Ultimativno poređenje kada je neko uznemiren.

To je ono što postaneš kad se zaljubiš i skuvaš kafu sa solju umesto šećerom, obučeš dve različite čarape, skineš Titanik sa torrenta i zoveš sestru da gledate zajedno, primiš pet golova od ŠNJ tima u PES-u i još se zezaš na taj račun, kad pojma nemaš šta se pričalo pola večeri u društvu jer su ti misli bile boga pitaj gde.

To je, takođe, titula koju ti majka prilepi kad okineš godinu, u pokušaju da te sačuva od razjarenog ćaleta.

Dok uspavljujem ćerku, kroz prozor dopiru zvuci grada.
Drndava sedamnaestica će morati da napravi bar još jedan krug pre odlaska na noćni odmor.
Šum auto-puta iz daljine već predstavlja monotonu pozadinu svake moje aktivnosti.
USkoro, za sat-dva će samozvani bajkeri početi da istresaju frustracije iz detinjstva na svojim "ljutim zverima" (tešim se, uskoro će zima, pa ću se bar njih ratosiljati).
Prebiram po glavi - Bir Fest je gotov, nema koncerta u Areni, nema nikakve utakmice, dakle, dobro je, ništa vanredno - biće prosečan broj pijanih ludaka koji se deru kroz noć.
Uz uobičajenih par patrola interventne, 2-3 vozila hitne pomoći, jednu VIP pratnju, može se očekivati prilično mirna noć, sve do prve jutarnje sedamnaestice.

U tom trenutku, ćerka mi poslednim atomom snage saopštava ono o čemu je ozbiljno promislila:
"Tata, sreća da ovde nema petao, da nas ne probudi ujutru."
"Da, mila, sreća je...Mada, ume i to da bude lepo, kada te petao probudi."

Најпродаванији модел женског аутомобила.

Devojka ili žena koja je šira u kukovima i bogatija dekolteom, a i ne stidi se da to pokaže, pa nosi suknje koje pucaju u struku na njoj, izrezane, tesne majice, sise na izvol'te i korača tako da imaš utisak da će u svakom trenutku zemlja da pukne pod njom, ili, u najmanju ruku, neki zemljotres da drmne.
Zanimljivo je da kod muškaraca obično raspaljuje maštu, pa budi jako perverzne seksualne fantazije, valjda zbog onog "bolje da ljulja, nego da žulja". Dobar deo muškaraca bi je "ljuljao".

Када читаш књигу, а занима те колико је сати, па погледаш у доњи десни угао странице.

Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!

Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!

Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.

Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!

......

Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.

Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.

Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.

Gasim telefon na minut pre poziva.

Ovako zvuči kad te prijatelj s punim ustima obavještava da ti je umrla majka.

Najproduktivniji matičar.

Еротични плес који је још прљавији и безобразнији од матичне верзије. Малтене групњак. Посебну чар му даје немогућност бирања партнера, јер стискаш се са оним ко ти западне. Некада ћеш осетити топле, меке дојке, а некада ћеш бити натакнут на курчину. Многи воле грубу игру, па користе лактове, колена и оштре трзаје куковима. Није за свакога.

Izraz koji se upotrebljava za djevojku sa veoma oskudnim grudima...

Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Znak da treba zauzeti udoban položaj i otvoriti četvoro očiju jer počinje Tom i Džeri.

Sedeti preko puta žena, one malo jedu.

Kad ti žena dozvoli da pogledaš pornić pre seksa.

Осим свих покушаја Здравка Шотке да у својим филмовима интерпретира начин на који људи са југа говоре, постоје и они редовни покушаји (најчешће Војвођана и Београђана) да имитирају углавном Нишлије.

Једва велика предрасуда је да сви на југу земље причају као да су прескочили основну, иако је проценат таквих вероватно једноцифрен.

Редовна дечја активност пред почетак сваке нове школске године, која нам сада као великима много недостаје само што неки то неће да признају.

Mora koja dolazi posle prve bračne noći

Jutro, koje dočekuješ za svojim računarem. Oči su ti krvave a vrat ukočen, jer si noć proveo na Wikipediji čitajući o radioaktivnoj pasti za zube.

Prvo što će te pitati sedmogodišnjak kada vidi da držiš mobilni telefon.