Свака држава има неко своје алтернативно име које ваљда треба да излечи комплекс њених становника, да ојача њихов супер-его или да им објасни како ће се провести ако тамо случајно живе. Тако је Америка "Земља снова, реднека, худа, пуцања на све из свих врста оружја, и Мекчикена", Хрватска је "Лијепа наша и само наша, ах ћујте", Јапан је "Земља излазећег Сунца, језика који пара уши, филмова које нико не разуме, заротираних очију, и цунамија, јебига", Бразил је земља "Оргија и самбе са тим што лечење сиде и пицајзли не улази у гаранцију", итд...

je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!

Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.

Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.

Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.

Дешава се да у разговору различити људи различито оцењују лепоту других људи, ствари, појава. Када установе да се не слажу у оцени, сложе се да се не могу сложити јер је, како кажу, лепота релативна а сто људи има сто ћуди.

Да ли се неком нешто свиђа, или не, је релативно и много зависи од њега самога (његових искустава, интересовања, веровања, убеђења и сл.) и његове процене. Када је реч о допадљивости и свиђању, код људи, прва асоцијација се обично тиче спољашње лепоте и онога што се обично зове физичком привлачношћу а у блиској вези је са сексипилом, тј. јебозовношћу. Пошто се заснива на слободној процени, реч је о субјективном доживљају па се може рећи да је субјективан осећај лепоте (тј. допадљивост) релативан. Сходно томе, има људи који тврде да лепота није релативна. Они спекулишу да је лепота апсолутна и мерљива. Носе се мишљу да је у основи лепоте људи симетрија и однос тзв. златног пресека те да се савршене пропорције људског тела могу прорачунати.

Златни пресек је у вези са Фибоначијевим низом и са односом суседних Фибоначијевих бројева. Фибоначијеве бројеве одликује то што је после другог у низу сваки следећи једнак збиру претходна два (1, 1, 2, 3, 5, 8, 13...). Њихови односи (1/1 = 1, 2/1 = 2, 3/2 = 1.5, ... 89/55 = 1.6181...) теже ка броју 1.6180... Златним пресеком се сматра пресецање нечега на такав начин да се добију делови у сразмери 1:1.6180. И поред тога што се ова пропорција може срести у природи (нпр. растојање од пода до пупка према висини човека, ширина носа према ширини усана итд.), и по некима стоји у основи онога што доживљавамо лепим, није реч о законитости нити се одступања која су честа сматрају лошим или непожељним. Када би се све око нас уклапало у неке калупе и када бисмо сви били једнообразни свет би вероватно био прилично досадно и једнолично место.

Лепе жене су најчешће свима лепе, али се свима свака од њих не допада. Некоме се допадне нека а неком другом нека друга. С друге стране, код мушкараца преовладава мишљење да су женама допадљивији они са дубљим џепом (а однос дубине и ширине џепа не мора да кореспондира златном пресеку - пожељно је као и штошта нешто да буде што већи). У складу с тим многи су склони да ствари поједноставе и сведу на то да је женама битна величина а мушкарцима однос (и златни пресек), али као и скоро све остало и то је релативно... Јер не воле сви мушкарци златокосе.

Људи који су смештени у магацине човечанства и продају се по набавној цени, по најнижем курсу поштовања.
Произведени помоћу калупа, са ниском тачком топљења, великим могућностима накнадног обликовања и количинама конформизма.
Услед непажње, врло крти и ломљиви.
Чувају се на мрачним и хладним местима због своје природе да се покваре на јачем светлу и у природнијим условима.
Слаби су проводници успеха, а врло добро се растварају у илузијама. У реакцији са ударцима судбине дају депресију.
Због природног станишта имају тенденцију да се убуђају и да та буђ буде једини облик живота у њима.

Nužda ne bira ni vreme ni mesto i zato se desi često da nas stisne baš kad smo u gostima. E sad, među primitivnim životinjama je njuškanje izmeta i obeležavanje teritorije sastavni deo normalnih društvenih odnosa, dok je kod nas ljudi to nešto krajnje neprirodno i sramotno.

Zamočaj me! Malo grublja verzija izraza hoćeš li i muzičku želju? Logično, upućuje se osobi oko koje obigravaš kao francuska sobarica i što ti više obigravaš, prohtevi dotičnog ili dotične sve više rastu.

Momak koji ne jebe, ali je sposoban da obezbedi stan, hranu, auto i plaćene račune.
Izraz koji današnje devojke vrlo često upotrebljavaju.

1.Inteligentni: To su učenici/studenti kojima je logika jača strana. Vole da uče kroz razmišljanje ,upoređivanje, povezivanje, analiziranje... Ne vole teorijske predmete, jer se oni uče napamet („bubaju”),a i u njima se trude da uče na svoj način. Budući da njima dobro idu predmeti sa kojima se ostali muče (matematika i fizika) u odeljenju važe za pametne. Dobri su i u hemiji, ali manje je vole pošto je za nju neophodno i učiti napamet teoriju. Ostali im često traže pomoć i objašnjavanje.U odeljenju ih najčešće ima nekoliko. Profesori uglavnom vide njihov talenat i cene ga.

2.Vredni: To su učenici/studenti koji su spremni da se trude, imaju volju da čitaju gradivo dok ga ne zapamte. Oni su najčešći tip uspešnih učenika/studenata. Nemaju neku specijalnu sposobnost, samo su radni i ambiciozni, njima se ostali obraćaju kada je potrebno ukratko prepričati neku lekciju, javiti se da profesor ne pita nespremne i sl. Pošto su marljivi,najčešće uče konstantno, a ne samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Dobro im idu teorijski predmeti (istorija,biologija,geografija...) i jezici. Profesori ih cene,ali manje nego prve.

3.Preko veze: Ovo su učenici/studenti čiji roditelji lično poznaju veći deo profesorskog kolektiva, ili nekog uticajnog odatle (npr.direktora). Da ne bude zabune,oni nisu nužno lenji,glupi i sl, ali realno je da će dobiti visoku ocenu bez obzira da li su je zaslužili. S obzirom da je jedan deo njih nesposoban za život jer su im roditelji sve dali na tacni, neki od njih nakon završene škole/fakulteta izvuku deblji kraj u daljem školovanju i životu.

4.Srećni: Oni nemaju jako izraženo ništa od prethodnog (što ne znači da nemaju ništa), ali se okolnosti često tako nameste da dobro prođu. Npr.kad ne nauče profesor ih ne pita (a trebalo je), nauče mali procenat potrebnog gradiva i baš to bude na testu ili odgovaranju, dobiju visoku ocenu jer je profesor dobro raspoložen, čuju odgovor od nekog drugog, ne urade domaći i to ne bude pregledano... Oni nisu tako česti,ali većina odeljenja ima najmanje 1-2 ovakva.

5.Snalažljivi: Samo ime sve kaže, oni se nekako uvek snađu.Bilo da prepišu od nekoga na testu tako da ne budu primećeni, naprave kvalitetne puškice i pametno ih sakriju, sažmu 10 strana domaćeg na 5 i to prepišu za mali odmor, čitaju iz knjige ili sveske dok odgovaraju tako da profesor to ne vidi, nađu nekoga ko želi i može da im pomogne u razumevanju gradiva ili pisanju domaćeg,suptilno se našale sa profesorom da ga odobrovolje i dopadnu mu se... Oni su zapravo inteligentni kao i prvi tip, ali se mnogo manje trude i svoj intelekt drugačije koriste.Najbolje prolaze u životu.

6.Kampanjci: Oni se trude samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Mogu imati više prethodnih karakteristika ili manje,ali generalno najgore im idu fizika i matematika jer su to predmeti kod kojih kampanjsko učenje najslabije funkcioniše (izuzev ako nisu talentovani). Relativno su česti. Ukoliko je škola/fakulet na koji idu zahtevan, kada se približi ocenjivanje neretko ovakav stil učenja dovodi do celodnevnog sedenja nad knjigom, neprospavanih noći, stresa, besa...

7.Zainteresovani: Iako su vrlo retki, ima takvih koje nauka jednostavno zanima, vole da uče i stiču nova znanja, krasi ih radoznalost.

8.Mito: To su oni čiji imućni roditelji materijalnim sretstvima žele da im obezbede diplomu i visoke ocene. Zbog ubrzanog načina života i postojanja interneta (mogućnosti da se inforamacije publikuju), ovaj tip je danas mnogo ređi nego nekada kada su ovakvi bili vukovci, studenti sa najvišim ocenama na fakultetu i sl.

9.Kombinacija: Uspešni mogu biti i oni koji nemaju ništa od ovog u jakom intenzitetu,nego više toga po malo.Ako neko ima sve ovo izraženo zajedno,to je svetsko čudo!

Последњи стадијум пијанства.

Rebalans.
Izvodi se zbog deficita pičke i suficita vremena.

Loša kombinacija ukoliko si ti taj ali ne zavisi sve od tebe. Ostaje ti samo da se ždereš.

Dobra kombinacija ako si pri tome pametniji od okruženja i još bolja ako sve zavisi od tebe. Ostaje ti samo da u miru i tišini pokupiš kajmak.

Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, posle definisanja srećnog niza shvatićete da ste produkt i učesnik neverovatnog lanca srećnih dogadjaja.

Za početak, jasno vam je da ste vi nečiji potomak i da su (sada već ti neki) vaši roditelji opet nečiji potomci. Nižući tako potomke i njihove roditelje možete stići veoma daleko u prošlost, čak do vremena kada se sam život na zemlji začeo, a to je boga mi jako mnogo vremena – negde oko 4 milijarde godina.

U to vreme, nije postojalo skoro ništa od onogoa što danas znamo da postoji. Zemlja nije imala planine, reke, šume i sve ostalo što volimo i čemu se divimo. Najviše je ličila na glatki Mars sa ponekom barom koja više podseća na veštičji lonac iz crtanih filmova nego na normalno jezero ili more. E, od tog trenutka pa nadalje za vas počinje niz srećnih dogadjaja ili tačnije prava lavina srećnih dogadjaja koji će posle 4 milijardi godina kao rezulat čitave jednačine proizvesti nikog drugog nego vas.

Da je neka karika srećnog niza u bilo kom tretutku (a bilo je mnogo trnutaka u periodu od 4 milijarde godina) pukla, vas sada ne bi bilo. Možda u tom slučaju ne bi bilo ni nas, to ne znamo, ali vas sigurno ne. Sreća je što je svaki, ama baš svaki, vaš predak bio dovoljno seksi da prca nešto ili da bude prcan, da bude dovoljno zdrav da doživi vreme za prcanje i da ga je prcanje sa suprotnim polom dovoljno privlačilo. Sreća je i što je svaki vaš predak bio dovoljno brz, snažan, okretan i inteligentan da izbegne da ga neka veća zverka, zgnječi, povredi ili smaže za neki od obroka ili užinu pre nego što je prcao i produžio srećni niz u kome ste vi za sada zadnja karika. Sreća je i što nijednog vašeg pretka nije udario grom, ugušio vulkan ili samlela stenčuga pre nego što je (sad već pogadjate) prcao. Sreća je i što nijedan vaš predak nije podlego nijednoj smrtonosnoj bolesti niti stradao u bezbroj kanibalističkih ratova što ih čovek vodiše u poslednjih 50.000 godina pre nego što je prcao i dodao kariku u srećnom lancu u kome vi sijate kao poslednji dragulj.

Naravno, sve ovo ne znači da nijednog vašeg pretka nisu rastrgli dinosaurusi, lavovi ili krokodili. Možda je neki od njih završio na nečijem koplju ili prosvirane glave u ratovima, ali budite sigurni - to se desilo tek pošto je PRCAO i dodao makar jednu kariku srećnom nizu.

I tako, karika po karika u srećnom lancu dugom 4 milijarde godina stigosmo do vas, trud se isplatio. Možda. Ali ne zaboravite da srećni niz treba nastaviti. Treba dodati sledeću kariku u lancu sreće. Zato, LJUDI! prcajte se što pre i koliko god možete! Nešto što može da prekine vaš srećni niz uvek vreba.

Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, da li se sada makar malo bolje osecate?

Trenutak kada su materija, prostor, vreme i ostale dimenzije oslobodjeni teško shvatljive i mučne nepostojanosti singulariteta. Ovim imenom jednostavno zovemo dogadjaj kada je nastalo sve ili bar kada je počelo da nastaje SVE, a to SVE je cela Vasiona. Upotrebio sam reči “jednostavno zovemo” ali treba znati da rodjenje Vasione uopšte nije jednostavna stvar. Zapravo toliko je komplikovana da se već oko 100 godina najveći umovi planete upinju da koliko toliko shvate i objasne šta je to veliki prasak.

Najčešće ga, katastrofalno pogršno, zamišljamo kao teraeksploziju ali on to zapravo nije i u stvari sve što mislimo da jeste on nije. Zadivljujuće je kako ovakve stvari pokušavamo da objasnimo nekim nama bliskim pojmovima i pojavama da bi ih već u sledećoj rečenici ponižavajuće srozali i negirali samo da bi na kraju zaključili da to što mislimo da jeste - u stvari nije, jer ne znamo šta jeste. LM, veliki prasak je dogadjaj koji je iz kosmičkog jajeta (singulariteta) proizveo vasionu i bukvalno joj podario dve najvažnije stvari – prostor i vreme, a materiju (barem se tako pretpostavlja) oslobodio singularitetskog ništavila.

U prvim nanosekundama posle velikog praska oslobodjena materija je jurnula ...gde? ... pa to je teško pitanje ... materija nije jurnula ali je na svom “putu” bukvalno počela ne da osvaja nego da STVARA prostor. A što se vremena tiče sa velikim praskom i ono je počelo da postoji, tačnije počelo je da TEČE. Dogodilo se to pre 13,5 milijardni godina, barem tako kažu poslednje procene. Nemojte mnogo verovati u ovu brojku jer je ona za poslednjih 50 godina barem isto toliko puta menjana zahvatajući intervale od 6-13,5 milijardni godina. Velike cifre nema šta, ali kosmički mudraci kažu da su bile najvažnije prve tri minute posle velikog praska. Neverovatno. Vreme koje je potrebno prosečnom Srbinu da opere zube je bilo dovoljno da se formiraju atomi (pretežno vodonika) iz singularitetske “supe”. Sad, kad je vodonik bio tu, pa i prostor i vreme, potrebno je bilo “samo” da se vodonik “malo” zgusne i da nekako “kresne” fuziona reakcija i eto – zasijaše prve zvezde.

Sila velikog praska koja je izgurala materiju/energiju, kreirala prostor i STARTOVALA kosmičku štopericu iz usnulog stanja singulariteta i dan danas tera galaksije da beže jedna od druge i neprekidno se udaljavaju što u našim glavama stvara sliku vasione koja najviše liči na balon koji se naduvava. Ha, pa to bi bilo jako jednostavno za razumevanje da je baš tako. U tom slučaju bi lako primenili ovozemaljsku logiku i zaključili da ako ste u tački A negde u balonu i vidite tačku B na samoj granici (“membrani”) balona i putujuete od tačke A do tačke B veoma lako možete stići do same “membrane” odnosno ruba vasione. Izgleda lako, kao kad iz BG odete do ruba Srbije u SU. E pa da ne bi bilo lako i logično, ali na sreću vrlo zabavno, stvari u kosmičkim dimenzijama izgledaju kao u navedenom primeru.

Izvor ponižavajuće nekreativnosti i nepodnošljive dokonosti!

Rogobatna reč ali do savršenstva dobro opisuje stanje duhovnog ništavila, mentalne lenjosti i unutrašnje praznine.

To je teška bolset koja se teško podnosi, a naročito teško ako oboleli po svaku cenu ima želju da bude kreativan, produktivan i nadasve KORISTAN.

Ne treba ga kriviti. On se nalazi u mračnom tunelu i ne vidi izlaz. Treba naći načina da mu se nekako osvetli put.

Bezidejnost nije nova bolest. U bljeskovima su se epidemije ove bolesti pojavljivale na različitim prostorima i u različitim vremenima. Pojavi se pa zgasne, ali nikako spontano i bez lečenja. Za divno čudo leka za ovu bolest ima i takoreći on je sveprisutan. Recepata za lečenje ima u mnogo nijansi, ali kakav god da je recept on uvek sadrži jedan čarobni sastojak a to je RAD.

Pojava da imperativ zvuči mnogo sočnije i žešće kada se upotrebi nesvršeni oblik glagola umjesto uobičajenog svršenog. Efekat je isti kao caps lock u pisanju.

U holivudskim blokbasterima snimanim 80ih godina prošlog veka sve je crno belo, dobri akcioni junak se bori protiv "loših momaka". Ali tu njegovu borbu koči dosadni birokrata koji mu brani da koristi silu.

Ovaj birokrata je jedini lik u filmu koji ne veruje u priče o duhovima, teroristima, robotima, vanzemaljcima i ostalim mitskim bićima protiv kojih se hrabri junaci bore.

Ceo svet je na strani junaka a ovaj nesrećnik jedini sumnja u njihove sumanute priče.
On je zapravo jedini lik u filmu koji se ponaša kao stvarna osoba i pritom ne kapira da je samo sporedan lik u priglupom američkom filmu...

Publika ovakve nesrećnike najviše mrzi, a na kraju filma ih glavni junak po običaju tresne pesnicom u glavu i prokomentariše nešto tipa "ti nemaš muda" i slične holivudske gluposti.

Онај који мрси косе није обична јединка мужјака који своје сексуалне потребе задовољава методом просте пенетрације која се своди на готово животињски чин.
Он не јебе, он води љубав, он није јебач, он је љубавник. Он пали свеће, и точи скупо вино, врсте црно. Латице ружа посуте су путем који води до ђакузија напуњеног етеричним уљима где овај прекаљени трситељ сатима задовољава јединку супротног пола, која се у току процеса неминовно заљубљује у њега. Сматра се да је један од најрепрезентативнијих примерака ове врсте Ричард Гир.

Četiri riječi kojima počinje svaka rečenica, kojom autor izmišljenog predmeta pokušava da objasni isti. Jedini logički razlog postojanja ovakvih predmeta je taj da bi se studenti ubijali u pojam, i da bi im se na leđa natakarila dodatna obaveza.

Sposobnost gotovo svakog muškarca da odmah, na prvi pogled, kao iz topa, odredi u kom žanru porno industrije bi se ženska osoba koja mu je u vidokrugu najbolje pokazala.

Naravno, lako je svrstati ženu po fizičkim karakteristikama jer su vidljive golim okom, ali one dodatne, skrivene karakteristike za koje često ni sama žena ne zna da ih poseduje, najteže su za klasifikaciju, ali muškarac to određuje sa savršenom preciznošću, što je očigledno po tome kako mu ostali muškarci sa kojima je, ne protivreče već nastavkom razgovora mu tiho čestitaju na novom pogotku.

Inače, smatra se da je ta sposobnost uvek bila u nama, ali da se znatno pojačala omasovljanjem korišćenja interneta, hiperprodukcijom pornića i obiljem žanrova koji postoje u toj industriji.

Roditeljska foskula kojom iskazuju svoju bezuslovnu ljubav i podršku svom pubertetliji iako je ovaj na dobrom putu da postane deo prvog sloja društvenog dna.