Februarska klasa nije ni prošla celu obuku, a već su u rano proleće golobradi, kratko podšišani mladići sa zebenjom u drhtavim rukama držali puške.
Bio je kišan, težak, dan. Meci su prštali na sve strane. Svet stade. Ali samo u očima jednog od njih. Prsa su dočekala hitac. Srce stade, oči se sklopiše, mozak utonu u večni san.

Teške traume iz djetinjstva znaju od čovjeka da stvore psiha. Kockice u njegovoj glavi se pogrešno slože i umjesto prelijepe kule sa Lego kutije, ispadne neki falusni oblik zbog kojeg dobiješ batine od keve. Majku mu, čak je i Stalone počeo da pravi pizdiarije po brdima Vašingtona, zbog trauma iz rata, tako stvorivši Ramba, pa kako onda da mlađan momčić ne ostane oštećen kad ga stric svakog vikenda trpa ispod polja kukuruza.
Elem, psiho djeluje normalno na prvi pogled, vješto skriva svoju sjebanost i pokušava da se uklopi u masu crtajući Džokerov osmjeh na svom licu. Osmjeh ispod kojeg se krije um mračan poput analnog ambisa Tori Lejn. U njegovoj glavi čuči Baloteli i samo je pitanje vremena kad će da spali svoju kuću ili da gađa prolaznike izmetom. Ali, tako stižemo i do flešbekova. Flešbekovi su tu da razotkriju psihopatu. Maleni podsticaj iz okoline budi duboko zakopana sjećanja koja ga tjeraju da se otvori, da se nesvesno izlaje i da za sva vremena zacementira ulogu psihopate u društvu, nakon čega će ili ubiti sebe, ili pobiti sve ostale, Holms stajl.

Osoba koja plaća.

Vrlo ćorava igra, sa baterlampom za do vecea. Dobro da nisu dali štap za slepce pa da napipavam u mraku!
I pumparica rasipa na metar u krug od 3 metra.
I kako je to bacanje bombe? Ko seka persa kad se napne, baci je meter i po.
Još nesto, lik na Marsu teba da skoči bar 2 metra, jer je gravitacija manja, a glavni junak ne može liniju nacrtanu na podu da preskoči.
I kakav je ono pištolj? Em slab, em spor.

jebacina pusenje kurca svrsavanje,sperma.

Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.

Zajebao se onaj ko je rekao da prava ljubav postoji.
Jeste, super je sve to, emocije, strast, ljubav, pa i nešto mnogo više, ali šta nakon svega toga?!
Šta kada prođe zaljubljenost i čudne okolnosti vas razdvoje i unište ono što ste dugo, strpljivo gradili, korak po korak?
Evo da vam kažem- jedno veliko NIŠTA. Ko se u vezi više prepusti i da sve što može i iskreno želi, trudi se i radi ono za šta je mislio da u životu neće ni pomisliti da bi mogao da uradi, na kraju ostane bez ičega vrednog. Uložio je mnogo suza, krvi i znoja, borio se za ono što je smatrao vrednim i posebnim. Ostanu vam sećanja, uspomene? Od toga se ne živi. "Seks je bio odličan"! Dragi, ako ti je seks na prvom i najvažnijem mestu, živeo si u zabludi i sa pogrešnom osobom.
I dokle više?! Kuda ide ovaj svet... Zar su na ceni pogrešne vrednosti?! Zar je važnije koliko keša imaš, ili je bitnije ono što čuvaš i nosiš u srcu. Da li je moguće da je sve otišlo u kurac. Foliranja, pretvaranja i prenemaganja je dosta. Da li još uvek neko može to da sluša i trpi!? I kako da verujemo u ljubav ako nam uporno nameću svoja mišljenja i model ponašanja koji trebaš pratiti da bi bio kul u društvu. I kakvo je to društvo koje ne prepoznaje prave prijatelje? Imaš gomilu poznanika, svi ti se javljaju, šatro cenjen si u odredjenom krugu ljudi. A ko su oni, i čime su zaslužili da njihovo mišljenje bude vredno?! Time što su im roditelji obezbedili lagodan i fin život ili su jednostavno rođeni pod srećnom zvezdom?
I kako posle verovati bilo kome? Kako verovati da ipak postoji neko vredan truda?
Ne postoji.
Možda su pametni oni koji samo na sebe mislie. "U se' i u svoje kljuse", pa dokle doguraš.

Valkire, kaže wikipedija, nije da sam stvarno obrazovan, da su to neke premoćne ribe što vode pale ratnike u Valhalu da tamo loču, žderu i jebu uz jednookog Odina sve dok vuk ne uđe međ' ovce i dođe sudnji dan. Ragnarok se to zove, valjda.

E sad, te Valkire imaju poseban modus operandi, kad neki delija zagine u svijetlome boju sa mačem u ruci one siđu sa neba u vatrenim kočijama i obrati pažnju sad, ZASENE sve ostalo svojom moći i lepotom. Natovare rahmetli vojnika i odvezu ga na bahanalije sa Torom i ekipom.

Ako si obratio pažnju skapirao si poentu, Valkire zasenjuju. Objasne sve samom svojom pojavom, nije da moraju da pevaju i pokazuju sise kao sirene da bi navukle zagorele mornare na stenje. One dođu, kobjasne i odu.

Da se manem mitologije i jednoroga, sine, ima i takvih žena. I to kakvih sunce ti jebem. One ne da poseduju "ono nešto", faktor iks ili koji kurac već, nego ga imaju na tone. Unajmljuju kamion sa prikolicom da im ga vuče koliko je masivan. Nije to lepota, nije ni inteligencija, ma ne pomaže tu ni guzice i čmara ni diploma filozofskog fakulteta, jednostavno takve su. Dođu tako, ozrače te tim Valkira sindromom i ostave te rastegnute vilice do poda, onda ti se obrate pa na pitanje "Imaš upaljač?" ti odgovoriš "Imam tri 'ektara njive".

U stanju su da najmoderniju, po svim sadašnjim standardima "prepičku" spuste na nivo ovce oguljare tipe Suzane Mančić samo svojim prisustvom. Kao što pre rekoh, prepička se lomata, maše pičkom k'o Titov pionir zastavom 76', slomi se da pokaže kako se na nju svršava, onda dođe Valkira, kobjasni šarm i seksipil i ode kući da zavija sarmu, ili da gleda Žikinu šarenicu.

Koji je taj faktor iks ne znam, nisam pismen da to objasnim ali zato znam da ću zdušno da balavim po podu na ovakve pojave dok sam živ.

Када се по повратку у студенски дом као случајно накашљеш испред врата таман да даш довољно времена цимеру да угаси порнић и врати битангу у гаће.

Rupica na krofni gde je ušpricano punjenje(džem, krem, marmelada...). S obzirom da postoji realna opasnost od "proseravanja" prilikom malo jačeg stiska, najpametnije je krofnu jesti otpozadi.

Kad devojka nekontrolisano prdne u trenutku dok je muškarac oralno zadovoljava.

Шамарчина коју ти ћале опали тако да те растави од живота на пар минута, након што се вратио из школе са родитељског и видео да си наређао све кочеве.

Baš ga zabole uvo za sve!

Neopisiv osećaj dosade i bola u genitalnom predelu, prouzrokovan manjkom potrebe za životom. Kulijana. Nirvana ti gladi stidne dlačice, a tebi to baš nekako prija. Nema veze što će uragan obaveza da se sruči na tvoju hedaru neverovatnom jačinom. Trenutno ti je lepo i misliš da bi najbolje bilo da na tome ostane. Jednostavno, počešeš levo jaje i daš do znanja, da te zabole paladin šta se dešava oko tebe.
Koga briga!?

Kolektivno štelovanje ručnog časovnika na dogovoreno vreme.

Ljubiti. Usnama pritiskati tuđe usne, obraz ili nešto treće.
Doduše, ''cmakanje'' ipak spada u nešto težu i vlažniju kategoriju fizičkog izražavanja emocija i izvanredno je popularno među babama, tetkama i nerazdevičenim drugaricama. Poznate slike strave zbog susreta sa babom ili noćne more prouzrokovane posetom dalje rodbine iz Ćićevca, okolina Kruševca, još od najranijeg detinjstva nas podsećaju na sveprisutnost ovog mokrog glagola u modernom upotrebnom rečniku. Elem, u srpskom narodu je poznato još i čuveno SLAVSKO CMAKANJE - legendarna kombinacija gnječenja vrata i smežuranih, poput tek iz vode izvađenog leša, obraza - čije se posledice osećaju još dugo posle same upotrebe. O tome, pak, nekom drugom prilikom. CMOK!

Рефлексна реакција при буђењу мужјака. Ранојутарње чешање гениталија, радња чије дешавање нема рационалан разлог али је чврсто укорењена у свести мушкарца и као таква представља готово ритуално започињање новог дана.

Mini-otvor između prstiju kroz koji smo, kad smo bili klinci, gledali horor filmove.

Covek zbog kog sam spustao roletne da mi onaj klinac ne pokuca na prozor,zbog kog sam se patoloski plasio kanalizacije i klovnova psihopata,sto nisam smeo ostajati sam u autu jer ce mozda poludeti i krenuti da gazi babe,sto sam se pitao u kom ce mene mesecu vukodlak hasnuti.A sta ako nestanem u Bjuiku ili me odvedu neki u zutim kaputima,ves masina krene da me siluje.A Dzek Nikolson dok juri zenu da je pomazi sekirom creeepy brate.Probao sam i druge ali njegovo prezime kaze sve.
.Uf bre.Stive hvala za nezaboravne noci

Сликовит опис бурног и неуредног живота. Тотално исцрпљивање уз минималну количину сна потребну за нормално обављање свакодневних активности. Трајно стање од којег се тешко лечи.

Ниси ти више дете, не. Давно си то престао да будеш. Завршио си средњу школу и решио да се осамосталиш. Нећеш да студираш, јебеш то, требају ти паре сад и одмах. Боле те бриге ко ће шта да каже. Решио си, готова ствар. Пуна ти је капа ћалетовог алкохолисања и кевиних покушаја да те „изведе на прави пут“. Шта тебе има ко да усмерава?! Ваљда сам знаш за својих 20 година шта ваља а шта не! „Кево бре, прекини да звоцаш, не могу да чујем ни сопствене мисли од твог чантрања!“ Мука ти је од света око тебе, од тога што су баш на теби сви нашли да исправљају криву Дрину. Идеш у други град, бољи и већи, да помогнеш себи и уредиш свој живот. Да све заборавиш и кренеш испочетка. Не верујеш више никоме и не обазиреш се на кевине сузе. „Е кево, мојне ми цмиздриш ту, нисам балавац. ’Ајде прекини, немој да ме нервираш. Чујемо се, одох ја сад.“ А онда...