Dovoljno je jaka kad zimi moraš da otvaraš prozor da bi rashladio sobu.

Rečenica (Fraza) koja započinje seriju rimovano-uvredljivih rečenica, koji se završava tek kada ostanu bez ideja za narednim uzvraćanjima...

Osoba koja spava na stolici ili fotelji sa glavom zabačenom unazad i otvorenim ustima.

Kad pričaš po treći put istu priču u kafani, a tripuješ se da si to već jednom doživeo.

Period za jedan dan kraći od veka proizvoda.

Lik koji devojku dribla, razvlači igru muvanja bolesno dugo vremena, mrcvari je kratkim i lucidnim sms-ovima dok ne uđe u šesnaesterac i onda, kada ona očekuje elegantno plasiranje u nebranjen prostor on zalama i prebacuje težište igre na drugu stranu ili unazad. Pa opet Jovo nanovo... Ne kažem da ne jebe, naprotiv, ali bez potrebe odlaže taj trenutak da metne prvi put...a onda stavlja u serijama. Valjda voli predigru za razliku od npr. Klop-lika koji čim vidi rupu u odbrani hvata zalet da ga šukne.

ЕКВ је одлична група.
Њихова музика је изванредна, нешто сасвим другачије и - хм, ајде-де - паметније од онога што се овде конфекцијски производи. Као таква, ЕКВ је зацементирана као мајлстоун у овдашњој музици и верујем да је то став свих који их воле.

Е, курац! То није довољно!
Ви који имате овакав став показујете колики сте медиокритети, мали људи, затворени за Архиестетику, Архихармонију, Архиметафизику и нејасно је како се усуђујете да кажете да "слушате ЕКВ" а да тиме не скрнавите Миланов и Магин Свети Лик!
Ви, људи једни најобичнији, не разумете и никада нећете разумети све валере и нијансе Миланове Поезије! Видите, ЕКВ се не "слуша", ЕКВ се ЖИВИ.
Ако сте то разумели, стоко са најпримарнијим емоцијама, да наставимо даље.

На овом свету не постоји, нити је постојао, нити ће постојати нико - НИКО - ко је паметнији, интелигентнији, начитанији, једноставнији, а опет тако компликованији од Милана, који није био човек, како то ви мислите, него Надбиће.
Ако не разумете зашто је то тако, нема сврхе ни говорити, то знају наше Изабране Душе у које је ушла Светлост. Милан је непогрешиви Пророк, свака Његова Реч одише Мистичном Маглом Нејасноће из које израња Смисао - авај! - тек кад се догађај који предвиђа догоди.
Такође, ако вам се његова музика чини монотоном и досадном, то значи да би требало да се терате у пичку материну и јебо вас Бајага, што ћемо вам гласно добацити у себи.
А ако не разумете ниједну Њихову песму, нема вам места међу Нама, који разумемо чак двадесетину Опуса. Стравично ћемо се намрштити на вас ако кажете да је Милан умро, јер Он НИЈЕ умро, него је једноставно извршио Апотеозу!
Још ако помислите само да се Маги овердозирала, онда ћемо се на најужаснији и најокрутнији начин избечити и преврнути очима јер Ју је заправо Милан позвао!

То што тражимо улицу за Милана је Наше искушење да бисмо дошли чисти пред Његове Очи, то је најмање што Му припада и доћи ће дан када из сваког звучника и са сваког екрана гледати на Нас Његово Свето Дело а ви, стоко несловесна, ћете гледати у Нас - Мудраце и нећете Нас више зајебавати због Наших нескладних лица и због Нашег Девичанства (које чувамо за Милана, а не зато што смо "уображени скрндељи и искомплексирани смарачи")!

По неком неписаном правилу кажу да сваки мушкарац има само две жеље:
-Да добије возачку дозволу
-Да му је врате ако му је којим случајем одузму
Али проклети здравствени преглед је ноћна мора коју је неопходно одсањати до краја и представља спону између човека и возачке дозволе. И сваки пут је исто.
Одеш савршено здрав, имаш око соколово попут сопствене жене кад са 15 метара види црну женску длаку на црном сакоу, мирноћу неурохирурга и крвни притисак новорођенчета. Али чим болничарка на пријему каже колико коштају та четири мрљава печата падне ти мрак на очи; руке ти се тресу као шејкер у скупштинском ресторану а притисак скочи као цена нафтних деривата после избора.

Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.

Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.

Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.

Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.

Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.

Konstatacija u situaciji kada vidiš dvije ribe, plavušu i crnku, a pri tom je plavuša bolja riba.

Radnja na Banovom brdu sa najjačim imenom na planeti.

Lizalica bogatih. Kod nas je Chupa Chups kostao kao 4 obične lizalice, pa nam roditelji nikad nisu dali da ih uzimamo.

E овако... Пре н'о почнем да серем, чисто да споменем једну стару пословицу... „*У кафани ради ил' луд ил' пијан*“. Асоцијација слична психијатрији. Као што психијатри временом сличе на своје пацијенте тако и угоститељи на своје госте. Ил' пак обрнуто. Дакле...

Кафана! Јебено тесна рупа без дна. *Ђавоља варош* препуна неограничених ресурса који продуктују море порока и чак више од тога...

Један од могућих ресурса, јесте „*ракија*“. Не шљивовица, не лоза.. Већ права греховача. Испечена искључиво у ђавољем казану. Сервирана у малој црној пиратској бочици са етикетом мртвачке лобање. Поседује особине посвађуше и при том унеређује своје жртве.

Е сад... Њене слуге су Конобари, у овом случају - *демони, легални лопови* -, који ти, својим **комбинованим техникама**, извлаче задњи динар из џепа, који си можда наменио за болесну бабу, оправку југа ил' за веренички прстен. Не матори, боли њих курац, они ће и то узети...

*Можеш ли се супротставити*? Па не можеш прика, немаш ти муда колико они имају адута. Један од понуђених јесте адут испод шанка у облику бејзболке, намењен за кривљење вилице и пребијање бубрега. Потенцијални разарач камења у истим за шта би инсистирали да им будеш захвалан, ако наравно дође до тога. И све то ради наплате дуга ил' пак фалширања неке песме која им пара уши. Н'о, да кренем даље...

Најзајебанији од свих – *Газда*. Познатији као „*Луцифер*“, шеф ђавоље вароши. Власник неколицине демона којима лично управља везаним концима као Ђепето Пинокијом. Он је тај баја, који крије своје рогове к'о змија ноге, бичује раднике зарад веће добити, малтретира госте јер су ружни и одвратни и немају новца колико њему треба, појебе сваку другу жену која се нађе на његовој територији, има пара и може му се...

А жртве.. *Жртва си ти*! Жртве су несрећни, пијани боеми пререзаних вена старим, кухињским, тупим, рецкавим ножем. Јеботеее,.. Ала то боли! Ма и треба да га боли јебем ли му нану, шта сече вене које пичке материне? Н'о, да се вратим на тему.

Они су залуђени типови, залуђени од абнормалне количине алкохола коју су унели у свој организам, уместо народњака који треште из дана у дан, они халуцинирају *ехо разбијене чаше*, 'место бабе од педес' и пет година виде младу конобарицу од седамнес' лета, коју непрестано штипкају за гузу. Ако и појебу нешто не гину им бар пицајзле ил' сифилис. У најгорем могућем случају пада и алиментација...

**И зато брале, памет у главу. Ако загризеш овакав мамац, рђава удица ти не гине. Удица која се не скида тако лако...**

Uobičajeno kretanje muškarca kroz velelepne šoping molove, dok prate nepredvidivu putanju lepše polovine. Stanje je dodatno zakukuljeno ukoliko se načini greška i pristane se na držanje za ruke, čime se otežava pravovremeno skretanje i kontrola proklizavanja.

Veština koja sa godinama postaje nadrealistička umetnost, potpuno neshvatljiva običnom narodu.

Organi koje Pinokio čeka za transplantaciju.

Vrlo zaebana stvar, pogotovo ako ste komentator.

Jedna ili više visoko-gabaritnih osoba ženskog pola, koje imaju običaj da se "šlepuju" uz dobre ribe.

Ponašaju se zaštitnički prema svojim lepim drugaricama.

Tu su da nas mrze.

Tu su da im kazu - "Previše si popila, pokušava da te iskoristi, hajmo kući."

Tu su da nam sjebu koncepciju u svakom smislu.

Lik koji je non stop povređen. Povredio bi se i igrajući šaha. Po engleskom fudbaleru Ovenu Hargrivsu koji je imao reprezentativnu karijeru, igrao za Mančester Junajted i Bajern, ali nikada nije mogao da veže 2 sezone bez nekog ozbiljnog preloma noge, zbog kojeg bi odustvovao po nekoliko meseci.

Prepička o kojoj obični smrtnici mogu samo da maštaju. Omiljena je tema u muškom društvu, ali niko od njih ga nije umočio u nju. Kad se spomene, uvek neko izjavi „ko nju jebe, pa da mu popušim kurac‟.