Požutela fotografija sedam nasmejanih lica pored novog bunara. U pozadini sveži otkosi otave i kruška starija od sećanja. Tri pirgava pileta i petao strogog pogleda.

Hm. Nemoguće. GPS kaže da sam na dobrom mestu. Možda sam pogrešio sokak? Ne ipak je to to. Ovde je bio bunar, kruška se odavno osušila, ali ovi hrastovi imaju bar pedeset godina. Deda je otišao u Ameriku pre tačno.. hm, pa da. Šuma. Kaže deda da su imali pet stotina ovaca, vinograd, voćnjak, okućnicu sa palisadom. Vukovi od ovog domaćinstva nisu bili siti.

Velika i Mala Kamenica su nekada imale osmoletku, manastir i crkvu brvnaru, četiri stotine domaćinstava i najbolji ovčiji sir u kraljevini. "Sedam dana i sedam noći su Bugari napadali klisuru i nisu napredovali ni sedam metara.", često bi mi deda to govorio kada je hteo da mi kaže koliko je stanovnika bilo pre velikog rata. A sada mahovina prekriva vlažne cigle šumom progutanog sela. Ovde više nema nikoga.

Prvo je došao radio. Celo selo je slušalo o poduhvatima omladine da se krvlju isprana zemlja izdigne iz pepela. Onda je došao put. A putem su otišli najpre mladi. Za njima ovce. Na posletku i svi ostali. Oni pod zavetom su ostali na dedovini. Rado ih je zemlja uzela sebi, najlepše ruže niču na groblju.

Kadar iz snova: širok put izbija iz tmine šume pravo na širok proplanak modro zelene trave, raštrkane ovce nehajno pasu a crni pulin lavežom upozorava mladu pastiricu da se hitro obuče i da pohita iz potoka jer njen voljeni joj donosi zagrljaj pun sigurnosti i tri reči ljubavi. Ali... Stranac i starica, proplanak i krava.

Pojava da imperativ zvuči mnogo sočnije i žešće kada se upotrebi nesvršeni oblik glagola umjesto uobičajenog svršenog. Efekat je isti kao caps lock u pisanju.

Projekcija uspeha neke sportske ekipe na lični mikrosvet, uglavnom neuspešan.

Kretati se drumom jureći trideset baš u momentu kad prateći orkestar iza tebe nije u mogućnosti da te obiđe, već je nesrećnim slučajem zarobljen i jedino što mu je preostalo jeste da ti svira serenadu. I pominje majku, sestru, strinu, oca, zavisno od afiniteta i đetićkog porekla.

Sličan izrazu "u štetu", s tim što se tu misli na staru dobru razonodu - švaleraciju,
ovo je više girls gone wild varijanta.
Engleski ekvivalent ovom izrazu je "Paint the town red!"
U bes se ide u najkraćoj suknji, najvišim štiklama, troši se i pije nemilice.
Kad ti se skupi sve, štres na poslu, problemi sa jačom polovinom, familijom...
ili te prosto uhvate lutke... pokupiš drugarice, sav novac (i kartice),
namontiraš se Miss universe level i ideš u bes.

Generalno sređivanje izuzetno zapuštenih prostorija, obično momačkog stana koji metle mjesecima gledao nije.

У фудбалском жаргону уштоповати противничког играча, потпуно га затворити да се не види. Зауставити противника сваки пут чак и пре него што помисли да крене напред. Ставити га у џеп. Може да се користи и у кошарци кад изразити дефанзивац поједе противничку звезду.

Položaj u kome se nalazi pevač na veselju pod šatorom u zenitu najluđeg raspoloženja gostiju. Neophodni uslov za izvođenje je šator sa dobrom metalnom konstrukcijom i mnooogo alkohola. Otprilike negde posle sarme, koja je poslužena po šesti put, iz kraja šatora gde se nalaze od alkohola najobeznanjeniji gosti, začuje se udaranje pesnicama o sto. Escajg i tanjiri zveckaju, lagano i ostali gosti hvataju ritam udaranja i šatorom se prolama sve glasniji uzvik: "Šišmiš, šišmiš!". Pevač okićen kojekakvim novčanicama guta knedle i znoji se, svestan užasa koji ga čeka: prilazi mu 5-6 ljudi, hvataju ga za ruke i noge, okreću naglavačke i podižu do konstrukcije šatora za koju treba da se uhvati nogama i da visi kao šišmiš. Naravno i da završi pesmu koju u tom trenutku peva i da otpeva barem još jednu. Atmosfera dostiže kulminaciju, vino se pije iz flaša, pivske flaše se razbijaju o glave, i nema tog pečenja koje bi nadmašilo trenutni ugođaj svih prisutnih. Sem pevača kome su vene na vratu i čelu debele kao kažiprst.

Једноставно, женски нос. Назив "кочница" је у уској корелацији са институцијом давања блајва, при чему је нос идеалан граничник, скоро па камен међаш за способност даме да мушкарцу учини такав плезир, и чим сам чуо данас овај израз скапирао сам да дубоко грло уствари није мерило квалитета.

Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

Мерна јединица села у крви.
Само пољопривредници, шљакери и психички поремећени људи устају рано.

Злаћани круг се диже ка хоризонту, умилни хор птичица објављује да ће тај дан да исере тријес тона тичи гована, а ти треба да откинеш крмељ, јер је нека искомплексирана педерчина рекла како треба да се устане собајле, каже то ваља, лепо је да се устане рано. Јесте курац. Изађеш напоље, народ иде на курчеви посо, оно све зарозано, све неки погужвани људи, комшија из улаза Миљко Морон би реко "убијте ме" само да може, али не може, морон је. Оћеш да купиш цигаре на трафици, нема цигаре, није стигло, рано је, дођите други дан у нормално време, а што ти средовечна жено радиш у ненормално време само да би могла то да кажеш, каже она пуши курац, пијем бенседине од раног устајања, тачно ћу данас да се разведем колико сам полудела, реко немој због деце, каже немам децу, реко у чему ли теби живот прође. Па онда превоз јебени, људи смрде, киселило се то по меким душецима, све се онај пац наватао по мудишту, ноге се усириле, гледа ко да ће да убије, једино пензионери чили мајку им јебем, нема обавеза па се поткуветило, из беса то устаје рано, треба сваки леб да се опипа, подобијало то станове па сад прдуцка, пробудио их Тито у гробу курцем у уво дабогда. Па онда тај посо, једеш говна а дође газдин син престолонаследник Стефан Лав Цар Душан Димчески око подне аудијем, па исуче курац и удри пишај по нама сиротињи и поштеним привређивачима динара за сто грама котекс пацовске специјал и пола курве. Па онда кући, а тамо не можеш да се разабереш, треба живот да имаш а теби се спава, отац ћути мајка ломи руке и шапће ти тихо ко дјетету, каћеш каже снау да ми доведеш, да ми потапа бели веш у биљану а ја само да пијем кафу и уживам, а тебе неће ниједна јер ти подочњаци ко Наташи Нинковић а и пичке живе само ноћу, тад им је мрест, па одеш да наваташ на бућку, а оно трза трза па откине иљаду из новчаника, па ти ем сува курца, ем кратак за црвену, ем устајеш за три сата, ваља положај за пишање по теби да заузмеш.

Шта оћу да кажем?

Ми смо један сељачки народ. То навикло да устаје рано, да увати да одради за дана, па кад намири и обави, да дође кући а тамо попара са говнима врућа и брката жена дрља рутаву пичку да јој сурдукнеш наследника па да и он обавља и намирује. Па онда то преселило у град масовно и одмакло од домаћих животиња, ал гени су чудо што реко наш напаћени народ, па то укоренило у мозак, сељачки инстинкт, ко инсекти и онај кљунар из Аустралије што аутоматски мења боју кад се приближи коала, а у ствари му неће она ништа, само да се поиграју. И тако прва генерација устај рано ал шта: нигде ратлука, нигде бунарске воде ладне са ешерихијом од сенгрупа, нигде роса по травуљини мртвој, нема крава да се музу, нема њиве да се оре па прва бразда да се изведе Миона да плаче - значи нешто не ваља. Па ти прва генерација грацког човека осети ту неку празнину, устаје рано, научио га ђед Свињо, а нема зашто, па онда удри кукај у себи: ееееееее, леп ли је живот оно онда био, све природа па зелено, здраво бре било а не ко ово данас, све нездраво а не здраво ко онда. Па онда удри слушај Зорицу Брунцлик, и ветар се у пропаст спрема а тебе нема, конкретно стихови о сеоској идили, па се саживљуј, па кукај за детињством ко Крајишник. Е онда одреди да се устаје рано - тако радио ђед Свињо, тако и отац Пиздо, па шта им фалило, а били паметнији него ми данас без обзира што нису имали два дана школе и претурали аутобус да виде јел женско, може ли да оаутобуси младе. Јашта него тако, устај собајле, није битно што то везе нема са садашњим животом и што се не би снашо на селендри да се вратиш случајно - дркај курац на детињство цео живот.

Ili *ovo malo*, *to malo*, kakogod. Oznaka za klasični kusur, bedni ostatak, go kurac. Koristi se pri obraćanju ljudskom biću o čijim sposobnostima imamo, najblaže rečeno, jako nisko mišljenje.

Рурална верзија оне: Де сте пичке, стиго Здравко Чолић. Долази до изражаја у рану јесен, када у селу почиње сезона терања, одмах после бербе кукуруза, али знатно пре свињокоља. Сено зденуто, кукуруз силиран, пшеница на тавану, крмача опрасила 12, јуница почела да даје млеко, овца се облизнила, обраше се виногради.
Свадбарски и вашарски шатори разапети наоколо сваки викенд до зиме, музика трешти до зоре, дошло време да се ногице преплићу ситно, калуђерски...

Шаман. Врач. Неко које је непрејебив у области по којој се креће и у којој оперира.

Недрж ти је једно посебно стање. Све те некако сврби, не држи те место никако (тако је ово стање и добило име), често не можеш ни да знаш шта ти је тачно, ал знаш да ти је неки андрак.

Младе људе недрж често и обавезно хвата. Негде око двадесете и траје до једно дваеспет година. Момци иду по парковима и кафанама, пију, неки се и бију, праве будале од себе, а девојке телефонирају по цео дан, објављују слике на Фејсу, неке и пију, и мисле да праве будале од себе.

Није недрж у том добу повезан са љубавним јадима. Јок. То се навикаваш на оно што јеси, са благом зебњом од онога што ћеш још мало да будеш, па би да ухватиш још мало од живота за који мислиш да престаје у тридесетој. Зато и претерујеш у свему, мислиш да ће свему ускоро да дође крај. Ал онда, негде око дваеспете, а некад и касније, схватиш да се живети мора и после, нађеш озбиљну везу, завршиш од школе шта си планирао, и онда у живот. Прође и тридесета а ти још жив. Чудо Божије! Има их и који остану, који падну од толиког недржа, ко први и наслабији борци који се шаљу да истроше непријатељску муницију. Шта ћеш, није ни живот за сваког.

Него таман мислиш да си га убио, победио, кад оно...

Други недрж настаје кад те притисну проблеми касније. Жена, деца, негде и швалерка, рачуни, посао, све је на теби, а ти један. Свуда мораш да стигнеш, све да испоштујеш, а само две руке и две ноге. Читао си по оним књигама са двадесетак и кусур година да ће деца да пате ако им не посвећујеш довољно пажње, а знаш да ће жена да прескочи плот ако и њој не посветиш довољно пажње. А на послу нога у дупе ако не радиш и прековремено, има их на бироу колко оћеш. А дан само дваешчетри сата.

Све те сврби поново, ко онда кад си био млад и препун снаге коју ниси имао где да потрошиш. Само што те сад не сврби велика кожа у коју треба да порастеш, сврби те то што ти је све некако тесно и мало, искочио би негде, а не знаш где, вриштао би, ал не мош од света. И зато одеш у кафану. У овом другом недржу није ти битно толико да си у гомили. Некад ти је много и лакше кад си сам са својом муком. Па онда опет сутра, па сутра... Ако се из овог недржа пренеш, пренуће те жена која ће да кука да си постао алкохоличар, или деца која неће много да ти причају, али их брукаш и то јасно видиш. Тешко да можеш сам, није ти више остало довољно снаге. Ако се не пренеш... Нећеш да будеш ни први ни последњи које је живот појео у четреспетој и који је умро у педеспетој сам ко пас.

Задњи недрж, кад ове раније некако прегрмиш, дође кад схватиш да ти је време да путујеш. Више ти није само тесно, све те некако гуши, не иде ти се још, а видиш да мораш. Одавно пијеш по неколико лекова, брзо се умараш, не мош ни да поједеш ни да попијеш више. Родитељи одавно под земљом, пријхатељи навелико одлазе, оне жене што си се некад окретао за њима или бабе или мртве. Ал не иде ти се још. И крене гушење. Није физичко гушење, за то је одавно нађен лек. Шта да радиш овде где лека нема?

Идеш по парковима, нађеш још једног вршњака у недржу ког не подносиш ко ни он тебе, ал макар нисте сами, јер се самоће плашите. Хтео би да мало успориш време, иако цео дан не знаш шта би са собом од досаде. Хтео би ако може мало и да вратиш, ал си још одавно схватио да то не може, негде крајем оног задњег недржа који си једва преживео, ономад у четрестрећој кад те стрефио инфаркт. Забаксузиш се, сипаш отров свуда око себе и постанеш тежак и себи и свима око себе, којима је остало много више него теби. Или постанеш хипохондар и тераш их да троше то што им је преостало на тебе. Нико не зна или не може и неће да схвати шта те стварно једе, а ти не причаш ником, јер се плашиш. Недрж те стеже и гуши, све мислиш овог тренутка идеш, а живиш још један дан и проклињеш старост и ко је направи.

Од овог задњег недржа спаса нема, овај те прати до задњег дана. Спусти се с тобом под земљу, па кад се увери да те је земља покрила толико да немаш где ван, изађе и нађе неког клинца који тек улази у живот, да и њега овако исцеди.

Питање које служи као добро оружје за ценкање ако га сваки пут гласније изговорите.

Izraz još iz srednjeg veka. Još su savremenici rekli za cara Uroša da *beše krasnog stasa ali mlad smislom.* Uvijeno: nezreo a još i priglup. Nejak u glavu. Mator konj ali se ponaša neprilično svojim godinama. Šumoglav. Miško iz filma Ko to tamo peva. Hronično, klinički klinački. Mož da bude i simpatično al ne baš uvek.

Ne mora sve biti savršeno. Neke stvari su savršene takve kakve su, i ne treba ih dirati. Ne traži dlaku u jajetu. Ostavi, bitno je da si pogodio suštinu. A forma, ma jeb'o je ti, zadovolji osnovno i dosta. Odradi glavninu posla a o detaljima koliko ti vrijeme dozvoli. Odredi prioritet i šibaj. Ovako jureći za sitnicama izgubi se čovjek pa ne zna je l' doš'o il' je poš'o.

A i život je peder prema takvima, loži ih samo tako, oni jadni se stisnu kidaju, i kad pomisle da je sve savršeno ovaj stari zajebant im ubaci kamen u cipelu, iako je to sitno, dovoljno je da pokvari savršenost. Život to radi iskusno, može on satrati i cjepidlaku i ladimuda očas posla ali on to pomalo, ali konstatno jebe, pa ako si dovoljno pametan odustaćeš od ispravljanja krive Drine i naći neku prihvatljivu mjeru, dovoljno ispravljenu krivu Drinu i uživati.

Jebeš ga, nije svako Šešelj.

Kvalifikovati nekoga kao nepoznatu u jednačini međuljudskih odnosa. Dovesti ga na status slučajnog prolaznika, proći ne konstatujući ga uopšte a kamo li stupiti u kontakt sa dotičnim. Biti k'o Dinkić i istina. Štono veli naš narod prolaziti k'o kraj turskog groblja. Ne jebati ni dva posto.

Razočaran nečijim postupcima, dođe ti samo da rikneš k'o bak u ladu, da ne kažem k'o Tifa :“ NE RAČUNAJJJ NA MEEEEE, NE RAČUNAJ NA MENEEE!

To su one što uvijek nešto seru oko jadnih konobarica. Te to su fanfulje, lake žene nesumnjivo niskog morala, te mi muške svinje (kao da je ovo nešto pogrdno za mene, svinja me hrani, liječi i oblači, a i ovu moju) tamo se natandrlji vas trideset i svi tražite pičke, tešto ne idete kod one dobre, nego svi pohrlite kod one što liči na salataru, te niste vrijedni nas normalnih djevojaka, te ovo te ono.