Tako je bolje za oboje
Rastanački kliše. Izjava kojom onaj koji je rešio da okrene novi list prikazuje da je i dalje brižan, da vodi računa o sreći ovog drugog, stajaćeg bića, koje ga upravo gleda belo dok mu slepoočnice udaraju u ritmu tam-tama kroz noć.
- Selim se ujutru. Imam nekog.
- Imam i ja baku, pa se ne selim nigde. Šta pričaš bre?
- Ma, našla sam drugog.
- A?! Nije valjda onaj instruktor grnčarije, video sam kako te gleda dok vajaš pikslu.
- Ma ne, zove se Kompas Pavlović, dizajner je nameštaja za pse.
- Kuku, pa zar sa pederom da mi ode ženska?!
- Saberi se. Tako je bolje za oboje.
- Aha, za vas oboje. A ja?
- Snaći ćeš se već.
- Misliš da će on pristati na trojku, a?
- Idiote!
- Okej, probao sam.
Ore trećom
Seoski izraz za izuzetno besan auto, vrlo moćnih karakteristika. Uzimajući u obzir da malo koji traktor može da ore u trećoj brzini dolazi se do zaključka koliko je jaka dotična mašina.
Ne može siromah sitno da samelje
Opaska na prirodnu predodređenost bede da ostane beda. Može neko da se trudi, muči čitav život, završava škole, jebava sam sebe u dupe, ali ako nije rođen pod srećnom zvezdom džabe mu. Često mu nedostaje samo taj jedan korak kako bi uspeo, kako bi bar jednom osetio to blaženstvo ostvarenog plana, ali još češće taj mu korak izostaje.
Živeće on i proživeti svoje, ali tu nijansu crvene nikad neće moći da raspozna. Nedostižna finesa trijumfa ostaće samo puki san, uprkos ogromnom trudu koji je uložio. Jedina nada mu ostaju deca. Radiće i najgore poslove samo da njima pruži neku šansu, da se podignu za kastu više u ovom poretku nepravde i laktanja. Satraće sebe u svakom smislu, a dok bude umirao gledaće u nebo i misliti: “Sirotinjo i Bogu si teška”.
Hleb naš nasušni
Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.
Радивоје је мрмљао нешто себи у браду. Никад није добро кад треба да дође у град, ни овога пута није изузетак. Несносна врућина му није причињавала задовољство. Оштра, седа коса је била мокра од зноја, на крајевима који стрчаху испод шајкаче. На путу од општине до аутобуске угледа малу продавницу и реши да отресе једно ладно зидарско. Увек је узимао јагодинско, јер га је чича са слике подсећао на деду. Пребра по чакширама и нађе две згужване стодинарке. Плати једном од њих за пиво, па седе на оближњу, пуким чудом, функционалну клупу у хладовини. Скиде шајку и тежачким, од рада испуцалим дланом, обриса чело, прекрсти се, просу мало из флаше, те натегну добар гутљај. Док је подригивао, крајичком ока спази клинца како излази из зграде преко пута. Мали је износио ђубре. У провидној кеси, старцу западе за око више од пола векне хлеба. Очи му заискрише.
Зар хлеб наш насушни?
Сети се како је јесенас зајмио паре за нафту да пооре, таман кад узе гориво, паде киша, па је чекао да ''цедне'', онда је три дана извлачио стајско ђубриво, договарао се са агрономом дал' да прихрани ''Каном'' или ''Урејом'', па је дрљачио, па је каснило семе у пољопривредној апотеци, сејао, повлачио, па прашачио, дотрајала задња гума на трактору. Зимус паде голем снег праћен јаким мразом, мислио је: 'измрзе све', ал' јок, удари велика киша око Васкрса, поплави, ал' опет би добро, онда наиђоше жеге, па се баба и он молише Богу и Светом Илији да их град заобиђе, па је јурио премије за млеко да има чиме комбај' да плати, па га је комбајнер завлачио две недеље док је овр'о, а принос бе'а танак, па док је отер'о жито у амбар и истоварио да се просуши, одвез'о у задругу да га да по неипслативој откупној цени... Данас је платио порез да му извршитељи не би запленили трактор. Јер шта је он без трактора? Од свега му је остала још једна згужвана стодинарка за локал до куће. И дуг од 400 евра. Утрошено време и рад се не рачунају. О живцима да не говоримо. Уз курац му мука.
После баченог смећа, клинац прође поред Радивоја гледајући га са подозрењем. Минут касније изађе из продавнице носећи свежу векну хлеба по цени од 44 динара. Радивоје помисли да малом опсује и тетку и бабу, али се уздржа. Само добаци:
- Синко, гре'ота је 'леба бацати.
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''
balcak
Rukohvat - držač mača ili sablje.
U novijem slengu ima primenu u uglavnom vulgarnim tumačenjima bezizlaznih situacija.
Uterati nekom do balčaka (čitaj: zabiti nekom do jaja)- postaviti nekog u bezizlazan položaj.
Molitva
Мобилна апликација за спемовање божјег инбокса.
СЕДМО НЕБО, БОЖЈИ ОФИС
- Е, Перо, бацидер поглед у инбокс, нисмо гледали од јутрос, имал нешто паметно да нам пише неко.
- Ево, газда, саћу… Па да виш, и није много, песто триес милиона одјутрос… Да сортирам само по кључним речима…Паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре, паре… Па да, паре… Секс, секс, секс, секс, секс, секс, секс, секс, секс… Аааа, види, један тражи љубав, душица мала, ахаххах, шефе, романтичар неки… Шта је сад ово, пенис енларџмент, хот латино трени, крул фемдом панишмент, онлајн доминејшн... аууу, газда, навућемо вирус неки овде… Ал ајд… Комшијина крава, комшијина крава, комшијина крава, комшијина крава… Што ови твоји људи толко мрзе краве? Здравље, здравље, здравље, и један оће да ти прода кирби. То му је то.
- Јој, шаљи све то у треш, блокирај пошиљаоце, остави само та три здравља да погледам касније… И закажи за сутра састанак са тим секташем са кирбијем, пошаљи неки шлепер по њега, или тако нешто, и реци Сатани да га сачека.
Filtriram
Najviši vrh, Mont Everest kurcobolje. Po uzoru na sunđer, zakačen si za kamenčinu na dnu mora i ne mrdaš, samo te talasi ljuljuškaju, a voda, koja ti hranu donosi, sama do tebe dolazi. Ne daš se iznervirati...
- Brate, što bi' voleo da se reinkarniram ko' sunđer!
- Što ne kao lav ili orao, ajkula, nešto tako zajebano...
- Brate sve je to cimanje, 'oću da budem sunđer. Ležiš na dnu mora i FILTRIRAŠ...
Ja sam u svoje vreme armirani beton kitom lomio
Наши ћалци, у њихово време, били су највећи трситељи. Шмекери који су шетали и по 5 риба дневно. Недељом су хладили јаја прегрејана викендом, а могли су попити као чета војника стационирана у Сахари 1944. године.
Кеве су, наравно, биле фине и васпитане, умерене, женствене и пре свега невине.
Истина је у ствари просек. Били су просечни, баш као ти и ја. Просечно пијем, просечно се зезам и просечно теслачим једну рибу. Задеси се некад и две. Ал јеботе...
Мој матори је у моје време китом армирани бетон ломио!
Medicinska sestra u noćnoj smeni
Пусти санак и тајно надање сваког мушког пацијента који није, због природе болести, ометен у деловању хидрауличког система. Ем је у ноћној смени сама, ем је вероватно екстра згодна, ем јој је досадно па се с њом може и "разговарати".
- Докторе, шта да радим ако ме ноћас заболи?
- Зовите Вању, ту је да вам помогне у свему...
- Опа, а како изгледа мала?
- Мала? Вања га само зову, право име му је Иван...
Na parove razbrojs
Prva jutarnja aktivnost šizofreničara kako bi doveo u red brojno stanje svoje čete.
Autopilot
Део личности задужен за одржавање виталних физиолошких процеса и дневне рутине. Оно нешто што ујутро у 6:30 чује аларм па реши да тело подигне из кревета без обзира на то што прави пилот гунђа и пизди; што издржи комплетних 8 сати на послу/школи/факултету + сат и по стајања у сточном вагону са ознаком ГСП; анђео чувар који омогућава да се свака активност која је саставни део досадног дана мрмота издржи док прави пилот чини покушаје ка искључивању из спољашњег света.
Јутарње буђење; тело се само облачи и умива, мислима сам у Уганди коју сам јуче гледао у неком документарцу на ТВ; чини ми се да гледам у животиње у близини Викторија језера док се приближавам аутобуској станци на којој је најмање 40 људи.
Посао; рутински покрети екстремитета и говорног апарата, вика, дрека&нервоза ме интересује ко Светислава Гонцића у филму "Октоберфест".
Повратак кући; исти досадни укућани. Салве глупих питања и обавештења шта сам све пропустио да урадим. Гледам кроз њих, скоро да их и не чујем. Ја једноставно нисам ту.
Кончно, окупљање са припадницима своје врсте.
Састајемо се, констатујемо да смо преживели још један дан без краја, отварамо флаше пуне анестезије за душу и колективно искључујемо своје аутопилоте...
Хвала им што постоје.
Knjige, knjige braćo, a ne zvona i praporci
Од свих изума које је човек створио, често се говори да је точак најважнији. Е па није, књига је најважнији. Књига генерално ником није нанела зло ,наравно, можемо рећи био је "Mein Kampf", увек имате тај 1%, али оружје је много више нанело зла, новац је много више нанео зла. Значи ова максима „Књиге браћо, а не звона и прапорци“, у савремено време можемо тумачити као И књиге И прапорци. Јер су и народна музика (читај звона и прапорци) у ембрионалној бити човека.
Не смете увести диктатуру просвећености, јер се пре или касније то увек завршило идеолошком диктатуром и логорима смрти, али исто тако не смете увести диктатуру шунда. И не забранити књиге, него просто их не штитити. Организована држава је држава уравнотеженог развоја елитистичке и народне уметности. Она у исто време форсира звона и прапорке да би од тог новца преко пореза исти усмерила на књиге. Значи ако опорезујете те људе који учествују у популарној народној култури, ви НЕ смете да их понижавате и кажете „јаооо ви сте турбо фолк, ви сте стока, а ми смо господа из круга двојке, која свој идентитет не гледа према томе што нешто ради, него што вас пљује“.
Држава мора да им призна патриотски значај на један начин, јер не можете сад да је нпр Тома Здравковић жив, (узимам њега као врло озбиљног уметника који је заправо на модеран начин интерпретирао Бору Станковића кроз медији који је њему близак), ви се не можете од таквог човека оградити... „јаооо, има концерт у Бугарској, сад ће се тамо скупити неки примитивни Бугари“, ви морате да као држава стајити иза таквих својих вредности. Јер када може Енглеска да стане иза групе наркомана који се зову "Rolling Stones", чија музика је сјајна, али у основи је то исто. И једно и друго је далеко иза Рахмањинова, Моцарта и Хајдна. Значи за класичну музику су и рокенрол и фолк кич, са мање или више нијанси, и кад Енглеска може да стане и да титулу "Sir"-а Mick Jagger-у, јер од тога има користи, можемо и ми иза Томе Здравковића. А онда од пореза, ми као, надам се организована држава, нећемо дозволити да тај новац оде у руке неком од, до зла Бога корумпираном, политичару, него ћемо тај новац директно усмерити у развој младих талената који свирају нпр виолину. И то не апстрактно, него ћемо рећи име и презиме. Тада ће то добити смисао, јер ће и једни и други да се осете као део организоване државе и то је онда у неком најширем метафоричком смислу, могла да буде парафраза те велике Доситејеве максиме „Књиге, књиге браћо, а не звона и прапорци“, под један „књиге, књиге браћо“, али и „звона и прапорци“
Milutin Metoda
Брзо и прагматично одрађивање нечега, без обзира на могуће негативне последице или сметње у извршењу. Име добила по краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићи (у народу познатом као, јелте, краљ Милутин), који је био први заступник ове методе, подигавши четрдесет цркава од Далмације до Јерусалима, трсивши пет жена, пустивши муда толико да је једини у Европи победио татарску хорду кана Ногаја, ослепевши сина који се курчио да му узме трон. Вероватно већи баја и од цара Душана.
(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.
Grupa TNT
Družina iz Cvijećare na 6. aveniji, kojom rukovodi metuzalem u kolicima poznat samo kao Broj Jedan, udarnu pesnicu joj čine dobroćudni Alan Ford i nadrkani Bob Rock, za logistiku su zaduženi Sir Oliver i Grunf, a za back office debeli Šef i usahli Jeremija. Svoj kultni status – a Alan Ford je zaista kult i mogu da mi se napasu čmarne travuljine PR punoglavci što lepe ovaj pridev na sve živo od jebenih Guano Ejpsa u Areni do nikad-jebene Trejsi Ševalije na sajmu knjiga – čitav strip ima da zahvali pre svega masonski prefrigano osmišljenim glavnim likovima koji savršeno otelotvoravaju nacionalne stereotipe. Ko najubervic svih vremena.
Alan Ford – naslovni lik, jer je najveća komercijala. Jedini pravi Amer u družini: lep koliko je glup, misli da ima dobre namere i služi da zasere stvar.
Bob Rock – Škot. Nizak, iskompleksiran, večito nadrkan, barjaktar za sve ugnjetane sveta i ogledalo u kome mogu da vide tačno zašto su zaslužili da budu ugnjetani. Najpopularniji lik, makar u našem parčetu prćije.
Sir Oliver Oliver – Englez. Nikad mu ne veruj, jer uvek traži kako da te zajebe i zaradi za sebe. Posebno ceni umjetnine, koje je mažnjavao po čitavoj kugli zemaljskoj. Scene u kojima guzi Boba Rocka su u jugoslovenskom izdanju bile cenzurisane od strane Vrhovnog komiteta KPJ.
Šef, Gervasius Twinkleminkleson – Čeh, dakle Sloven, dakle debeo, lenj i u večnom iščekivanju da legne leb i plata, što se naravno nikada ne događa. U mladosti bio sportista i majstor za kućne popravke. Dijagnoza: terminalno marginalan.
Jeremija Lešina – Žabar. Kukavac. Uvek ga nešto boli, nešto mu fali i zato se stalno žali. Jebiga, to je jedino što mu je ostalo, osim što ume da te taman toliko zajebe da ti proda zeleni limun umesto limete. Iako je hipohondar, činjenica je i da je mumija koja samo čeka da dune jači vetar pa da se raspadne na sastavne delove.
Otto Grunt - naturalizovani Nemac, iz korena promenio prezime u Grunf. Kreativnost ispoljena samo u inženjerskim stvarima, za sve ostalo postoji isključivo čist bandoglavi entuzijazam dobrog vojnika Rajha. Šlag na rektalni rempling od satire "Alana Forda" predstavlja to što Švaba bespogovorno sluša baš Broja Jedan.
Broj Jedan – očigledno Jevrejin, iako se to naravno nigde eksplicitno ne pominje. Mislim, ogroman nos? Štekanje keša? Uvek i svugde poznaje nekog i beleži sve u tefter? Majke mi, jedino bi očiglednije bilo da su na svakoj strani na kojoj se matori paralitik pojavljuje lepili one kurčić-bipere iz kineskih razglednica koji sviraju “Hava nagila”.
Šahovska emisija
Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).
Водитељ: Добро вече драги гледаоци и добродошли у још једно издање емисије :"Прво Скочи Па Реци Топ". Са Вама су као и обично шаховски велемајстор Миливоје Керкез и моја маленкост Јордан Хаџимарковић. Вечерас ће наш Миливоје анализирати дуел који су 1973. године одиграли Рангорат Брамакришна и Сергеј Сергејевич Боршч у оквиру манифестације "Дани Божура" у Перту.
Велемајстор: Добро вече, или што би ми шахисти рекли "Кад имаш фигуру вишка, свака је краљица жишка".
Водитељ: Хахаха Миливоје, духовито као и увек.
Велемајстор: Добро, доста смо се шалили, да кренемо са анализом ове предивне партије. Све ме жмарци подилазе од узбуђења. Тако типично за Боршча, беле кугле, игру почиње грађењем такозваног "Појаса Невиности" штитећи краљицу ловцем и топом на г6 и г8. Брамакришнин одговор био је такође очекиван, користећи чувени напад Леви-Виландер покушава да ce пробије скакачем, путањом Ц5 Е3 Ц6 Е5 Х5 А4 Ц2 Д4 Д5 али бива одбијен. И када се очекивало да Боршч одигра..
Водитељ: Претпостављам "Темишварски хазард"?
Велемајстор: Управо, он апсoлутно неочекивано одиграва "Хачатуријанов бајпас" и ствара дисбаланс водених и ватрених фигура. Даље..
Звррррррррр...
Водитељ: Изгледа да имамо неког гледаоца на вези :зачуђеност узрокована првенствено сазнањем о поседовању телефона а затим и позивом гледаоца: Изволите, биће нам драго да чујемо ако имате неко питање у вези ове партије, или шаха уопште?
Гледалац: Иам једно питање за госн. Mајстора, тог ћоравог ту, рецте ми како се зове оно кад замене места топ и ловац?
Велемајстор: Под један госн. Велемајстор, а места мењају топ и краљ а не топ и ловац, и то се зове рокада, но..
Гледалац: МОЈ ТИ КУРАЦ КИНДЕРЛАДА, хахахахахахаха, ал сам ти га шукно, ахахахахаха, шах-мат професоре, шах-мат! Хаха...
Водитељ: Извинте због овога. Госн. велемајсторе можете наставити.
...
Mrčendajz
To kad sam sadio poljoprivredu i zeleno reko meni Ruzmarin da bi mogo ti Žiko da posadiš između dve vrste zelenoga i neki paradajz. I ja nisam bijo lud da slušam brkatog pedera i posadim ja samo zeleno i poljoprivredu. Kadono tade bijo i pljusak i nepogoda mlogo jaka pado grad i slana i žiki ujebo zeleno na rasadniku. I seti se tada Žika životinja mala što je ono Ruzmarin pričo. I pročitam ja tude da treba dodvojim malo zeleno evro malo dvesta dinara kako bi se paradajz poprimijo. a u tem trenucima dođe jedan vrstan ratar poljoprivrednik Stole, a znate ga ko Piksija. I kaže tade Piksi, Žiko, životinjo jena hihihi, dovedeš ti sade u te tvoje maline zelene jenog jarca jenu kozu oni se prcaju i mrču pa kad spena od jarca krene da oplođiva kozu ti jarcu izvučeš plovni organ i onda jarac prospe svoju spenu na zemlju i kadoplodi spenom i pođubri to parče zemlje zelene ti zasadi zasad od paradajiza.
I uradeo Žika to, pustijo da se mrče jarac sa kozom u njegovoj poljoprivrednoj kulturi zelenoj i kadje jarac proso spenu na zemlju Žika otrčo do ruzmarina kupijo dve glavice paradajiza zasadijo poljoprivredu. I naš kako lep paradajiz izniko poslen? Uzo žika prodo na Kaliniću pijacu zaradijo zeleno evro otišo na birfest, otišo da igra malo diskoteku, otišo malo da se kupa na dunav. A kacu me pitali na kaliniću ot koe ti je to vrste paradajiz žiko, a ja samo reko MRČENDAJZ. A niko nezna zašto a žiki bilo drago oko srca...
- Širim ljubav i proizvodnju... Rekli su da sam nadrealizam. Rekli ljudi...Zeleno.