Insistiram
Zgodan način da od nekog izdejstvujete željenu radnju, a da pritom ostanete savršeno fini i kulturni. Reč posle koje je ta osoba prosto primorana da uradi to što ste zahtevali, a da pritom izgleda da ste vi to upravo zbog nje same želeli.
-O, dobar dan, dobri došli!
Nemojte da se izuvate.
-Neka, neka, izućemo se, znamo mi za red.
-Ne, ne. Nemojte, molim vas!
-Ipak ne bismo da vam prljamo tepih. (Moram da se izujem, ceo dan sam u ovim cipelama, prokuvale su mi noge!)
-Insistiram! (More, ne izuvaj se, pizda ti materina, ceo dan si u tim cipelama na 40 stepeni napolju, treba da nas pogušiš ovde ili papuče da mi usmrdiš da mogu posle samo da ih bacim!)
Crv sumnje u jabuci
Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".
- Možda ću ostati neubrana!
- Šta ako provale da sam prskana?
- Hoću li i pod mene doći neki Njutn?
- Zašto je Eva Adamu prvo dala jabuku, a ne pičku?
...
- Jebote, da nisam kruška?
Kupovina na malo
Šoping krajem meseca.
-Daćete mi 100 grama ovog ovde parizera.
-Izvinte komšija, ali to je hrana za pse i mačke.
-Ako nije problem da isečete...
Sudija, znam 'de ti spava ćer!
Poslednja linija odbrane domaće ekipe na seoskom derbiju, ne bi li iznervirali sudiju i izazvanjem haosa prekinuli utakmicu. Kako je pribranost i profesionalnost sudija u ovom rangu takmičenja minimalna, gotovo uvek upali. Osim ako je arbitar Seoski Hauard Veb.
Običan seoski sudija
DomaćinX:"Jaoj Mićo šta da radimo? Ovi iz FK Dražanj vode 1:0! Jel imaš neku ideju? Ako pobede, ima da nas prcaju svaki dan do sledećeg derbija!"
DomaćinY:"Jel ovaj sudija beše ima ćerku ili sina?"
DomaćinX:"Ima ćerku! Što?"
DomaćinY:"Sudija, znam 'de ti spava ćer! Zna je pola našeg sela! Ne brini, svi je hvale!"
Sudija:"Šta si reko mamu li ti seljačku! Sad ću da ti dođem tamo!"
DomaćinY:"Rade, vadi motke! Sa' će makljaža!"
Seoski Hauard Veb
DomaćinX:"Jaoj Mićo šta da radimo? Ovi iz FK Dražanj vode 1:0! Jel imaš neku ideju? Ako pobede, ima da nas prcaju svaki dan do sledećeg derbija!"
DomaćinY:"Jel ovaj sudija beše ima ćerku ili sina?"
DomaćinX:"Ima ćerku! Što?"
DomaćinY:"Sudija, znam 'de ti spava ćer! Zna je pola našeg sela! Ne brini, svi je hvale!"
Seoski Hauard Veb:"Znam ja to! Reče mi ona da je onaj tvoj sin mlohav načisto, a i rakija ti je loša! Šećeruša obična!"
DomaćinY:"Meni si našao rakiju da vređaš! Sad ću da ti dođem tu!"
Seoski Hauard Veb:"Gde si bre ti pošao! Sedi tu, inače ću da kažem ovima iz FK Dubona koji im je sinoć preorao teren!"
DomaćinY:"Dobro sudija...Ne vredi Rade! Ovu smo ugasili!"
Drka u gaće
Новајлија, почетник, нубић, њуфег. Лик који посао ког се прихвати обавља крајње аљкаво, у маниру неискусног младог дркаџијског приправника који није чуо за медоту маторе чарапе или папирних убруса, направи свињац и са улепљеним прстима и вешом оде у нове радне фејлове. Ни на тренутак му не пада на памет да ће људима око себе смрдети на ужегли мујспер, да је индијанац, ни да ће кева приметити да му боксе са принтом Покемона, поред оних браон и жутих, красе и запекле флеке потпуно нове боје, јер боли га курац, нема појма, он дрка у гаће.
Јогурте, како си бангаво сролао ту буксну, личи на пробушен куртон, и још си је олизао к'о да је клиторис Роксанде Ђорђевић. Још дркаш у гаће сине.
Dalilud Siti
Čuveni fudbalski klub iz Škotske četvrte lige, koji je postao poznat široj svetskoj javnosti, ne zbog slavne prošlosti, lepršave igre u sadašnjosti, niti zbog toga što će imati svetlu budućnost, već zbog toga što je to klub koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda u nekoliko kategorija kao što su, najviše crvenih kartona u jednoj sezoni, najviše polomljenih kostiju protivniku ikada i najviše faulova na jednoj utakmici.
Klub je nastao 1921. godine, kada je nekoliko gorštaka drvoseča sa krajnjeg severa Škotske, gde se grad Dalilud i nalazi, odlučilo da umesto tradicionalnog sporta "Gađanje stenama" proba sa novim sportom u kom bi smrtnost učesnika bila daleko manja.
Ideja se ubrzo pretvorila u fudbalski klub, koji i dan danas neguje igru kakva se forsirala i na samom nastanku istog, a to je, čvrsta igra, sa obiljem grubih faulova, izrazito defanzivna bez neke preterane želje da se ugrozi protivnički gol, sa glavnim osloncem na visoke, jake i mentalno vrlo nestabilne igrače.
Najpoznatiji fudbaler i jedini stranac koji je ikada nosio crne boje Dalilud Sitija je čuveni Žilimi Jaja koji je pred sam kraj karijere i definitivni oproštaj od travnatih terena, odigrao polusezonu za ovaj klub dobivši šest crvenih kartona čime je zaslužio da mu večno stoji zastava na ogradi "Daliludskih Sadista" još čuvenijih navijača tog kluba.
Žoze Murinjo: Hoćemo do Škotske da odemo?
Kristijano Ronaldo: Šta ćemo tamo koji kurac?
Žoze Murinjo: Ponudio neki klub odande prijateljsku. Dobri su za punjenje.
Kristijano Ronaldo: Koji klub?
Žoze Murinjo: Nešto Dalsilud Siti ili tako nešto, ne znam.
Kristijano Ronaldo: Da nije Dalilud Siti?
Žoze Murinjo: E taj, taj. Idemo da ih oderemo.
Kristijano Ronaldo: Murinjo, da li lud si ti decxko? Pa tamo bi i tebe pored klupe povredili, a kamoli nas. Na kladži ne možeš da igraš crvene kartone kad oni igraju. Nema kvote.
Porođaj Kejt Midlton
Najveća zavera i najmasovniji majndfak u istoriji čovečanstva, a čitavim procesom orkestriraju vanzemaljci. Naime, direktno iz Srbije, putem preostalih Loga 3 antena sa krovova naših domaćinstava kontrolišu umove medijskih mogula širom sveta.
Sve je počelo tokom koncerta Srpske Majke u junu ove godine, kada su tuđini iskoristili najbolji momenat i neprimetno sleteli u Srbiju direktno sa planete Bartledan, te putem antena kontrolišu umove urednika najvećih svetskih medijskih kuća, sa ciljem da populaciju opiju sličicama nevidljivim golom oku, kako bi se i konačno mogli u potpunosti infiltrirati međ' ljudski rod. Sve će početi zamenom bebe kraljevskog para, bebom vanzemaljskog porekla, koja će jednog dana kontrolisati svet. Medijska propraćenost i hipno-hipno-tiziranje zato mora krenuti već od porođaja.
I sami vanzemaljci su nevidljivi našem oku i izgledaju kao obična ljudska bića. Jedino ih je moguće identifikovati uz pomoć specijalnih naočara za sunce, skrivenih u zapečaćenoj kutiji u podrumu Bajrakli džamije u Beogradu.
U pitanju je drugi pokušaj slične prirode, za koji veruju da će imati više uspeha, nakon neuspešnog plasiranja definicije o detinjstvu na Vukajliji, osujećenog od strane visokointeligentnih kritičara, pripadnika Komentatorske sekte. Sada pucaju na masovnost i ljudska bića niže inteligencije.
Majkemi!
- Dragi, šta ti misliš, hoće li Kejt roditi dečaka, ili devojčicu?
- Jebe mi se, neka rodi i vukija, čekam Vaslui večeras, kvota jeanšezdes!
Diktiranje broja telefona
Veština koja sa godinama postaje nadrealistička umetnost, potpuno neshvatljiva običnom narodu.
Čovek od 10 do 40 godina: "Piši: devet, dva, nula, šest, tri, nula, dva".
Čovek od 40 do 60 godina: "Je l' pišeš? Devetsto dvadeset, šesto trideset, dva".
Čovek sa preko 60 godina (velemajstor): "Ajd' umoči pero pa piši: devet miliona dvesta šest hiljada tri stotine dva. Je l' si zapis'o?"
Prijateljica radnice na trafici
Stvorenje koje na pobedničkom postolju iritantnosti stoji na trećem stepeniku ispod Roma na semaforu i šalteruše u glavnoj pošti.No iako bronza ne sija kao zlato ipak je u pitanju gadna sorta...Obično je to ziljava pička iz 70-ih koja je otišla da vidi drugaricu koja je uspela na radnom mestu.Svojom guzicom blokira ceo pult i upravo onda kada vi trebate da kupite orbit i kartu za prevoz jer ste videli autobus niz ulicu,ona priča drugarici kako joj je odbijeno od plate u Maksiju to što je krala rinfuz bananice i kako je Mikica pravila svom malom ispraćaj u vojsku.
Delije Server i Grobari Tastatura
Mnogo zajebani navijači. Definitivno najbrojnije frakcije među navijačima Crvene zvezde i Partizana. Nije se pametno kačiti sa njima jer su spremni da klub koji vole brane do poslednjeg kilobita. U narodu su poznatiji kao navijači iz fotelje. Kakvi kurčevi Alkatrazi, Zabranjeni, Anti Romi, Hijene, Kenjaj, BBRS i ostala buranija, samo Serveri i Tastature drže banku kada je navijanje u pitanju.
Međutim, kao za sve u životu, tako i u ovom slučaju postoji ono ''ali''. Dok gore nabrojane grupe odlaze na stadione i u hale (da l' zbog ljubavi prema klubu il' za pare nije važno) i bodre klub za koji navijaju, Serveri i Tastature su ljudi gospodskih manira. Na fudbalsku utakmicu klubova koje podržavaju većina njih u životu nije bila, a kada se radi o sportovima u zatvorenom prostoru, tu su najverovatnije češći posetioci (jer u zatvorenom je ipak toplije, oko toga valjda možemo da se složimo). Iako ih sportski objekti vide retko ili nikad, to ih ne sprečava da objašnjavaju ko je koga i gde prebio, oteo zastavu, ko je pandurima u nekoj imaginarnoj tuči više jebao majku.
Za razliku od već poznatih navijačkih grupa kod kojih postoji izraziti vođa kome pripada šipka, kod spomenute dve jasnog vođe nema. Navijaju stihijski i kao varvari na Rim napadaju pristalice suprotnog tabora širom virtuelnog sveta. Mora se priznati da nema previše međusobnog vređanja jer ih jebu administratori sajtova na kojima obitavaju, zbog čega proklinju dan kada su postali deo tih navijačkih grupa. A posle kažu da na netu vlada sloboda.
Za priče sa zapadne strane starijih navijača, među kojima su najčešće upravo njihovi roditelji jednostavno nemaju vremena. U ostalom i zašto bi, za klub navijaju samo preko neta, a oko toga im matorci i ne mogu reći ništa pametno jer nemaju iskustva sa internet ratovanjem protiv navijača suprotnog tabora. Ipak su oni ljudi navikli da budu na licu mesta kada njihov klub igra, a ne da šilje kurac na kompjuteru i izigravaju huligane.
Na žalost, nijedan primer ne bi dobro opisao Delije Server i Grobare Tastaturu bez obzira koliko bih se potrudio. Jedino mogu da preporučim komentare na vesti koje se odnose na Crvenu zvezdu i Partizan na sajtu B92, Blica, Sportala, Monda i tome slično, jer je to najbolji način da se ljudi uvere o kakvim je ''navijačima'' reč.
Tenkovska podrška
Jedna ili više visoko-gabaritnih osoba ženskog pola, koje imaju običaj da se "šlepuju" uz dobre ribe.
Ponašaju se zaštitnički prema svojim lepim drugaricama.
Tu su da nas mrze.
Tu su da im kazu - "Previše si popila, pokušava da te iskoristi, hajmo kući."
Tu su da nam sjebu koncepciju u svakom smislu.
Žurka tek počinje, i lagano dolaze zvanice i nezvanice.
Očekujete neke kvalitetne ribe koje ste upoznali ovog leta na moru. One ulaze.
Njih dve sijaju.
Za njima ulaze tri "tenka".
Mrze vas. Vi već to vidite. Niste ih ni upoznali još, ali vas one već gledaju svojim sitnim očima pakosno.
Zamisljate sebe kao veliko prase na poslužavniku sa sve jabukom u ustima.
One zadovoljno oštre noževe o viljuške.
---flash forward--
Žurka se lagano, ali sigurno raspada.
Vas dvojica sedite sa te dve divne devojke sa mora.
TENKOVSKA PODRŠKA za to vreme trpa ostatke hrane u sebe kao municiju, koju će pre ili kasnije ispaliti na vas i sjebati vam veče.
Konačno jedan od vas preduzima nešto i kreće da se ljubi sa jednom od dve lepe devojke.
TENK oznake 187-52 (obraća se devojci koja se ljubi): "ANA!! Ti si definitivno previše popila! Hajmo lagano, vidiš da hoće da vas iskoriste, sad kad su sve devojke izgustirali!
TENK oznake 162-55 (ispada joj hrana iz usta, ali podržava koleginicu klimanjem glave)
TREĆI TENK je zakazao, vaš mnogo dobar drugar koji nema ni grama probirljivosti kad popije se žrtvovao za ekipu.
Tenkovi to uviđaju i povlače se.
Ovo je izgleda bilo vaše srećno veče.
Hargrivs
Lik koji je non stop povređen. Povredio bi se i igrajući šaha. Po engleskom fudbaleru Ovenu Hargrivsu koji je imao reprezentativnu karijeru, igrao za Mančester Junajted i Bajern, ali nikada nije mogao da veže 2 sezone bez nekog ozbiljnog preloma noge, zbog kojeg bi odustvovao po nekoliko meseci.
A: "Brate, aj do grada."
B: "Kakav crni grad, ponovo sam sjebao zglob na fudbalu."
A: " Au sine, koji si ti Hargrivs."
___________________________________________________________________
Fudbalske novosti :Pobede Čelsija i Arsenala, tuča u Sanderlendu, Hargrivs obnovio povredu kolena.
Otkad sam izašao sa robije
Rečenica, kojom u prvi mah zbunimo sagovornika, da bismo kasnije u toku razgovora mogli da ga šetamo na kratkoj uzici.
- I? Koliko često si u Ugrinovcima?
- Pa ne znam, tu mi je baba, pa dođem u toku leta. A ti? Živiš ovde?
- Ma jok. Ja otkad sam izašao sa robije, svud sam pomalo. Za neki dan palim u Švabiju.
- A.... ti si bio u zatvoru?
- Ma, neko ubistvo u pokušaju, bezveze... nego, 'oćeš ti da se ljubimo u usta sa jezikom, m?
- Pa, ako moram...
* * *
- Ne seri da si zveknuo Sanju pekarku iz Novog Sada?
- Pa da. Navukao sam je na staru "tvorza" foru, hehe!
- Silovanje?
- Ne, pokušaj ubistva.
- A da. I to pali...
Kosidba
Najnaporniji sport. Kakav kurac vaterpolo, rukomet i slično. Kad ti kosa padne u ruke a pred tobom pukne Marakana da je pokosiš, tek tad shvatiš kako si mali i kad si jak, što bi rekao Daša iz Legendi. Vrsni kosci su dostizali nevjerovatan nivo fizičke spreme i koncentraciju Šaolin monaha i Bobija Fišera.
Kosidba je začeta iz domaćinskih i nadasve ljudskih razloga, dođete da pomognete komšiji, poredate se u vrstu i udri. Takmičarska volja koju svaki čovjek posjeduje je od toga napravila sport. Kosidba već odavno nije ono što je bila. Umjesto na Olimpijadi održava se tek ponegdje u sklopu folklora i njegovanja tradicije.
Kosidba je propala tako što je gastarbajter, u želji da oženi metiljavog sina nesposobnog za rad u polju, istom kupio kosacicu da se kurči pred seoskim mladicama. Slično kao i rokenrol.
Livada ,sanjiva se budi, dva kosca u strani, jedan s jedne drugi sa druge strane odbija, muda se klate, dodijalo...
-JEBI JE PUČE!
-Leti did uz livadu...
-A JEB'LO TE SUNCE PA ĐEŠ MI KOSU PREBITI, BOLJE DA SI MI OKO IZVADIO, U ŠTA GLEDAŠ PUŠKA TE UBILA!
-Opušteno dide, zajebavam se.
-O JEB'O TE ĆAĆA TAKO BLENTAVA, SAMO JOŠ JEDNOM PROBAJ!
Nakon par minuta...
-JEBI JE DIDE, SAD JE STVARNO PUKLA!
-Ide did, iz očiju živa vatra sjeva iz nozdrva modar plamen liže...
-PA KOLIKI MEĐED MORAŠ BITI DA KOSU PREBIJEŠ, JE L' VIDIŠ KOLIKI JE MRAVINJAK, K'O PIRAMIDA U VISOKOM I TI KONJ ZADRO!
-Šalim se di...
FJUS! Manu did kosom, provuče je ispod mojih stopala, a ja se oduzeo k'o da mi je do koljena nogu odsjekao....
-Vidiš mali, ovo samo najbolji kosci umiju! Šta je, usr'o si se? Neka malo, da vidiš na koga si udario. Ja sam dvajes godina bio prvi kosac u srezu. BOLAN, LAZAR LAKETA ME ZA JEDAN OTKOS POBIJEDIO, A TO JE BIO ČOVJEK, SA DVA SRCA KOSIO! Ustanem sabajle dok se rosa nije podigla i u livadu, sam. Pripašem vodijer, toknem malo vode u nj, umočim brus iz Bergama,i gutljaj rakije koju odložim u vrelo da se oladi. Pljunem u šake i udri. Kosište ima idealne proporcije, dugačko do pod pazuh, razmak između dva kvačka –širina ramena. Našarano sa stilom. A kosa- VARCARKA. Rota kov'o. To nema, brije. Sine, da je Tolstoj čuo za varcarku Ana Karenjina bi imala ne 800 nego 2800 strana, koja je milina kositi sa tom kosom. I krenem, kad prvi znoj oblije, stanem, uzmem otkos sa kojeg se cijedi rosa u šaku, pređem preko kose, uzmem brus i navlačim joj žicu. Dok to radim, pogled mi sa kose ode na livadu, pa kad vidim kolika je pogledam u nebo, prokunem Boga, sebe, i majku što me ne pobaci, i nastavim dalje, to ti je sine život. Ja sam u tvojim godinama već imao dvoje dijece, i trudio se da ih prehranim, a nisam ko ti sa fakultetskom diplomom sjedio ispred zadruge i trudio se da dvolitru pive šćeram ispod etikete na eks. Vzadan kosim i ženu dvaput opremim naveče. Jedina korist od tebe su ove kopačke od tvog loptanja pa sad mogu kositi u strani da ne otkližem.
E kakav sam ja kosac bio! Ama , onaj Mikelanđelo da je znao za mene ne bi izvaj'o Davida nego Milutina, savršena građa, samo veći kurac! Ja sam koseći drugima i za druge sebi izgradio četiri stambena objekta, jedan za stoku al' to nema veze. To sam sebi obećo i ispunio, a sve sa rakitalom, i tom kosom u tvojim rukama 30 godina starom.
-Meni si dide obećao krme kad sam završio fakultet, a ja sam dobio samo radnu knjižicu. Eto sutra će dvije godine kako sam završio pa da vidim sjećaš li se?
-Sjećam se, stani malo vidiš da je kriza, šta me zelenašiš, bolje ti je idi zovni Jovana da dođe sa kosačicom da se ne jebemo ovdje čitav dan...
da poljubim da prodje
Nekad su nas mame ovako tešile kad se sličajno samopovredimo, danas tako tešimo svoje jače polovine kad se žale da ih boli kurac.
Ja:"Dragi što sam videla danas divne čizmice."
Moja jača polovina:"Boli me kurac za čizme!"
Ja:"Daj da poljubim da prođe pa idemo posle da ti ih pokažem."
...
Odgovoriti istom silom
Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...
- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide?
- O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira.
- Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću?
- A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave.
- Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ.
- Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu.
- Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani?
- Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa...
- Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo.
- Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se?
- Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem.
- Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu?
- Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun?
- Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.
Ja peko
Odgovor koji dobiješ od domaćina kad rakiju kojom te ponudi dovedeš pod sumnju da nije domaća. Nakon toga ti samo ostaje da istu nahvališ, jer bi drugačijim gestom uvredio i njega i kuću pod čijim se krovnom konstrukcijom nalaziš.
-'Ajmo po jednu! Živeli!
-RK! RK!
Pada na želudac kao gladne pirane, oči suze, nokti otpadaju, jezik trne ne možeš hvala reći...
-Što ćutiš?
-Nije loša, je l' domaća? (Teškim glasom, kao da vučeš uljni radijator na 4. sprat.)
-JA PEKO!
-Ma znam, odlična, kao melem za creva...nego me uplašila malo!
-JA PEKO!