То је она црна штрока која ужасно кисело смрди и сакупља се између ножних прстију као продукт слабо развијене свести о благодетима одржавања личне хигијене.

Opasna sorta ljudi koja, srećom, lagano nestaje sa životne pozornice.

Ne, ne govorim ja o ljudima poput moje gazdarice sa početka studija, baba Milke, čestite Ličanke, za vreme rata bolničarke na Petrovoj gori, koja je svakog četvrtog jula vadila iz vitrine svoju Spomenicu i ordenje i skidala prašinu sa njih krpom, tresući se pri tom čitavim telom, jer se gospodin Parkinson intenzivno družio s njom godinama unazad, a kada mu se kasnije pridružio i gospodin Alchajmer, ordenje i Spomenica su uzalud čekali u vitrini.

Govorim dakle o ljudima koji su itekako znali da potegnu svoju Spomenicu, kao kebu iza pojasa, „kad god je trebalo“ – kako je to lepo umeo da kaže moj komšija, pokojni Dragomir Sikiracija. Uuu, od kakvog su samo materijala bile pravljene te Spomenice. Kakav crni džoker u špilu Piatnikovih karata, pa on je mala maca za Spomenicu !

Kuća ili stan u elitnom kvartu ? - Spomenica !
Mesto ambasadora u nekoj egzotičnoj zemlji ? – Spomenica !
„Savetnik“ direktora u dobrostojećem preduzeću ? – Spomenica !
Školovanje dece na prestižnim svetskim univerzitetima ? – Spomenica !

Potezanje i mahanje Spomenicom, kao i nabijanje iste na nos svugde i svakome, prvoborci ’41 su doveli do savršenstva. I ne samo to, u svom revolucionarnom zanosu i nadahnuću, naučili su svoju decu da je Spomenica nasledna poput bilo koje nekretnine i da oni i njihova deca, i deca njihove dece, itekako imaju pravo da uživaju sve blagodeti koje ona sobom nosi.

E pa, malo morgen, drugovi prvoborci !

Zbog vas nisam postao „kapetan na belu ladju“ jer je neko od vas glavonja poslao dopis da potičem iz „četničke familije“. Prc ! ... Ovih dana izjednačiše četnike i partizane. Šta ćemo sad, drugovi prvoborci ? Kome od vas da se napozdravljam šire i uže familije za uništen dečački san ? Kome da se zahvalim za dva šamara dobijena od direktora škole, kome me je nastavnica istorije poslala u osmom razredu zato što sam rekao da je moj deda do rata bio kulak ? Pa šta ako je bio ? Sve ste mu uzeli, a mojim roditeljima ste dozvolili da smrde u jednosobnom stanu, celog života strahujući da im neki vaš „ker“ ne zakuca na vrata, istovremeno ućutkujući mene, da ne talasam puno, kad je klupko krenulo da se odmotava, tamo krajem osamdesetih.

U krvavoj igranci devedesetih, koju ste nam zakuvali, najmanje je stradalo vas, vaše dece i unučadi, drugovi prvoborci. Opet ste na vreme izvukli guzice, i svoje i njihove, a nečiju tuđu decu ste slali da ginu i budu sakaćena. A meni u bukvici piše da sam bio na vojnoj vežbi ? Molim ?!? Koliko znam, a znam, na vojnoj vežbi se puca manevarcima i na kraju dana svi, i „plavi“ i „crveni“ dođu na isto kazanče da jedu. Nešto se ne sećam „plavih“ da su dolazili, a vi ? A da, vi ste bili„ opravdano odsutni“, je l' te ?. Nosili ste tetki lek ...

I sada, skoro dvadeset godina kasnije, putujem krajevima koje sam nekad zvao domovinom uz oprez. Zašto ? Neee, ne bojim se ja tamo nekog Lojzeta, Ante, Samira ili Dževdeta ... Bojim se nekog tamošnjeg vašeg prvoborca zaogrnutog lipom, šahovnicom, ljiljanima ili crnim dvoglavim orlom koji kroji tuđe sudbine bez krojačkog metra ...

Pa kako da vas čovek ne mrzi ?

Onaj koji prdi svež vazduh.

Мјесто на којем 'оће да пребију. Тамо гдје добијеш батина к'о фока од Ескима.

Predstavlja gotovo svakog čovek na ulici u našim očima,u zavisnosti od toga koliko nam je potreban.

Rečenica kojom vam roditelji stavljaju do znanja da će vas oguliti od batina kada budete sami.

Menstruacija kod Jelene Karleuše.

Ekstremitet koji nam izrasta nakon primanja prve plate.

Deo populacije jedne zemlje koji izlazi na ulice i nema 'leba da jede. Ostali deo populacije su ljudi.

Kapitalna sisa koja jedva stane u tri šake.

Одговор твоје лепше половине на предлогe из приручника Камасутра.

Ono što je majka redovno govorila Džeju kad je bio dete.

Шумовито међуножје нераздевичене малолетнице кад јој крене суза низ бутину.

Инстант промена рупе током сексуалног општења.

Чудан неки лик. Име његово комбинује у себи јунаке басне „Вук у зечјој кожи“ и приче „Царево ново рухо“, и обогаћује их мотивом трагања за вјечном младошћу. Младошћу ума и духа, да се ограничимо одма' на почетку.

Намислио да буде оно што није и да га таквог људи беспоговорно прихвате. Неће или не може да појми себе као старога, оронулога, коме је вријеме одавно прошло и коме је боље да сједи у запећку и мудрује о старим добрим временима и како се некад знало, и како се некад радило и старије поштовало, умјесто што се маскира виталношћу думања и гура међ младе, који су, за разлику од њега, јоште незагађени свијешћу о незаустављивом отказивању толеранције према новим идејама и другачијим ставовима и о неприпадности читавом једном новом добу које га гази.

Комични Ашенбах, огрнут неколицином модерних флоскула као плаштом под којим скрива све своје конзервативне непоколебљиве принципе, уплеће се у коло чији ритам не може да стигне, чији су му кораци непознати а одушевљеност њиме несхватљива. Али се уплеће. Ватрено, и с младићком жестином. Е, али није да тај даје динар да уђе у коло а два да изађе ко она поштена баба (поштена, јер на крају ипак призна самој себи да није она за ту игранку), а не, бато – овај даје не два него сто динара да из кола не изађе он, него они који га – вели он – кваре, руже, нагрђују. И ако треба да се коло због тога оспе, и распадне – нека, пуцајте, ја и даље држим марамицу и тресем у зноју и сузи ока свога!

Али, најгоре је то што овај бива на некој важној позицији, рецимо цара или државника, или естрадног забављача маса (тачније смарача, јер не капира да их годинама он не забавља него насмијава). Тада нико неће или не смије да му каже да му је то одијело провидно. И да сви виде да је испод њега го, сасушен и истрошен стари ментални склоп. Све до једном, док се једном не отме.

Vređanje nečega prema čemu se sagovornik ophodi kao prema božanstvu tj. onoga što sagovornik preterano uzdiže. Ironija, koja bi trebalo da stavi do znanja određenoj osobi da preteruje u obažavanju nečega i da joj se suptilno napomene da je debil.
(U originalnom značenju: blasfemija - bogohuljenje, obesvećivanje.)

On je umro, ali da slučajno nije mi bi sad živeli neverovatno dobro. Bolje nego u vreme dok je bio živ.

Јеленизација, пандан акцији Јагодизације спроведене у Норвешкој средином педесетих година 20-ог века. Да би сузбили квислиншку и обрисали викиншку прошлост те земље, еврољубиве власти су покушале да убеде цео народ да у ствари и није народ, већ засад јагода. То на срећу није успело, што због још вруће викиншке крви, што због чињенице да јагоде не успевају толико северно. Што се тиче јеленизације, остаје отворено питање да ли ће нас овде успети да убеде како нисмо људи, већ чопор рогате марве. Не знам због чега, али имам осећај да акција полако успева...

Wallpaper nečijeg uma. Ono što krasi tu osobu i čemu se divimo, sve dok ne saznamo da se ispod svega toga krije pentium kec.

Tiranija vladajuće partije, ko god da dođe na vlast.