Zbog sira i vojne muzike
Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.
Zašto si ugazio u baru?
Zbog sira i vojne muzike.
U'vati se za usi pa igraj
Najiritantnija recenica koja se dobija kao odgovor na zalbu 'dosadno mi je'. Ovo obicno govore babe i dede ili mame i tate i misle u cilju ismevanja nas kojima je dosadno. A sto je najveca fora, mene to stvarno iznervira. Da li igranje sa rukama na usima moze ikome da bude zanimljivo?!
karakondžula
Kada pičiš neku igricu na užasno starom kompu, tipa Commodore 64 ili ZX Spectrum, u kojoj rasturaš neke robo-ptičice koje te gađaju lasersko-plazmatično-nuklearnim govancima, pa kada ih sve skembaš uglavnom se pojavi On.
Karakondžula.
O, ne!
Karakondžula sa trećeg nivoa!
Musema
Pogodan izraz za neuglednu, zapustenu osobu koja je pak potpuno ravnodusna na svoj izgled.
Ulazi mi baba u sobu sa magicnim cistkom u ruci ili kako se vec zove to TopShop cudo, htela da me pita da ponovo spojim onaj deo za ciscenje sa drskom, otpalo joj i zatice me u nepodesnom stanju za gledanje.
Baba: Gledaj se, kakva si, sedis za tim kompjuteron, ta majica ti sva izguzvana, k'o da je krava zvakala, a sorc ti od pre tri dana, jos vidim onu fleku od paradajiza. Ni kosu nisi ljudski ocesljala, vidim ti gnezdo iza potiljka... Kako planiras takva da se udas?
Ja: Aha...
Baba (mrmlja): Kao musema.
Ja: Molim?
Baba: Pa sva si kao musema. Tako flekava, izguzvana, kao da sam na tebi hranu spremala. Budi malo vise stolnjak, dete, blizi ti se vreme za udaju. (nemam ni dvadeset)
Ja: Bako, reci ti meni, kada ti stavljas stolnjak?
Baba: Pa kad dolaze gosti, za slavu, ili kad je rodjendan...
Ja: Dakle u svecanim prilikama.
Baba: Pa dobro ranije smo ga stavljali svaki dan, ali nekako me mrzelo da ga stalno sklanjam kad spremam hranu, pa da ga ponovo vracam, pa opet sklanjam kad veceramo.
Ja: Znaci gotovo 355 dana u godini na stolu je musema, a samo nekih 10 stolnjak, i to ne celih. E, sad, zamisli da sam ja stolnjak non-stop. Svaki put kad treba nesto da radim ja moram da se prebacim u musemu i da gubim vreme. Zasto ne bih mogla biti musema danju, a stolnjak kad su svecane prilike i izlasci?
Baba: Ma, nema za tebe nade, dete, ako se ti udas ja cu tog mladozenju da castim. I ispravi taj tepih u cosku, podvio ti se od tih gajtana.
Bas da mi neko kaze ko se ne sprema za izlazak da u ovom trenutku nije musema. More, svi smo mi museme, a ako neko bas nije, ima da postane za dvadeset godina. Garantujem. Ili mu kupujem novu musemu.
Slusalice u usima i daleki, izgubljeni pogled filozofa
Najbolji nacin da se odbranite od nasrtaja baba i deda koji bi hteli da sednu na vase mesto u autobusu.
Blaženo neznanje
je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
Jebanje nije ružna reč,rat i mržnja jesu
Jebanje- radnja iz koje proizilazi novi život.
Rat-radnja zbog koje se gube stotine hiljada života,iz čiste mržnje.
Međutim,jebanje je tabu uvek,dok ratovi nisu. Na vestima ćete čuti sve o raznim ratovima,međutim,u jebanje Vas niko neće uputiti tek tako.
Stoga,ne razumem,zbog čega ne postoje kondomi i antibebi pilule za kenove i barbike,a plastičnim oružjem barata svako drugo dete?
Slika u novčaniku
Podsetnik za ortake, u slučaju nepredviđenog sretanja u gradu.
- E, video sam te sa ribom u gradu sinoć. Dobra ti je ona mala.
(vadi sliku iz novčanika)
- Je'l liči na ovu?
- Ne.
- Onda me nisi video u gradu sinoć.
Sutra cu uciti ceo dan
Izraz koji svaki student ili ucenik ponavlja kada mu je ostalo svega dva dana do ispita ili testa. Prvi dan ustane ujutru (ako ustane) i odluci da krene sa ucenjem. Naravno odvuce ga Vukajlija ili bilo sta drugo i uporno govori: "Ma za sat vremena cu poceti." Kada se priblizi ponoc, pa osoba shvati da ne moze vise ponavljati ovu recenicu, ista konstatuje: "Ma, malo da prilegnem i sutra cu uciti ceo dan. Obecavam." U devedeset odsto slucajeva se to ne desi.
Evo, odmah cu da krenem, samo da gvirnem ko je na cetu.
(tri sata kasnije)
Uh, malo sam preterao, evo za sat ozbiljno krecem i nema da ustajem.
(cetiri sata kasnije)
E sad cu stvarno da uzmem knjigu u ruke. Samo da veceram.
(posle vecere koja je odugovlacena sto je vise moguce)
O, pa to je vec noc! Ne mogu ovako neispavan da ucim. Obecavam sutra ustajem rano da ucim.
(ustaje se u podne i ponavlja isto od prethodnog dana)
Eto ti! (uz "supervillain" smeh)
Fraza koja se upotrebi sa najvecim zadovoljstvom kada nekoga ili nesto sto je osvojilo sto poena od maksimalnih deset na skali iritantnosti spustimo na zemlju ili trajno eliminisemo na najbrutalniji moguci nacin.
BIO jednom jedan komarac koji je mnogo navaljivao. Cujem ga i kada se pokrijem do glave, nece stoka da odustane. Na kraju moram popustiti, ispod pokrivaca mi oko cetrdeset stepeni, kad je u sobi oko 35, te se otkrijem. Pecne me on dva tri puta, probudm se ujutru sa upecatljivim crvenim tufnama koje svrbe do besvesti i odem u kupatilo pored sobe. Tamo vidim jednog vampira sa punim, crvenim dupetom, stoji na plocici do kade. I tako ja ukljucim tus, a on se napunio, nije mogao pobeci, leti, ali presporo i voda ga povuce, a glasno "Eto ti!" je odjekivalo dok se mala bestija u vrtlogu izazvanom jakim mlazem iz tusa priblizavala kanalizaciji. BIO jednom jedan komarac... Divno zvuci.
Pazljivo slusanje
Potpuna posvecenost osobe A izlaganju osobe B bez ikakve oscilacije u paznji. Cesto merilo medjusobnog poverenja i gotovo nemoguca misija. Uvek ima delova koji ni coveku koji je ziveo na pustom ostrvu deset godina nisu zanimljivi. Danas se bazira na umecu da izgledamo kao da slusamo.
Igram prvi put "Half Life 2" (epizoda jedan). Stignem tamo do nekih buba sto non-stop iskacu iz jazbine i razmisljam kako da ih zaustavim. Dolazi drugarica sva uplakana, seda pored mene i krece da se ispoveda.
Drugarica: Znas, Ranko i ja smo raskinuli... Smrc..
Ja: Aha, strasno... Jos razmisljam: "Aha tamo su kola, mozda ce gravitacijska puska moci da ih podigne i prenese do rupe za bubama..."
Drugarica: Tako mi je tesko, je l' slusas?
Ja: Slusam, slusam. Samo ti pricaj, slusam ja, nista se ne sekiraj. (aha, znaci kola su stvarno resenje, ali poslednja su na trecem spratu, majku mu, kak' cu do tamo)
Drugarica: Ma, ostavio me tako bez reci....... (beskrajno trabunjanje, koje mnogo podseca na prethodni raskid o kom sam slusala)
(posle pola sata)
Drugarica: E, bas mi je drago sto si me saslusala, znas mnogo si bolja od Darinke, ti nikad ne odas nikome ono sto ti ja kazem ma koliko te ispitivali. Divna si.
Ja: Naravno, svaki put, znas da sam uvek tu za tebe! (zagrljaj, cuveno zensko kenjkavo cmakanje, ide drugarica kuci) A eto vam ga na, sredila sam vas. Sad jos oni zombiji sto iako ih ubijes ozive ako je svetlo predugo ugaseno...
Plazma devojka
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
šalim se
Činjenica koju sam izneo je istinita,
ali mi se ne sviđa efekat koji je stvorila
na tvome licu pa ću da je povučem...
tj. Undo - Ctrl+Z
-Jesi li se ti to meni malo ugojila? ;)
-Šta? Gde? Jese vidi?
-Ma šalim se... Znam da se pališ pa te zajebavam:)
Jezivi komšija
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Dart Vejder
Otac Luka Skajvokera koji voli da se oblači kao svetleća kanta za djubre, priča kao pokvaren telefon i diše kao prehladjena hemijska olovka. U svakom slučaju, sva je sreća da je dotični serijal snimljen na engleskom, jer bi Vejder zauvek ostao upamćen mesto po: ''Luke, I am your father'' po srpskoj verziji:
Luk, jebo sam ti kevu!
Objašnjavanje Doplerovog efekta deci mlađoj od 13 godina
Сизифов посао.
Самодеструкција сопствених неурона.
Свесно прављење будале од самог себе.
Предавач - (након кратког увода...) Ево овако, замислите да сте сада на мору...
Деца - Ааааааааааааах... Моооореее...
Предавач - Хах, дакле замислите да сте на мору и да се налазите у чамцу који је удаљен од обале. Сада видите таласе како долазе и ударају о чамац, успут, на тај начин можете израчунати период осциловања тако што мерит...
Клинац 1 - А је л' може глисер?
Предавач - Какав глис... Ма може бре, зашто да не може. Е сада замислите да сте померили чамац ближе обали.
Клинац 2 - А има ли везе чија је обала, мислим да ли је грчка, турска, црногорска?
Предавач - (Јебем ли ти матер неваспитану детињасту) Не, наравно да нема везе. Знате шта, пустите обалу, чамац и море, замислите да се налазите у железничкој станици и да наилази воз.
Клинац 2 - Са колико вагона?
Предавач - О бре дете, па није бит... 2 вагона. Наилази воз са 2 вагона. И шта примећујете? Чини вам се...
Клинац 3 - Примећујемо да га је прво најавила тета на микрофон?
Предавач - (Јебала те тета) Добро, прво га је најавила тета, па онда долази.
Клинац 4 - Али она тета увек погреши бар за 3-4 минута, једном кад смо ја и тата били у Ужицу она је рекл...
Предавач - Знате шта, да ли су вас тако родитељи учили да упадате у реч? Ево да пробамо овако! То вам је појава да пријемник звука региструје звучне таласе различите фреквенције од оне коју региструје извор, услед кретања извора, пријемника или истовремено извора и пријемника.
Деца - (МУК НАРЕДНИХ 10 СЕКУНДИ)
Клинац 1 - А шта је то звучни талас?
Клинац 2 - А шта је то фреквенција?
Клинац 3 - А шта је то извор и има ли везе са извором воде у мом селу?
Клинац 4 - Шта значи то истовремено?