Rodjen je tamo gde se zemlja sa nebom ljubi.

Pre nego je izgovorio "mama", zubima je pregrizao medvedu vratnu zilu jer ga je isti uznemiravao dok je cepao drva za potpalu.

Prva ljubav mu se zvakla Smiljka, a imena ostalih nije zapamtio jer je stado ovaca bilo trocifreno.

Rakiju pije iskljucivo iz opanaka.

Kada prica, on vice kao da doziva prvog komsiju (zive na razdaljini od 4km vazdusnom linijom).

Gradsko okruzenje ga nije promenilo, jer seta za Smiljkom nikada nije prestala da tinja u njemu. U spomen njoj, nosi dzemper od vune koju je sa nje skinuo.

Toalet papir koji preživi puštanje vode.

Solitarna igra / razbibriga koju naročito tokom hladnijeg dela godine upražnjavaju pripadnici muškog roda dok stoje napolju i kuliraju. Sastoji se od stavljanja barem jedne cele šake u džep, (sa sve palcem) i onda nasumičnim premeštanjem štapića i loptica koji se nađu pod tkaninom unutrašnjosti tog džepa. Služi za ubijanje vremena, opuštanje i zagrevanje ruku.

Другар који из неког разлога увече у граду не пије ништа, а сутрадан открива детаљне информације о твојој синоћној погибији од алкохола.

Мерна јединица села у крви.
Само пољопривредници, шљакери и психички поремећени људи устају рано.

Злаћани круг се диже ка хоризонту, умилни хор птичица објављује да ће тај дан да исере тријес тона тичи гована, а ти треба да откинеш крмељ, јер је нека искомплексирана педерчина рекла како треба да се устане собајле, каже то ваља, лепо је да се устане рано. Јесте курац. Изађеш напоље, народ иде на курчеви посо, оно све зарозано, све неки погужвани људи, комшија из улаза Миљко Морон би реко "убијте ме" само да може, али не може, морон је. Оћеш да купиш цигаре на трафици, нема цигаре, није стигло, рано је, дођите други дан у нормално време, а што ти средовечна жено радиш у ненормално време само да би могла то да кажеш, каже она пуши курац, пијем бенседине од раног устајања, тачно ћу данас да се разведем колико сам полудела, реко немој због деце, каже немам децу, реко у чему ли теби живот прође. Па онда превоз јебени, људи смрде, киселило се то по меким душецима, све се онај пац наватао по мудишту, ноге се усириле, гледа ко да ће да убије, једино пензионери чили мајку им јебем, нема обавеза па се поткуветило, из беса то устаје рано, треба сваки леб да се опипа, подобијало то станове па сад прдуцка, пробудио их Тито у гробу курцем у уво дабогда. Па онда тај посо, једеш говна а дође газдин син престолонаследник Стефан Лав Цар Душан Димчески око подне аудијем, па исуче курац и удри пишај по нама сиротињи и поштеним привређивачима динара за сто грама котекс пацовске специјал и пола курве. Па онда кући, а тамо не можеш да се разабереш, треба живот да имаш а теби се спава, отац ћути мајка ломи руке и шапће ти тихо ко дјетету, каћеш каже снау да ми доведеш, да ми потапа бели веш у биљану а ја само да пијем кафу и уживам, а тебе неће ниједна јер ти подочњаци ко Наташи Нинковић а и пичке живе само ноћу, тад им је мрест, па одеш да наваташ на бућку, а оно трза трза па откине иљаду из новчаника, па ти ем сува курца, ем кратак за црвену, ем устајеш за три сата, ваља положај за пишање по теби да заузмеш.

Шта оћу да кажем?

Ми смо један сељачки народ. То навикло да устаје рано, да увати да одради за дана, па кад намири и обави, да дође кући а тамо попара са говнима врућа и брката жена дрља рутаву пичку да јој сурдукнеш наследника па да и он обавља и намирује. Па онда то преселило у град масовно и одмакло од домаћих животиња, ал гени су чудо што реко наш напаћени народ, па то укоренило у мозак, сељачки инстинкт, ко инсекти и онај кљунар из Аустралије што аутоматски мења боју кад се приближи коала, а у ствари му неће она ништа, само да се поиграју. И тако прва генерација устај рано ал шта: нигде ратлука, нигде бунарске воде ладне са ешерихијом од сенгрупа, нигде роса по травуљини мртвој, нема крава да се музу, нема њиве да се оре па прва бразда да се изведе Миона да плаче - значи нешто не ваља. Па ти прва генерација грацког човека осети ту неку празнину, устаје рано, научио га ђед Свињо, а нема зашто, па онда удри кукај у себи: ееееееее, леп ли је живот оно онда био, све природа па зелено, здраво бре било а не ко ово данас, све нездраво а не здраво ко онда. Па онда удри слушај Зорицу Брунцлик, и ветар се у пропаст спрема а тебе нема, конкретно стихови о сеоској идили, па се саживљуј, па кукај за детињством ко Крајишник. Е онда одреди да се устаје рано - тако радио ђед Свињо, тако и отац Пиздо, па шта им фалило, а били паметнији него ми данас без обзира што нису имали два дана школе и претурали аутобус да виде јел женско, може ли да оаутобуси младе. Јашта него тако, устај собајле, није битно што то везе нема са садашњим животом и што се не би снашо на селендри да се вратиш случајно - дркај курац на детињство цео живот.

Čuveni tet koji je bio izuzetno popularan tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Tetovaža se sastojala samo iz tri tačke, poređane tako da čine trougao i tetovirala se najčešće na kožici između palca i kažiprsta, a značenje tetovaže je bilo "Mrzim kurve, pedere i pandure".

Policija je prosto obožavala da uhvati nekoga sa tom tetovažom.

Opis zabačenog predela, (srb)vukojebina.
Tu se ni Memedović ne bi zavlačio.

Живи леш, етиопљанин. Особа на чијим штрчећим ребрима можеш слободно учити првенче да броји. Кошчато створење које док хода, код присутних изазива одређену дозу страха у ишчекивању прелома танких ножица попут чачкалице о кутњак након крмљања жилаве кртине.

Без душе и да пусти голуба, бледог тена и очију к'о у Пјерлуићија Колине, представља живу дефиницију глумца каквог Спилберг никада није пронашао за потребе снимања "Шиндлерове листе".

АААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА. Недеља је. Јебем вам матер свима редом. Који сам курац данас Боже мили. Мислим да сам доктор, бела одећа, болница, арматура на прозорима. Морам да радим у лудници, хммм колика ли ми је плата. Ај да одем у визиту, моји пацијенти ме очекују. Затворена врата, АААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ.
НЕ, УХВАТИЛИ СУ МЕ. Знао сам да нисам требао убити оног дивног дедицу што је прелазио улицу.. Ко му јебе матер. Говно прелази улицу на магистрали. Учинио сам све што би сваки добар возач урадио, дао гас. У ЈЕБОТЕ, па ја сам возач. Питам се шта ли возим. Конобар, зови мога менаџера, питај га кад ми је следећа трка да БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ.
Менаџер се не јавља ? Зиду јебем ли ти матер неспособну ко ти даде телефон, столица би бољи посао од тебе урадила. СТОЛИЦЕ ЂЕ СИ ЈЕБЛА МАТЕР СВОЈУ, ЗОВИ МИ МОГА МЕНАЏЕРА ПИТАЈ ГА КАД СЛЕДЕЋИ ПУТ БРМ БРМ, ДО ТАДА ИДЕМ ДА ПОСЕТИМ СВОЈЕ ПАЦИЈЕНТЕ. Затворена врата, АААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ. Да ли сам ја то у затвору, шта ћу овде ? бела униформа, хмммм. ЗАТВОРСКИ САМ ДОКТОР, одох да видим ко ме треба, можда се неко убио, можда некога треба убити ињекцијом. Ко зна шта се данас дешава. Затворена врата, АААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Мора да су ме ухватили. Говна не знају да сам тајни агент кога је послала Ц-И-А. Матер ли им неспособну јебем. Сад ћу изаћи ко Џејмс Бонд и порокати сва говна. Затворена врата, ААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Можда сам глумац па глумим лудака, добра улога. Морам напустити сцену и пишати. Елементара људска потреба, чек да нађем писоар. Што су ми руке завезане ? да није мало реално да глумац има лудачку кошуљу. Морам напустити сет и звати режисера. Затворена врата, ААААААААААААААА, закључан сам. А можда сам шизофреник па сам у болници ?
МА ЈООООООООООООООООООООК. Нема шансе. Чек да питам некога.
Затворена врата, ААААААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ ...

"Narezivanje" suza i žalopojki raznih plačipički po kojekakvim sajtovima dok se sveže preminula vip persona još nije o'ladila.

Tako zovemo ono govno na vrhu pertle.

Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja.
Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.

Скраћено од point of view. Још један од многих жанрова порно филмова, али оно што га чини различитим, је позиционирање камере, тако да гледалац посматра целу акцију као из очију јебача. Алтернативни називи овог жанра, би могли бити "Како је бити Рон Џереми" или "како ли је ликовима који имају сексуални живот". У оним квалитетније одрађеним, води се рачуна о најситнијим детаљима, те је посматрање мреста, реалистичније од виртуелног снега приликом гледања "Леденог доба" са 3Д наочарима. Примарни слоган ове врсте њаве је: "Бити један са јебачем".

Акценат се ставља и на предтрсиони разговор са објектом тршње, што је уједно и најразочаравајући сегмент, јер од разговора о моравској школи у изградњи средњовековних манастира нема ништа, прича се фокусира на начине на који дотична воли да блајза сурлу. Након тога, девојка баца ћега и сисодржаче, ђуска у маниру гранд балерина, и полако спушта руку ка својој барбици, милујући је нежно к'о коала своје младунче. Следећи акт, нискоморалуша из Небраске набија фацу у камеру (лице јебача), вадећи му витеза из дворца, и прелазећи преко њега језиком к'о Том Сојер четком преко тарабе. Даља реалистичност се огледа у вештој симулацији мушког понашања, јер се камера (поглед јебача), када се дјева раскречи у маниру конкордових крила, директно устреми на ту лепу минџу боје ратлука од руже. "Згуза до суза" сцена се избацује уколико глумица има батићевски стрму фацијалну профилацију, јер иста зна да угњави ерекцију, к'о Живојин Мишић Поћорека на Колубари. Пре но што прсне "Дон Перињон", камера(поглед јебача), фокусирана је на прсте вашег јебачког аватара, који штипкају брадаје. Када јебачки аватар испусти крик, какав лавови испусте када примете женку, забави је крај. Лице дјевушке личи на хаварију у суботичкој млекари, а она се испод три слоја белог смеши, као онај чупави, дебели клинац што рекламира џем, када на три плачинке намаже пола тегле. Овај вид забаве уједно је и тест, јер добро је бар и ручно издржати, колико и они који од тршње леба једу.

Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.

Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.

Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.

Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.

Dete koje vratiš iz vrtića. Odvedeš ga ujutru živog i zdravog, a uveče uneseš u kuću zajedno sa svim najnovijim virusima gripa.

Педагошка метода коју су примењивали наши стари.