Šah-mat u ukrštenim rečima.

Najokrutnija scena u istoriji pedografije. To nije mogao da režira čovek, nego monstrum, životinja ili eventualno neka majka koja pati od neuzvraćene ljubavi svoga deteta, pa je htela da mu se osveti, zagorčavajući život meleonima dece.

Random pojava na televiziji svake godine. Takvih baba na ovom svetu postoji onoliko, koliko je svetu ostalo godina do Sudnjeg dana. Pandan dedi koji ne pamti onoliki sneg.

Čovek koji je jedini od pomoći ukoliko vam u sred' noći nestane struja.

Поруке приликом којих се честита одређени празник, од стране пошиљаоца, којег заболе баш курац за примаоца. Без трунке аутентичности и посвете, ради лицемерног испуњавања социјалних норми. Често стижу од људи, са којима више немамо никакав контакт у животу, а неким чудом се још увек налазимо у њиховом именику, који они темељно тероришу овим спам порукама, ни не сећајући се лица многих људи којима спам поруке шаљу. Не јебавачки, искрени став у којем се уместо овакве љигаве, не шаље никаква порука и игнорисање наставља, исказује већу дозу пажње и поштовања према примаоцу.

Троловање трола. Једини начин да победите
трола је да будете бољи трол од њега.

Посета Јеховиног сведока у поподневним часовима
одмора не мора се нужно завршити лоше.

Osoba koja više puta dnevno vodi bitku sa Porn hub-om, Red tube-om i ostalim neprijateljima.

Бесплатно је најјача врста хипнозе. Бескористан комад смећа може бити претворен у објекат жудње милиона људи, само ако га понудиш бесплатно, али у ограниченим количинама. Људи су спремни да забораве све моралне и људске норме, чак и да прибегну кршењу закона и обичаја ратовања да би се докопали свог БЕСПЛАТНОГ парчета неупотребљивог ђубрета.

Тактика коју користе предатори при лову плена.
Плен је у гомили тешко ухватљив. При кидисању на ловину, потребно је што више одвојити јединке, изоловати оне најслабије, похватати их и ондак се гостити плодовима њихових организама.

Uzeti kredit bez žiranata i time sebe lišiti mogućnosti da nekoga zajebeš.

Priloška odredba za razočaranje. Nadomak ruke, al' tuki u poslednjem trenutku. Ža dlaku šinko.

Kataklizma.

Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.

Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.

Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.

Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.

Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.

Ne pokušavaj da vratiš nešto kao što je bilo. NE MOŽE!
Si nekad probao da podgreješ krompir? E, to je to. Bljak, fuj. Izgleda kao krompir, miriše kao krompir, ima ukus kao bilo šta drugo samo ne krompir.
Moš probati knedle da praviš od njega, ali to krompir više nikad biti neće.

Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.

Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao **pederčine** bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.

Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.

Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.

Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.

I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.

Тако говорише наши стари, али нико да остави у аманет и наставак: ''...ако се употребљава у правом тренутку''.

Особа која је у детињству маштала да постане Мр. Универзум у бодибилдингу, за сваки случај завршила економију да има сигуран посао, а током студија престала са активним бодибилдингом (јер је учење пренапорно, па није било снаге).

Špricer.

Opisivanje nekog događaja na najkvalitetniji mogući način da ni jedan jedini detalj ne promakne, tako da se sagovornik može osetiti kao da je u tom trenutku bio na licu mesta.

Malo, planinsko selo koje ima veliku stopu nepismenosti, što je i logično, s obzirom da prosečno godište populacije varira između dva svetska rata.

Tada škola nije bila obavezna kao danas (**ali na isti kurac mu to dođe**), naročito za žensku decu, dok bi se od celog čopora muškaraca našao jedan koji sa lakoćom ume da razlikuje malo ćirilično '*b*' od latiničnog '*k*', pa je radio kao poštar na području mesne zajednice.

S druge strane, Vuk Karadžić je podučavao ljude pismenosti i jedino je želeo da budu bar za nijansu umno razvijeniji od japanskog prepeličara koji na aport kreće da maše repom u suprotnom smeru kazaljke na satu. Ipak, postoje indikacije da se ne bi zadržao duže od prosečne minutaže Nemanje Nedovića u Golden Stejtu (čitaj: nula minuta) i da bi odatle pobegao glavom bez obzira.

Reakcija po saznanju da ti devojka povraća jer je samo bolesna.