Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.

Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju:
- Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto?
Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.

Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada.
Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši.
40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.

Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.

Poplaćati sve, rekao bih, škole koje si voljno ili nevoljno morao da prođeš, odigrati mnoštvo utakmica sa svakakvim protivnicima boljeg ili lošijeg kvaliteta, odguliti par sezona u ligama u kojima, kako bih rekao, smatraš da ti ipak nije bilo mesto. Uz uloženi rad na sebi, malo sreće i renoviranom pameću, konačno si se izborio za mesto pod Suncem.

Ali tu borbi nije kraj, i nema opuštanja. Sada to mesto treba i sačuvati.

Rečenica koju najčešće izgovara nadležni organ.

Suprotstavljanje naširoko ukorenjenom pomodarstvu, da se ženskoj deci sa ovih prostora daju imena po evropskim prestonicama.

Rečenica koja se često sreće u opisima novih tehničkih proizvoda kada se ističe kako je proizvođač prihvatio neku novu ideju. Naravno, apsolutno je primenljiva na razne druge aspekte u životu.

Чудна ми чуда: обуче кошуљу, панталоне, обује ципеле, евентуално машна и сако (може, а и не мора) и - ето га човек!
Али, не буде баш увек тако...

Порњава на dial-upu.

Ono što te jebe kad te ne jebu dva posto.

Slogovi koji celog života tuku po glavi kao pesnice. U samo par tonova stane tolika moć da potkreše krila i gravitacijom prizemlji zanesenjaka koji je sebi dao puno za pravo. Uz ove reči se raste, zri, i stari. Nauče nas strahu, strepnji, strasti... Kao droga, pojačavaju intenzitet svega što nas zaposeda u trenutku pre. Istovremeno, sprečavaju eksploziju.

Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...

Једина звезда водиља напаћеног малог човека заробљеног у овој обећаној земљи, заглављеног између седмог и деветог круга Дантеовог пакла. Тамо где су они, они који све само обећавају, лажу, обмањују, маскирају и замагљују ум просечном припаднику неког тамо измишљеног, непостојећег, само њима знаног сталежа.
Према свакој логици, тај мали човек би већ одавно требао бити мртав, лежећи згрчен у некој на брзину ископаној раки, али он се не да, бори се, верује, САЊА. Јер сутра је нови дан, не може бити гори од претходног. Бар он тако мисли, што је у ствари једино и важно.

Samom sebi nasvirati nivo težine prelaska igrice na maksimum maksimuma. *Easy* je za pičke, *Normal* isto za pičke, a *Hard* i *Very hard* za pičke koje eventualno imaju mogućnost da se izvuku. U nekim varijantama, u igrama najveći nivoi težine mogu biti *Superstar*, *Insane*, ili *Extreme*, ali je u najpoznatijem obliku popularizovano kroz FIFA serijal igara, ali i kroz mnoge druge kao što su Skajrim, ili Halo. Ledženda kaže da će i PES 2018 doći sa ledženderi režimom igranja.

TL-DR, kad hoćeš muški izazov, ti podesi na *Legendary*.

Über-provokativno pitanje koje postavljaju nemili prodavci kada ugledaju sumnjivo lice koje u svojoj korpi nosi bilo kakav alkohol ili kad traži pljuge na kasi. Nesrećan kupac u tom trenutku uglavnom krene da psuje ceo ženski rodoslov tom trgovcu jer zna da on glumi kako je pošten čovek i kako *primenjuje zakon* u praksi. Ovakve radnike na kasi možete naći najčešće u trafikama u centru grada i supermarketima.

Poslednja kockica čokolade, koja se baci pod jezik, da se topi lagano i potraje što duže.

Ukoliko Vas Bog, Buda, Alah ili ko god odozgo već nije udostojio da se rodite kao recimo princ Monaka ili sin Kristijana Ronalda, onda jebiga nije morao ni da Vas stavi u neku pripizdinu odakle ćete izaći samo ako Vam bude zatrebao novi blatobran za traktor.
Ako je već situacija takva kakva jeste, onda bi bilo poželjno da vam IQ ne prelazi 90 jer bi najgore od svega zapravo bila sama spoznaja da ćete ceo usrani život provesti tu.

Врхунац поверења у неку особу. Особу која има добар стаж у неком објекту - спортској хали, кладионици, кафани... Тој особи се верује толико, да он остаје последњи и закључава, чак и након фајронта.

Савршена комбинација среће, искуства и прорачунатости. Лик коме све полази од руке. Оно што ти не можеш ни да замислиш, он одради као из пичке. Све може да уради. Поцепао би Каракашевића и Грујића на диск наслоном од столице, Џордана би победио један на један у шангајкама, а распалим кенгурима би показао како се сурфује на дасци за пеглање. Ти можеш само да му се дивиш или да му завидиш. Ово друго ако си пичка.

Pokupiti kajmak na najlaksi mogući način. Biti na pravom mestu u pravo vreme,taman da kazes da si bio tu,jest da nisi nista uradio al zasluge idu svima. Ući na teren u 92. minutu kad tvoj klub vodi 2:0. Nisi bas prisao lopti blize od 10 metara ali I ti dižeš trofej.

Дискредитујући пар екселанс. Господски начин да неког наружите. Најчешће наслеђен од старије популације.

Konačno prekinuti radnju koja nam nanosi štetu ili jednostavno nam smeta.