U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.

Dovoljan je jedan film i jedna noć u nekom porodilištu pa da shvatite da postoji velika razlika između nas i njih. Amerikanke se porode iz dva napona, jednog krika i uz tri graške znoja i to bez pomoći babice. Porođaj u američkim filmovima je toliko brz i polutraumatičan da najviše liči na pošteno sranje u uslovima polutvrde stolice. Iz svega ovoga ja sam zaključio da su naše žene ili ekstremno uske pa ne mogu ni kornišon valjano da izguraju ili su naša deca toliko glavata pa satima i danima imaju problem da se proburgijaju.

Највећи шизофреник у комплетној људској популацији.
Та појава је цео свој живот водила равноправан дијалог са самим собом. Па га је прилика натерала да размишља као две особе играјући рата са две војске, играјући шах против самог себе, побеђивати изнова и изнова у баскету екипу коју неће шут..

Особа веома тешког менталног склопа, патолошки лажов, додуше потенцијални јер се ова особина може може изгубити у неком од периода одрастања и сазревања.

Себичност се често помиње када се говори о јединцима, мада често воли да подели, иако се ретко сети, јер му је једина обавеза била, кад добије флашицу сока да празну амбалажу одложи у канту.

Не треба му нико. Родио се сам и најлепше му је кад је сам, а као такав, има своју музику којој се он диви. Други слабо разумеју коло које је он измислио слушајући Моцарта и Баха, игру са картама у којој није потребан други играч, романтичну вечеру за једну особу.

Центар пажње сунчевог система се родио и цео универзум постоји да би он живео, ти што се нађеш поред њега, јеби си матере.

Publika na koncertu Dejana Cukića.

Nadaleko poznato selo iz okoline Niša.
Moj drugar je imao običaj da za svog gazdu koji je iz Pukovca kaže:
"On nije iz običnog sela, on je iz posebnog sela."
Mala digresija. Niš je jedini grad u Srbiji gde su domaćinstva dužna za struju više od firmi. Ovome je jako doprineo i Pukovac, selo u kome niko, barem po pričama, nije platio struju 15 godina. Kažu ljudi, da je Zoran Živković bio umešao prste u to.
Pukovac je specificno selo po svojim temperamentnim meštanima i po tome što u Nišu kruže milion "urbanih" legendi o tom selu.
Prva je svakako vezivanje šarplaninca za banderu, da radnik distribucije ne može da iseče struju. Da napomenem, da tog psa Pukovčani vežu tek kad se ovaj radnik popne na banderu.
Dalje...čuveno dovođenje popa na svaku utakmicu lokalnog kluba. Pop, naime, sa sve kandilom stoji pored sveže pripremljene rake za sudiju. Raka je inače, tik pored aut linije.
I mnoge druge...

Ne radi se ni o kakvoj životinji, već je to urbana legenda o letvi sa dva eksera zakucana pri vrhu, posebno poznata među fudbalerima i sudijama Niške fudbalske zone. Najčesće se odvaljuje iz obližnje tarabe. Ko ne zna o čemu pričam, evo primera:

Stanovnici sela Matejevac pored Niša. Poznati su po tome da su vrlo nezgodno zajebani i po tome što prave vino legendarnog kvaliteta. Ovo "legendarno" nikako ne znači da je vino dobro, postoje priče da postoji jedan lik što je vino pravio od groždja, al još pre rata i od kad je on batalio proizvodnju ko zna od čega ga prave. O zajebanosti Matevčana govori priča o tome da je pred Čegarsku bitku Stevan Sindjelić poginuo tako što ga je neki Matevčanin ubio jer mu se popeo na šljivu kad je izvidjao da li dolaze Turci pa su ga posle ubacili u barutanu i izmislili priču da je pucao u bure.

Rečenica kojom se završava razgovor kad pozovete pogrešan broj u 2 uveče.

Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.

Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.

Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.

Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.

Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.

Врхунац уређености једне земље. Јебеш ти економију, привредни раст, инфлацију и остале зајебане речи. Пити алкохолно пиво на трибинама и притом не правити нереде Ханибалских размера, је врх врхова који једна држава може да достигне.

Narod koji ne propušta priliku da propusti priliku.

Anoreksičarka.

Deo populacije jedne zemlje koji izlazi na ulice i nema 'leba da jede. Ostali deo populacije su ljudi.

Uobicajen odgovor kad vam neko u nastupu besa kaze "NABIJEM TE...".

Najpoznatija pretnja među dečacima, koju po pravilu izgovara klinac koji hoće da najavi batine svom protivniku i da tom prilikom zvuči opasno i samouvereno. Međutim, onaj koji to izgovara obično to radi samo zato da bi sebi dao dovoljno vremena da pobegne kući, ukoliko u međuvremenu ne dobije fizičku zaštitu od strane nekog jačeg ili većeg broja drugih učenika.

Onaj koji nikada i nikoga ne časti.

Osnovna motivacija za završavanje studija. Javlja se u trenutku kad shvatiš da je upotrebna vrednost tvoje buduće diplome nešto manja od upotrebne vrednosti roze recikliranog papira za dupe, da se do radne knjižice stiže preko partijske knjižice i da je veća verovatnoća da Miroslav Lazanski postane Mis Univerzuma nego da ti primeniš one budalaštine koje si učio proteklih šest godina.

Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.

Radnja koja se najčešće pripisuje liku između 13 i 30 godina gde optuženi od trenutka ulaska u autobus složi smrknutu facu i traži neki ćošak da se zabode. Nikada ga nećete videti kako sedi (čak iako je autobus prazan) niti da zvera okolo. On mrzi autobus, mrzi ljude koji se voze autobusom i mrzi sebe zato što je i sam igrom slučaja deo te subkulture.

Blaži oblik autobuskog solo hejtera je osoba koja non-stop ima slušalice u ušima, blene kroz prozor nepomično, naslonjen/a na neku od šipki.

Teži oblik, poznatiji kao autobuski solo pro-hejter pored standardnog opisa solo hejtera nema slušalice zato što prezire obične solo hejtere i ostale koji imaju slušalice u autobusu, mrzi gledanje kroz prozor zato što je besmisleno, tako da gleda u svoje noge, trudi se da nikada ne dodiruje šakama ništa u autobusu i koristi isključivo leđa za održavanje ravnoteže i naslanjanje.

Narodna umotvorina koja kazuje da svako od nas ima neku aktivnost koja mu pričinjava posebno zadovoljstvo i čini ga srećnim, ma koliko bila banalna i neshvatljiva za okolinu.