Ovome prethodi nevino ubeđivanje mlađeg brata, guštera u vojsci ili neiskusnog cimera kako je sve to jako kul i kako ribe otkidaju na krvava muda unakažena Brionom. Sledi indijansko iščekivanje pred vratima kupatila završnog čina utrljavanja Briona. A kada se to desi, svi znaju da se desilo jer sve vatre Vasione tada su njegove.

Ekspertska analiza ekonomske situacije u majčici Srbiji.

Omiljena zakletva direktora i visokih funkcionera.

Muški polni organ koji je sa dve važne funkcije spao samo na jednu

Postoji teorija da je Milka Canic vec 13 godina mrtva,
da je njen glas snimljen i da se ponavlja..
a da njeno telo pomeraju dva coveka sakrivena
ispod stola...

Na svetkovinama i saranama, popovi su neizbežni ukras.
Mrse muda u krug, kade nas i baju, dok mi za njim govorimo amin i potvrdjujemo ono što ne razumemo.

Vremenski period,od ponedeljka do petka,kada dolazis do tuzne spoznaje da nisi u Majamiju,ne zivis u vili,pored tebe nije Eva Longorija i kasnis na posao koji ne volis.

Što se brže krećete, vreme teče sporije. Ako idete brzinom svetlosti, vreme će da stane, ako putujete BRŽE od brzine svetlosti, vreme ide unazad iliti putujete u prošlost...

Istom logikom dolazimo do zaključka da što se sporije krećete, vreme ide brže... Znači, da bi ste putovali u budućnost morate da idete SPORIJE od nekretanja !

Da je Olimp koji slučajem u Srbiji ceo svet bi danas znao da su antički bogovi jeli sarmu i pili rakiju, a ne ambroziju i nektar. švaba je ukiselio kupus, neznani junak je samleo meso, a Srbin je povio meso u listove kupusa kano da povija novorodjenče. Mnoge ne tako privlačne žene u Srbiji su se dobro udale zato što su znale da prave dobru sarmu. Sarma budi nostalgiju u onima koji odu iz zemlje. Takve primerke možete videti u restoranima nacionalne kuhinje i slavama kako im suze padaju niz lice dok srču slast i grcaju o 'suncu tudjeg neba'.

Vuk Karadžić se okreće u grobu! Njegovi dragi Srbi, kojima je u amanet ostavio svoj sistem pisanja i čitanja, naučili su da čitaju onako kako NIJE napisano! U široku upotrebu ušao je engleski pojam mainstream - 'glavni tok' koji se koristi za ono što je najčešće u svim oblastima života. Ovo je pokušaj da se spasi ono što se spasti može, da bar prigrlimo tu reč i napišemo je na srpskom, jer ako pišemo i pričamo na engleskom, vrlo brzo neće biti potrebe za ovim sajtom, jer već postoji engleska verzija.

Mazohistički organizmi koji ne samo da mogu da opstanu u ekstremnim uslovim – oni vole ekstremne uslove. Toliko su ekstremni u svom mazohizmu da ne bi ni mogli živeti u normalnim uslovima. I uopšte mi nije jasno što se digla tolika frka oko pronalaska nekoliko kolonija bakterija koje žive na uranijumskim šipkama nuklearnih reaktora, olovnim blokovima akumulatora pa i oko ovih najnovijih što uživaju u Aresenu, kada više od pola mog plemena živi životom ekstremofila. Muči ih osiromašeni uranijum, atmosefera od ugljovodonika, tvrda voda, ograničeni i oskudni izvori hrane, elementarne nepogode, izolacija, kanibalistička korupcija ...

Začudo, oni se uspešno pare, jebu i razmnožavaju, zajebavaju, opijaju, trezne, pa opet opijaju, definišu ... OPSTAJU ... Ekstremofili!

Šta koji kurac?

Srpska verzija skraćenice WTF (vot d fak, vatafak).

Često se koristi u sms porukama i raznoraznim internet četovima.

Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?

Siguran znak da se u našoj Srbijici desilo neko sranje.

Omiljeni stih radnice na birou za nezaposlene u Srbiji.

Grandioznost, gordost, lepota i nedokučivost. Ti, ja, on i ona. Mi. Sve oko nas i sve u nama. Dubina okeana i beskraj horizonta. Pašteta u konzervi i mamina kuhinja. Trenutak rađanja i momenat smrti. Bljesak supernove i kolaps u crnu rupu. Proton i elektron. Materija i antimaterija. Pogled u prošlost i iščekivanje budućnosti. Život u sadašnjosti. Leptir u stomaku i voda u kolenu. Zbirka erotske poezije. Doživljaj apstraktne umetnosti. Kakofonija i milozvučje. Žestok rif i urlik orijenta. Simbioza, fotosinteza, opstipacija, liposukcija, segregacija, dilatacija, standardna devijacija i oksimoron. Vizuelizacija i auditivnost. Ređanje reči metodom "šta prvo padne na pamet" i uključivanje mozga. Puštanje istog na ispašu. Prve batine i poslednji seks. Odlazak najbližih i suočavanje sa istinom. Besomučno laganje. Egoizam i pomirenje da si takav. Pokušaj prilagođavanja grupi i pucanje kurca za gomilom šljama. Otkrivanje identiteta i sumnja u isti. Sve ispočetka. Ponavljanje tuđih grešaka. Ponavljanje svojih grešaka. Rušenje starih mostova i gradnja novih. Neuspeli abortus i mrtva desna sisa. Veštačko disanje i reanimacija. Udah punim plućima. Lep dan u prirodi. Pomešana osećanja kao kore reform torte i jednolični fil. Dug, dosadan život ili kratki sjaj i blistavo utihnuće.

Zlatni lanac, rasna kučka i život van rešetaka.

Доајен (најматорија особа, рецимо у некој групи, колективу) који је до јаја.

Обично људи кад остаре, па се спрчкају и згужвају, постану дркоши и почну да мрзе цео свет. То значи да су кивни сами на себе што нису проживели живот како ваља. С друге стране, постоје много кул старци који су другарчине и до јаја ликови.

Sposobnost da se zoom out mentalnih sočiva “povuče” do krajnjih granica. Tačno je, ne vide se mnogi detalji na “velikoj slici” ali poznavanje samih detalja slagalice bez potpune spoznaje o tome kakvu sliku grade je skoro bezvredno. Opet, ako već imate “ugrađenu” opciju zoom outa na vašem mentalnom sočivu nije teško povremeno uraditi i zoom in, čisto da bi videli šta se radi tamo dole i kako se uglovi delova slagalice međusobno “gađaju”.

Cvet je čudo, lep, mirišljav, olujno čulan, kratkotrajan i prokleto prolazan. Takav je, gotovo nematerijalan kao san jer je lišen savkog materijalnog smisla ukoliko ne proizvede plod. Tek kad vidite tužan prizor uvelog cveta shvatite koliko je produktivno jebanje važno i smisleno za plod i sledeću generaciju lepote. Plod ne mora biti, a najčešće i nije, lep kao cvet, ali je materijalan i sadrži podjednake ekvivalente energije i života, suštinski neophodne za svu lepotu sledeće generacije cvetova.