Лик који најбоље зна географију у одељењу. Јако је висок и жгољав, тело му је у облику државе Чиле.

Добар део живота провести покушавајући исте заменити за кожне, лакиране ципеле и градску калдрму. Патити од кризе идентитета; јер опанке сматра малограђанским, док га кожне ципеле жуљају и ударају у врх палца.

Само излизивање је ништа више од празног хода стазама које, поред све жеље да их савладаш, су ништа више но предворје замаскирано неком опскурном лепотом. Иако тога свестан, он и даље гаји одбојност према мањку ноћних светала, бетона и гледања кромпира са оне стране мотике. Све му то фали не би ли себе репозиционирао као битнијег од обичног сељака, оног чија је једина брига да парадајз буде румен а патлиџан модар.

За тог истог опанак је смрт. У њему живота нема. Излизани опанци представљају фазу између цењкања и депресије, која на самом крају води ка коначном прихватања опанка као животног сапутника. Ипак, он опанке жели напустити... по сваку цену. Побећи од њих што даље. Заборавити дедине њиве и ливаде. Јелек заменити пуловером. Заборавити безбрижан живот и трампити га за нервирање око баналних ствари. Све то заменити за свакодневни пролазак поред "Коларца" који никад посетити неће. Продати вола за ручак у "Мадери".

Излизати опанке значи протраћити живот, или барем најбоље године, тражећи себе тамо где ти није место. Веровати да градска беда представља мањи јад од руралне само из разлога што вештачко светло градску беду некад обасја. Некад и обасја, али углавном бије у леђа и не обасјава пут пред којим је заслепљен човек.

Неко заглави у слепу улицу и ту се његово путовање завршава, неко улети у кружни ток и тако кружећи остане без горива, неко пичи 130 на сат док слуша Синана, а неко ломи ноге по неравнинама док не падне уморан, али било како било свако од нас има свој пут и има прилику да буде Мрка свог пута.
Јебао си му кеву како си га истрасирао. Ни Веља у Чачку не би боље направио. Крчио, равнао, табао, асфалтирао, обележио линије, у кривини пуну, преко моста дуплу, направио ве-це поред пута јер буде некад срања у животу, и проширења да се одмориш после срања, направио продавницу да купиш ладно пиво на +40 на врелом асфалту.
И док се тако дивиш контрасту белих линија на црном асфалту и његовом вијугању кроз зелену долину, једно питање те баш погоди у центар, посред оне беле испрекидане: Који си курац трасирао кад ауто немаш?

Човек који је давно видео да је умереност го курац, и да су то све измислиле неолибералне ЛДП сероње са циљем да нас омекомуде. Ради и мисли само на велико и гади се оних што све мере и пажљиво одсецају.

Животни век. Трен, ако узмеш у обзир да се Велики Прасак десио пре 13 и кусур милијарди година, у некој већ постојећој форми и димензији свемира. И да је ова наша лоптица претрпела гомиле вулканских ерупција, киселе кише, ледено доба, колизије са астероидима и кометама, настанке и нестанке живе материје, еволуцију и истребљење. Безброј рођења и исто толико смрти (минус ми, који јесмо).

Дакле, оног момента кад почнеш да се нервираш што си нико и ништа, кад ситним успехом подстакнеш своју болесну амбицију и још болеснији его, кад зарад малог, личног ћара испаднеш нечовек и превариш ближњег свога; сети се да твој животни век траје минорних 80 година, и то ако си живео смерно и здраво (читај: као пичкица и папучар, а сви знамо да ниси).

Е, сад, са тих твојих мајушних 80 годиница, које представљају зрнце песка у Сахари, наспрам милијарди година света и века, покушај да замислиш (мада нећеш успети) своју ултра-пико-нано-егзистенцију у засеоку званом Млечни Пут у руралном, забитом делу непрегледног пространства овог Универзума. А било би апсурдно да је једини...

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

Sinonim za apsolutnu neodređenost. U principu tri su dozvoljena, al nekad može i 2+2, osam, devestosedamdesjedan ili nula ako na leđima imaš bivši tandem Lovćena Đurković-Đukanović.

Najviši stadijum zajebanosti upoznavanja njene porodice. Ćale i stariji brat zajedno su pičke za nju. Ova žena je poznata kao osoba bez duše i srca, od milošti je zovu još i tašta. Savršeno je boli kurac što ti imas 2 fakulteta i 5 doktorata, ti nisi dovoljno dobar za njenu mezimicu jer si klošar koji samo misli na taslačenje. Ona je predvodnik čopora, alfa ženka. Ne daj bože da joj se suprotstaviš za kuhinjskim stolom, njenim svetilištem. Tako je ćale jednom uradio pa je dobio šamarčinu iz kolena i od tad ne pije pivo, nego mesto toga svaki dan obriše kilo, dva prašine i izmasira joj tabane. Svaki trud da se zgotivite je uzaludan. Ona ima bugarski instinkt. Smeška se stalno i kao super je, a iza ledja drži rambo nož koji je svečano naoštren za tvoja jaja. Što je manje budeš vidjao i više joj kupovao stvari, veće su ti šanse da izdržiš do kraja, tj. dok neko od vas dvoje ne bude ladan kao njena duša.

Илити бушење рупе у глави ради што бољег чишћења свега онога што нас одваја од шимпанзе са дрвета.

Некада давно врачеви по неким вукојебинама су бушили рупе у глави да би ослободили дух и подигли своје размишљање на виши ниво. Или су они тако мислили, али свеједно мислим да је деловало јер су јелте они веровали да делује. Можда је само био добар трип да ти поветарац ћарлија по ганглијама, откуд знам, важно да је прича до јаја.

Хтели су да изађу ван оквира свакодневнице и пронађу неки смисао или макар нешто занимљиво у свеопштој досади која влада одувек. По мени, то су биле девијантне и поремећене њушке али су се трудили јебига, није им било мрско да одјебу малограђанско племе и изађу изван устаљених оквира. И због тога их поштујем.

Данас се ради обрнута ствар. Глава се буши стереотипима, обрасцима понашања, једнобразношћу и за садашње друштво прихватљивим аксиомима који треба да нађу оно мало креативности и различитости које су преживеле из младости и униште га. Предефинисати све, не остављати могућност избора или мењања већ написаних сценарија, уклопити све као лего коцкице, дисциплина је све. Спречити испаде изван такозване "нормале", довести све на исти ниво, угушити било какво таласање и створити тоталну хегемонију, то је њихов задатак. Да сви лепо буду исти, плава радничка кошуља, сендвич са паризером, Дневник у осам па Курсаџије на Пинку. Послови који се понављају у недоглед, фабричка трака која ствара дронове на којој раде дронови, прежвакани хумор, глупи босанац и педер словенац, забава за масе која се на исте баца лопатом а та иста маса жељно зинула и чека некога да јој стави курац у уста. Стварање калупа од свега и индуковање жеље људима да се у тај калуп уклопе.

Најлепши део долази на крају, посластица. Када се мозак испере и напуни одговарајућим материјалом онда се рупа залије и печатира тако да никада не може бити отворена. О туђем мишљењу се не размишља, оно се уклапа у оквир који је матрикс већ етикетирао као глупост, секту или "ју мене :прекрст:".

Јединка је ушрафљена, машина меље смиреношћу швајцарског сата, нема одступања у откуцајима.

СЛЕДЕЋИ!

То ти је кад одеш да се киселиш, разумеш, кад мора да одмекне (омекша?), да се привикне на природно, нормално.

Знаш, ништа данас није спонтано.
Све се ради због публике. Екстремна ситуација је кад си сам себи публика.
Чак рецимо ни ови ... монаси, ни они нису спонтани.
И они имају публику.

Онда разне "хоум мејд" аскете, алкоси, шљам ... ни они нису спонтани.

Читав процес интегрисања, поделе улога, углављивања у рутину, прва симпатија, прва мастурбација, прва цигарета, прва пенетрација, прва срамота ...
све то је далеко од спонтаног.
Као рецимо кад видиш неког клинца на улици и видиш му по фаци да ће да буде ђубре, оно, ретардирана сомина која скупља око себе публику, армију дегенерисаних.
Онда имамо стадо.
Не знам шта је толико противно природном од стада.

Стадо ти је глобална заједница неспонтаних.

У таквој ситуацији, кисељење му дође као тренутно враћање на природно, конфронтација са неспонтаним.

Рецимо, сигурно си некад имао проблем са устајалим стопалима.
Ја нпр никада не скидам чарапе, ни лети, ни зими, ни кад спавам, а код купања ... па једноставно- избегавам купање.
Тај немар према стопалима резултира извесним неприродним стањем, палчеви неспонтано огрубе, отежано се крећу, ограничавају себи простор.
Разумеш паралелу ?
Као човек са својом привидном слободом избора.

------

"У почетку беше Реч"
Боже, каква глупост.
Реч је далеко од спонтаног, исконског.

Речи увек носе ту неку .. одвратну заверу.
Контролу.
У овом тренутку ја контролишем тебе, твоје реакције, размишљања, примењујем једноставне једначине.
Неспонтани субјект, подложан манипулацији + одговарајућа комбинација слова = ...

Добро, друга је ствар што ти мислиш да си паметан.
Мама ти је то причала читавог живота, а понеки облик ти дозволи да му додирујеш вагину па лажеш себе да си мужеван и да држиш ствари под контролом.
Да доносиш одлуке.
А не одлучујеш ти ништа.
Ти си само збир потреба и предрасуда које сматраш "животним истинама" јер је ограничен број информација којима си располагао унапред дефинисао твоје истине.
А то је све гомила глупости.

Продужетак врсте, будућност, колектив, образовање, систем ... све је то ... нестварно.
Нестварно је јер не доноси утеху.
Само учвршћује рутину, промовише неспонтаност.

Кисељење, или одмашћивање, ти је као ... момент оф клерити.
Одсуство рациа.
Изузимање, али не оно фенси изузимање које служи само за изговоре пред Богом, него спонтано.
Изузет сам бира информације, и не поседује.
Не поседује, нема шта да изгуби.
Не верујем у "no hope = no fear" глупости, мада су лепе за адолесцентско уво.
Нормално је да човек жели да допринесе нечему, проблем је кад у континуитету доприноси илузији.

Зато, киселите ум редовно.
Spank for yourself, question gaythority

У питању је виши облик комуникације између 2 бића.
Када шврћа прође фазу аутољубљења, пиркања и тарења, почиње да жуди за нечим смисленим, што ће га, бар на тренутак, извести из тела.
Прстима се може писати песма. По кожи.
Фокус је увек на лицу, обрвама, врату, раменима, бради (не бркатој бради, него бради као делу лица).
Неки сматрају ово манифестом такозване "Љубави", али ко би то знао.
Када комуницирате прстима и очима, време се зауставља.
Тело престаје да постоји. Остану само 2 бића, сама на свету.
Нема прошлости, нема будућности. Само тај један тренутак.
То је у ствари ситуација када вам Бог понуди да окусите Вечност.
Да осетите Спокој.
Особе које овако комуницирају нису сексуално узбуђене.
Јер секс је само небитна ставка у животу малих слепих људи.
Додирните вољену прстима. Гледајте је у очи ако нисте лицимУри.
Пиркајте јој у обнажене Уши, али је не целивајте.
Примите Вечност у своја грешна плућа.
Обуставите Разум, обнажите Душу.
Дишите своју Вољену.

Амин +

Чичоњак је заправо балканска верзија Минотаура.
То биће је по телу ЧИЧа, по карактеру- брабОЊАК.
Постоје и мишљења да је овај појам настао од речи ЧИЧа и синтагме "морални дрОЊАК", али ове теорије никад нису доказане.

Чичоњак ће вас сваког јутра питати шта има за доручак, иако се нпр. храни на том месту већ 20-30 година и навикао је да средом буде попара. Он ипак и даље верује да ће доћи и тај дан када ће неко, само за њега, зготовити препелицу у сосу од абсинта, или неко слично егзотично срање.

Чичоњак верује да је Бог све људе око њега обдарио телепатијом, па се увреди када схвати да ви не можете да прочитате његове мисли и да мора да отвори своја чичоњска уста.
Такође, чичоњци верују да ви по цео дан размишљате само о њима, што опет има за последицу увређеност и намћорисање.

Оно што је ипак најгоре код чичоњка, јесте његова навика да вас прекине наглим и бучним бљувањем шлајмаре док маштарите о Обнаженим Ушима и пипкате се по безобразним местима на телу.

Најпознатија подврста Чичоњка јесу Чичоњци Вампири, или како их наш народ зове- Баксузи.
Овакав чичоњак је у стању да умире по 20, 30, 50 година, а да на крају надживи своју децу, често и унуке.

Стручњаци истичу да су Игнорисање и Исказивање Презира једине методе које су дале какве-такве резултате у сузбијању Чичоњкизма.

Амерска скраћеница за Estimated Time of Arrival, односно процењено време за које би неки даунлоад требао да заврши, и појављује се при сваком преузимању сваког садржаја са интернета.
Направљено, наравно, од стране Мајкрософта, служи да ти дочара за колико ће твој порнић у торенту бити спреман за бацакање по њему, да можеш лепо да се организујеш и да ти и твоји ејакуланти будете потпуно сигурни за колико ћете се играти избацивања из катапулта. Ал' курац.
Бил Гејтс, човек који је измислио дигитални свет, није могао јебено да нађе за сходно да среди своје ЕТА прорачуне, да буду бар приближно тачни. Наиме, ова наизглед корисна функција у 98% случајева багује, флешира и понаша се шизофренично, тако да мање - више никада не можеш бити сигуран за колико времена је твој пиратеријски садржај целосно на хард диску.

Inače sam budna dok primam vepra.

А не бити груб, не бити џибератор, бити нежан, а опет мужеван, али да умеш да јој лакираш нокте. Жене. Бића која држе Гинисов рекорд у Рубиковим коцкама.

"Буди мушко" је савет који ћеш чути од другара са балканским менталитетом, који налаже да на туђе проблеме постоје скроз очигледна и једноставна решења. Јако просто, уради то то то и то, шта је проблем сад? Све је то лепо другаре, али терај се у курац.

Негде између колотечине у коју сте упали и посећивања њене родбине у Малчи три пута недељно, осетиш да ти је висуљак у гаћама једина мушкост за коју можеш да се ухватиш. Буквално. Шта сада? "Лупи шаком о сто, маму јој размажену". Хвала другаре али терај се у курац још једаред.

Не смеш нагло мењати став, каква си онда то особа променљивих ставова? Ниси зрео, ниси за њу, ај здраво. Оне форе са мушким ускраћивањем секса, типа, гледај-како-и-мушко-то-уме, елемент изненађења? Ма дај. Никада их нећемо надјачати у психичкој борби, дурењу и причљивости. Не можеш да само пустиш, препуштање случају води у "ај здраво".
Компромис. Чуо си за то негде. Добра ствар, кажу. Она је спремна на то, наравно, али не иде то тако, ти не умеш. Напињеш.

Ако си до сада био Рос из Пријатеља, не можеш преко ноћи постати Чарли Шин.

Љубав маћори! Све нам је јасно, волите се, опија вас окситоцин, ма'нито се пипате и буљите једно у друго, сва срања овога света сте одјебали као алкос Цедевиту, имате сопствену таласну дужину, другари сте па тек онда партнери, укратко - долче вита до даљњег. Нека траје докле је суђено.

Ваља испоштовати када неко конкретно објасни да је у том лудачком стању без патетике и генералног лупетања на ту тему.

Пролазност.

Повик који се често чује у породицама у којима се деца систематично туку.

Таква је била и моја породица. Стари ме је тукао до тридесете године кад год би му се указала прилика. Усеравао ме је од батина. Тукао би ме чим год је стигао. Једном ме је чак истукао и гепеком. Такав садиста је био. И увек су та страховита батињања била испресецна мајчиним повиком: Не по глави.

Најтеже је било истрпети батињање предметима од гвожђа, штаповима за рибу или продужним каблом. А најлакше сам подносио каиш и скај.

Glagol potiče iz zapadne Srbije, a po svedočenju korišćen je od strane Velje Ilića. Kasnije je obilato korišćen u emisiji "Nikad izvini" za karakterizaciju ovog lika.
Prevod:
sadžgati - seksualno zlostavljati

zamena za sivu masu, palamarčinu, šarm i ostale atribute kvalitetnog mužijaka