Predmet koji je izmišljen s namerom da se mozgovi nas, običnih smrtnika, pregreju pokušavajući da protumače sve te silne -ije, -cije i -acije.
Autor knjige obično ima pola naslovne titula, no dobro, da se vratimo na temu...
Ceo predmet je bespotrebno iskomplikovan i,blago rečeno, jebeno retardiran.
Može da napravi da bilo koja rečenica zvuči pametno, dubokoumno i intelektualno.
Ovaj primer će to savršeno opisati:

Ukoliko ste ikada pogledali ovaj spot, a alkohol i razne nezakonite i zakonite dizalice i spuštalice vam nisu nepoznata stvar (šta više), znate o čemu govorim. Mešanjem raznih opijata i laganim ili malo težim preterivanjem, mogu vam se desiti nesvakidašnje stvari, a um u nekom svom stanju lagane nesvesti i nerazumevanja stvari vas može nagoniti da vidite razne nepostojeće prizore, da čujete i ono što niko nije izgovorio, da oštetite tuđu imovinu, ispadnete idiot, završite u policijskoj stanici..

To se desi onda kad se kupate u toploj vodi pa izadjete iz kade

Trenutak u kom se sve iz korijena promijeni. Emocionalno stanje se zarotira za 180 stepeni, obično prouzrokovano nekim događajem, dobrim ili lošim, ili pojavom neke osobe u tvom prisustvu. Koliko god da si srećan, ili tužan, poslije toga se sve mijenja, i više se ne može vratiti na staro, bar u skorijem vremenskom periodu. Čak i oni oko vas osjećaju promjenu, koja postaje obilježje cijele večeri, a vrijeme se računa do tog događaja, i poslije njega, a sve što se desilo prije biva zasjenjeno, i bačeno u poluzaborav.

Svi mi ponekad imamo periode u kojima se loše osjećamo. Bilo da su takva osjećanja prouzrokovana lošim danom na poslu, ili školi, krizom u vezi, ili nesrećom u ljubavi, ona se neizbježno moraju nekada pojaviti. I upravo tada svako od nas ima određenu muziku koju sluša. To nije neka brza muzika, uz koju se može plesati, već muzika koja odgovara našim trenutnim osjećanjima. Blagi ritam tonova, koji miluju čula i na muzičkom platnu slikaju naš bol klize kroz vazduh tako umilno i lako, a opet tako tužno i nemilosrdno. Tada srce boli, duša plače, a naše biće se potpuno prepušta patnji, kroz koju se pročišćuje. Ova muzika ne čini stvari boljima, niti će nama pomoći da se osjećamo bolje, a ipak je slušamo, jer nas nekako "dira u srce", odgovara našem raspoloženju, i našoj sujeti. Kako jedan veliki pisac nekada davno reče:
"Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time."

Samim tim naš um se oslobađa, i u tim trenucima neposredno poslije slušanja, mi smo potpuno slobodni svih predrasuda, i svog bola koji nam je do sada zamagljivao vid, i možemo doći do konačnog ili privremenog rješenja naših problema.

На први поглед, неко ко је у друштву овакве девојке може да помисли свашта, нпр. да су ово јако добре и миле особе које ником не би наудиле, или да проваљује много добре фазоне који су им смешни, или да им је много мило ем драго што га виде. Права истина је да није нормално све време се смејати и да се иза те маске крију психијатријски случајеви, којима ко зна шта се мота по глави док причају с тобом и какве им идеје падају на памет.

Iako izgleda da je autor bio gladan, pa je pojeo jedno slovo iz poslednje reči ove fraze, to ipak nije slučaj. Naime, ovo je prava forma genijalne misli "Ljubav je samo reč", koja je morala da bude promenjena zbog političke korektnosti.
Jer, pobogu, kako bi izgledalo da u svim onim patetičnim, srceparajućim, samoubistvenim i drugim stihovima, stoji nešto eksplicitno poput:
"Ljubav je samo rč".
Ne ide, zar ne?
Zbog toga je čista forma, puna iskrene emocije, promenjena u nešto što mogu da koriste svi uzrasti; i deca i penzioneri, i muškarci i žene, i doktori u belim mantilima i rudari crni od uglja, i pesnici, i drvodelje...

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

od 1. do 200. strane : opis prohladnog letnjeg prepodneva
od 201. do 400. strane : opis livade koju treba pokositi
od 401. do 600. strane : opis brkova glavne licnosti romana - kosaca
od 601. do 800. strane : opis suknje koju nosi devojka koja sluzi kosace lebom i rujnim vinom
od 801. do 999. strane : opis kosidbe
1000. strana: zaplet, kulminacija, ubistvo, kajanje, zatvor, oslobadjanje, svadba, svaleracija, tumor na mozgu, smrt.

Artikal koji ne postoji, ali bi definitivno trebalo da uđe u serijsku proizvodnju. Prodavao bi se po bagatelnoj ceni, a sadržao bi makar 10 kondoma, jer je otprilike toliko komada potrebno prosečnom skidaču mraka da iskoristi za "uspešno" prvo seksualno opštenje.

1.kondom sjebeš tako što naglo trgneš onu foliju, a levom rukom ga prejako istisneš i on pada na tepih, poslednji put usisan za Đurđevdan.
2.kondom sjebeš jer mu prevrneš stranu i onda tegliš ko magarac do granice bola. Kad te toliko zaboli, puštaš kondom uz gromoglasan jauk, on se odbija o plafon i pada na tepih.
3.kondom razrolaš pre stavljanja jer se sav treseš od bola koji je prouzrokovao kondom 2.
4.kondom ti stavlja devojka, jer je videla da si pod stresom. Prilikom stavljanja ga pocepa noktima.
5.kondom nekako navučeš, ali si zaboravio da istisneš vazduh iz rezervoara, pa ga skidaš i bacaš na tepih.
6.kondom si uspešno stavio ( praksa je čudo ), ali ti se toliko pripišalo da je ipak bolje da ga skineš i isprazniš se u klozetu.
7.kondom stavljaš za samo 10 minuta, ali se devojka skroz osušila. Guraš i ništa.
8.kondom stavljaš za nanosekundu, devojka je vlažna ko zemlja nakon izlivanja Belog i Crnog Timoka, ali ti pogrešiš rupu i riba te nokautira.
9.kondom "stavljaš pogledom", ali svršavaš 3 sekunda nakon ulaska.
Jeb'o si! Konačno, sad si čovek!
10.kondom puniš vodom sa česme do granice pucanja. Izlaziš na terasu i sa 12. sprata ga zafrljačiš na parking uz poklič muškarca iz tebe "Ja sam jebač"!!!

Posle godina provedenih u blejanju sa istom ekipom, neminovno je da dodje do jedne smorne večeri gde je jedini dizač (interesantnog li eufemizma) atmosfere gledanje pornjave. Pipava je to situacija. Ne želiš da odaš da si poznavalac žanra tako što ko iz topa ispališ ime glumice koja zdušno obavlja felacio, a ne želiš ni da te smatraju za zaostalog ako se uporno pozivaš na Dženu. Mnogo se sazna o tipovima ljudi na ovaj način.

u svakom filmu holivudske A/B produkcije akcionog zanra, u odlucujucem trenutku tokom pucnjave, pojavi se on. Onaj sa pumparicom.

Ovi kurajberi sa heklerima, emkama i kalasnjikovima su bedni. Njihovi meci ne mogu da naprave rupu u Zemljinoj atmosferi. Oni se pucaju, bacaju iza zaklona...mozda eventualno i pogine neko , i to tek posto ga dobro izresetaju...dok se ne pojavi ultra - baja celave, nauljane glave, garav od dima, sa bicepsom 50cm u obimu, i ogromnom jebenom sacmarom kojom pocne da razara neprijateljska tela. Tada sva akciona muzika staje, vise se ne cuju pucnji niti eksplozije u pozadini, cuje se samo ono DZHMMM (repetira) , DZHMMM (opet repetira) DZZZHMMM , i naravno sve to dok ne trepce niti menja izraz lica. Tela i udovi osakacenih neprijatelja "onog sa sacmarom i njegove ekipe" lete unaokolo menjajuci boju neba u krvavo.

Obicno ga glumi nagruvani, celavi crnja, ili belac (takodje celav) sa gustim dlakama na grudima, i tompusom koji grize zubima uz surovi osmeh.

Možda najlepši odgovor na pitanje šta je zapravo uspeh u životu?!

Nešto što je uvek bilo lepše i zanimljivije od samih igračaka.

Jebeno bezizlazna situacija, a muka pritisla. Gde pobeći, skloniti se a da se ne zajebeš i da se izvučeš iz govana. Gore ne može, visoko u pičku materinu, a još te tamo čeka onaj bradati master baja. Dole isto, jebeno tvrdo i puno troglavih kerova. Pa ‘oćeš nećeš, kad već nema gde ostaneš tu gde jesi. A gde si? Prema naslovnoj umotvorini, logično, u vukojebini negde između neba i zemlje. Znači živi si. Dobro je, jer ni gore ni dole ne bi valjalo. I jedno i drugo bi značilo da si među blaženopočivšima. E sad, upadanje u pliću ili dublju komu bi možda moglo da dođe u obzir kao neka kompromisna varijanta za izbegavanje dalekog neba, tvrde zemlje i ovozemaljskih zajebancija. Samo veselo i opušteno, nebo je visoko a zemlja je tvrda.

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

Baš ovaj sekund. Ne taj, taj je bio. E jebiga nije ni taj..Čekaj - ovaj! Kao i svaki sledeći, ali to je već budućnost. Nas zanima ovaj sekund jer on je najstvarniji, najpostojaniji i on je jedini siguran. Čudan je ovaj jedan sekund, naizgled tako mali i beznačajan a opet tako sadržajan - osim ako upravo ovog sekunda čitaš baš ovaj tekst, tada tvoj sekund ne doprinosi naročito raznolikosti dogadjaja ovog velikog pljosnatog entiteta čiji smo i mi delom sadržaj i živalj.

Baš ovog sekunda, tamo negde rodilo se jedno dete, udahnulo i progledalo, i jedan novi život je počeo. Možda ti to ne predstavlja ništa značajno, ali isto tako, jednom, negde, počeo je i tvoj. Dok si to pročitao jedan se već završio, ostali smo bez jednog čoveka. Jedan upravo dobija sidu i on to ne zna, a ne možemo ga ni upozoriti. Nekoliko ljudi sklapa jedan ferari, nekoliko njih se pak bore za nečiji život. Jednom momku upravo sada sinula je značajna ideja koja će uticati i na moj i na tvoj život. Jedan vojnik uplašeno se moli da ga metak ne pogodi i usmrti. Jedna žena je upravo rezervisala kartu za avion koji će se srušiti. Jednog nesrećnika sa nožem u trbuhu dva razbojnika su baš ovog sekunda opljačkala i sada beže kroz mračnu ulicu. Jedna devojka je upravo pristala da se uda za jednog momka, i to je značajno jer će njihova deca imati decu koja će nečijoj deci biti dobri muževi i žene, prijatelji i drugovi. Ovog sekunda planira se jedan atentat, jednu ženu siluju, jedan čovek tuče ženu, jedan momak je prdnuo u društvu, jedno dete strahuje da će dobiti keca na pismenom. Ovog sekunda on i ona su se sreli.

Sve to za jedan sekund. A šta se tebi za ovih 120 sekundi dogodilo?

"Idenje iza babe", šire poznato i kao "bivanje gay" ili "bivanje nogom", podrazumeva vrsnu kvalifikovanost u mnogim disciplinama svakodnevne, ali pre svega posvećene - letargičnosti (čitaj: nesposobnosti za iskustvom). Odbijati punim plućima živeti, u eri Facebook-a i nije tako nesvakidašnje, ali samo masteri i commanderi istinski slede babin put. Primeri:

1. Kada baba klizi uz rampu za wheelchair, a ti umesto da odes okolo na stepenice, ostanes iza nje i nadaš se da će požuriti.
2. Kada ti se Miss Švecke '08 obrati sa veselom pričom kako je previše popila i ne može da kontroliše šta će sledeće uraditi, a ti joj daš pare za taxi i uveravaš je kako će sve biti u redu.
3. Kada shvatiš da ne gledaš više Ally McBeal zato što nema ništa pametnije na TV-u, nego zato što voliš.

U cilju daljeg nizanja primera, dužni smo razjasniti sitne razlike u podkategorijama, kao i komparaciju veština:

Pratilac babe u zori svoje karijere moze joj ostati do kraja dosledan, i izabranu profesiju unapredjivati od osnovnog nivoa ka višim:

- Hodač za babom: kada se prosto nadjes iza babe i ne promenis pravac
- Uhodilac babe: kada imaš izbor pre nego sto se zatekneš tu, pa se ipak odlučiš za babinu putanju
- Babin sledbenik: kada prosto više nemaš izbora, baba je brža

Gay nije osoba koja gaji simpatije prema pripadnicima istog pola (oni su kul), već pridev savremenog srpskog jezika koji ukazuje na to da je subjekat u jednom trenutku batalio idenje iza babe, i odlučio da postane (po nivoima):

- Gay: kada počneš dijetu, kada kupiš Men's Health, kada ti odjednom postane bitno kako izgledaš i šta drugi misle o tebi
- "Joj, kako si gay...": kada slušaš The Corrs i braniš Boška Jakovljevića u raspravama četvrtkom
- Deen: kada subotom uveče ostaneš kod kuće i menjaš status na Facebook-u na 5 minuta

I, "last but not least", Noga, takodje savremeni pridev, koji pre svega ukazuje na bogatstvo duhovnih kvaliteta subjekta (nalik onima koje poseduje jedna noga (ako je neko noga, nije pravilo da poseduje istoriju idenja iza babe, ali se ipak svrstava medju sebi po funkciji srodne)):

- Noga: kada se svi dobro zezaju, a ti odeš kući u 12h
- Kosmička noga: kada si isključiv po pitanju osobina devojke, i onda se nadje jedna koja ispunjava sve kriterijume, i ti ništa ne uradiš, pa ti je drugari nameste, i posle šest meseci pridje ona tebi, ali ti si u medjuvremenu shvatio da ona ima previsok glas/preduge nokte/prevelike grudi (?), pa opet ne uradiš ništa i to ti deluje savršeno smisleno.
- Artur Noga: (1.Poljski atletičar; 2.poslednji stadijum bivanja nogom) kada prosto sediš kod kuće i ni sam ne možeš da veruješ koliko si noga...druge je već sramota da ti kažu.

Naravno, uvek postoje viši stepeni, ali zahtevaju nedvosmislenu opredeljenost i posvećenost, te nisu za puke interesente, ali za kraj navedimo par najblistavijih primera:

- Kada ideš iza svoje babe: tačnije, kada imaš 47 godina, živiš od penzije roditelja i imaš nalog na dvocifrenom broju internet socijalnih mreža
- Uber-gay: kada ne voliš Džonija Štulića
- Kada ideš iza odredjene babe: kada voliš da provodiš vreme sa babama, jer vrednuju tvoje kvalitete, a ti se tešiš kako prosto imaš old-school vrednosni sistem
- Ultimate noga: kada zoveš seksofon
- Kada ne znaš da ideš iza babe: kada ti je toliko odmakla da je ne vidiš
- Kada ne znaš čemu sva ta frka oko babe: kada si baba

I konačno, pomenuo bih kategorije ljudi koji nikada, ni namerno ni slučajno, ne mogu biti ni gay, ni noga, niti ići iza babe, i zahvaljujem im se jer bez njih ne bismo uvideli ovu esencijalnu razliku medju ionako prerazličitim - Homo "Sapiensima". Pozdrav svim vernim pratiocima, i "svi za babom!"!

- Goran Dimitrijević (onaj što čita sve živo na B92, i kad ga samo gledaš bez tona misliš da su rumunski tenkovi na srpskoj granici)
- Meksikanci
- Milić Vukašinović
- Hercule Poirot
- Oni što ti za 20 DIN mašu i pokazuju gde da parkiraš
- Minja Subota (taj je kategorija za sebe)
- Crnci
- Eric Cartman
.....
...

Znak koji stavljaš na kraju rečenice da bi dokazao nekom da je sve što si reko samo šala ili da prosto izgleda manje uvredljivo.
Zar ovako ne izgleda lepše i bolje:

Velike sise uvek vise!