Pesme Željka Samardžića
1. strofa:
Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa:
a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete...
b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren:
Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa:
Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Trenutak kada postaješ čovek
Онај моменат када након завршеног школовања родитељи почну да те зову паразит.
Zavod za zapošljavanje
Ustanova koja vodi evidenciju ko je od građana Srbije završio fakultet, a ko srednju školu. Ujedno pomaže školskim drugovima da se sretnu i posle 30ak godina.
Ostavinska rasprava
Oštrija konverzacija bračnih drugova u špajzu, zbog gostiju koji se nalaze u dnevnoj sobi.
Ženo, dođi do ostave da mi pomogneš nešto...
Umrla mu keva
Или стрелица доле. Највећи негативни степен расположења у ПЕС-у. Тотална супротност од "синоћ омрсио брк".
Радојица: Ајде поново бирамо екипе, Робену к'о да је умрла кева!
Милојица: Не може!
Радојица: Па нормално да нећеш, кад код тебе Ибрахимовић синоћ омрсио брк!
Parking
Blejanje u parku uz pivo. Predstavlja uvod ili jeftinu zamenu za clubbing, po čemu je i dobio ime.
Uzimam njeno prezime
Rečenica koju skoro nikada nećete čuti na venčanjima, iako se vodi kao potpuno legitimna opcija. Izreći ovu rečenicu pred čitavom bližom i daljom rodbinom je za muškarca siguran način da ga se ista odrekne. Pogotovo ona bliža, pogotovo ona sa očeve strane, pogotovo ona koja nosi isto prezime, pogotovo ona u pravoj liniji, pogotovo muški deo iste, dakle, otac i deda. I pradeda ako je živ i dovoljno razuman da bude svestan sramote.
Oni koji žive u gradovima bi, teoretski, bezbolnije preživeli ovakav čin, morajući da podnesu samo podsmeh svih prisutnih i večito zezanje na istu temu. Oni, pak, koji žive u nekoj ruralnoj sredini, bi, ponovo teoretski, verovatno bili izopšteni iz društva i obeleženi zauvek ovim gnusnim činom. Porodica bi ih se odrekla preko lokalnih novina, radija i televizije, bili bi zauvek izbrisani sa porodičnog stabla, o nasledstvu bi mogli samo da maštaju, a svako od rodbine bi pljunuo u njihovom pravcu kada ih sretne i presao bi na drugu stranu ulice.
Matičar: Da li vi Marko Markoviću zadržavate svoje prezime ili uzimate prezime svoje buduće supruge?
Marko: Uzimam njeno prezime.
U sali muk.
Glas iz mase: Brzo zovite hitnu pomoć! Deda Miloje se šlogirao!
Čarapan
Čarapan je posebna čovečja podvrsta. Živi i razmnožava se u prostranstvu od Jagodine na severu, Trstenika na zapadu, prokuplja na jugo-istoku, uključujuci i Brus, Blace kao i sva ostala sela i varošice. Naravno i nezaobilaznu prestonicu čarapana: Kruševac. Na ulici ga možete prepoznati po karakterističnoj verziji srpskog jezika, koja je evoluirala spajanjem što više reči u jednu.
Od ostalih vrsta ga izdvajaju i način ponašanja na javnom mestu, činjenica da je naglasak uvek na zadnjem samoglasniku i neke reči nekarakteristične za ostale vrste.
Primer 1:
Hoćemo li da idemo? Će d`idemŏ.
Primer 2: Čarapan naručuje tuborg u kafani.
Daj mi onŏ zeleno pivŏ štŏ se otvară ki paštetă.
Čovek se spotakne o kamen ne o brdo
Paradoks. Veoma česta pojava koja nas u najviše slučajeva iznenadi.
Trenutak kada shvatimo da nas ipak male stvari čine velikim, i da na njih trebamo obraćati dosta pažnje. Ljudski mozak je takav da stvari najčešće uzima zdravo za gotovo i najčešće manje bitne trenutke, događaje, ljude ne obrađuje onako kako bi trebao, tj. zanemaruje ih i samim tim se povećava mogućnost "spoticanja" o to. Naravno u tom trenutku to nam se činilo kao nešto nebitno, dok kroz određeno vreme baš ta malena sitnica može da nam se obije o glavu.
Mirko i Slavko dva najbolja druga. Naravno živeli su u istom bloku zgrada i po nekom kodeksu zaljubljeni u istu devojku. Koplja su se lomila oko toga ko bi trebao da joj bude dečko, ko je dostojan i mnogo toga. Sve je to trajalo dok Slavko nije obelodanio da se ženi i to baš sa Marijom, prelepom devojčicom koja je izrasla u devojku koja je mamila uzdahe prolaznika na ulici. Dan pre venčanja došlo je do sranja. Ona bila je kod drugarice i krenula je kući, u prolazu srela je Mirka i onako zaneli su se u priču i odlučili da odu na kafu. Par minuta posle našli su se u krevetu seks je bio strastven.
9 Meseci posle Marija je svakog trenutka očekivala trudove i da ide na porođaj. U žurbi pozvala je Mirka i objasnila mu da sa Slavkom nije spavala prvih par dana braka i da zasigurno on nije otac, već da je baš Mirko taj koji je pokrenuo sve to.
Mirko je sedeo kući, nije znao šta da radi, bojao se toga da izađe na oči Slavku, i u tom trenutku zazvonio je telefon, sa druge strane se čuo drhtav glas Slavka koji je izgovorio "Dete je mrtvo, Marija je u kritičnom stanju".
Pošto je Marija bila RH-negativna postojala je mogućnost da se iskomplikuje trudnoća po bebu ali uz to da je otac RH-pozitivan, doktori su izvršili testove na Slavku i saznali da je on kao otac deteta negativan kao i majka i da ne bi trebalo biti problema, ne znajući da je pravi otac baš Mirko koji je bio RH-pozitivan.
Mirko nije želeo da ostane sam u kući, jer znao je da bi ga osećaj krivice pojeo. Obukao je kaput, seo u mercedesa i krenuo ka bolnici.
Utrčao je unutra došao do prodiljnog i imao je šta da vidi. Njegov najbolji drug sedeo je uplakan na klupi i bio je van sebe, bacio je pogled duž hodnika i video je da se Marija nalazi u sobi čiji su zidovi bili stakleni, ležala je nepomično zatvorenih očiu. Noge su mu zaklecale i nije mogao da veruje da mu se sve ovo dešava, pokušao je da se uštine da vidi je l možda sanja, ali ipak na njegovo razočarenje ovo je bila ipak java. Koračao je sa strahom i svakim njegovim korakom krv mu se ledil u žilama. Prišao je Slavku i potapšao ga je po ramenu, on nije imao snage ni da ga pogleda, okrenuo se ka zidu i nageo se gledajući u pod. Mirko koji je bio veoma nervozan otišao je do glavne sestre kako bi mogao da čuje šta se desilo, dobio je odgovre koji mu baš nisu odgovarali, dete je bilo mrtvo a za Mariju je ostala samo jedna šansa da se nada nekom čudu. Krenuo je vani kako bi zapalio cigaretu i kako bi se malo smirio, otišao je u hodnik i dolazio je do prostor za pušače, prilikom silaska niz stepenice nije obraćao na mali kamen koji se tu nalazio zapeo je za njega i slomio vrat. Slavko i Marija su živeli srećno do kraja života sa šurnajestero dece.
Samo namesti kontrole
Прва реченица коју чујеш од другара гејмера, у 4 ујтру, након што ти мртав пијан да његов ауто, јер би он погинуо кад би возио, а онда би и ти погинуо, а то не ваља.
И ову једну просту реченицу на једвите јаде изусти, надајући се да ћеш схватити да је мислио да помериш или подигнеш седиште, као и да наместиш ретровизор.
Šifrovani razgovori
Одвијају се углавном између дилера и купца. Од купца зависи да ли ће разговор бити успешан и да ли се дилеру смеши заседа, или још горе, рација.
Уколико купац претера са измишљањем шифара, сва је прилика да ће бити изваљен, те да ће полиција у најкраћем могућем року извалити и коју робу дилер продаје и на којој локацији и тачно у које време.
Ако пак купац буде користио једноставне шифре, њихово налажење ће бити једноставно, неће бити ризика од полиције, дилер ће отићи кући пуних џепова, а купац са осмехом на лицу и кесицом недозвољених супстанци у џепу.
Неуспешан разговор
Купац: -Е, Маре, ћао брате, Горан овде. Сећаш се да си ми дао твој број, ако ми буде требало ОНО. Е, па мени треба то, једно 20 комада (20 грама), листова оних (пакета), за факс, имам неку журку.. Овај, семинарски (блеја на гајби), па професори, 20 грама мозга (мисли да није скапирао први пут), капираш? Јел' би могли сад да се нађемо испред Москве? Само што немам све паре сад, даћу ти за 2-3 дана, јел није проблем?
Дилер: -Добро па ми ниси рекао и свој матични број. Ај' немој да зовеш више.
____________________________________________________________________
Успешан разговор
Купац: -Шта радиш тебра, јеси у крају?
Дилер: -Да матори, о'ш дођеш?
Купац: -Да, ај' само кад те цимнем (Звиждук испод прозора), да слетиш на 5 минута (5 грама).
Дилер: -Ае.
Ispitni turizam
Врста изласка на испит која нема за циљ полагање истог, већ има инспективну сврху, тј. води се под изговором "чисто да видим како изгледа, предаћу празан папир".
- Е, колега, си учио ти ово?
- Ма јок, ја сам овде туристички.
Detinjstvo nekad i sad
Само бледо подсећа на оно што смо ми имали 80их и 90их. Нема маштања, сањарења, а са 12 година је већ једни друге ословљавају са 'цуро' и 'момак'. С напретком технологије, оно је назадовало.
80те & 90те
Дете узима грану или метлицу или нешто слично и глуми да пуца, сакривају се по жбуновима, шишарке се користе као бомбе, импровизација у свему. По цео дан су напољу. Кад имају који динар оду и купе слаткише, које онда поделе у друштву. Није битно ни ко шта носи, ни ко како изгледа. Игра се ластиш, лопте, с луткицама, труле кобиле, залога, жмуре, леденог чиче, гање, кликера, између две ватре, фудбала.
Доживљај је био кад неко има монопол па да могу сви да иду код њега да играју. Чекаш своје омиљене цртане филмове пре дневника да одгледаш, а после тога у кревет. Добро си знао да мораш увек на ручку да будеш кући и на вечери. 'Излаз' си имао до заласка сунца а онда кревет. Родитељи су готово увек знали где си и с ким си, и није било много панике и бриге иако ниси имао мобилни телефон. Увек си знао до кад смеш да останеш, а ако би закаснио следећи пут би ти било забрањено ићи вани. Најгора казна ти је била забрана изласка.
2011.
И даље се деца играју. Али нису вани и углавном дружење с вршњацима је преко интернета, чују се преко ајфона и осталих тач-скрин чуда које су им купили родитељи, причају о телефонима, битно је ко шта има, ко шта носи. Битно је ко колики џепарац има. Ако си различит од масе, одбачен си. Бајке више не приказују на телевизији, а цртани филмови су прешли границу нормалног и прихватљивог. Деца остају до кад хоће будни и до кад хоће вани. Неретко се не јаве где иду и с ким, те не питају до кад могу да остану. Најгора казна им је одузимање телефона или забрана фејзбука.
И онда кажу да је тај толико брзи напредак технологије донео добро свима. Можда је лакше нама, али нормално детињство је отишло у пизду материну.
Vađenje ljubavi
Onaj trenutak najvećeg užitka za vreme vođenja ljubavi, da ne kažem jebanja kada skontate da vas samo milisekunda deli od ejakulacije, da ne kažem svršavanja, u tom trenutku se najvećom brzinom koju čovek može da postigne vadi penis, da ne kažem kurac iz partnerkine, da se tako kulturno izrazim vagine, da ne kažem pičke. Ova pojava ima nejasno ime zbog takođe nejasnog naziva istoimene radnje za vreme koje se događa.
-A što ga sad vadiš ljubavi?
-Uuuuuuuh
Ima dobrih pičaka
Opravdanje koje muškarci koriste da objasne zbog čega gledaju španske serije.
-Gde si brate, šta gledaš to?
-Ma ne gledam ništa, radi televizor onako
-Ma da, ne mogu da verujem da gledaš španske serije
-Ne gledam ti ja to, možda poneki put, a i to zbog pičaka, jel znaš kakve pičke imaju, bruka
-Aha, važi, mada ova crnka dobra
-To ti je Majte Peroni, znaš ona iz Buntovnika
-Pa nisi valjda i Buntovnike gledao, to je za napaljene tinejdžere
-Ma ne bre, baš je bila fina serija, mada i to sam gledao samo zbog pičaka
-Kojih bre pičaka pedofilčino jedna, sve bile klinke
-Nisu bre, imala ona sisata milfača, a one druge su starije ali su glumele klinke, ova Majte ti je 83-e godište
-Ti znaš i koje je ona godište?
-Čuo sam negde, pomenuli nešto u vezi nje...
-Sigurno, da nisi možda išo i na koncert RBD-a, da gledaš onog pedera Kristijana?
-Pa razmišlj… Nisam bre, ma kakvi. A otkud ti znaš da se on zove Kristijan, i da je peder?
-Čuo sam negde, pomenuli nešto u vezi njega...
TSR sindrom - Teorija seksualnog relativiteta
Психичко обољење шизоидног типа, услед кога пацијент пати од тешких заблуда и предубеђења везаних за сексуални релативитет. Јавља се код већине људске популације од 15. године живота па све до гроба. Тешко се лечи, а лако се стиче и што је најважније - људи се са овом болешћу диче.
ТСР синдром је посебно ухватио замаха након ``сексуалне револуције``.
Пример 1. Ако се мушком објекту средњих година набацује изузетно добар, скоцкан и сређен женски субјекат, онда се мушки објекат весели и тврди да је субјекат дама са укусом. Све је прихватљиво уколико је атрибут на месту.
Пр. 2. Ако се млађем мушкарцу набацује средовечна госпођа у најбољим годинама, онда је она само оклопњача, крш, рашрафљена, очајна, половњача.
Пр. 3. Ако старији мушки објекат у град изводи разголићен, једва законски пунолетан женски субјекат, онда друштво ту појаву тумачи као спонзорство - он је галантан, она је курва.
Пр. 4. Ако старији женски примерак шета млађег мушкарца (10 год млађег, рецимо) онда се за такву жену каже - мачка или кока, а за мушкарца - пиле.
Пр. 5. Ако је средњовечан мушкарац хомосексуалне оријентације добро ситуиран и лепо обучен, онда је он геј. Ако је сиромашан и носи шта има, онда је само педер.
Пр. 6. Ако млађу женску особу уходи сирома` момче, онда је он прогонитељ и манијак. Ако то, пак, чини богати матори спонзор, онда је он широке руке и лепих манира.
Čulo vida
Čulo vida je univerzalno čulo, to jest može da obavlja funkciju svakog drugog čula.
Takođe čulo dodira i čulo sluha mogu zamjeniti čulo mirisa.
Da vidiš kako to boli.
Probaj da vidiš kako je ukusno.
Vidi kako ti smrdi u sobi.
Da si vidio kolko je glasna bila muzika.
Kako se osjeća/čuje ovo mlijeko, treba ga bačit.
Rastatura
Tastatura nad kojom si toliko motao da kada je obrneš naopako dobiješ što vutre što duvana dovoljno za bekstejdž parti Maksa Romea.
- Je l’ imaš nešto?
- Suša, brate. Večeras smo na klupi.
- Neeee, ne verujem! Pa jebote! Kako ćemo da gledamo Evroviziju strejt? Daj zovi još nekog!
- Ma zvao sam Caneta, zvao sam Pecu, zvao sam Ćomija, zvao sam i Ukija, on uvek ima muše - i kod njega ništa! Jebote, čak sam na kraju sišao u narkić i izblejao tamo čuku vremena s kerom - pusto ko u Čumićevom. Jedino još da uzmem uidža tablu da pitam pokojnog Marlija.
- Ma daaaj, ti si stari rastaman, garant imaš neki kšte negde!
- Jedino da okrenem tastaturu, pa da vidimo šta ispadne...
- Šta, nisi?
- Pa jebiga, shvati me, čuvao sam za imrdžensi...