Situacija u kojoj se nađe čovek koji hitno mora da isprazni debelo crevo, a nalazi se u javnom toaletu, u kojem su sve kabine zauzete, osim one za invalide. Nema tu puno vremena za razmišljanje - uostalom, šanse da baš u tom trenutku naiđe invalid sa svojom fiziološkom potrebom ravne su šansama da ovaj mučenik istrese zumbule umesto fekalija.
Dotični munjevito seda na jedinu dostupnu wc šolju i u blaženom trenutku izbacivanja rektalnog projektila i doslovno i nedoslovno se posere na sva 53 člana Zakona o diskriminaciji osoba sa invaliditetom.

Предвиђање будућности и улоге родитеља карактеристичан за скоро све младе људе. Некад кад забодеш пиво у парку, а поред тебе пролази млади ћале и шета клинце, деси се да почнеш да замишљаш себе у тој улози. Или кад чујеш комшијску децу ујутру у шест како хистеришу што још није почео Сунђер Боб. Тад увераваш себе како ти то нећеш да дозволиш. То је то.
Е сад, постоје две главне карактеристике везане за овај феномен:

1. Свако себе замишља као до јаја родитеља, а децу као до јаја децу. То је тако по дифолту.
2. Нелагодност која се јавља код мушких спекуланата, а везана је за женску децу. Нема ништа горе него да замислиш своју адолесцентну ћерку, припиту и у друштву напаљених тинејџера. Свашта ти прође кроз главу.

Ono što nam stoji između danas i sutra.

Отелотворење оне народне: ''добар курац - мир у кући''.

Ако ти жена сваки дан држи придике у рангу Кастрових говора на пленуму кубанске коминтерне, не знаш како је ваша веза отишла од трња до звезда, ал' у рикверц, кућна атмосфера подсећа на руско-америчке односе у време хладног рата без наде да ће се Трећи светски некако избећи...

Па, слаб си ми ти Крешимир, синовац.

Нискобуџетни демо коитуса овековечен као клише домаће кинематографије.

Интимни сусрет два напаћена бића која је социо-економско-политичка ситуација спојила и малтене приморала на то. Тај... Чин. Двоминутни немушти грч полуодевених протагониста. А-капела гротеска са ужитком у траговима.

Он је хипстер, неприхваћени, летаргични мангуп, навијач Металца, шиптар. Лице му одаје муку над неодложном обавезом, глађу коју мора да утоли. Кратким и одсечним покретима се готово кришом примиче и одмиче, уз пригушено дахтање. Он не јебе, он тужно воли.

Она, у суштини фина девојка бираног имена, можда Ива или Софија, ломи карму на пола и даје се, готово да статира, попут принешене жртве. Стење као рањеник. Њен поглед се супротставља његовом, а затим губи фокус.

Све траје кратко, инсектски кратко, секс је прејака реч за ово инстант трење. Завршни потез и кратка станка. Његово тело попут леша сваљено уз њу. Крај. Дувански дим. Јединке се разилазе уз облачну мелодију домаћег кантаутора.

Играју и: бубрегаре, разбарушена коса, размазана шминка, двосед на развлачење, паклица Века, сисе.

Kad pop krene da se počeše po čelu dok čati, a svi prisutni počnu da se krste.

Reč kojom se stanovnik Srbije obraća glupljem od sebe.

Вегетаријанци, нутриционисти, хипсилофодонти и докторе Фил Гуд дајте минус на ову дефиницију и одјебите у скоковима . Ово није дефиниција за вас стоко зелена. Господине Ђани, Боро Дрљачо и Милутине Мркоњићу, уђите слободно, не морате да се изувате.

Израз који описује људе са холестеролом преко 6,6 ммол/л, шта год то значило. Него да зајебем ја стручне, медицинске бројке, овај израз описује особу која почиње да лоче врућу раћију, десетак дана пре свињокоља, припремајући свој организам за контакт са масном, холестералном бомбом ! Прави прелџија са стомачином од које не може да види чвабало док пиша и који за рингтон на свом Алкателу а35 има ''Ђуришићу млад мајоре'' у миди формату. Особа која за време недељног ручка обавезно као предјело цепа спржу и домаћи расол, а после тога ицевчи два литра шприцера уз кило прасетине.

Tehnika obuvanja dva para čarapa metodom jedne preko drugih. Koristi se u zimskom periodu. Moguće je koristiti i komplementarne parove, gde je jedan par čarapa cepan na prstima, a drugi na petama, pa se Dual Core tehnikom ovi nedostaci pokrivaju.

Krajni domet čoveka u dostizanju večnosti.

Kafanski šuriken.

Pitanje koje je najviše korišćeno od strane osoba ženskog pola, većinom supruga ili majki, sa kojim se pokušavaju izvući iz izgubljene bitke. Naravno uvek im to i pođe za rukom pošto ostave sagovornika bez ikakvog asa u rukavu.

Dvosekli mač, oruđe dobra i artefakt zla!
Milosrdne prema sinusima kao velikodušni beduin prema izgladnelom brodolomniku.
Ali i poput Lucifera koji čeljustima žvaće grešnike u 9. krugu pakla, surovi oganj prknu posle hitnog sranja u javnom wc-u.

Produkti odbrambenog mehanizma ljudskog duha, koji služe kao tampon zona izmedju okolnosti i ludila.

Kupovina prezervativa od dečijeg dodatka.

Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Persona non brata.

Karta koja mjenja sve ostale, može se koristiti i u gradskom prevozu.

Jedini muškarci koji sa zadovoljstvom peru rublje.

Рођење-1 година: Бациш први поглед на нови свет око себе и заплачеш се; бацаш из уста све што није сиса; бацаш у пелену све што ти се нађе у стомаку.

1-3 године: Бацаш први корак; бацаш све што ти наиђе под руку; бациш пелену; бациш сису.

3-7 година: Бациш флашицу; престанеш да бацаш све што ти наиђе под руку, а почнеш да бацаш само битне ствари (пеглу кроз прозор, лампу са стола, кључеве од аута у WC шољу); бацаш лопту; бациш лизалицу на под плавом чуперку у вртићу.

7-14 година: И даље бацаш лопту; бациш под кревет књиге после завршеног разреда; бацаш први шмек плавом чуперку из вртића, сада из истог одељења; бацаш лопту; бацаш лопту; бацаш лопту; бацаш га у WC шољу.

14-18 година: Изјављујеш љубав црном чуперку (иста, само се офарбала да би била кул) и бацаш порно часописе под кревет где су књиге, овај пут трајно; бацаш чуперак на кревет; бацаш први кондом у WC шољу.

18-25 година: Бацаш много кондома у WC шољу. Последњи који си бацио био је онај који је пукао; црни чуперак баца бидермајер.

25-65 година: Да би нахранио оног акробату што је побегао из последњег кондома пре него што си га бацио, бацаш све за шта се плаћа – смеће, џакове, земљу лопатом; све ређе бацаш плави чуперак (престала да се фарба) на кревет и најзад престанеш; бацаш рачуне и признанице за плаћену струју.

65 година: Бацаш лопату; бацаш први чек од пензије.

65-80 година: Бацаш много чекова од пензије; поново узимаш лопату и бацаш њоме земљу у гроб седог чуперка (природа је офарбала).

80 година: Бациш кашику.