Симбол српског војника из Првог Великог рата. Надчовек. Не онај Ничеов, измишљени и теоретски већ прави суперхерој који је ходао земљом. Овом земљом. Твој чукундеда бре! Одвоји време, попричај са дедом, питај га за њега, док још има ко да ти прича о Солунцу. Слушај 'вамо и памти:
Као предигру Великог рата, загревао се Јеремија у два Балканска рата са Турцима и Бугарима. Растерао гамад и направио велику Стару Србију. Видео то шваба, уста га јебем, па нагрнуо преко Саве. Тукао се Јеша на Церу и по Мачви, кренуо у контра-офанзиву са Колубаре и повратио Београд, преживео тифус, морао у повлачење, сада нападнут и од Бугара, прешао албанске гудуре, спао на 40 кила, домогао се Крфа, опоравио се за 3 месеца, отишао на Солунски фронт, освојио Кајмакчалан, прележао бери-бери, кренуо у тоталну офанзиву, прошао поред своје куће и ушетао у Загреб као победник. Успут сахранио хиљаде сабораца, видао ране јуначке, трпео болест, глад, жеђ и зиму, а да корицу хлеба није украо.
Дошао кући и нашао десетковану породицу и пропало домаћинство. Скинуо униформу, обукао гуњ, па се вратио мученичком сељачком животу не би ли оживео свој мал, самим тим, опет помогао држави. Све време ћутао, ретко говорио о рату и политичким проблемима. Он је своје испунио и пребацио за још три живота. Војник коме се дивило човечанство, поштени и вредни домаћин од речи и угледа.
Нек' је слава теби Јеремија, док је света и века. Ми немамо начина да ти се одужимо, скоро смо те и заборавили, срам нас било. Таквих Срба, нажалост, више никада није било, нити ће бити.

Krajnji nivo koncentracije i nemicanja s mesta. Nema teorije da ću da se pomjerim s ovog kauča sada.

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

Niko više, možda čak ni ovi nabrojani.

Ne daju mi da pisem na forumu, a nece da mi odbanuju stari nalog. Samo da pozdravim sve, a posebno Malog Muju. Vidim da prolazi kroz neke teske momente, pa koristim ovu priliku da mu pruzim podrsku, iskrenu vukajlijasku.

Buduće vreme od glagola neću.

Sinonim za dosadu,hlednoću koje ti je vise pun kurac, prazne džepove uglavnom sve najcrnje. To je toliko ružan mjesec da čak i nema 30. dan, jer ga niko nebi preživio, a 29. ima samo svake prestupne godine i upravo na taj dan umre najviše ljudi u čitavoj godini.

Svetlo iz frižidera.

Osnovno pravilo u dugačkom redu u menzi.

bude umoran(ili umorna ako je zensko) ceo dan

Kada čekaš tu dugu godinu do punoletstva tvoje drage Nine i kada ćeš konačno umočiti normalno da te zakon ne sprečava.

Daleko je bova...

Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.

Она је крива за све. Крива је и за садашње и за будуће стање у држави.
Један од најбољих изговора за ругло по ком серу тренутни робовласници.
Уберизвлачење које по свим мерилима јесте оправдано, јер **прошла власт** доиста није боља. Али садашња само долива уље на ватру, и ништа друго не ради сем засеравања прљавог чучавца и бацања кривице на оне који су кењали раније.

Sirotinja.

Makedonska krava.

Najkraći opis reljefa nekog mesta koje je smešteno visoko na strmoj planini, gde čak i koze koje tamo pasu travu moraju da koriste ručnu kočnicu, kako se ne bi otkotrljale niz strminu.

Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?

Kopanje zemljišta ispred seoske prodavnice.

Пуши курац, у црквеном сленгу.