Tastatura nad kojom si toliko motao da kada je obrneš naopako dobiješ što vutre što duvana dovoljno za bekstejdž parti Maksa Romea.

Брате слатки, замисли да се професионално бавиш фудбалом и да ту своју професију обављаш у кнежевини Монако, наступајући за њихов једини фудбалски клуб...

У питању је екипа која из сезоне у сезону испред себе не поставља неке бог зна колико високе циљеве. Чисто, да се опстане у Првој лиги Француске, а све преко тога што се уради - још боље.
У међувремену, у паузама између тренинга, имаш прилику да уживаш у свим благодетима које ти та рајска држава пружа, а ако преко Принца Алберта успијеш некако изгањати њихово држављанство, ето ти и гратис ослобођења од плаћања сваке врсте пореске обавезе (или бар већине њих).
Твој комшилук чини крем свјетског џет сета. Добре журке и ноћни провод са тим људима су ти загарантовани. Од наших ликова, тамо су ти званично настањени Ноле, Цептер, Сандра Мељниченко, браћа Шарићи... ма како год окренеш - милина. Не може ти бити досадно.
Такође, отаџбина ти је близу - ни 2 сата лета авионом. Ако се којим случајем пожелиш свог друштва из краја или мамине сарме (што је у домену фантастике, ал ајде), Принц Алберт ће увијек бити рад да ти уступи свој приватни млазњак, јер ти си фудбалска звијезда Монака забога...
Ако ти досаде море, сунце и пијесак, увијек се можеш повући у мир свог апартмана са базеном који ти је дат на коришћење заједно са најновијим Астон - Мартином.
Пичке? Ко салате! И свака се ложи баш на тебе јер, побогу, ти си популаран...

Znači, alarme, ispoštuj me.

Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.

Dominacija, igrač više. Tvojih pet minuta. Dobro, možda ne pet, ali dva sigurno. Dva minuta u kojima hokejaši beogradskog Taša mogu da nabiju Ajkule iz San Hozea na njihovu trećinu. Dva minuta u kojima osećaš da su ti mudašca dovoljno velika da ribu u lice nazoveš „pičkom“, profesora „kolegom“, a direktora „čirovitim kurcem u šlafroku“. Dva minuta u kojima Ognjen Amidžić postaje Džoni Dep, drinka bez filtera se puši kao kubanska kohiba, a Merak pivo gustira kao suvi martini sa španskom maslinom. Dva minuta u kojima se ljudima predstavljaš kao Baja, Zajebani Baja.

Или стрелица доле. Највећи негативни степен расположења у ПЕС-у. Тотална супротност од "синоћ омрсио брк".

Fraza koju cesto izgovaramo da bi pomogli nekom ko se u nasem prisustu malo izgubio u prostoru i vremenu.

dodji,ker,mali ker

По узору на чувену "одбојку" коју су '77 одиграла наша два прослављена кошаркашка аса у последњим тренуцима меча против Руса, прозивка која се упућује двојици ортака који се мало занесу у међусобном додавању џоинтом и забораве да има још људи у кругу.

Туретов синдром је, у пичку материну, наследни неуропсихотични поремеђај, мога курца, који се углавном јавља код, јебено ретардиране, деце, јебем им фамилију ненормалну, и најчешће се испољава кроз тикове, набијем их на курац, како физичке, тако и психичке, који су најчешће праћени и, јебем им кеву мртву по сред међуножног остатка, вокалним тиковима. Име је добио по, јебеном слепчини, француском, јебем им маму бркату, неурологу Џорџу Алберту Едварду Брутусу Жилу де ла Турету, набијем их на курац све, колико год да их има.

„Herzlich Willkommen am Flughafen Belgrad. Wir wünsch…“

Dakle, tu sam. Opet. Ćale čeka, nasmejan. Punto, nacionalni auto, štrika kao singerica. Jesam li tamo nekad video punto među silnim mečkama? Nije ni bitno. Tu sam, to je jedino važno.

Sive fasade od naziva Beograda stvaraju ironiju. Vitka Gazela u stanju raspada i permanentne rekonstrukcije. Auto-putem jurimo trideset. Tamo još voze Hitlerovim drumovima, a ne spuštaju ispod dvesta na sat. Kakve to veze ima!? Tu sam, to je jedino važno.

Majka. Uvek hoće, ali nikada ne može da zadrži suze. Plačemo u duetu jer sam i ja plačipička na majku. Ona kaže da sam samo emotivan. Brat, poslovično ozbiljan u svom novostečenom punoletstvu. Znam da mu je teško što živim iza sedam brda i da muku drži ispod oklopa namrgođenosti. Pričaćemo čim se istuširam. Hladnom vodom, jer nema struje. Tamo mi za dve godine nijednom nije nestala struja. Ma jebeš struju! Tu sam, to je jedino važno.

Vruća pogača i sarma. Pa urmašice. A tamo kupus kisele u vinu i ima ukus kao da je prokisao. Mleveno meso se kupuje u plastičnom pakovanju, a urmašica nema ni u pesmi. Koga sad briga za to!? Tu sam, to je jedino važno.

„Sleteo gastos? Ajde kupim te u devet, tu je cela ekipa...“ I to kakva ekipa. Imam li tamo ekipu? Pretpostavljam da se ne broji onaj deda sa kojim popričam u pekari... Ali dobro sad. Tu sam, to je jedino važno.

Moj krevet. Mislim, i onaj tamo je moj, ja ga kupio u Ikei, ali ovaj je nekako više moj. Moj krevet u kojem opet ne mogu da zaspim. Srce lupa jače. Jer, tu sam, to je jedino važno. Mogao bih i da ostanem tu. A ipak, za tri dana ću ponovo biti u avionu za tamo.

Izrazito nekvalitetna semena tečnost. Jalova kao ona koja se nalazi u mudima Mlađana Dinkića. Jednostavno neupotrebljiva. Škart!

Škart prokleti kao i sve ostalo što nam dolazi iz Rumunije: Dačija, kurve i cigani. Kurve i cigane možda i možemo da im oprostimo, ali Dačiju nećemo pa makar. Čaušeskua im jebem!

Prepoznaje se po tome što je retka i miriši na švarglu, a u mudima se manifestuje posle bar tri jebačine zbog kojih su maćehi isprskane podne obloge, draperije i garnišna u dnevnoj sobi.

Iskusne gutačice imaju mudru izreku: "Pravi jebač je onaj, i samo onaj, kome na kraju osetiš ukus rumunke".

Imam nepunih 16 i svaki dan na putu do škole prolazim pored jednog automobila.
To je crvena Alfa Romeo 1750 GTV, predivan sportski kupe. Stara je valjda koliko i ja, hoću reći, proizvedena je na samom kraju '60.
Ta Alfa nema motor u sebi, jer je rasturen i u delovima je u radionici pred kojom je parkirana.
Svaki dan provedem makar pola sata pored nje, kad odlazim i kad dolazim iz škole. Na njoj piše da je na prodaju "u viđenom stanju", zato što majstori ne mogu da poprave motor već mesecima. Nema delova za nju.

Jednog dana skupiću dovoljno novca i kupiću je, a motor ću naravno da odmah popravim, zato što sam ja pametan, mnogo pametniji nego oni balvani koji glume majstore u toj radionici. Tačno kada budem završio sve popravke i farbanje, napuniću 18 i uzeti vozačku dozvolu.
A onda, sešću u nju, upaliti je i pravac zapad. Voziću dan i noć bez stajanja, a kada budem stao na toj "Shell" pumpi(kod nas postoji samo "Jugopetrol" i "INA") da natočim gorivo, tamo će biti najlepša devojka na svetu, koja će me zamoliti da je prevezem do njenog grada. U tom momentu sa mog kasetofona u kolima(koji ću takođe da kupim), čuće se "La Grange" od ZZTop, što baš odgovara situaciji. Razgovaraćemo na engleskom, jer do tada ću i engleski da naučim, a ona će tu odmah da se zaljubi u mene. Provodićemo se ludo.

A sve to će se desiti samo zato što ja znam da ta Alfa nije krš i što ću je ja 100% popraviti.

..........

Negde na pola puta Mastriht-Ajndhoven.

Vozim auto star tri meseca koji od dodatne opreme nema samo flapsove od Boinga i masažu stopala, ali sam ipak nervozan. Mnogo je kamiona po putu, a i jebeno sunce mi bije pravo u oči. Kako do sada niko nije izmislio neku šoferšajbnu koja će da me poštedi ovog mučenja? A i koji mi kurac treba da vozim ovoliko, mogao sam avionom ili vozom...koji sam ja bolid!
Negde kod Maasbracht-a, veliki znak "Shell" i stajem da se natankam. Sipam gorivo i odlazim da platim.
Čim sam platio, izlazim napolje zevajući u račun-skuplje nego u Luksemburgu 10%! Majku li im jebem Holandsku, pa jebali bi se da ne uštipu neki euro više!

Ispred mog auta, jedinog na pumpi, stoji devojka, prelepa devojka i pita me da li idem do Ajndhovena. Verovatno je neka mlada prostitutka, ili možda nije, ne izgleda uopšte tako. Kratko odsečem da ne idem za Ajndhoven(za koji inače idem, ali me mrzi da razmišljam o tome ko je ona uopšte), uđem u auto, upalim ga i izletim na put.
Posle par minuta vožnje upalim radio i sa radija krene ZZTop da dere svoj prastari hit "La Grange".

...A ja se tada setim zašto sam ono beše hteo da popravljam onu staru Alfu...

Odjeb par ekselans kojim stavljate do znanja da nećete da prisustvujete nekom dosadnom dogadjaju. Jednostavno boli vas patka za to i nećete uzalud da trošite vrijeme na glupos'.

On sedi.

Glave zabodene u kosmičke dubine šanka, zgrčenih ramena, sa obe ruke na svojoj čaši. Već je tu kada dođeš na kraju svog radnog vremena, ni barmen ne zna kada je tačno došao. Bitno je da je već tu i nadrkan. Toliko mu sve ide na kurac, da mu je već i svejedno. Kada te već po defaultu drka sve što jeste, kako išta da te izbaci iz takta? Stići do Temišvara preko Osloa, pronaći smiraj u senzorima utrnulim od stresa. Jason Statham, samo sa vešalicom u guzici. Aktovka, raskopčana dugmad na gušećoj uniformi kapitalizma, razuđena fotografija dece. Tvoje neiskustvo u nadrkanosti i eksiranje viskija bez hleda nakon neugodne svađe na poslu gotovo zasmejavaju njegov martini. Kada si upoznavač, ni alkohol te više ne radi, ali si previše sjeban da bi ga kategorički batalio - ne pušiš, jer čak i čibučenje zahteva izvesnu organizaciju i pozicioniranost trenutka u odnosu na pređašnje i dolazeće. Nakon tvoje treće prozivke šankera, on spontano dobacuje nešto toliko kul, da to više i ne zvuči kul. Štaviše, zvuči klingonski, značenje tumačiš situaciono. Pruža desnu ruku ispod leve nalakćene na šank. Prezime. Ime, prezime. Spoznaja obostranog umora od prezira, radost što da prezire ume još neko. Vodi te kući, jebe te tako da ti Tarabići đuskaju pred očima, nestaje u trenutku kada ti polako pada na um da bi bio čestit otac. Nije on želeo da te kara, to je neminovnost oplemenjena izuzetkom društvenih konvencija. On ima misiju, ti imaš seks i grad. Za tebe je takav susret u raskoraku sa svime što je prethodilo, dok za nadanje ostavlja premalo štofa. Za tebe je to presek, za njega stanje. Ti čekaš Gospodina Pravog, on ga plaća dva puta nedeljno da mu čisti gajbu.

Upoznata si.

Када ми млади ујутру у 5 излазимо из буса и идемо на кунт, а маторци 40+ улазе у исти тај бус и пале на шљаку.

Rečenica koja, pored bedža sa Šešeljevim likom, predstavlja glavni simbol radikalske religije. Kao što se Hristos žrtvovao zarad spasenja ljudskih duša, tako je i doktor Šešelj otputovao put Haga gde trpi muke Srpstva radi. Na isti način kao što hrišćani veruju u drugi dolazak Hristov, ili Jevreji u pojavu Mesije, tako i radikali veruju u skori povratak Vojvode, koji će konačno dovesti SRS do vlasti a samim tim i Srbiju do Veličine.

Usled obilatog korišćenja, ova izreka proširila se i među neradikalskom populacijom. Naravno, kao što u takvim prilikama biva, originalna ideološko/religijska konotacija je u velikoj meri razvodnjena, a kontekst u kome se izreka može upotrebiti znatno proširen. Među običnim svetom, ona simbolizuje postojanje neizbežne kosmičke pravde i predstavlja zamenu za pomalo zastarele izreke "Bog sve vidi" i "čekaj samo da se otac vrati kući".

Suptilan način da devojci kažeš da te ne zanima što je trudna.

Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"

Posle godina provedenih u blejanju sa istom ekipom, neminovno je da dodje do jedne smorne večeri gde je jedini dizač (interesantnog li eufemizma) atmosfere gledanje pornjave. Pipava je to situacija. Ne želiš da odaš da si poznavalac žanra tako što ko iz topa ispališ ime glumice koja zdušno obavlja felacio, a ne želiš ni da te smatraju za zaostalog ako se uporno pozivaš na Dženu. Mnogo se sazna o tipovima ljudi na ovaj način.