Razgovor na kraju Slagalice
Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.
*Repeat* dijalog sa varijacijama *until* sveta i veka
*end;*
- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.
Plazma devojka
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
Izbaciti iz brzine
Неприкосновеним аргументом зауставити причу саговорника и оставити га да се кува у бесконачној петљи.
Дукља, дана 8.10. љета Господњег 1042.
Дукљански извиђач Вукоје: Стефане... Војо... Византијци... Михајло... Дукља...
Кнез Стефан Војислав: М?
Вукоје: Ух... Чек... Ух... Е, дошли они Византијци, ено их скупљају се доље код Бара...
Стефан Војислав: Аха...
Вукоје: Има их око 40к. Сви наоружани до зуба. Сви под пуним оклопом, а води их Михајло, д грејтест стратег Византије икад. Најебаћемо Војо, спасавај, јађо, изгинућемо ко против Турака за цирка 800 година.
Стефан Војислав: Мислиш, **овај Михајло**? (:вади главу из торбе:)
Вукоје: Да... Тај... Али... Али...
Стефан Војислав: Мучи јађо, сатрали смо их ко невин момак расну љепотицу. Дакле страобално и цијеле ноћи.
Вукоје: Али... Али...
Стефан Војислав: Јесте, чекали смо и тебе да се вратиш из механе, ал' се Жегавац сморио од оштрења сабље, па реко' ајмо горе на планину побацамо камења и стријела на њих и милина, ово што остане само цап и готово.
Вукоје: Али... Али...
Стефан Војислав: Чуј, нећемо те на колац јер ми је за који дан крунисање. Ај сад, пут под ноге, лагано, ногу пред ногу, и види је л' Гојислав опет у кујни и ишћерај га о'тле ако јес.
Вукоје: Али... Али...
Kako bi bilo da sam ja to tebi uradio?
Конфучијанска лекција из друштвене самосвести. Не чини другоме оно што не желиш себи.
Осим ако ниси душевно оболео.
- Жено луда, шта радиш то с поштаром, куку мене!?
- А на шта ти личи, мајке ти?
- Па личи ми да те јебе! А је л' то лепо? Како би било да сам ја то теби урадио и да сад гледаш како ме јебе поштар? Са шапком.
Kockice šećera
Nekada davno, kada onlajn timske igre kao što je "Warcraft" nisu ni bile u planu, naša (i ne samo naša) siva emigracija je u dugim pohodima po belosvetskim, velegradskim ulicama tragala za mrvicama bilo kakve hrane, kako bi spojili jedan dan sa sledećim.
Bili su azilanti, begunci od režima (neki su to zaista i bili, a neki su se bogme malkice folirali), bez igde ikoga svoga da im pomogne, nisu znali jezik i nikoga nije briga za njih. "Eto vam", reći će im službenik zemlje u koju su pobegli, "evo vam ulica, mogućnosti su mnogobrojne." Ako posla i ima, kako ga naći? Kako se prehraniti.
Kockice šećera. Bele se kao biseri na ogrlici supruge lokalnog aristokrate, bogatuna. Primamljive su, tako bele i tako slatke. Stoje u posudi, samo čekaju da ih uzmeš i, umesto u kaficu ili čaj, sve strpaš u usta. Da tako prevariš stomak, da obmaneš sebe da nisi gladan.
Kockice šećera - samo neka ih u posudi bude. Makar samo jedna, ako već ne dve...
"Vidiš, prijatelju - ti su nam dani bili teški - preteški. Pakleni, ako ćemo realni biti. Gluvarili smo ulicama, šetali šatro nezainteresovani. Snimali smo po baštama kafea gde ima šećera u posudicama i pamtili koliko konobara ima i koje stolove koji od njih opslužuje. U tim trenucima su nam bili veći neprijatelji nego kljunovi. Prepoznavali su nas u masi samo tako. Ne zato što smo bili bedno odeveni, već zato što su znali za čim tragamo. Samo po pogledu su znali ko smo.
A, taj šećer, prijatelju, taj šećer nam je bio sve. Znaš li ti kako se stomak steže kada 4 dana ništa ne jedeš, a radio si kod francuske bakice celi dan i celu noć, bez hrane, nadajući se da će ti platiti sve na kraju, a ona nas izbaci kao stoku, plašeći nas žandarmima. I onda vidiš taj šećer, te kockice koje kao da su od belog zlata koliko ih kelneri čuvaju.
Samo smo čekali da se sto isprazni, brzo smo se približavali i šakom gledali da pokupimo što više kockica. Jedna, dve ili deset - nebitno je, samo zgrabi nešto. Lakše je bilo kada se nakupi nešto siće, pa se naruči kafa - tada poručiš još šećera. Ovako, kada nemaš ni cvonjka, tada je, prijatelju moj, tada je najteže."
Izvući kraću slamku
У зависности од ситуације или потпуно најебати или тотално супротно. Може да буде катран и перје, а може и да дође седмица. Али, да се не лажемо, углавном је лоше.
Марко Мрњавчевић: Бабо, одо ја до Прилепа мало.
Вукашин Мрњавчевић: Не може данас, извуко си краћу сламку, данас на Марицу идемо.
Марко Мрњавчевић: Јеботе, је л' може један вијек, ето не, једну деценију да никога не бијемо?
Вукашин Мрњавчевић: Море Марко, не једи гована. Турци нам куцају пред врата, а ти би до Прилепа на курве. Е па не може данас, данас си са мном на бојном пољу и ТАЧКА. ШЧУО?!?!?!
Leptirići u stomaku
Manifestacija najviše ljubavi stokera prema žrtvi, u izvedbi žrtve.
Tejzer.
- Khm...
- Alo bre budalo jedna, šta me pratiš po ulici, 'sti čitav?
- Samo bih da ti dodirujem kolena, da ti nežno milujem kosu... Ja tebe već odavno gledam ovim tužnim očima.
- A miiicaaaa. Znaaam. Zato sam i uzela ovo.
BZZZZZZČK
- Jaoooooj... Aaaaaa!!! Šta? Tejzer zbog mene? Pa ona me voli! Ti me voliš!!!
- Još jednom mi priđeš BZZZZZZČK biće ti BZZZZZZČK još BZZZZZZČK gore BZZZZZZČK! Srećno sa ustajanjem, manijače jedan!
- Lju....ba....vi....
Brutalna romantika
Kad tebe i ženu na ulici spopadnu napasnici, a vas dvoje jači od njih, pa krenete da ih bijete zajedno.
Oke
Dug akcenat na prvo "O". ***Oooke***.
Oči. Ali ne dajte se zavarati, nisu to bilo kakve oči.
To su ženske oči, oči toliko tamne i krupne da se čovjek izgubi u njima i ne obraća pažnju ni na šta drugo. Sekund po razmjeni pogleda desi se raspad sistema, mozak uspori, zaustave se svi nebitni procesi u istom i sva snaga se preusmjeri na sagledavanje beskonačnosti univerzuma u njenim očima.
- I, šta kažeš, kakva mi je drugarica, a?
- Brate, mislim da sam se zaljubio u one njene oke.
- Pusti oke, jesi vidio obline?
- M? Šta reče? Nisam te nešto čuo...
"Originalne" muzičke numere u reklamama
Mučni trend domaćih piar i marketing stručnjaka, specijalizovanih za iritiranje i idenje na izvesni živac. Najčešće su u pitanju prepevi nekog domaćeg evergrina, tek da ti brzo uđe u uši, a još brže ogadi original.
Smelije kompanije se čak odlučuju za potpuno originalnu kompoziciju, pisanu od nule, koju će zatim forsirati na svim programima u jutarnjim časovima da te podmuklo teraju da je tokom dana pevušiš. Ah, da... toliko se umeju osiliti i umisliti da su kreirali hitčinu da će radi dodatne reklame organizovati nagradne igre gde će animirati potrošače da šalju snimke u kojima je cilj što bolje i interesantnije otpevati to govno od numere.
Smislite neku dobru reklamu, jebale vas sigurice sa stihovima ispod kojih bi i Kaleta Gospodara Vremena bilo blam da turi svoj potpis!
(Zdravko - Pjevam danju, pjevam noću)
"Tempo danju Tempo noću,
Tempo ima sve što hoću"
(Čorba - Nemoj srećo, nemoj danas)
"Mi smo eto tu iz kraja, nije život jedna Maja
Popij jedan Jelen za nas, hajde Mićko, hajde danas"
(Zdravko - Jedina)
"Dis je jedini od svih,
Koji ima šta mi trebaaa"
(EKV - Krug)
"Ovaj klip sam posejo, ovaj klip sam stvorio
Ovaj klip sam ubrao, pa opet zasejo
Žetva misli, žetva zna, sve što znamo ti i ja
ZP hibrid voli, ZP hibrid nosi, ZP hibrid razbija"
(Various Artists - Bože pravde)
"Todoriću, ti što spase od propasti dosad nas
Čuj ti odsad naše glase, privrede nam budi spas
Moćnom Ideom štiti, brani budućnosti srpske brod
Agrokore, Bože hrani, GMOom srpski rod"
--------------------------------------------------
- Dragi, možeš li da me snimiš časkom ovde, hoću da otpevam nešto?
- E, kul, ubiše mi maločas paladina, a zaneo sam se i nisam tri sata sejvovao, taman da malo iskuliram. Hajde, počni.
- Evo... khm, khm... *JUHOR IDE UZ SVEEEE, JUH JUH J...*
- Stani! STANI BRE! Šta to radiš, ženska glavo?
- Nisi čuo za pregenijalni #JuhorFaktor? Pa pevam pesmu za njihovu nagradnu igru.
- Nagrada? Kakva je nagrada za ovo blamiranje?
- Najboljoj izvedbi daju zalihe njihovih proizvoda. Ja sam uverena da imamo šanse, sigurna sam da imam to u sebi.
- Čekaj, ovo radiš za paštetu?
- Pa d... čekaj, šta ćeš bos na terasi?!?
Saberi
Pomalo arhaičan izraz iz doba kad nije bilo kasa na svakom pultu svake prodavnice, te kreditnih kartica i poena i đavola. Ovim se daje do znanja kasirki, odnosno prodavačici da je sa kupovinom gotovo, te da će novčanik ostati na trenutnoj debljini.
- Još nešto?
- Daj mi Veka šteku.
- Dobro. Još nešto?
- Daj pešes ovih Bazoka.
- Dobro. Još nešto?
- Saberi.
- Sedam stotina i jedan dinar.
- Kratak sam jedan, može sedamsto?
- To mi svi kažu... Aj daj.
Šklombocna curi kod ispravljača
Kultna rečenica iz Nindža Kornjača, koja je dobila na humoru zahvaljujući kriminalno dobrom prevodiocu.
Kako se iščupati iz neprijatne situacije, nego naglo potegnuti temu o kojoj malo znate, (prilično ste sigurni da vaš sagovornik ne zna ni to malo) ali je pričate uverljivim tonom stručnjaka? Zahvaljujući moći sugestije od vas stvara dominantnu jedinku u prostoriji. Tu ste na pola puta do cilja, stvorena je psihološka prednost i sagovornik je zbunjen kao Bušman pred đakuzijem.
Onda galantno završavate razgovor, i klizite elegantno poput labuda što dalje od stresora.
Ovo čupanje drskim otkrivanjem može da vam pomogne u 95% neprijatnih situacija, pod uslovom da vam kliker brzo radi, i da odaberete temu iz koje vaš sagovornik nema doktorat.
Nindža kornjače prerušene prilaze ulazu u Tehnodrom. Zaustavlja ih Kameni vojnik i govori im da ne mogu da uđu.
Na to će Rafael samouvereno: ''Nema vremena, generale, šklombocna curi kod ispravljača.''
General se brzo sklanja sa puta: ''Ako je tako, izvolite uđite.''
Dok kornjačice nestaju sa njegovog vidnog polja on mrmlja sebi u bradu sa tupavim izrazom lica: ''Šklombocna curi kod ispravljača...''
Sportski ribolov
Kad vlast uhapsi kriminalca, slika se sa njim za novine, poljubi ga i pusti opet natrag.
Sa Kosova
Изузетно зајебано порекло са нотом мистике.
- Пи, брате, каква ти је ово брљчина, отровах се!
- Брате, то ми је стриц донео са Косова, то је из манастира.
- Аааааа... (и фарбани метил се претвара у вековно национално пиће)
- Шта ће ти ова наива на зиду, мајке ти, откад ти то волиш?
- А, платио сам то 500 евра, то је насликала слепа баба Помаранџа...
- Видим да је слепа...
- ...она је са Косова.
- Аха... (и цртеж глава са ногама на нивоу блока бр. 4 се претвара у верну слику духа наших народних сабора кроз векове)
- Еј, ти познајеш ону будалу тамо? Реци му да не ломи чаше и инвентар, позваћу му обезбеђење!
- Немој, брате, он је са Косова!
- А, стварно... (и аутентична сировина са D&G мајицом и позлаћеним ланцем за Ладу Риву 2107 се претвара у напаћеног интерно расељеног потомка Лазара и Милоша који је оставио своје вековно огњиште)
Pun kofer saplitanja
Uspomene koje svako od nas vucara po džepovima i predgrađima srca, nemarno ih odlažući na neodrećeno vreme. Uglavnom stanuju na periferiji i po kutovima naših stanova i kancelarija, komotno koegzistirajući u našoj čamotinji. Ukoliko se kakav probisvet usudi da zadre u njihovu privatnost i otuđi njihovo pravo na postojanje, zaštitiće se crvenilom na licu nekadašnjeg vlasnika. Uglavnom se pojavljuju u obliku privezaka, blesavih rukavica sa prorezima za prste, kapama neobičnih i šašavih amblema, šalova i svakojakih trica. I da, njihova vrednost nikako nema materijalni karakter. Znače nam samo, jer mirišu na NJU.
*Jednom prilikom sam pretrčao pola Novog Sada, jer sam poverovao da sam izgubio privezak koji mi je ona dala. Od Pivarijuma, do menze, pa sve do centra. Poražen i prilično sjeban, dovukao sam svoju guzicu do stana i onda se od muke udario po pantalonama. Bio je u džepu. I mada nisam patetični papak koji pati od slinavljenja i tih gluposti..., pa recimo samo da bih za tu sitnicu u bilo kom trenutku dao sadržaj svog novčanika ili bankovnog računa.*
Klabana
Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.
Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.
Али курац.
Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.
Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!
- Где излазиш, прескупа пичко коју мувам?
- Ахахахахахахахаха, идем у кафану "Чамцем пловим сам по Тиси"!
- УМРИ, ПОЈЕЛА ТИ МАЈКА ГОВНО ОД МУФЛОНА МЕСТО ЖИТА ДАБОГДА, ФУКСЕЖДИЈО!
Combo breaker
Muškarac koji tokom sexa često menja poze.
- :flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap:
- E ajd sad malo od pozadi...
- :flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap:
- Sedi sad malo na mene...
- :flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap flap:
- E ajd sad ga malo stavi u usta, pušenje neko, nešto...
- Pušila ti se sveća iznad glave, što si jebeni *Combo breaker*, ovako malo mi je trebalo da svršim! Sad se jebi sam!
Božićne SMS čestitke
Povod za jednodnevnu godišnju erupciju poetskog nagona u Srbalja. Rezultira tvorevinama dostojnim mutantnog hibrida između čika Jove Zmaja i Filipa Višnjića naoružanog ksilofonom.
Bla-bla, bla-bla, bla-bla zdravlje
Trala-lala pravoslavlje
Njanja-njanja-njanja sreća
Ovo-ono puna vreća
Ovaj-onaj... tuc-muc... nožić
La-la, la-la, srećan Božić
Prdnućeš pred popom
Jedan od načina kojim te je baba odvraćala od gluposti koju si nameravao da uradiš.
-Sine, nemoj da se igraš s klupčetom!
-Doobro, a što?
-Prdnućeš pred popom!
----------------------------------------------------------------------
-Sine, nemoj da zviždiš u kući!
-A što?
-Prdnućeš pred popom!
----------------------------------------------------------------------
-Sine, nemoj da prdiš pred popom!
-ŠTO?!
-Prdnućeš pred popom!