Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Proces učenja, koji kako odmiče, sve više liči na trudnoću.
Čim ustanete i vidite sve one knjige, odmah dobijete jutarnju mučninu, a kod labilnijih ima i povraćanja.
Što je bliži "termin", sve više ste nervozni, imate iznenadne napade besa na ukućane, tražite podršku i razumevanje od njih...stalno ste gladni i često imate potrebu za određenom vrstom hrane(kod mene slatkiši).
Svakim mesecom ste sve više otromboljeni, jer vam učenje ubija želju za sportskim aktivnostima, a neposredno pred "termin" vam uopšte nije ni do sexa. Kad dođe dan D, isto se preznojavate i mučite satima do trenutka dok se sve ne završi.Kad položite, imate isti onaj blaženi osmeh kao majka kad prvi put ugleda svoju bebu.
Inače, u ovom slučaju je pobačaj češći nego kod trudnoće, a bogami i abortus.

Ukoliko nešto zajebem, em što sam i ovako i onako skenjana i život me jebe, dolaze roditelji kao šlag na tortu.

Ulazim u kuću, molim se Bogu, već s vrata primećuje keva da nešto nije u redu, ćale se priljučuje i nastaje sumnja. Nešto u meni puca i priznajem šta je. Nisam trudna. Nisam opljačkala banku. Ne kradem. Ne trošim puno para. Uglavnom. Bez obzira na sve, koliko god je minoran moj problem, poenta cele priče je da se od muve napravi slon i meni dobro namaže nos, jer za ime Boga, ljudi su bili sjebani na poslu pa se sad izdrkavaju na mene. Ne do Bog da to kažem. Jednom jesam. Bolje da nisam. Kako god, priča se razvija. Osećam se kao da me neko udario mokrom čarapom i bezvoljno bacam torbu na stepenice. Isto tako moji roditelju bacaju glavnu temu u drugi plan i vrše atentat na mene zbog bačene torbe. Ne cenim svoje stvari. Jebem li ga sad. Ulazim u fazu povlačenja. Ćutim. Kontam, bolje je. Bar neću nešto da lupim. Penjem se uz stepenice, prolazim pored gestapovaca i ulazim u svoju sobu. U milisekundu, sve se dešava. U trenutku mog prolaska čujem taj užasan zvuk koji govori "Kuda ideš?" ili "Vraćaj se, ima da razgovaramo!". Vraćam se na ratno polje. Sedamo u dnevnu sobu kako bi imali potpuni ugođaj. Za lepsu atmosferu, TV je pojačan do maksimuma, Đoković dobija meč i sledi reklama za Always ženske uloške. Neprijatna tišina. A jebem te živote. Deru se na mene. Jede mi se nešto, al bi radije da me nešto proguta. Krećem u akciju. Vadim svoje slabašne adute, iako već znam da gubim. U jebote, slućajno sam podigla glas. E sad sam jebala ježa u leđa. "ZAŠTO DIŽEŠ GLAS!?" - ili - "Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?", a ja sve hoću da kažem "bolje da me nisi rodila" ili ćaletu da kažem "bolje da me nisi napravio" ali nekako odustajem u poslednjem trenutku, ne čini mi se kao dobra ideja. Deru se još. Skroz se izgubila glavna zamisao. Sada je tema moja neurednost. Ja sam neodgovorni sebični stvor. Krenem i ja nešto da pričam, ali sputava me glas koji se dere "Začepi dok ja pričam!". I ja začepim. I samo ćutim i sedim i trpim. Isusove muke. A onda se proderu "Zašto samo ćutiš? Alo! Gledaj me ovamo! Ima da razgovaramo!!!". Pa jebote, brate, mislim kevo, ćale, sad sam pokušala nešto da kažem, ali moram da ćutim. Da bih nešto rekla, moram da se malo proderem, ne može bre moj glasić da dođe do izražaja, mnogo se bre deru ovi sa reklame za uloške. I tako u krug. Pričamo celu noć, a ja hoću na fejs. Svoju bol čuvam u sebi, jer ako im i kažem svoju želju, dobiću zabranu. Gledam u prazno dok su se dve trećine moje tročlane porodice udružile protiv mene. A u kurac više.

Mladost ludost. Ne razmišljaš mozgom, nego nižim organom. Ona (ženka) ti mahne repom, a u tvom hipotalamusu se luči neizmjerna želja za probojem kroz vaginalni prostor. A ti, mlad, zdrav, piješ sok od cvekle svaki dan ne bi li ti se poboljšala cirkulacija krvi i na taj način stvorio od sebe jedrog mladića sa jebačkom dekoracijom i da bi u selu predstavljao porno ikonu. Radiš sklekove, trbušnjake, trčiš uz njivu-niz njivu k'o neslan ovan, a komšije se okreću za tobom sa izbuljenim očima k'o sova iz Guarana reklame čudeći se tvojoj volji za napretkom. Svaki dan ga bacaš u nesvijest tako jako da se izlučevina salije do podruma, a ostatak ode kroz kanalizaciju do na kraj njive, pa onda noću sanjaš kako hiljade spermića idu odozdo prema tebi govoreći: „Tata, tata“. Počeneš gubiti na kilaži, izgledaš k'o mršavo svinjče kad se pusti u tor pa počne da ganja prasicu i onda skontaš da ti je to dosadilo i da želiš nešto novo. Želiš turiti.

Tog dana, ćale ga je smarao nekim poslovima. Valja prozore promijeniti i ubaciti nove od PVC-a, lafo to je sada moda. Sunce upeklo k'o zagorjela tava, čini se k'o da je ispala žiška iz pakla i to pravo u njegovu avliju. Uprti prozor, a ona plastika vrela, možeš jaja na oko na njoj ispeći. Ali hajde, otac je to, moraš mu pomoći da ne bi kasnije rekao: „Bolje da sam u šljivić bacio, nego što sam tebe napravio“. Jest da mu je mrsko, al' ko ga jebe. Šuti i trpi. Kad eto ti neko auto dolazi u komšijinu meraju, onog istog komšije koji se preselio u Sarajevo i stavio kuću na prodaju. Bijeli Golf dvojka, nepoznata lica, mada mu vozač liči na Eru Ojdanića iz najboljih dana. Izlazi on, žena mu (pretpostavlja) i mladi sin, a u Golfu i dalje sjedi ona. Iz daleka izgleda kao i svaka druga, jebiga. Kaže ćale: „Evo stigle nove komšije, ajmo da se pozdravimo“. Konta u sebi: „Da nisu došli, ne bi ni rekao da stanemo“. Dobar dan, dobar dan. Tako i tako, upoznavanje, ovo ono, sve pet. Tačno je, to su nove komšije. Kad izlazi ona iz auta.

Da, ona, očit primjer brđanke, djevojke pred kojom objesiš jezik do poda, a stožina ti se pretvori u neuračunljiv objekat koji se vrti po gaćama k'o vatrogasno crijevo kad je pod pritiskom. Ne zna čovjek gdje bi prije pogledao. Da li u rumenu dojku koja izviruje k'o proleter iza grma kada želi da zaskoči žrtvu, ili pak u guščetinu utegnutu od kopanja? Lice bez bora, raspletena kosa izgleda k'o cvat hibridnog žita, a oči joj zelene. Zelene, jebote, ej... Uz malo zakašnjenje, pruža ruku na kojoj su se ocrtali žuljevi od trodnevnog cijepanja hrastovine. Ona mu reče ime, uz prelijep osmijeh na licu.
Uslijedilo je, naravno, obilaženje njihove nove kuće i još detaljnije upoznavanje sa istom. Njen otac ga zamoli da im pomogne da istovare stvari. Kaže da ima tri kamiona ukupno, pa će mu platiti to što radi. Konta: „Jebote pare, đesi punac, šta ima?“ Pristane, naravski. Ko ne bi, jebote...
Odjednom dobi volju za poslom. Ućeraj i prozoru i suncu i malteru i onim potomcima iz njive što ih je sanjao. Samo bi u nju gledao. U međuvremenu, sabralo se tu još raje, valjda njihovi rođaci i prijatelji. Pomažu svi da se skuće, a on najvrijedniji. Čas na spratu, čas u prizemlju, čas u šupi. Razbac'o se k'o đubre po njivi. Ocu nije jasno šta bi hajvanu odjednom. Završiše to oni očas posla. „Sjedi malo, koji ti je kurac, oguli jabuku“, govori mu neki glas iznutra. Za čudo Božije, posluša.

Traži je pogledom. U jednom trenutku pogledi im se ukrstiše. Sipaju iskre k'o iz Bosh brusilice kada je bravar poćera preko šipke. Silazeći niz stepenice čuo ju je kako rodici šapće: „Jest lijep momak“. Gotovo, jaro! Prođe neka dragost kroz njega k'o grnjača kroz planinsko selo. Da li je ona ta? Ta kojoj će surduknuti soklendžu iz zasjede, a ona će ga rado pustiti da obiđe njena prostranstva i upozna Nju, Njenu svetost Vaginu.

Prošlo je neko vrijeme od dolaska novih komšija, stvari su legle na svoje mjesto. Vratio se starim navikama, nolajferisanju preko dana, a hodanju i kucaniji po noći. Razumljivo je to. Preko dana po onoj ljetnoj žegi imaš utisak kao da si u nekom western kadru kada prođe pokoji plast sijena preko šljunkovitog puta. Nigdje nikoga. Zato noću oblijeće oko konine kuće k'o mačak oko vruće kaše. Stara fora bacanja kamenčića u prozor uspijeva pri dozivanju mladog čeljadeta koje docnije odvodi u prostranstva noći, sjedeći na hladnom betonu od kojeg mu se čmar ucrva, a nije pojeo ni kap pekmeza kao zaštitu od pojave glista. No, boli ga đon, svakako i ne misli o tome dok provodi vrijeme s njom. U jednom momentu, vatra između dvoje čednih živinčadi se uzbrka, te u trenucima dok mu ona razgibava jezik k'o domaćica kada razvija jufku, on se odluči da pređe rukom preko, od branja krušaka i jabuka po jarkom suncu, potamnjenih leđa, pa sve do brushaltera. Uze je u naručje i baci u obližnje sijeno. Radnja se dalje nastavi po scenariju iz starih švedskih porno filmova, dok u pozadini kokoši skaču po kocu i kokodaču, a mjesečina stvara ugođaj seoske idile. Svršetak.

Valjevske lokalne novine. Štampaju se već 65 godina, a u međuvremenu su postale najčitanije lokalne novine u Srbije. Postale su poznate po kletvi ''Dabog da izašao u Napredu!'' Ali, idemo redom.

Kao što već primećujete, sam naziv deluje prilično optimistično, dok je surova realnost potpuno dugačija. Valjevo je prema poslednjim istraživanjima grad sa najlošijim standardom i najnepovoljnijim uslovima za život. To nikako ne sprečava mlade da pune kafane i ispijaju galone valjevskog piva u mnogobrojnim kafanama. To sve, naravno dok ne odu na fakultet, posle dođu jednom mesečno, vide matore, razvale se u gradu, ujutru kukaju kako provod nije ni za uporediti sa Beogradom, pa se vraćaju u isti. Nizak standard ne sprečava ni gradonačelika (nije ni bitno kojeg, svi su isti) da odlazi na skijanje u Austriju i održava skupe koktele svoje stranke u Domu kulture. Opravdanja naravno ima: podaci zavoda za statistiku su zla namera protiv jadnika i sirotana iz DS-a (nije ni bitna partija). Ovi iz statističkog mora da su se onda baš namerili na Valjevce... Ma samo Napred.

Elem, same novine imaju 32 strane. Ako ste kupili pre 10 godina jedan broj novina, nema potrebe da kupujete novi. Vesti od 1. do 20. strane su iste: privatizacija kompanije, gašenje kompanije, štrajk radnika zbog gašenja kompanije, nelegalna imovina, zakasnela reakcija vlasti, premeštene investicije, Valjevo van državnih planova, podmićivanje lekara, putevi očajni, građani još očajniji, nevreme, potop... Napred Valjevo.

E, sad ide specijal i ono zbog čega novine kupuju uglavnom stariji građani grada i okoline - čitulje. Na celih 9 strana mogu saznati kako i gde su ima bivši drugovi iz odeljenja, vojske, bivše kolege, ljubavnici, suparnici, gazde, komšije, prijatelji, neprijatelji, daleka rodbina... Ovaj deo novina se jedini menja iz nedelje u nedelju. Ovaj deo novina uvek biva pažljivo pročitan i pregledan. Ponekad pomislim da ga čitaju toliko pažljivo ne bi li konačno videli sebe u njima. A i poslovica sa početka teksta se upravo odnosi na ovaj deo novina. Uglavnom razočarani, listaju Napred.

Sport. Na cele 2-3 strane, u zavisnosti od broja čitulja tokom te nedelje i (ne)uspeha sportista. Budućnost i Vujić voda među poslednjima u ligi. Uspeh karatista, poluuspeh rukometaša i odbojkaša. Košarkaši standardno dobri. Šahisti opet prvaci države. Eto i svetle tačke. Šah mat na kraju. Napred šahisti. Nazad svi mi ostali.

Sastav od šest devojaka koje se šamaraju po bulji kad odrade dobar pos'o.

Мушкарац који зна како треба да се понаша у одређеним ситуацијама.

Mjerna jedinica za količinu "istovara" u wc-šolju.

Redosled po kome se iznosi hrana pred goste na slavljima.

1. Što se dan ispita više približava, to su ti manja očekivanja da ćeš uopšte položiti.
2. Što si manje učio, veća je verovatnoća da će te ukenjati.
3. Ako nisi prešao samo jedan mali deo gradiva, 99% ti uleće pitanje baš iz tog dela.
4. Što bolje odgovara neko pre tebe, veća je verovatnoća da ćeš ti pasti.
5. Ako profesor na predavanjima deluje kao kul lik, na ispitu je 99% skot.
6. Što ranije ujutru počne ispit, to je verovatnije da ćeš ti stići na red posle xy sati čekanja.
7. Ako je profesor muško i voli koleginice, ti sigurno nisi koleginica; ako je profesorka seksistički skot koji se loži na mlade muškarce, ti mora da jesi koleginica.
8. Ako u indeksu imaš slične ocene (recimo većinom osmice), velika je verovatnoća da ćeš dobiti njihovu srednju vrednost, modus ili medijanu.
9. Ako te asistent gotivi, 99% neće biti na ispitu taj dan kad ti odgovaraš, ako te ne gotivi biće tu sa detaljnim spiskom tvojih predispitnih (ne)aktivnosti.
10. Ako je prethodna grupa mogla da prepisuje na pismenom, tvoja grupa 99% neće moći.
11. Ako se zavučeš u poslednji red da bi mogao nešto da prepišeš, 99% će te prebaciti u prvi red.
12. Ako u prvom redu uopšte ima neko ko nešto zna, 99% je to onaj štreber što nikad nikom ništa neće da pomogne, pička li mu materina.
13. Ako se nameračiš da prvi odgovaraš, 99% će profesor odlučiti da proziva po spisku (na kom si 99% među poslednjima).
14. Ako si žensko - ukoliko odlučiš da se na ispitu pojaviš sređena, profesor će najverovatnije pomisliti da si maloumnica koja je više vremena provela u šminkanju nego u učenju; ako pak odlučiš da dođeš kao raspad ne bi li svi videli da si učila celu noć, profesor će verovatno pomisliti da bi ti dao 6 da si samo malo lepša.
15. Ako ti profan ponudi da odgovaraš za višu ocenu - 99% ćeš se zajebati i ako prihvatiš i ako ne prihvatiš.
16. Ako pomisliš da ćeš položiti u trenutku kada vidiš ispitna pitanja, veća je verovatnoća da će te profesor zajebati nekim gadnim podpitanjem.
17. Brzina dozivanja gradiva u sećanje prilikom pisanja koncepta obrnuto je proporcionalna vremenu koje imaš za pisanje istog.
18. Na pismenom ispitu će ti vremena i papira biti ili malo ili mnogo - sredina ne postoji.
19. Količina treme srazmerna je veličini potrebe za obavljanjem velike nužde u nezgodnom trenutku.
20. Količina znanja obično je obrnuto srazmerna dobijenoj oceni; čast izuzecima

Озбиљно хладно, типа пингвини пију чај и краду дрва..

Локална радодајка уз чији се венерин брег попело више мушкараца него на молерске мердевине.

Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Blato u hodniku za koje niko da prizna da ga je baš on uneo.

Pred svaki vazan kolokvijum/test nastaje pravo bombardovanje sms porukama,a svaka precizno govori o licnosti osobe koja je salje.

Sredstvo kojim obično najmasniji i najuobraženiji dečko u gimnaziji vrti sve devojke oko malog prsta i menja ih ko čarape samo zato što zna 3 akorda, pa makar imao facu kao tektonski poremećaj. Takođe je i glavna zvezda na ekskurziji. Svako od nas zna bar jednog takvog.

Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata.
Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta.
Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru.
4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza".
"Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".

Исто што и говно, ухвати те кад се најмање надаш без парчета папира.

Strategija u muvanju cura koja se dvojako primenjuje u zavisnosti od toga da li je izlazak na selu ili u gradu. U koliko je radnja, stanje i zbivanje prilaska curama tipa muvanja locirano u gradu, tada grupica tvojih drugara prilazi devojkama, napravi od sebe maksimalne budalčine i seljobere, a da bi ti kasnije prišao krajnje galantno i fensi (od stajlinga ovde neki kaputić leže kao budali šamar) šatro izvinjavajući se, dok se infiltriraš sa težnjom pozadinskog napada na lakovernu čeljad. Ukoliko muvaš ženske na selu, onda ideš u prvi plan napada, tj. da glumiš konja - seljančice to jednostavno vole.