Rođaka srpskog sina Fudbala. Razlog je mnogih presečenih vena, prodatih kuća i automobila, kao i ostavljenih žena.

Kad se rodila, bila je lepa beba. Kao i njena sestra Partizanka. U početku su bile u odličnim odnosima, čak su i delile momke, ali vremenom, kako to obično biva u tinejdžerskim danima, su se udaljile i postale suparnice. Ali o Partizanki nekom drugom prilikom.

Razvijala se u pravom smeru. Bila je dama, svi su je voleli i poštovali. Gde god se pojavi svi bi gledali u nju. Sijala je. A što je tek plesala... Igrala je kao niko. U svojim najboljim danima je tako vezla da su mnogo stariji plesači i igrači samo mogli da gledaju i da se pitaju kako to može. Kako jedna Srpkinja može da pleše kao da je sa Kopakabane.

Privukla je na sebe pažnju, slavu i novac. I najveći uspeh je ostvarila 91. kada je postala mis sveta, a pre toga i Evrope.

A onda... Rat. Nije joj lako pao. Bila je uzdrmana. Odlazili su prosci, gledaoci, a sa njima i njena igra i talenat. Nije imao ko da je gleda. Stare cipele su se izlizale, od plesne kraljice ostala je samo priča. Uspela je uz pomoć njenih vernih fanova da se više veštački održi na sceni. Kao na aparatima. Trudila se, nije joj bilo lako. Imala je srce. Znala je ponekad da pokaže onaj stari sjaj. Ali nikada to više nije bilo to.

Mnogo puta se poslednjih godina udavala i razvodila. Pala je na niske grane. Ostalo je samo sećanje i uspomena na neka lepa vremena. A sada... Nadaju se svi, da će jednog dana opet zasijati, uzeti one prašnjave zlatne cipele sa kraja prošlog veka, obuti ih i zaplesati. Baš kao nekada. I da će je opet svi gledati.

Jednog dana...

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Dve fraze raširene medju naškom populacijom, koje u potpunosti i do tančina opisuju karakter prosečnog i nadprosečnog Srbina, a nadasve tvrdoglavost i uverenost da smo vazda u pravu...

Borba inovativnih i originalnih ljudi da na najbolji način predstave svoju zemlju u svetu interneta.

Када се напијете толико да опијање наставите у потпуно непознатом друштву састављеном од такође једни другима непознатих људи спојених алкохолом.

Razlog za ostavljanje debilnih komentara na banalne vesti novinara koji pokušavaju da prodaju novine ili šta već. Možda im je dosadno pa žele da se smeju likovima koji to komentarišu.

Venčanje u Kraljevu, od tri dana za trista gostiju i sa tri muzike pod šatrom koje se menjaju čim neka baldiše od sviranja.
Ispečeno je 10 svinja nazimica i 12 ovaca jalovica, povrće i vitamini postoje samo u obliku dekoracija za meso, rakija je punoletna i sa trostrukim vencem, a pivo se dovozi traktorima.
Sve duge cevi kod svatova su podešene na rafalnu paljbu, dok se kratke isključivo koriste kao dirigentske palice za muziku.
Torte služe za to da ih jedu one babe koje nemaju zube.

Mlada je trudna i maloletna, a mladoženja ima Golfa III TDI i tatu u Nemačkoj...

0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.

preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:

sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!

Kada vas neko prekida u gledanju pornića.

Када одеш на неки скуп ( журку, прославу, славу, пијанку 'нако...) и видиш да је друштво добрано загрејано, а ти трезан. Да би их стигао у пијанству, јер што да њима буде боље него теби, дајеш себи прејак фор, дуплим вињацима или брзинским испијањем неког другог пића.
У 95 % случајева све се заврши изврћањем садржаја желудца и главобољом наредних неколико дана.

Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"

Opravdanje alkoholičara-pripravnika nakon sinoćne pijanke i prekida filma...

Najzajebanija stvar na svetu. Ulaziš u kuću. Jedva uspevaš da napipaš kvaku jer ti je pao mrak na oči koliko ti se piša. Trčiš ka kupatilu, skačeš, u vazduhu radiš salto, kolut napred, kolut nazad, počešeš mudo, dereš se kao Brus Li i šutiraš vrata od klozeta..... ali kurac, tvoja veš mašina koju je keva dobila za svadbu '87, inače ponos Elektronske Industrije Niš je doplesala na krilima centrifuge do vrata i zabarikadirala se. Vrištiš, grebeš vrata, psuješ komunizam, udaraš vrata maljem, ali po ugledu na ruske veš mašine, i tvoja je teška kao omanji tenk. U afektu ga vadis, i zalevaš babinog adama kapitalca koga čuva dva'es godina.... Jebem ti veš mašinu.

Metaforičko značenje ove fraze predstavlja poslednju etapu kulijane, šlag na torti blejanja.

Чудна навика сујеверних кладионичара пет минута пред крај утакмице чији резултат не одговара. Мислећи да су толики баксузи да ако згужвају тикет, 100% долази.. Али тикет се никад не цепа.

Igrači PES-a znaju za jadac.Japanski konstruktori ove fudbalske simulacije baš nemaju zelju da kupe licence za imena igrača nego iz godine u godinu maltretiraju igrače da skidaju kojekakve pečeve ili manuelno menjaju imena nelicenciranih igrača.Zbog ove prakse često se nailazi na sledeća prezimena:

Oće..
Oće kurac!
Neće!

Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.

Naziv igre za cijelu porodicu u eri prije kablovske televizije. Za ovu igru bile su potrebne najmanje dvije osobe, poželjno i više.
Dakle, dok ćaća stoji na krovu, ti si vani, mater na prozoru, đed na vratima sobe, a baba (kao pravi specijalac) ispred tv-a daje informacije: “snijeg, ima jedva, dobra, može bolje… e jebiga, sad nema ni rts-a…”

Priručnici stranih jezika koji se moraju naći u ponudi svake iole ozbiljnije izdavačke kuće. Najčešće su džepnog formata dajući nam šansu da se sporazumijevamo sa mnogobrojnim strancima na njihovom maternjem jeziku u svakoj mogućoj prilici - baš kao što nam i naslov govori.
Počevši od kupovine karte, putovanja, carine, pregleda urino-kulture i brisa na hlamidiju, pa sve do odlaska u pozorište i kupovine u supermarketu, uz ovaj priručnik moći ćete razgovarati sa strancima bilo da ste u inostranstvu kao gost ili kod kuće kao, jelte, domaćin.
U obzir su uzeti svi svjetski živi i mrtvi jezici te poneki egzotičniji - jezik prerijskih Indijanaca i aboridžinski.