Dobro može i Srednja škola "Lapovo" ili bilo koja školska institucija sa imenom mesta u svom nazivu.
Šta imaju ove ustanove, osim njihovih krajnje kreativnih naziva, što ih izdvaja iz mora nekih gimnazija, ekonomskih i tehničkih škola?
E pa one su Meke lokalnih neženja, a hadžiluk se vrši o Vidovdanu. Ako na drugi način ne možeš usrećiti staramajku, kojoj treba odmena u zavijanju sarmi, a ti o Vidovdanu odi pred ovu školu i gledaj koja iz nje izlazi uplakana i baca knjižicu, ta će biti tvoja buduća saputnica. Kada je ponuda dobra možeš da biraš, il' ćeš nesvršenu frizerku il' šnajderku. Ako ti se neki komad svidi i pre Vidovdana možeš da je kaparišeš kod profesora, tako što ćeš da platiš da je obori, pa posle možeš ti do mile volje da je obaraš dok vas smrt ili švaleri ne rastave.

Још једна фаза коју дечаци морају да преброде како би постали људи. Попут животињског зова на парење, у средњошколском добу се јавља жеља да се опроба кафанска атмосфера. Е сад, то не би био угођај да то није она кафана коју су чак и локални клошари престали да обилазе у широком луку.

Odličan univerzalni izgovor i metoda eskivaže pri saletanju prosjaka, promotera, spodoba sa flajerima, penzionera i ostalih utvara koje vam ne daju da hodate ulicom. Naime kada čuju ovu kretku rečenicu, udaljiće se korak nazad, zanemeće i zaboći će tako što će prvo preći ulicu.

Fraza koju koriste iskusni ali i tajanstveno nerazumni kupci sladoleda na malo,godišnjeg uzrasta od 4 do 8 godina, usled koje prodavci zapadaju neku vrstu kombinacije nervnog sloma i anafilaktičkog šoka.

Међ' српским народом већ стандардизовани отер у три пичке материне рендом благоупитног знатижељника наулици или сличној екуменској локацији. Претежно хришћански одјеб на и најмањи упитан поглед пролазника док млатиш жену/сина/комшу, јебеш мајку предраднику на викендици преко фона, свађаш се са саучесницима у саобраћају и на било који други начин децибелима привлачиш пажњу свеколике јавности.

Јер када један Србин одлучи да у жару беса свог приватност своју подели са случајним сведоцима исте, колатерална штета често уме однети барем и једну радозналу њушку затекнуту у "хоризонту догађаја". Другим речима - бежи о'тале док ниси добио по пичци, брале.

Живи леш, етиопљанин. Особа на чијим штрчећим ребрима можеш слободно учити првенче да броји. Кошчато створење које док хода, код присутних изазива одређену дозу страха у ишчекивању прелома танких ножица попут чачкалице о кутњак након крмљања жилаве кртине.

Без душе и да пусти голуба, бледог тена и очију к'о у Пјерлуићија Колине, представља живу дефиницију глумца каквог Спилберг никада није пронашао за потребе снимања "Шиндлерове листе".

Институција. Светиња. У самом врху критеријума, ту негде после нета и прозора у клоњи, кад тумараш по граду са хрпом Хало огласа у руци тражећи гајбу за студентски живот.

Повад за ситне сате. Буџиш хероја, гледаш обдарен-младић-геј-стоп видео чет на локалној телевизији јер због собне антене не хваташ ни РТС 1, или очајнички чекаш Радуљицу да пређе границу 2,5 за сома, а лик седи на клупи и чеше јаја. Срећан јер не мораш да будиш маторог за ауто да одеш до пумпе као у вукојебини одакле си, устајеш, облачиш јашу и прелазиш улицу да узмеш пљуге, кекс и црвени клакер, вирнеш радници у сисе која, сморена, по десети пут чита исти број "Блиц жене".

Још један од идиотлука модерног доба где новопечени супружници у циљу транспарентности праве заједнички профил. Хибридни хермафродит профил осим приватности уклања и личне заменице једнине и све постаје "Ми".

Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga.
Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:

1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači:
**gej**. Ovo se odnosi na mušku populaciju.
2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.

Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.

Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe **Gud Mouning**, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.

Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).

Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.

Лежиш као задња крмача од 200 кила која се тек породила, једеш сендвич пун саламчуре и бајатог кечапа и шалташ канале...

Мичи политику, то су све лопови, напунили су се пара, дебилчине једне мртве.

Гле' овог Ђоковића како игра, па све му јебем мутаво, не умије лопту чо'ек да стрефи, пу, јебем му фамилију богаљску, ја да сам тамо, борио бих се, вратио бих сваку лопту макар, све бих стизао, а не као он, јебем му племе да му јебем, појма нема!
Како је могуће да игра уопште, не капирам ово, дебил.

Шалтај канал, не могу да се нервирам...

Ма дај, овај Меси је прда обична, нема везе с мозгом, дај бре горе видиш ли да ти Неимар утрчава, па какво магаре, мајко моја рођена, не могу да вјерујем да овакав дебил игра, који му је курац?!
Гле', невјероватно глуп чо'ек, немогуће шта гледам, како бре ово плаћају да игра, кунем ти се, ја бих срце на терен оставио, не бих играо овако као баба!

Мичи ово срање, пих, бабускере распале гледам ту...

Чујем да је Миле истрч'о маратон, која је то дегенчина, замисли на шта он губи вријеме... Ја бих то могао и без спремања да истрчим, ма дај, смијешно, ето спремао бих се пет, шест дана и лаганице, чуш толико се спремао тип, будалетина бре...

Него ај' да видимо шта има на...

Ахааа, гле' га овај педер Гејтс, па бре маму му јебем, толике паре као даје у добротворне сврхе, лако му је кад прима толико, што ја не примам, па би видио како се даје... Стока бре богата, па се бахати туда, он као даје сиромашнима, дај бре....
Хах, ееее Митровићу, нека ти га, купио си сину кола од сто 'иљада да се бахати, нека му га, нека, бије народ по улицама. Ја бре да имам милионе, сину не бих купио то него голфа двојку, ТДИ и то обични, ни И црвено не би имао!

Ооооо, ево их хемичари на Еуроспорт. Стварно бре, погледај како се распадају, напумпали се од хемије, не знају ђе ударају, хах, могао бих и ја тако, само да оћу, али ја нећу себи да уништим живот са хемијом, нисам шашав, ја живим здраво. Који ће ми курац мишићи који су се надували као балон од хемије и чим престанеш да пијеш и кад остараш има све да спласне и кожа да ти виси... Ионако немају снаге.

Došlo vrijeme da gomila čelika i aluminijuma postane predmet obožavanja. Zašto da ne? Ljudi obožavaju i upaljače, skrve gomilu para na nešto što može stati u džep i proizvodi vatru. Korisno. Koliko i šibice svakako. Doduše šibice niko ne obožava. Licemjeri.

Elem, sve bi to bilo okej (slijepcima), da ljudi ne obožavaju gomilu čelika i aluminijuma proizvedenu u Njemačkoj. Štutgartu, Minhenu, Švajnštangeru, gdje li već ne. Može biti da su im đedovi i babe obožavali njemačke tenkove i one smiješne motore sa prikolicom, koje smo gledali u partizanskim filmovima. Prle i Tihi, kome su oni bre prodavali te priče o ređanju Njemaca automatima. Jugosloveni, stvarno ste bili naivni. Doduše nismo ni mi bolji. Nama priču prodaje Švarcineger. Švabo.

Njemci kad naprave rat i auto to bude svjetski. Svaka čast autoru ove rečenice. Ne treba ga mrzjeti. Ili možda treba. Ako je naš čovjek. Ako nije, treba mrzjeti onoga ko je preveo i približio zaludnom balkanskom narodu. Čovječe, voliš auto koje je napravio tamo neki kobasičar Hans, čiji je deda jurio tvog dedu bajonetom kroz voćnjak, dok je ovaj pokušavao da napravi tvog tatu Radivoja komšinici Stani. Strašno.

Zašto ne voliš neki drugi auto? Francuze naprimer? Oni imaju lijepa kola. Pežoe, Renoe, Citroene... Čak im i imena zvuče simpatično. Fin narod ti Francuzi. Doduše malo me nervira taj njihov govor. Nekako je nemužavan. Pederski, rekao bi moj stari. Svi ti članovi NATO saveza si pederi. Oni nas da gađaju bombom jeb'o ih otac. Slali su nam bombe a sad bi da nam šalju auta. E nećeš majčin sine. Od vas ništa dobro ne mož' da potekne. Eto vam vaša kilava auta, jebite se u njima, po mogućnosti muško s muškim kad ste već degenerisan narod. I to ti oćeš da voliš? Auta koja prave homoseksualci?

Pusti bre Bemvee i Mercedese, to bre duše nema, to je hladno ko noga u leša. Auto biraj u toplijim predjelima. Eto Talijan. Veseo narod, ima dušu. I auta su im takva. To bre igra na putu. To se vozi sa osmijehom. Doduše, od tih Italijana me ponekad smijeh uhvati. Dobro, ne samo ponekad. Bolje reći uglavnom. Ili stalno, šta bre ublažavam. De će bre kilavi Italijan da napravi vozilo? Pa oni ni u ratu nisu mogli da prismrde pobjedi. Mjesto da juri mog đeda Marinka da ga okači na trgu, što šuruje s četnicima, on jurio moju babu Stamenu da joj se zavuče međ noge. I onda me pitaju što ja danas volim tjestenine. Moram. I mrzim što ih volim. Sačuvaj me bože rata i Fijata, reče neko pametniji od mene. Ili zaludniji. Morao je biti zaludan kad je smislio takvu glupost.

Demokratija ne dolazi u Poršeu. Nju donosi Dženeral Motors. Amerikanac. Šta? Mislio si da dolazi u Ladi? Žalim te. Niva može da donese samo bol u leđima ako sjediš pozadi. Šta su bre oni mislili kad su je pravili? Da ću djecu da vozim u školu sa njom, pa ostavili prostora pozadi samo za klince. Jes, da im se smije učiteljica. Mada, kad bolje razmislim i američka auta su govna. A oni koji ih vole su domaći izdajnici. Idi u Avganistan pa voli američka kola.

Japance i ostalu žute proizvođače pokretnih kontejnera ne bih komentarisao. Stara poslovica kaže ''kakvi su ti pornići, takva ti je i autoindustrija''. Japanski pornići hm...

Kupujte Zastavina vozila! Domaće mile, pomozi napaćenoj državi. Pljuni par iljada za tog jebenog Fijata i napuni državnu kasu! Fijata? Italijana? Ma kakvi. Bolje Njemca da uzmeš nego Zastavu. Doveli su fašiste da nam prave vozila u kojima će se voziti naša djeca. A i kad nije bilo njih, pravili su ih po Fijatovom modelu. Fijat je govno. Jugo je Fijatov proizvod. Jugo je govno. Kako možeš da voliš govno?

Jedan savjet. Nemoj da si stereotipan kad biraš vozilo. Ljudi sa stereotipima su goveda. Mrzim ih. Oviha dana nisam najbolji ni sa samim sobom.

Kad malo bolje razmislim, ne treba osuđivati ljubitelje njemačkih vozila. Ljubitelji svih vrsta vozila su govna. Idi pješke, kako Bog miluje. Nije ti se ni đed vozio, šta imaš i ti.
Popih neki dan prijavu za nepropuštanje pješaka na semaforu. Pa majku mu jebem što ne sjedi kući? Šta bre ima da se šetka ulicom kuda idu kola?
Pješaci su govna.

*Držali kurac u ustima dabogda!*
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!

Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.

Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.

Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – **Mora da se drži i veliko pivo**.

U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.

Jedna od najbolesnijih, najljigavijih i po svemu najgorih laži matoraca upućena detetu u predškolskom uzrastu. Čiko je čovek koji pravi sladolede, čokolade, lopte, bicikla. Čiko ima ringišpil, autiće, konjiće i trambolinu. Svaki posao na svetu radi samo po jedan čovek i ako on otegne papke tako i njegov proizvod ili usluga odlazi zajedno sa njim i detetu ostaje samo da se seća kad je zadnji put uživao u čarima koje je čiko pravio samo za njega.

Najvažniji čovek u celom preduzeću. Nebitno što radi za minimalac, ima samo završenu večernju školu i na posao dolazi direktno iz krčme. On je jedini koji zna da upravlja tom đavolskom napravom i on određuje kad se šta utovara i istovara. Njega svi čekaju i nema pravog posla bez njegovog prisustva. Zato firma obično ima više zaposlenih sa ovim zvanjem, ali oni uvek razmišljaju i rade kao jedan tako da ni to ne pomaže.
On istovara 100 tona semenskog kukuruza za 20 minuta, prevozi šestometarske metalne profile i montira ih sa milimetarskom preciznošću. Ali kad neće, onda neće. Dva šlepera iz Turske će sat i po čekati na utovar paprike samo zato što je viljuškarista smazao neka sendvič sa problematičnim majonezom pa sad ispušta čudne zvuke u klozetu. Odbijaće da utovari gajbe Lava jer u nagradnoj igri 2007. nije dobio ništa, a poslao je 3000 čepova. Ali jebiga, niko mu ništa ne sme reći jer ko će onda voziti viljuškar?

Oni čekaju u zasedama. Strpljivo, sa svojim malim karama. Natopiće svaki predmet koji dotakne tlo. Našao si loptu u parku? Ne, popišana je. Našao si hemijsku olovku na ulici? Zaboravi, popišana. Ispao ti je telefon? E pa, to pored tebe nije bio žbun već mali cigo i šora ti po Galaksiju caf caf caf!

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

dok se svi mi, sto se vec sa setom secamo svojih mladjih dana, kada nam je glavna zanimacija bio fudbal na dve cigle ili dva otkinuta stapa iz obliznje komsiske baste, danasnja omladina igra neke svemirke igrice, ubijaju sve moguce i nemoguce,sanjaju da se jednog dana teleportuju na drugu planetu pomocu svog sata ili ogrlice...
ne, vise nije zanimljiva zmurka, ta-ta-ta, ili ne daj Boze lastiz, sada savesni roditelji svojim mezimcima dozvoljavaju "samo" dva sata dnevno da provedu pored kompjutera, iako je sto jos uvek veci od njih, a one nesavesne boli kurac, pa im kupe kompjuter samo da se ne deru, i da mogu po ceo dan da rade pametnije stvari nego da vode decu na sneg, na fudbal, na kosarku...
vise nije zanimljivo gledati uvece laku noc deco, sada se gledaju neki digimoni, pokemoni koji su u stanju celu galaksiju da oduvaju, samo ako im se digne kurac....
niko vise ne pije babin domaci sok od zove, koji smo svi toliko voleli da pijemo, narocito kad usmurani i crveni ko paprika uletimo u kucu, pa nagnemo pola litre, pa dobijemo jedno slonovo uvo iza glave od jednog od dezurnih matoraca, zato sto ce nas sutra boleti grlo... danas svi piju sokove sa 101% voca, sa -0.00000001 gram secera, sa pulupom, sa dovoljnom kolicinom vitamina da se napoji omanja partizanska eskadrila iz 44-te godine u desantu na drvar, sa pomorandzama ubranim u najmanjem delu sekunde kad su one bile najzdravije, najsocnije, najnenadjebive, naravno u kisnim sumama juzne amerike gde pomorandze rastu samo u najzabacenijem cosku sume, gde je jos uvek tigar postar, a slon predsednik okruga...
ko je jos lud, kad je malo narastao, da gleda pornice pamele anderson? ? sada se gledaju crtani pornici, po imenu hentai, to je sada in... naravno na televizoru od 1500 inca, i na sistemu od 15+1 zvucnika rasporedjeni svuda po sobi, cak je jedam stavljen i u dupe danasnjeg omladinca, da mu vibrira dok gleda...
a fudbal? pa sad ce fudbal da se gleda u 5 dimenzija... ko je jos lud da gleda fudbal samo u 3 dimenzije?? jos na drugom kanalu, pomocu famozne antene loge koja stoji na tavanu, pa ja kao klinac otskrinem prozor, a cale se popne na tavan pa okrece... "ne tolko... vrati.... jos malo napred....sad vrati malo...DOBRA!!! NE DIRAJ!!! " i tad smo svi srecni i zadovoljni kao da smo on i ja izmislili tv u najmanju ruku...
a danas? total tv, kds,sbb,ip tv, digne vam se kurac u levu stranu, vi prebacite na drugu uzbekistansku ligu i gledate...a ako se digne u desnu stranu, onda gleda svetsko prvenstvo u pokeru... pa pobogu, kako su ljudi nekada ziveli bez toga???
ali opet mi nije jasno... svi su napredniji danas od nas, svaki drugi ima iq 150, cirka, danasnja deca sviraju violine sa 2-3 godine, i pevaju po raznim emisijama, ali ko moze da mi kaze da mi nismo bili srecnija omladina, nismo imali po 50 kila sa 4 godine, nisu nam izlazile bubuljce po dupetu od sedenja, tetris nam je bio svetinja koju vecina nismo imali jer tata kaze da to zraci... omiljeni slatkis sutlijas... a ne nesto sa 20 sastojaka sto dva medveda muckaju da bi ja jeo vazduh... more mars bre... lozi babu da ti kuva sprajt, ne mene...

Pola 6 ujutru, novembar mesec, a vi lepo spavate ispod debelog babinog jorgana sa sela, a noge umotali jos uvece u jos jedno cebe... i sanjate...sanjate dve sisate brazilke kako vas hlade lepezama na galapagosu, dok ispijate neko nadrkano meksicko pivo, ili dok vas konobar sluzi najegozticnijim martinijem koji je svetska elita izmislila...
A brazilke taman prelaze na stvar...
kad odjednom...
gr gr gr gr gr gr gr gr gr... (onda tajac par sekundi....) pa ponovo...gr gr gr gr grrrrrrrrrrr.....rnnnnnnn rnnnnnnnnnnnn ( turiranje jadne masine, napravljene pre 25 godina, u Titovoj komunistickoj idili, kada se uz njega mogla smuvati i hanka paldum u najmanju ruku)...
ma sanjate 100%... rnnnnnnnn,rnnnnnnnnn.... dodaje komsa gas, turira jadnika, a on se dere kao bred pit u troji kad zove hektora da izadje da mu jebe kevu...
pali se remus...(malo bolji poznavaoci nase tvorevine, znaju da je to motor stojadina koji bi probudio i Sojica u tesnoj kozi u vagonu, a ne nekog iz onakvog sna...)
"joj komsija, da ti jebem krusnu mrvu, jebao te stojadin!!"
a na auspuhu....rupa...neka deca iz komsiluka zaglavili komsiji Radojku krompir pre neki dan, kazu videli u crtanom filmu...
tutnji ko partizanska eskadrila...
cujem radojka kako lupa vratima, kao da zatvara sef od meridian banke( jbg, jaca je od vojvodjanske i od delte ...)
Slaaaaaviceeeeee!!!! (tajac 2-3 sekunde) taman oci da priklopite u nadi da je to sve za danas... slaaaaaaaviceeeeeeeeeee!!! eeeeeej.... izlazi slavica na prozor, sa frekvencijom glasa od 1000000 mhz.... sta je Radojko??? daj mi slavice baci onu kantu za beeeenzin.... STA DA TI BAAACIMMMM ??? ( u tom momentu vam se dizu dlake na rukama, zaboravljate i brazilke, i galapagos, i najradije bi natakli i tu njegovu slavicu, samo da ucuti i da se nosi u picku materinu!!
kantu mi baci, idem kod Vukasina po beeenzin!!! ceeekaj... u tom momentu, dok slavica donosi kantu, taman vas hvata onaj poslednji san pred uranak, a sinoc ste legli u pola 2, jer ste gledali neki film sa sandrom bulok ili pamelom anderson...
EEEEEEVO JE!!!! (cujete let kante, i kako udara u travnjak ispred zgrade...
radojko seda u kola, i turira ga najace do sada... brnnnnnnnn, brrrrrnnnnnnnnn... ubacuje u prvu, pre toga udarivsi cekicem za meso u alnaser par puta, da mu se ne ugasi usput...time i vas u mali mozak...onako od pozadi...lupa vratima prvi put... nista...drugi put udara sivonjski i uspeva a izmedju toga cujete glasno bogaranje i kragujevca, i srbije i svega po redu...
Odlazi u nepoznatom pravcu, sa zvukom haubice iz 1918-te godine, iste onakve sto je nasi traze u toku celog filma mars na drinu!!
A vama vise nije ni do brazilki, ni do sandre bulok... natakli bi i radojkovog stojadina, samo da ucuti sutra ujutru...

Svemoguca sprava, koja je u stanju da zameni sve moguce i nemogucne kucne alatljike prilikom njihovog kvara,udara groma i slicno. Iako je i sam motor od veš-mašine na svom prvobitnom polozaju zavrsio dugogodisnju karijeru, ni pod kojom tackom se isti ne baca u smece, ili jos gore, ne daj Boze, daje prvom komsiji da ga popravi. Jer doticni ga nikada nece vratiti, sta vise, iskoristice ga za ono sto je bas vama padalo na pamet, a nista bili kadri da ga 'opravite.