-OOOOOOOOOOOOOO DOOOMAĆINEEEEEEEEEEEEE!
-Ne deri se međede, šta si se uživio u filmove Zdravka Šotre, nije niko ovdje gluv, imaš zvono na struzi pa povuci da prostiš! A to si ti sine, 'aj ulazi šta si se okačio na strugu jadan ne bio!
-Đe si dide, šta mi radiš , kako junačko zdravlje?
-Nikako, kako će biti, sve me boli kad radim vazdan, eto nekidan iznio par vreća šljiva iz njive, crko k'o ker, odem onom doktoru, on samo viče nemoj slano, nemoj masno, nemoj piti, nemoj pušiti, pa ko još more raditi na paradajzu danas, serem mu se u zanat njegov. Grozdana, došo mali, daj rakije, pristavi kavu!

Ide baba, podvila maramu ispod koljena k'o Rafael Nadal, i to preko trenerke, pruža smežuranu ruku i tu zglob zavijen maramom, nikad nisam shvatio da li joj to stvarno pomaže...

-O đe si janje moje, šta ima, dobro si se sjetio babu obići, neće baba jos dugo, patim se vala k'o Kristos, evo vidi sva sam u zavojima?
-Evo baba došao malo u šljive...
-Ma jebo šljive, dosta mi za pekmeza da imam. De ti babi reci, ima li šta na vintu?
- Pa onako, nađe se.
-Znači nema. Oja jadna sam ti i kukava, neću praunučad dočekati a taki momak, mlad visok, jak, školovan. I ne jebe ništa. CCC.

Upetlja se i did...

-Dede ženo ne kukaj, idi tamo vidi kavu, i ponesi pekmeza kad ti šljive ni za šta drugo i ne trebaju, pa ćemo uz čašicu pekmeza proeglenisati. Nego, mali, baba je u pravu, trebaš gledati ženiti se , vakat ti je, nemoj da bude „ sjetila se Prda kuđelje uoči svete neđelje“.
- Znam , dide, ali gdje da ja to dovedem, nemam stan, nemam posao, ni kučeta ni mačeta.
- Sine, ti tačno nisi krug oko lijeske sastavio!Kako bolan nemaš, prebroj stabla i dulume paš vidjeti imaš li, to ti je i previše za početak. Ja nisam imao ništa, samo stare vojne cipele, ali malo pomalo, kljucaj tamo, iskopaj ovamo, odrastoše i djeca i eto, nakupi se imanja.
-Znam dide, ali neće nijedna na selo.
-PA NORMALNO DA NEĆE KAD JE TRAŽIŠ NA KURSU LAMBADE, JEBEM TI SUNCE ŽARENO. Eno Stane Vojinove, nekidan na zboru, mlada, jedra, ma ja bi je sad zaskočio, ne fali joj ništa i ona se školovala pa ostala na selu, sve zna k'o kakvo muško, bistra, šta joj fali, nego ti pamet u glavu i samo metaniši za Stanu.
Eh, evo i rakije, spucamo po koju da potrujemo gujane, i da ideš tresti to šljiva, kad ne treseš ništa drugo.

- Ћао, хоћеш до мене да се јебемо?
- Ју, што си директна, нисам стигао ни да ти кажем да су твоје очи пучина у коју ћу се отиснути попут Дефоовог јунака, макар доживео његову судбину. Да ћу ти скинути звазде с неба и...
- Пуши курац, ћеш да се јебеш или нећеш?
- 'Оћу, бре, мало се зајебавам, шта ти је?
- Полази онда, немој да се зајебаваш.
...
- Опа, мечку возиш? Ти то ћале купио?
- Сама сам је купила. На лизинг.
- Ахахаха, на лизинг, сад ми је јасно!
- Не сери и не метафориши.
- У, јеботе, што си ти нека озбиљна. Дај мало, насмеј се, мајку му! Не рече ми како се зовеш.
- Анђела.
- Лепо име, Анђела. Ја сам Рад...
- Слушај, немој више ништа да причаш. Звала сам те да се јебемо, пристао си. Сад кад дођемо, јебаћемо се, можеш да се истушираш, евентуално испушиш ајн цигар и палиш. Ферштен?
- Океј, ферште. Али ниси ми јасна.
...
- У, јеботе! Колики ти је стан! Није ваљда да си и њега на лизинг добила, ако ме разумеш, хехе.
- Хајде овамо, у спаваћу.
- Ајде, Анђо, ако си решила.
...
- Скидај се!
- А могли бисмо мало и да се поиграмо, знаш, ја тебе зубима да скинем, ти мене како умеш. Оно као...
- СКИДАЈ СЕ!
- Добро, бре, шта вичеш, ево скидам се.
- Гут. Лези ту.
- Овде а? Ајде сад се ти скини. Еј бре! Где ћеш? Шта носиш то? Лисице? Е, немој то, молим те, нисам неки љубитељ садомазоа. Дедер онако традиционално да те ја креснем, па да идем кући, има...
- Тишина! Дај вамо руку!
- Ево ти, јебала те рука! Који курац дођох? Немој само неке болештине да ми изводиш овде. Океј, разумем ја да ти имаш неке фетише и то, али ја...
- Ја, зер гут. Не мрдај, лези ту.
- Како да мрдам кад си ме везала!? Шта ти је то? Еј, је л' ми се чини или ти то вадиш бич? Зајеби то, је л' ме чујеш. Еј бре! Шта радиш то!?
ТРШ
- Ајјј, бре! Не ударај се, кој' ти курац? Си нормална?
ТРШ ТРШ
- Тишина! Ниси био добар, следује ти казна! Вичи: „ Их бин унгецоген, штрафе мих!“ Ферштен?
- Ма, батали ти мене! Ти ниси нормална, кеве ми Милијане! Одвезуј ти ово, да идем ја.
ТРШ
- Аааааа! Не ударај ме, пичка ти материна немачка девијантна!
ТРШ ТРШ ТРШ
- Их би унгецоген! Шпрехе, зербишен швајн!
ТРШ
- Аааа! Их бин унцигојен!
ТРШ
- Унгецоген!
- УНГЕЦОГЕН! ИХ БИН УНГЕЦОГЕН!
- Шнелер! Штрафе мих! Казуј!
ТРШ
- АААААА! Штрафе мих, их бин унгецоген!
- Шнелер!
- Ихбинунгецогенштрафемих!

...И тако су до дубоко у ноћ одјекивали ударци бича о голо, мушко месо, да би се касније у буку укључили и звуци употребе разноразних справа и предмета, помешаних са тенор вриштањем престрављеног наивка из стана госпођице Анђеле зване Меркелова...

(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.

(зора, 15. септембар године 1918, штаб Антанте код Солуна, састанак врховних официра француске и српске војске)
Луј Франше д' Епере: Ма не можете тек тако пробити фронт, ми се четири године кољемо са Швабама по целој линији од Холандије до Швајцарске, од Балтичког до Црног мора, овде, у Турској, у Италији, и не знам ни ја где више не.
Живојин Мишић: Слушај, другар, то што си ти рек'о, то мене не интересује. Ја сам дош'о овде у Грчку, вид'о сам мало културе, мало набацио тен, мало радио леђа, мало бицепс, опет мало леђа, мало јурио Гркиње, опеглао пар Грка у тавернама, ал' што је много, много је. Па не м'рем више овде бити, почињем бре да заборављам српски, а и ово срање од метаксе им је ко да су их правили од морских алги. РАКИЈУ БРЕ ОЋУ ЕЈ!
Луј Франше д' Епере: Али не можете тек тако пробијати фрон....
Живојин Мишић: Слушај, Лује, добар си ти човек, имаш фенси бркове, скоро па би рек'о чоек да си Србин, али бре од вас Француза никад војници неће бити. Како бре не мо'ш пробити један фронт обичан?
Луј Франше д' Епере: Али ово и није обичан фронт, ово је светски рат, побогу човече, да ли си ти нормалан?
Живојин Мишић: Нисам ја нормалан, ја сам Живојин, за пријатеље Жика, и ја одо колико данас одавде, а ти летуј у Солуну још 100 година, како ти воља.
Луј Франше д' Епере: Ма не можете да идете, требате нам овде ради одржавања равнотеже рата и одржавања плана операција!!
Живојин Мишић: Е Лује, узми те планове па с' њима следећи пут обриши позадински отвор кад будеш био у ВЦ-у
(један бугарски топ погађа близу штаба)
Живојин Мишић: Е сад ми је пун курац више, ај што се бијемо с Швабама, ајде и с Мађарима, ал да мене гађају мртви Бугари, е то неће да може господо!
(Живојин, заједно с официрима истрчава напоље, суче бркове, пење се на коња и вади сабљу)
Живојин Мишић: ОЈ БУГАРИ САД САМ ВАМ ЈЕБО МАЈКУ ШВЕРЦЕРСКУ ШТО СТЕ МИ ПРЕ ПЕТ ГОДИНА ПРОДАЛИ ФАЛШ РАКИЈУ У СОФИЈИ! ПАНТЕЛИЈА, ВАДИ ТОПА!
Пантелија: Опуштено, Живојине, саће им Пантелија баци један филинг типа дојам посред чекркли-челенке с топом порекла мејд ин Франс. АЛО ЋАМИЛИ, НАЧИ БАЦИ ПОГЛЕД ВРСТЕ ПАЖЉИВ ОВАМО, ДА ВИДИТЕ КАКО ПАНТЕЛИЈА ПЕНЕТРИРА БЛГАРСКЕ МАЈКЕ ОД СТРАНЕ ЗАДЊЕ МЕТОДОМ РАСНО!
Живојин Мишић: Браћо Срби, стоко једна, слушај 'вамо, одмор је готов, ко је набацио бицепсе и тен, набацио, ко није, шта ћу му ја радим. Да сте у бојном реду за два минута!
Пантелија: Е Киже, немој за два минута, морам да им бацам ђулад још једно 10 минута, чисто да их загрејем за бежанију на релацији Македонија-Монголија. Не би било у реду да погодим неког саиграча.
Живојин Мишић: Минут и по!
(Франше д' Епере их посматра с прозора)
Франше д' Епере: Ови Срби су невиђени хајвани, има да изгину до сутра у подне. Изгледа да је време да поново кренем да учим немачки.
(сутрадан Франше д' Епере излази из свог кампа, и види једног војника са шајкачом)
Франше д' Епере: Је ли, јесте л' изгинули сви, па ти једини ост'о жив? Лепо ја говорио оном Живојину да не иде грлом у јагоде, а он 'оће па 'оће...
Војник: Ма јок бре, него се ја сетио да сам заборавио кесу с кожним јашама што сам пазарио од неких Алжираца код Беле Куле (Бела Кула је знаменитост Солуна, прим. аут.), па реко' да се вратим и покупим, ако већ неко није здипио.
Франше д' Епере: А шта је с осталима?
Војник: Ови што су у почетку били стационирани у Македониј пеглају Бугаре око Дунава, навато их неки Милојко из Јагодине, па их мочи у Дунав, каже направиће боље коже за јакне од њих ако их прво натопи, јер је мекша кожа лакша за обраду; Ови што су били из Шумадије и околине пеглају Мађаре у Војводини и Славонији, кажу да је неки Петар Сомборац успео да обрне петнес' Мађарица за једну ноћ; ови из Босне, Далмације и Крајине се пеглају са Швабама у Словенији и око Загреба, навато мој кум Јандрија неког Јосипа што се борио за Швабе, па га зајахо на кркаче и сад га тера да га носи преко целог Далматинског Косова; ови што су били у Словенији срушили неку тврђаву код Линца, па носе себи грађевински материјал кући, кажу сад су модерни, оће да имају инфрактструктуру или како год, они из Војводине и Славоније заклали пола свиња по Мађарској па организују сланинијаде од Дунава па до Пожуна. Живојин Мишић навато неке Бугаре и Мађаре па их постројио и сад их тера да му два дана без престанка на увце певају "Боже правде", а регенту Александру Карађорђевићу ни то није било доста, већ везо шест Шваба у коњске запреге, па их сад гони да га возе од Београда до Љубљане и натраг.
Франше д' Епере: ЖАК, оди вамо!
Жак: Реците, команданте?
Франше д' Епере: Шаљи писмо нашем Врховном штабу овако "Бог вас мазо, ови Срби поклаше све што је било од противника, шаљите све снаге на Швабе док не крену и нас да освајају!"
Војник: Ма опуштено, вас неће, рек'о Мишић да сте ви пихтије од људи, немате ни ракије ни сланине.

(---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---)
(лево крило српске/ десно крило османлијске војске)
Влатко Вуковић: Начи пајсад стратегију! Стрелци, ви се заштекајте овде и гађате ове ганције што надиру, а ми на коњима ћемо да ојебемо њихове коњанике, ви пешаци обилазите у полукругу, па сијеците што стигнете! ЈАСНО?!
Иван Палижна: Ћек, ћек, кај с нама, Влатко?
Влатко: С вама? Па шта знам, ви будите толики хероји па чувајте ове логоре док ми посечемо Османлије, у реду?
Иван: Јасно, пазићемо их јунаћки!
Влатко: Хехе, духовито. ДОБРО ВОЈСКО, ЈЕ Л' УПУТСТВО ЈАСНО?
Војска: ЈАСНО!
Влатко: ЈЕБАЋЕМО ИМ ШТА?!
Војска: МАЈКУ, ГОСПОДИНЕ ВОЈВОДО!
Влатко: Зашто нико никад неће сестру, никад ми неће бити јасно, контам да им кеве имају по шездес' година, фуј то, бре. НАПААААААД! Па каже: сијеци лијево, па опет лијево, па опет лијево, па дес... моша, опет лијево, па ломи, зјууу како немате појма са животом, гарави!
(централни део војске)
Штитоноша Болеслав: Извините што вас прекидам, кнеже, ал' извалите што је Влатко издоминирао Османлије на левој страни!
Лазар Хребељановић: Добро... јебем... му ...матер... што... ме... прекидаш... у.... сред... диностора... Е сад чек' да видим...ОПААА ТО ВЛАТКО МАЂИЈО, БУРЕКОМ САСРОМ ТЕ ДО ГРОБА 'РАНИЛИ!
(лево крило)
Влатко: Ја каква уштва овај Лазар, јеб'о га бурек. ФАЛА ЛАЗО, ДАБОГДА ТЕ СИРНИЦОМ ПО ТАБАНИМА МАЗАЛИ.
(централни део)
Лазар: Е сад, 'де смо оно стали...а да. Де 'ш ти мали, а? И ти? Одакле искачу више? Ви' га Турак, оди Турак, мали Турак!
(позадина централног дела- стрељачки одреди)
Лазар Мусић: Диви ово, самострел мејд ин Млетачка Република, гађа 15 стрела у минути, е!
Стефан Мусић: Ти какав си, има да себе на крају погодиш у ногу с тим, боље склањај то и гађај их јабукама, њима се бар нећеш повредити.
Лазар М: Е дувај курчину мало, пајсад. Један од један, два од два, три од три, ма такоееее, ♫ га-га-га гара, гара, гара, гариш ли се сада, к'о што си се гара-гара гарила некада ♫
Стефан: Брате, све је то лепо, ал' што их гађаш скривен иза дрвета, знао сам да си пичка камперска одувек.
Лазар М: Посисаш ми кулен педеру, водим 20:7 у односу на тебе.
Стефан: Јесте, ал' си од тих двадесет једно 19 погодио из штека, а и оног једног си случајно погодио.
Лазар М: Е, гађај ту и не сери много, уштво.
(лево крило српске војске)
Влатко: Опааа, оди 'вамо пичко нагарављенааа! Ма и ти дођи, жохару! А ну, виђу их што беже! ЕХЕЈ, КАПИЧИ-ПАШО, ДОЂИ 'ВАМО, НЕЋУ ТИ НИШТА УРАДИТ', САМО ДА ТЕ МАЛО ПОДШИШАМ, СВЕГА МИ!
Капичи-паша: Нека, нека, ошишан сам ја, само ти цепај, јеб'о ти матер своОоју!
Влатко: Је л' он то мени рече да јебем ја матер своју?
Срђа: Ма пусти га бре Влатко, то је код њих узречица!
Влатко: А ма нећемо ми тако мој колорисани брате, АЛО ЂУВЕГИЈЕ, УДРИ 'ВАМО!
(централни део)
Лазар: Ма.. јебем.. ти... више... кол'ко... вас... има? АЛО БРЕ СТРЕЛЦИ, РАДИТЕ ЛИ ВИ ИШТА ТАМО У ПОЗАДИНИ?
Лазар М: РАДИМО, РАДИМО, БЕЗ БРИГЕ!
Стефан: ЛАЖЕ ПИЧКА КАМПЕРСКА!
Лазар М: Јооо, јебо сам ти матер, само кад завршимо ово!
(десно крило српске/ лево крило османлијске војске)
Вук Бранковић: (преко радио-везе) ГАЂАЈУ ЛИ ТИ ТОПОВИ ТАМО? ПРИЈЕМ!
Артиљерија: Позитивно. Пријем.
Вук: Ређај позицију 3-12-42! Пријем.
Артиљерија: 3-12-42 надлеће, пријем.
Вук: Јооо, гађате к'о змајеви. Пријем.
Артиљерија: Имате право да погађате трипут зашто нас зову Змајевска артиљерија. Пријем.
Вук: Да није можда курчина? Пријем.
Артиљерија: Што је баби мило, то јој се и снило. ШУК-НО. Пријем.
Вук: Јебаћу вас, уштве. Пријем.
(централни део)
Лазар: Јављај 'вамо у логору... оклен је сад овај колорисани искочио? Чек моменат... Е тако, дакле, јављај Милошу и оним његовима да се прави рупа, па нек пројури с оном његовом дружином до Мурата, јасно?
Штитоноша Болеслав: Јасно, одо' ја, него паз'те на оног што вам притрчава.
Лазар: Јооо, јооо, ма ћао! ШТАЕ ОВО КОЈИ КУРАЦ, ОКЛЕН ОВОЛИКО ОВИХ КОЛОРИСАНИХ?
(лево крило српске војске)
Влатко: Ало, Мутимире!
Мутимир: Да, војводо?
Влатко: Пиши писмо Твртку!
Мутимир: Значи оно класика, "Драги и поштовани краљу, пониз..."
Влатко: Ма какви, само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррааво.
Мутимир: Значи, "Драги и поштовани краљу, Влатко..."
Влатко: Не дужи, значи само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррраво.
(логор српске војске)
Штитоноша Болеслав: АЛО МИЛОШЕЕЕ, ОЈ МИЛОШЕЕЕ!!
Милош Обилић: Јеб'о те Милош.... ОЈ РЕЦИИИИ!
Штитоноша Болеслав: Е, рек'о Лаза да имате сад пролаз кроз средину, ако пожурите!
Милош: Ми већ спремни, идемо браћо!
Остатак екипе: Идемоооо!
(централни део)
Лазар: Аман бре је л' ове Турке од земље праве, штае ово који курац? Опааа, ено га Лошми и екипа, такое маћана, тое српска коњичка школа, реко' ли ја, Болеславе, а?
Болеслав: Ма све је то у реду, ал' ено она тројица нам се приближавају...
Лазар: КАКВЕ УШТВЕ МАЈКУ ИМ ЈЕБЕМ, ИМАТЕ ЛИ ВИ КОЛОРИСАНИ ИКОГ НА ОВОМ БОЈНОМ ПОЉУ СЕМ МЕНЕ ДА НАПАДАТЕ, А?
(десно крило)
Вук: Је ли, артиљерија, који су оно што протрчавају, пријем?
Артиљерија: Лошми енд компанија, пријем.
Вук: Неће ваљда стварно да иду да убију Мурата, пријем?!
Артиљерија: Хоће заправо, пријем.
Вук: Ајој, мајко моја, какве паљевине, па да ли је ово могуће? Дај гађајте око њих, пријем!
Артиљерија: Јок, гађаћемо око Дурмитора, пријем.
Вук: Какве сте уштве, мајку вам јебем.
(позадина, стрелци)
Стефан: ОПААА, изједначење, пичко девичанска!
Лазар М: Дувај га, ние фора да гађаш док се ја рилоудујем!
Стефан: А у реду је да ти кампујеш к'о да ти је ово Кантер, а?
Лазар М: Ајао, мајко моја!
(лево крило)
Влатко: Је ли, је л' оно Лошми прође?
Ратко: Ја би' реко да јес'.
Влатко: Ти би реко', боље иди да гледаш тамо да се ови Турци не врате.
Ратко: Ushtwas, ushtwas everywhere.
(Милош и екипа стижу у османлијски логор)
Мурат: Аљо, Ћамил!
Ћамил: Да, екбер?
Мурат: Постави љи ти ону заставу за предају на земљу?
Ћамил: Да, екбер.
Мурат: Добро, добро, ако сиђе пред њу, знаћи предаје се, јебоо он матер своју, а ако је подигне копљем, 'начи да оће да се кољемо к'о овнови на оно брвно, знаш.
(Милош и екипа стижу пред заставу)
Милош: (диже копљем заставу) Гле што фенси тепихе имају ове уштве, свега ти.
Ћамил: ОПАААА НЕВЕРНИЦИ, ДОЂИ ВАМО ДА ВИ ЗАКОЉЕМ.
Милош: Грохотом се смијем. ОПАААА, ДОЏИ ВАМО, И ЈО, И ЈО, ЂЕС ПОШО, ОПААА, МА КАКО НЕ, ОЋЕ ТО НА ОВУ ВРУЋИНУ, ЈООООО, ЗДРРРАВО.
(Мурат се диже и креће да бежи)
Милош: АЛО УШТВО ЂЕМБЕЛА, ДЕ СИ ТИ ПОШО?
Мурат: Па видиш да бежим, јебо ти матер свооју?
Милош: Паз' да 'оћеш! (вади нож и убија Мурата) Оде уштва, опааа!
Екипа: То Лошми плодитељу!
Милош: ЈА ЈЕМЕН!

(Прокупље, 1333. година)
Јован Оливер: ВРАТКООООООООООООООООООООООООООО, ОЈ ВРАТКООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Вратко Немањић: ООООООООООЈ ШТА СЕ ДЕРЕШ У РАНО ЈУТРО, ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА НЕЕМАНЦИПОВАНА!
Јован Оливер: КОЈЕ ЦРНО ЈУТРО, ПОГЛЕДАЈ НА САТ!
Вратко Немањић: (гледа на ручни сат) У јебем ти крв ер ха фактора негативног, пола једанес' већ! ЧЕКАЈ ОЛИВЕРЕ ЕТО МЕНЕ ДОЛЕ!
(пола сата после, Вратко силази доле са слугом Милутином)
Јован Оливер: 'Де си, Вратко, кајмак ли ти јебем усољени!
Вратко Немањић: Нисам ја Вратко, сад се зовем Југ Богдан, јесам ли ти стопут рекао!
Јован Оливер: Је ли, Милутине, јесте ли ви овом опет давали ону смешну медовачу?
Милутин: Нисам, господару, среће ми!
Јован Оливер: Значи сад је почео да трипује и насуво, ау, неће ово изаћи на добро!
Вратко Немањић: Е Оливере, не ији гованах, но ми реци што ме зовеш у овај освит зоре у 11?
Јован Оливер: Е, овако- Шанду и Кантакузин склопили дил да нападну заједно овог другог претендента, па крећу на Сер и поручују ти да се спремамо за офанзиву. Пази сад, понео сам ову нову интерактивну мапу: видиш ове плаве линије? Е то ти је моја војска, идемо преко Вардара тамо.
Вратко Немањић: А какве су ти ово браон кругови, шта је то, нека утврђења, палисади?
Јован Оливер: Где бре?
Вратко Немањић: Па видиш овде по Шар-планини све нека утврђења, нисам знао да је оволико набијена, боктенејебо, ово бре горе него околина Цариграда!
Јован Оливер: Ма јок бре, то овај мој несретни Растислав пио ораховачу, па му остало од чаше, јебем га варварина!
Вратко Немањић: Аааа, и ја реко' Шанду подиже неке тврђаве к'о Французи, за украс...
Јован Оливер: Добро бре, пусти сад више то, гледај 'вамо. Ова црвена линија што иде преко приморја, то сте ви. Овде стајете, одмарате се два дана, набавите нове потрепштине, унајмите кураве, и настављате даље све до Епира, па скрећете прва раскрсница десно и онда само држи главни пут, силазите на петљи три километра од Ларисе, друга десно и дрште правац. Јасно?
Вратко Немањић: А ово семафори, шта?
Јован Оливер: Ма откуд семафори у четрнаестом веку, леб ти јебем интегрални, оклен струја за њих?
Вратко Немањић: Па шта су ти ове чачкалице на путу?
Јован Оливер: Па то ти показује куда да идеш, да не залуташ к'о прошли пут, ми се кољемо с Бугарима, ти запалио у Будву и чудиш се откуд Бугари причају српски и откад су Бугарке тако добре рибе. Зато спремај се, полази колико данас, и ајд' уздравље.
Вратко Немањић: Ајд, ајд...
Јован Оливер: Него где ти је жемска, нема је нешто?
Вратко Немањић: Ма не питај, уловила зеца, па сад горе цео дан лежи у кревету к'о да је Болани Дојчин.
Јован Оливер: Лололо, где се сети Дојчина?
Вратко Немањић: Е па тебрексоид, нисам ја бежао са српскословенског језика и књижевности за разлику од појединаца.
Јован Оливер: Ма извини, е. Ајд' одо сад.
Вратко Немањић: Ајд, ајд, поломи ногу успут.
Јован Оливер: Фала, дабогда те Арнаути нафатали што си им крао јагњад прошле године.
(Јован Оливер одлази)

(Двор Стефана Лазаревића у Београду, почетак XV века)
Ченгиз-бег: Пу јебем ти ове Србе и њихову градњу, пети круг обилазим у овој утврди! Није мене џаба бабо сјетовао само под шатором да спавам, јашта! Види сад ова велика врата, мора да је овде тај њихов усрани кнез...
(отвара врата)
Хор и оркестар: YOU'RE GEMINI AND DON'T KNOW WHICH ONE I LIKE THE MOST, MY MIND IS GETTING BROKEN AND MY HEAD IS GETTIN' BUST, BUT NOW I'M COMING WITH YA DOWN THE ROAD OF GOLDEN DUST, OH MY SOUL, IT'S A LONG WAY, WHERE YOU'RE FROM, IT'S A LONG WAAAAAAY
(Методије Дијак прави соло риф на гуслама)
Кир Стефан Србин: СТАНИ СТАНИ СТАНИ СТОЈ! Еј ти, пешкироглави! Ти, ти, буђави! Што прекидаш пробу Филхармоније?
Ченгиз-бег: П...па....кхм... Мене је овде послао султан екбер, брат сунца и месеца, султан над султанима и цар над цар....
Кир Стефан Србин: Ма какав брат сунца и месеца, јеси ти од оних што пуше оне смешне траве са Златибора, како се, Григорије, оно беше зову ти пробисвети?
Григорије: Хипици!
Кир Стефан Србин: Е да, да ниси, недобог, хипик?
Ченгиз-бег: Шта бре?
Кир Стефан Србин: Ма немој ти ту мени "шта", долаз' вамо у први ред! Ај' сад да те чујем како певаш?
Ченгиз-бег: Ехм, а шта?
Кир Стефан Србин: Чуј шта, певај шта знаш.
Ченгиз-бег: ЈИЛДИИИИИИИИИИИИИК ТУКМЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЏИИИИИИИ
Кир Стефан Србин: СТАНИ СТАНИ СТАНИ СТОЈ! Какво је то бре певање? Која ти је то тонска лествица, који нотни систем, јао нек' ме неко ухвати за руку, задавићу овог пешкироглавог!
Ченгиз-бег: Али ја сам само дошао да поручим ферман од султана Стефан-бегу...
Кир Стефан Србин: А ја сам само дошао овде да берем латице ружа и брчкам ножице у бистром поточићу.... НЕ СЕРИ НЕГО ПЕВАЈ ЛЕПО! Ај' сад, јен, два, јен-два-три...
(тишина)
Григорије: Кир-Стефане, мислим да би ипак требали да га пустите, мислим да је он татарин од оног султана, ништа више.
Кир Стефан Србин: Мислиш, а?
Ченгиз-бег: ПА ТО ПОКУШАВАМ ДА КАЖЕМ ПОЛА САТА!
Кир Стефан Србин: Де, де, не ији гованах, ено ти тамо сто, заклали смо сто прасића јутрос, послужи се, Стефан спава још.
Ченгиз-бег: Оуваааај... нека, ја бих да прескочим, нисам данас при апетиту...
Кир Стефан Србин: Је ли, да ниси ти од оних што брсте траву, Григорије, како оно беше....
Григорије: Вегетаријанац?
Кир Стефан Србин: Е тај.
Ченгиз-бег: Вег-шта?
Кир Стефан Србин: Ајој, мајко моја, ови Турци глупљи од вола и мог шурака заједно, нек га неко одведе, не могу поднети да гледам овакве варваре да ходају тлом Хема!

Pero Jovetić (78) iz Budisave kod Novog Sada budakom ubio rođaka Mirka Jovetića (74) posle svađe oko međe između njihovih bašti...

(директна видео-линија Москва-Вашингтон)
Обама: Оувај... Путин бој, ја шелела бомбардовати она муџахедини ин Сербија?
Путин: В Сербији? Њет, Сербија есте православнаја!
Обама: Оувај, не Сербија, шелела рећи Сирија, јебем ти, уфек мешала те арапске земље.
Путин: Жао ми је, товариш Барак, мораћу впотребит своје најмоћније оружије.
Обама: НОУ
Путин: О ДА.
(Путин спушта иглу грамофона, почињу звуци Dragostea din tei)
Oбама: НОУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ
Путин: О ДА. ИДЕМО ОЛТУГЕДР
Путин и Обама заједно: МА ИЈА ХИИИИИ МА ИЈА ХУУУУУУУ МА И ЈА ХААААА МА И ЈА ХАХААААААА

- Која ти је то мајица? Хахаха, ICN Галеника! Ахахахаха!
- То је најбољи домаћи бренд, сине. Има да надживи и мене и тебе, а камоли ту твоју гејску Теранову.

---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА

Радио Антена, у току су жеље, честитке и поздрави

Извесни господин Радоје из Франкфурта шаље поруку својој старамајки у Србију уз поруку да ће каснити због квара авиона и да му спреми двакила расола јер ће кад слети, успут свратити код Милета у Степојевац да пробају ракију што је купио од Жике из Ваљева, уз песму Милета Китића као поздрав.

"Mооој соколе, птицо моја мила, ко је теби поломио крила... (диџеј убацује снимак из Балканског шпијуна, "Орао пао, орао пао")... поломила твоја љубав стаааара..."

Радоје се крсти, пљуне три пута и помери се с места. Одлучује да ипак иде кући мерцедесом 200 д, неће да ризикује са ваздушним саобраћајем.
________________________________________________________________________
Ћале честита жени и сам себи рођење сина првенца

"Око мамино, срце тат... (Предуховити батица пушта "Сидо, родила си идиота" и вероватно умире од смеха са оне стране микрофона)... бабинааа, снааага дееедина"
(у случају рођења женског чеда, јајара ће вероватно у песму "Ти си ћерко татин син" убацити реплику из филма "Ми нисмо анђели")

Ћале зове радио станицу и у програму јебе диџеју све живо и мртво.
________________________________________________________________________
Деда жели својим унучићима срећну Нову годину

"Деда Мразе, Деда Мразе, не скрећи са стазе... (Са звучника се чује стењање кураве и глас порнићара: "Тако је, лижи деди курац, лижи")... већ пооклоне спремај"

Диџеј добија отказ, након тога и батине од ћалета из другог примера

S jedne strane je bila zla sila tame koju je predvodio Kapetan Amerika, a u ekipi su mu bili Hulk, Ajron Men, Robokap, Supermen, Betmen, Spajdermen, Himen, Helboj, Panišer, Dardevil i Nindža kornjače.

Na strani svetlosne pravde ujedinjenja srbskih zemalja stajali su sve junak do junaka Marko Kraljević, Sveti Savo, Petar Petrović Njegoš, Miloš Obilić, Gavrilo Princip, Car Lazar, Duh Stevana Nemanje, Vaslije Ostroški, Radmoir Putnik Prajm, Ratko Mladić, Novak Đoković, Rade Lacković i Boro Drljača.

Poredalo se 12 osovina zla, 12 demona, da napadnu svetu srbsku zemlju Kosovo.
S naše strane stalo 12 junaka neustaršivih nad kojima je lebdio Duh Stevana Nemanje.

Kapetan Amerika - Sravnimo ove Srbe sa zemljom, oću da idem da slavim dan nezavisnosti jebem ti krušnu mrvu đe me poslaše!
Ajron Men - Palim senzore! Krećem sam!
Betmen - Neeeeeee....
Himen - Ajronmeneeeeeeeee....
Supermen - Kakav individualac!
Hulk pojeo nindža kornjače i oće da odgrize helboju nogu dok ga Panišer, Dardevil i Spajdermen sprečavaju. Robokap zaboravio akmulator u Detoritu i našo nekog stojadina i izvadio polovan blek hors od 72 ampera i pokušava nekako da uturi u bulju.

Ovi naši

Petar Petrović Njegoš - Viđu što ide neki limeni ološ od tice!
Sveti Savo - Marko reaguj!
Miloš Obilić - Ma ja ću ga sabljom po trbuu!
Gavrilo Princip :već puca svetleće metke, a ajron men pravi karafeke u vazduhu i izbegava:
Radomir Putnik Prajm - Ne pucaj Gavrilo jebem ti ženo majku!
:Novak pripremio reket:
: Ratko Mladić uključio helt što je ukro od majki Srebernice:
:Rade Lacković i Boro Drljača počeše da puštaju zvukove takve frekvencije da Ajron Menu pregori napajanje za letenje:
Vasilije Ostroški - Sad ga Markane!
:Marko Kraljević manu jednom topuzom: - Rsaaaaaaaaaaaa!!!!
Ajronmen se odbi Đokoviću na slajs i on ga posla ravno pred Kapetana Ameriku!
Car Lazar aplaudira!

Njiovi

Betmen - Esam reko da ne ideš!
Ajron Men -Ovo nie dobro prošlo!
Kapetan Amerika - Stoko jedna neotesana! Kuj reko dideš? Hulk povraćaj kornjače, napadamo!
Spajdermen -Ja sam spreman!
Dardevil - I ja sam!
Panišer - Ko vas jebe!
Helboj - Ajmo da sravnimo tu stoku!
Robokap pogrešno prespojio crnu na crvenu i pregorio!
Himen - Ja imam moćććć!!!!

Jurišom krenuše!

Naši!

Radomir putnik Prajm- U liniju! Polako! Polako! Polako! Sadddddd!
Sveti Savo dignu žezlo prve srpske patrijaršije! Nastade opšti metež! Panišer udari na Miloša Obilića! Ovaj mu zadade smrtni udarac! Helboj odbi ruku Njegošu. Radmir Putnik Prajm Uvati betmena za gumeni kožušak i otrese ga o zemlju! Spajdermen umota Rada Lackovića u svoju mrežu al' ga Boro Drljača ošinu sikirom! Vaslije Ostorški ide kroz masu i hiluje naše. Kapetan Amerika kad je vido žezlo Svetog Save upade na bulju i poče da se povlači! Supermen sa strane već puši kurac Marku Kraljeviću dok ga ovaj udara topuzom od kriptonita! Himen ubi Cara Lazara dok ovaj ne skide maicu i pokaza mu tetovažu Svetog Agatona i Himen se prepade i vrati se u obični oblik! Dardevil obori Novaka Đokovića karate potezom al' ga Gavrilo Princip ubi iz zasede dok ovaj nije gled'o. Tamo sa strane Radomir Putnik Prajm već uzo i siluje Ajronmena šlep štanglom. Nindža kornjače upoznaše pravu dobrotu i odoše da se zamonaše u manastir Visoki Dečani. Hulk ide kroz kamaru i razgrće inaaše i svoje, ote žezlo Svetom Savi, ali ga neka nevidljiva sila povuče gore - bijo je to Duh Svetog Nemanje! Dušmani se prepadoše i pobegoše i njiove tuđinnske zemlje vičući "Idemo po Gandalfa". Već pođe da pada noć! Naši junaci se sabraše! Kosovka devojka priši ruku Njegošu! Rade i Boro zapevaše! Zaori se Kosovom poljem!

"Onane, pušćaj taj mač, idemo u grad malo."

- Sećaš li se kada je Arkan šamarao Minimaksa?
- Sećam se. To je bilo kada je Arkan ošišao Cecu... Koga to još interesuje?

Трејлер:

12. фебруар
Сцена 1: Млади капетан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, ромске националности (у даљем тексту капетан Ромо) буди се из сна у породичној кући у Краљеву. Ромо излази на улицу да баци ђубре, пролази поред успаничених комшија и враћа се у кућу. Тек случајно бацивши поглед кроз прозор примећује огроман ванземаљски брод изнад родног града.

Сцена 2: Општа узбуна на аеродрому Лађевци. Пилоти 241. ексадриле „Тигрови“ трче преко писте ка својим Орловима.

Сцена 3: Краљево у пламену. На разарајући напад ванземаљаца надовезује се земљотрес који уништава оно што је преостало од града.

Сцена 4: Председник Србије Томислав Николић се укрцава у „Land force one“ (МКШК-а број 1) и упућује на тајно командно место у Жаркову, Ратка Ресановића 1.

13. фебруар

Сцена 5: Ваздушна битка између Краљева и Крагујевца. Напад 101. и 241. ескадриле не даје резултате. Ванземаљски брод је нерањив због енергетског штита, српски авиони бивају оборени. Остатак Витезова и Тигрова се повлачи ка Батајници.

Сцена 6: Капетан Ромо обара ванземаљску борбену летелецу у бесомучној јурњави кроз кањон реке Увац, али при томе и његов орао бива уништен. Капетан Ромо се падобраном спушта крај ванземаљца кога линчује локално становништво са вилама и мотикама.

Сцена 7: САД позивају обе стране да се суздрже од прекомерне употребе силе.

Сцена 8: Жене у црном организују протест на Теразијама због ратног злочина над заробљеним ванземаљцем.

Сцена 9: Крагујевац у пламену. Фијат напушта Србију и поред обећања министа Динкића да ће добити додатне субвенције.

Сцена 10: Врховни командант Николић проглашава општу мобилизацију.
50 000 војника и 700 000 припадника цивилне заштите спремају одбрану Београда.

14. фебруар
Сцена 11: Велики свемирски брод се примиче Космају. Ракетне јединице и противградна заштита покушавају да успоре напредовање ванземаљског брода.

Сцена 12: Саветовање водећих политичара на тајном командном месту председника Николића. Александар Вучић предлаже хапшење најбогатијих грађана да би се умирила јавност. Ивица Дачић пристаје на реконструкцију Владе. Војислав Коштуница предлаже скупштинску резолуцију о „НЛО агресији у функцији независног Косова“. Чедомир Јовановић тврди да је напад ванземаљаца последица промашене политике из деведесетих и тражи да се призна реалност. Јовановић напушта састанак и прелази на страну ванземаљаца.

Сцена 13: Капетан Ромо од председника Николића и министра одбране Вучића добија задатак да зарази свемирски брод најновијим вирусом, који је разрадило 1000 домаћих стручњака из ИТ центра код Лесковца (заједнички пројекат Србије и Уједињених арапских емирата).

15. фебруар Сретење
Сцена 14: Капетан Ромо у заробљеном ванземаљском ловцу стиже на базни брод у орбити Земље. Преноси вирус и поставља експлозивну направу (шестомесечна производња Крушика из Ваљева). Док се свемирски брод распада у експлозији капетан Ромо успева да се домогне Србије и слеће на нишки аеродром.

Сцена 15: Узлеће целокупна српска авијација. Јединим преосталим Мигом-29 пилотира председник Николић. Прате га преживели мигови 21, орлови, хеликоптерске јединице као и авиони за запрашивање комараца. Ласта 95 пада при узлетању.

Сцена 16: Битка у ваздуху. Стотине ванземаљских ловаца, сада без енергетске заштите бори се против српског ваздухопловства.

Сцена 17: Председник Николић лансира ракету која погаћа улаз у ванземаљски брод. Експлозија. Делови агресорског брода падају на Рушањ.

Сцена 18: Председник Николић у кокпиту Мига-29. Суза му креће из ока док окреће авион на десну страну. У крупном кадру остаје Таковски крст на левом крилу.

Крај

Неки од мојих омиљених:

- На HRT-у 2 пустили филм, кад оно испод назива филма "The silence of the lambs" стоји превод "Тишина Ламбових"...

- Филм у коме се муж и жена свађају, у једном тренутку он њој каже "you're driving me crazy" а у преводу пише "возиш ме лудо".

- Кад су још давно на лесковачкој локалној телевизији пустили Терминатор 2, на крају филма кад Шварција спуштају у казан са топљеним челиком он каже оно чувено "i'll be back!" a ликови 'ладно превели "ће се врнем!".

- Brate samo ljudska rasa. Samo ljudska rasa!
- Tako je brate, mrzim one Klingonce, Borgove, Transformerse, Vulkance, Evokse, Vukije, Drakonce, Marsovce, Robote i ostalu bagru koja nam prlja našu ljudsku rasu.
- Smrt vanzemaljcima!
- Eno ga Artuditu. Ajde da mu jebemo mamu.
- Mali dođi 'vamo!
- Titututitutu
- Ma sa'ćemo mi tebi da pokažemo titututitutu pičko mala limena!

*''Наше ће сјене ходати по Бечу,
Лутати по двору, плашити господу.''*