom.
Nalet prve babe:
U stilu Useina Bolta uleće i zaustavlja se baš pred Nenadom, koji se pravi da je ne vidi. Ona suptilno počinje da koristi kesu punu luka, kupusa i ostalih sveže kupljenih smrdljevaka na obližnjoj pijaci, kako bi okadila pomenutog nesrećnika. Poput kandila kesa se njiše nad njegovom glavom, dok on gleda kroz prozor, baba pocinje da kašlje. Trolejbus naglo koči i ona se svom težinom oslanja na njega i tada mu pada mrak na oči i ustaje. Uskoro, kako trolejbus opet naglo koči baba ugleda Super Vero i viče sapatnici: „Iju, zejtin na sniženju!”, a zatim munjevito istrčava udarivši Nenada kesom u stomak. Usein Bolt se tad preobražava u sumo rvača koji glomaznošću napada protivnika, govoreći „Miči se sporaću, gde ti je mladost?!“
Nalet drugog primerka:
Sutradan. Nenad je sve pare potrošio prethodne noći slaveći to što je od nekog čuo da se vlada smilovala na one koji štrajkuju glađu, te da će i njemu, neradniku, platiti godinu. Ipak, saznaje da je sve bilo zezanje a da je on, magarac, naseo. Devojka ga je nazvala i pomenula svu širu familiju, jer je saznala s kim je bio prethodne noći. Smoren, pokisao i nezainteresovan, seda u prvi trolejbus da bi stigao do železničke odakle će putovati u svoje maleno mesto u kom će roditeljima uzeti pare i hranu a lokalnim dripcima se hvaliti životom u velegradu, dok se uskoro ne vrati. Dok razmišlja o svemu tome, u autobus ulazi baba i doleće pravo do njegovog mesta. On pokušava da ustane jer je u busu lepa Ana, ona sto živi u stanu preko puta, pa da ispadne frajer. Baba ga samo pogleda kao pregaženog kera i kaže: „Neka, tebi je potrebnije, bolnica je dalje, ja idem samo do Šumica.“ „ŠKK?“, pomisli psujući naglas babu, devojku, gsp, faks, svoje malo mesto, svoj novi veliki grad i svoju jadnu državu.
Stadijumi zagorelosti
Последице које сексуална апстиненција оставља на ум мушке јединке. Сврстано у неколико шематски описаних фаза.
Уводни стадијум
Ниси ништа, заиста дуго времена, што проузрокује стрес који те омета у свакодневним активностима. Шириш круг риба, које су по теби прихватљиве за сексуално општење. Редовно млатиш мајмуна. Сексуалне фантазије ти се своде на прсате плавуше, поред базена. Не морају све рибе да буду баш манекенке. Ипак, не би јебо ружне, дебеле и рибе са сељачким именима.
Стадијум "Висока резолуција"
Са класичне редтјуб варијанте прелазиш на скидање порњаве високе резолуције. Када си у друштву, коментаришеш сваку девојку која прође. На позадини твог телефона постављена је слика, обнажене, вампир-фуфе готичарке. Иако твоји критеријуми у стварном животу драстично опадају, у паралерном свету твоји укус и машта се развијају. Фантазије ти садрже, савршено обликоване црнке и риђокосе на дивљем пропланку. Зар је битно како се девојка зове? Јебо би Радојке и Живадинке. Не би јебо дебеле и ружне.
Стадијум "Активно ангажовање"
У својој машти додељујеш позу и локацију, свакој девојци која прође. Твоја потреба за пичком, постаје сразмерна наркоманској кризи те губиш и задње клице стидљивости и повучености. Дрско и нападно стартујеш гомилу риба. Услед недостатка социјалних вештина, испадаш будала. Нема везе, најбоље се учи из искуства. Одлазиш кући, пушташ вести Б92 и дркаш на Роксанду Ђорђевић. Замишљаш прљаве секси амазонке, које за потребе твоје фантазије имају обе сисе, у некој чудноватој џунгли. Ако су дебеле, боље да љуља него да жуља. Не би јебо ружне и циганке.
Стадијум " Нервни колапс"
Имаш колекцију од 148 гига порњаје на компу. Примећујеш да она матора са другог спрата, која стално претура по подруму има добро дупе. Устајеш у рану зору, како би га издркао. Дркаш док ти се муда не претворе у суве шљиве. Сексуалне фантазије укључују киборг-рибе, секс робиње у некој футуристичкој грађевини. Јебо би и ружне, али да имају оба ока. Не би јебо баш ружне, бабе и циганке.
Стадијум " Емоционално везивање за трсиони објекат "
Заљубљујеш се у рибу која изгледа, као да су је пустили из млетачке тамнице. Машташ о томе како је дрндаш, док од ње само кости не остану. На вест да је умро матори комшија помишљаш:"Ау, жена му је сада сама. Биће тршње!". Сексуалне фантазије постају све бизарније и укључују рибе са две пичке, у какакомбама испод Јерусалема. Коме је битно на шта личи риба? Теби није, јер би трсио и рушевине које су под заштитом УНЕСКА. Не би јебо циганке и бабе.
Предфинални стадијум
Јебо би и циганке.
Финални стадијум
Још неутврђен. Незванично се доводи у везу са бабама.
Ženski orgazam
Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti.
Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:
- I, bejbe, kako to izgleda kad ti prodžaram sistem dugometražnim crevom za navodnjavanje bunara želja, m? Mislim, čuo sam da je taj vaš orgazam mnogo bolji nego naš. Ono uvek je bolje ono što je tuđe, ali kad bi samo mogla malko da mi objasniš, kako vi to...
- Pa... mmmh... kako da ti objasnim to... Najlepši je ona prvi osećaj kad ulazi, to je ludilo, kao da sevaju varnice po vlažnim zidovima nekog uskog prolaza...
- I onda ja taj prolaz razjebem, proširim, a...
- Ma stani bre, kud si navr’o.... I onda... kad razjebeš taj prolaz, debilu, onda mu to dođe kao neka jurnjava kroz mračan tunel sa mestimičnim proširenjima kao u nekoj pećini, ali sa nekakvim halucinacijama oko tebe, kao da si na LSD-u ili na otrovnim žabama, i vruće ti je, i žedan si, i juriš neku užarenu loptu koja beži, beži, beži, i onda je konačno stigneš, i kad prođeš kroz nju, sledi provalija, i padanje kroz hladan vazduh do otrežnjenja...
- Ne seeeeeeri! Pa ja da sam žensko, jeb’o bi se svaki dan, a ovako jebem i češće.
Sindrom prvog kurca
Mnogo zajeban sindrom koji se uglavnom javlja kod žena (redje i kod muškaraca). Do njega dolazi kada mlada dama izgubi nevinost i taj sa kim je to uradila postaje njen prvi kurac. Karakteristika ovog sindroma je ta što se tada ona vezuje za osobu koja poseduje taj kurac i veoma joj je teško da se od njega odvoji. Čak i kada njen prvi kurac ne bude više bio u vezi sa njom, a ponekad poželi da je pojebe, ona neće imati srca da mu kaže ne, jer je pobogu to njen prvi kurac. Ovaj sindrom kao posledicu ima to da je svakom sledećem kurcu mnogo teže da dodje do cilja (neki nikad i ne uspeju)! Većina drugih kurčeva zna da protiv ovog sindroma ne mogu da se bore pa lako odustaju
Postoje i jedinke koje nisu imale ovaj sindrom i koje su uspešno sa prvog odmah prešle na drugi, što je inače i najbolji način da se ovaj sindrom izleči
Blesavi instruktor vožnje
Најбоља ствар која може да ти се догоди током ауто-школе. Поготово, ако полажеш у малом граду који за 40 минута часа можеш да обиђеш три пута па ти се све смучи; тако да бар можеш да се насмејеш с инструктором који стално нешто мумла или пева (код ове друге ситуације може да буде убитачно ако има крештав глас).
Инструктор: А сада лагано успоравамо јер сам лоцирао добру маму с десне стране...тако...јој гас бре, гле каква је ружна у фаци!
_____________
Инструктор: Гле какве су ове на пешачком...Марко, магарче држи волан како треба и не зверај у њих! Ај сад вози за Таково да узмем неку паприку, убиће ме жена ако дођем кући без ње!
_____________
Инструктор: И шта сад треба да стиснеш?
Ја: Квачило!
Инструктор: На моме ти се смрачило!
Pa to je nečija plata!
Fraza koju roditelji koriste kada im deca traže za pare za nešto što nije osnovna potreba.
- Kevo, treba mi 200 EUR.
- Šta će ti?
- Za novi telefon, ovaj se raspada.
- Iju, pa to je nečija plata!
- Ćale, treba mi 150 EUR.
- Za šta?
- Idemo na ekskurziju, Španija, Italija, Francuska.
- Ma daj bre, na to neće niko da ide. Skupo je, to ti je nečija plata!
- Nisam dao ništa u ovom semestru.
- Iju, crni sine, otkud to?
- Pa ono, niste mi dali posebne pare za knjige, a meni bilo bezveze da dam pare... 70 EUR, ipak je to nečija plata...
Ja te pesmom zovem
Клиначка фора. Примењују је и матори ликови, мада онда звучи ретардирано, али забележено је пар случајева. У сваком случају, фора је да почну да зову неког, и кад се "жртва" окрене, дозивање се претвара у песму.
Клинци: Еј, еј, ЕЈ!
Рандом чича: (Окреће се замишљено)
Клинци: ЕЈ ГОРИ КРИЛО, Нашег авииоооонаа!
Рч: Е мајке вам га балаве!
***
Клинци: Јелена, Јелена!
Јелена: (окрет)
Клинци: Ех да су анђели, нооосили крила роoдамaaа!
Nemoguća misija
Добити користан и тачан одговор за неки проблем на српским форумима.
Уместо решења добићете шаљиве, а често и урнебесно смешне одговоре који су смешни свима осим особи која пита.
-Људи много ме стеже кондом кад га навучем, шта да раадим???
-- Стерилиши се и карај без кондома! хахахаха
-Телефон ми пао са 5ог спрата, нема слике на екрану, помоћ?!
--Упали га, синко.
-Mного муцам и срамота ме је да изађем са де-девојком, шта да радим?
--Реци јој "док туцам не муцам!"
-Изашле су ми беле тачкице по пенису, шта је то?
--Ништа не брини, убаци га у киселе краставце и мућкај га 10 минута..кад извадиш као нов!
-Доживим ерекцију сваки пут кад погледам у неку девојчицу, то је тако ружно и непријатно, шта да радим?
-Почни да гледаш дечаке...
A da li bi ti bio sa mnom u vezi?
Pitanje koje vrlo često postavljaju devojke osobi sa kojom varaju svog momka, najčešće neposredno nakon seksa.
Predstavlja vrhunac ženske gluposti.
Devojka: A da li bi ti bio sa mnom u vezi?
Momak: Ne.
Devojka: A zašto?!?!
Momak: Pa zato što se sada svom dečku krešeš sa mnom iza leđa!!!!
Narkoman
Po starijim ljudima, veoma sposobno biće. Ima sposobnost da se nečujno kreće, penje uz oluk, odlikuju ga nadljudska snaga, brzina i lukavstvo. Tačno da pomisliš da se vredi početi drogirati zarad svih tih mogućnosti.
-Sinko, zatvori prozor kad budeš izlazio. Zbog narkomana!
-Zaboga baba na petom smo spratu, nije pauk!
-Narkomani su to sine, njima kad zafali droge oni ne biraju način!
--------------------------
-Deco, pazite se narkomana da vas ne napa'nu! Oće oni to...
-Kevo šestorica nas je, imamo sedamsto kila zajedno, gde će na nas. Nije lud!
-Ne znam je l' lud, ali je drogiran sinko. Kad se nadrogira može u tom bunilu šta 'oće...
--------------------------
-Nemojte deco da vas neki narkoman nagovori na drogu...
-Baba nismo maloumni, a i narkomani imaju pametnija posla...
-Lukavi su oni sine, navuku vas na zlo pa vam kasnije prodaju!
-Jeste baba, žešći su naratori i manipulatori! Tačno dominiraju pričom...
-Ne filozofiraj nego pamet u glavu!
Student Univerziteta u Srbiji.
Niza klasa u ocima "tlacitelja"-(ne)obrazovnog sistema gorepomenute drzave. Sinonim reci "zamorce".
Ja, i ko zna koliko hiljada nezadovoljnih dusa, sinova i cerki obicnih smrtnika koji znaju kako je to tesko zaraditi novac postenim radom. Ocekujem samo da se nadje jos neko pametan pa da kaze kako sam ja budala, i verovatno kampanjac i/ili jebivetar koji ce posle 15 godina studiranja pobeci u Nemacku da radi, i napustiti ovu zemlju buducnosti i napretka. E pa hocu, ako mi se ukaze prilika, makar studirao 15 godina, jer zelim svetlu buducnost i sebi i svojoj (buducoj) porodici.
Teorija i praksa (slatka drugarica iz razreda)
Dva pojma čijih razlika najviše postaneš svestan pokušavajući da premostiš ono čuveno "ja sam mislila da smo mi drugovi" osećanje kod svoje drugarice.
Imaš 18 godina. Drugo polugodište četvrte godine, najbolji period koji ćeš imati tokom celog školovanja.
Ni sam ne znaš kako je sve to počelo, ali u jednom trenutku dođeš do stadijuma gde jedva čekaš da stigneš u školu samo da bi bio pored nje. Kroz "Što sam kreten da se ložim na drugaricu? Neću! Neću!" faze si već prošao i sad si čvrsto rešio da je bolje da probaš i zasereš, nego da ne probaš uopšte.
Korak 1. Teorija:
Detaljno si razradio plan, a imao si i vremena jer je to glavna stvar koja ti okupira misli u slobodno vreme. Zamišljaš čitav scenario: "Zvaću je da zablejimo negde u gradu, baš sad preko prolećnjeg raspusta. Vodiću je negde na piće, šetaćemo Kalemegdanom, gledaćemo zvezde... Biću prirodan, duhovit, šarmantan... Smejaćemo se, gurkaćemo se kao deca, zajebavaćemo jedno drugo... A onda u jednom trenutku, biće spontano, možda i ona to želi, poljubiću je, reći ću joj da to što osećam prema njoj nisam osećao ni prema jednoj devojci s kojom sam bio do sad. Biće iznenađena, zbunjena u početku. Reći ću joj da sam svestan toga da smo drugari, ali da ne mogu da biram ko će da mi se svidi, i da ne bih sebi oprostio kada bih dozvolio da neko drugi ima nešto tako posebno kao što je ona. Poljubićemo se ponovo... Ostaćemo zajedno... Bićemo srećni..."
Korak 2. Praksa:
Desi se slučajno da baš preko tog raspusta nego iz razreda organizuje roštilj kod sebe u dvorištu. Nekoliko ljudi iz razreda, par njih sa strane, i naravno Ona. U početku na nju ne obraćaš pažnju. Roštiljaš, ždereš, cirkaš, zajebavaš se sa ortacima... Počinje da se smrkava, neki su već krenuli kući. Nakon 5-6 piva i pola sata skupljanja muda, blago pripit uspevaš da je navataš nasamo da popričate. Svestan si da ništa nije onako kako si zamišljao. Usrao si se, zaboravio se sve što si hteo da joj kažes, počinješ da mucaš:
- E ovaj... Vidi... Hteo sam nešto da ti kažem... Možda si već i izvalila... Ovaj... Mislim po mom ponašanju... (ne možeš da veruješ da ćeš izgovoriti ovo što planiraš, skupljaš muda do kraja) Vidi, svidjaš mi se, već neko vreme, i to mnogo... (ne znaš šta dalje, sve si sjebao)
- Ali ja sam mislila da smo mi drugovi.
- Pa znam, i jesmo, ali...
- Daj molim te, nemoj to da mi radiš. Dobar si mi drug i mnogo te gotivim, ali jednostavno te ne gledam na taj način. A i rekla sam ti skoro kad smo pričali da mi trenutno uopšte ne treba dečko. I uostalom bio si sa jednom od mojih najboljih drugarica. Kako misliš...
- OK kapiram, ostaćemo drugovi... Valjda nekako... Morao sam da pokušam...
Korak 3. Izbegavanje:
Nećete pričati sledeće 3 nedelje, a sve će se zaboraviti tek za nekih pola godine, kad oboje budete bili studenti, daleko jedno od drugog.