Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga.
Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:

1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači:
**gej**. Ovo se odnosi na mušku populaciju.
2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.

Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.

Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe **Gud Mouning**, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.

Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).

Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.

Ta šmrljava izdegenerisana nacija, pokušava celom svetu da nametne neke bolesne norme kao opšteprihvtljive, čak poželjne.
Kres šeme, seks za jednu noć, pederske veze, a sve to putem serija i filmova koje štancaju kao na fabričkoj traci.
Jebote, ne znam za seriju u kojoj nema peškira. I svi su popularni, prihvaćeni od okoline, roditelji ih podržavaju u izboru, na poslu ih ne šikaniraju. Ma milina jedna. Prosto da zažališ što si hetero.
A hetero? To je tek priča za sebe...
Vikendom se jebe ko sa kim stigne, sutra se ne poznaju, al nema veze, sledećeg vikenda naći će nekog drugog. Fanovi Samante, iz serije Seks i grad, znaju to najbolje.
A oni to zovu ''viđanje''. Ako je jebačina bila zadovoljavajuća, ponoviće ''viđanje'' još koji put, a onda dupe o dupe.
I ''dejt''. Sastanak na slepo. Potenciran od strane brižne okoline i rodbine, zabrinute da će ostati usedelica ili neženja, pronalaze metodom ''daj šta daš'' partnera sa kim će se pojebati prvo veče, i sutradan saopštiti dušebrižnicima da nisu osetili ono ''nešto''. Potraga se nastavlja...
U Americi su to samosvesni, emancipovani ljudi, dok ostatak nedemokrackog sveta takve osobe naziva raspalim kurvama. I muškim i ženskim.

Legalizacija seksa u malogradjanskim sredinama.

Има једна стара кинеска пословица која каже: „塞尔维亚等待舍利“. Шта, не знате кинески? Није проблем. Што у даљем преводу на Српски значи: „Хвалите ме уста моја када други неће“. Е сад колико им је за веровати, то је говорио и мој ђедо Прокопије па га стрељали партизани на сред Равне Горе. Зашто? Не знам! Ваљда зато што је био четник...

Углавном, модерни назив „самолајковање“ има паралелно значење као и већ наведена пословица, само их разликују два различита временска периода. Иначе израз је пропраћен иронијом и служи као одјеб саговорнику на претерано хвалисање. Настао је као последица превеликог боравка на интернетима, углавном на фејзбуку, и њиме се служе углавном млађе генерације и студенти.

Универзално дозивајуће име. Може се користити за било кога, без изузетака, али има једна битна ствар у свему томе: не може СВАКО да га користи.

Да би стекао право да неког ословљаваш са Куре, мораш да будеш стари, мораш да будеш лаф. Шта лаф, лафчина! Шмекер светског гласа, прелџија и џек на квадрат са великим потенцијалом да једног дана постанеш ђед. Ако испуњаваш све услове, квалификован си да неког дозиваш са Куре.

Баш зато што је потребно бити толико кул, овај израз углавном користе баје у покушају, док присутне хвата благи трансфер. Особа која је позвана у том тренутку од стране шмелоса готово увек пожели да их истреби након тога, док позивање од стране оних правих шмекера доживљава као својеврсно признање младунцу који претендује да једног дана и сам добије право да неког ословљава са Куре.

Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:

Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.

Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?

А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.

Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.

- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!

Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.

Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...

Питање које постављамо особи испред нас, већ излудели од колоне која се веома споро креће.

Onih pola sata koliko traje moj prosečan seks što žena kaže da je tri minuta, a realno je barem šest.

Inostrani sinonim srpskog termina "vaspitanje".

Živeti ispod radara. Pri apsolutno svakoj radnji, ostati potpuno neprimećen. Kameleonski se ujednačiti s okruženjem i ne iskakati ni jednim delom. Svaki svoj pokret hudinijevski prigušiti, čak i bez učešća volje. Nikad ne talasati. Biti tako dobar u netalasanju da se pri pogledu na mesto gde bi trebalo da budeš odražava samo glatka površina materije. Nestati.

Мерило (не)квалитета гибанице, бурека и сличних гурманлука из породице пита.

Шантићева песма написана крајем XIX века, актуелна до данашњих дана. Деценијама, једини аргумент државе да спречи одлив становништва из матице. Кад мало размислиш, очигледно да није било добро под Турцима, ни у Краљевини, ни у комунизму, ни у социјализму, а ни сада, у ''демократији'' није ништа боље. Кад сви економски и политички инструменти закажу, власт 'вата на сентименталност и на ''Нема раја без роднога краја''. Али, та књига је давно прочитана...

Za neke misaona igra, za ostale misaona imenica.

Romulanski sleng za naciste, rasiste i skinse, koji je nastao nakon što je Enver svima prikazao film Šišanje kako bi ih edukovao odakle im preti opasnost.

Romulanci su potpuno doslovno shvatili taj film, pa su razumeli kako treba da se boje matematičara, tačnije ljudi koji toliko skrenu od matematike, da se ošišaju na ćelavo i počnu da jure njih ni krive ni dužne.

Inače, dokaz da su film shvatili krajnje ozbiljno je i činjenica da od tada ni jedan mali Romulanac ne ide na časove matematike, kako bi se izbeglo da neki od njih poludi i počne sa napadima na svoje ljude.

Mada, nije da su i pre toga išli na taj predmet ili bilo koji sem fizičkog, ali ipak su upozoreni od strane starešina da ako se i drznu da odu na još neki čas, to nikako ne bude matematika.

Женско које седи раширених ногу.

Prekršiti dato obećanje. Moralno izdati, duhovno prodati. Biti đubre, džukela i gad. Ispasti govno od čoveka.

Posprdan nadimak za nekog ko je nemač pojma za struju.

Ne, nije Sulja jebeni, ni prženi suncokret, niti loša gandža već najomiljenije srpsko jelo , njegovo veličanstvo pasulj.
Prebranac, klot, sa suvim mesom, kolenicama, rebarcima, zapečen u rerni, obaren sa začinima i lukom kao salata ili onaj najčuveniji, vojnički pasulj. Od milja i skraćeno-sulja.

Српска народна песма, уједно и песма о вероватно најкуљем од свих хајдука икада.

Након девет година живота у страху да ће му Радоица пререзати гркљан на спавању, ага Бећир-ага ухватио Радоицу и сместио га у тамницу са још двадесет хајдука. Они кад су га видели, моментално су пали у бедак, јер им је он отприлике био једина нада за избављење, но, он им рече да искулирају, пошто има план, рече - ''Направићу се мртвим, па ће ме Турци изнети из тамнице и сахранити, а ја ћу се већ искобељати из земље као Ума Турман у Кил Билу 2!''. Ујутру 20 хајдука позва тамничаре, те им рекоше да избаце леш, да им не би ту смрдео кад почне да се дезинтегрише. Ага Бећир-ага је био приглуп човек, па се ладно примио и наложио слугама да га закопају, но, жена му, Бећир-агиница беше паметнија и провали да Радоица глуми, па рече слугама да подложе ватру на љубавном тепиху му и тако му ураде фрај депилациони третман. Подложише они ватру, а он, наравно, писнуо није. Јунак. Не прими се ни на то Бећир-агиница, јер за разлику од свога мужа она није била пријемник, те рече слугама да донесу змију присојкињу и да му је туре у ногавицу, не би ли се он уплашио. Змија присојкиња, кад му је кренула уз ногавицу, не да се Радоица није уплашио, већ се змија усрала од страха кад је видела питона и побегла главом без обзира. Но, Бећир-агиница се ни тад није примила, те наложи слугама да му ураде маникир и набију по ексер испод сваког нокта. Ураде они тако, наравно, Радоица опет не писну. Ни то агиници не беше довољно, па се досети та је Радоица трситељ, да би лево мудо дао за добру рибу, те доведе преда њ двадесет најлепших Туркиња и међу њима прелепу Хајкуну. Кажу да је Хајкуна тако добра риба била, да је и сам Бог помишљао да сиђе с неба и испроба своје чедо. Заигра Хајкуна пред Радоицом, а њему се насмеши јуначки брк кад је онако једру угледа крајичком ока. Наравно, и Радоица је био баја, па се и Хакуна наложила на њега и бацила свилену мараму преко њега, да га не провале. Ово је, у ствари, била велика Бећир-агиничина грешка. Да је Малом Радоици скинула панталоне, па тек онда извела лепу Хајкуну да заигра пред њ, десиле би се две ствари: Мали Радоица би најеб'о и био проваљен, а сви би се питали зашто ли га кој' курац зову Мали. Докурчи Бећир-агиници, те рече слугама да Радоицу баце у море и нахране њиме рибе. Баце они њега у море, а он кад заплива - ма, и Фелпс и Чавић би пали на дупе. Исплива он тако на неку плажу и тамо повади ексере из ноктију, те их метне у џеп, решен да истог дана неком јебе кеву. Врати се он у Задар град и пришуња се двору аге Бећир-аге, те види агу и агиницу како се спремају за неко тршење (напокон, пошто мисле да више нема Радоице да дође и истрси их заједно). Улети јунак Радоица у собу и у једном потезу отфикари аги главу, те рече агиници: ''Јебем ли ти маму, да ти јебем! Знаш ли, курво, како боли кад ти неко набије ексер под нокат! Ту су јебени нервни завршеци!'' Узе Радоица оне ексере, те јој наби пола ексера под нокат, а ова испусти душу. Радоица онда нађе Хајкуну лепотицу, она му даде кључеве од тамнице, те он ослободи своје хајдуке, као и кључеве од ризнице, те он подели дукате с њима, а Хајкуну одведе у Србију, прекрсти је у Анђелију, узе је за жену и направи буљук ситне деце, време губио није.

То је била прича о Малом Радоици, најкуљем од свих хајдука икада.

Perem sudove umesto nje.