Veverica koja odbija svaki vid saradnje. Neuspelo čedo šumskog inženjeringa.
Nakon što je sačuvala integritet kokosa, veverica odluči da napravi sebi kibernetičkog klona kog će slati u šumu po žir i u kladionicu. Dok je mašina generisala klona, veverica odluči da proveri mejlove i naivno kliknu na link sa naslovom "GOLIŠAVE SLIKE LASICE - LASICA PRAVI PIČVAJZ PO INĐIJI" i u kompjuter joj uđe opasni virus borčanac i poremeti program. Zbog toga je mašina stvorila nevericu, životinjicu s kojom niko živi ne može da se dogovori ni oko čega, pa ni sama veverica. ___________________________________________________________________________ Veverica naredi neverici da namesti krevet, ali neverica odbi. Veverica pusti slanu suzu, namesti umesto neverice krevet i uze iz frižidera lešnik-torticu jer joj je opao šećer.
Praznici. Pored svih kilograma šlaufa i mamurnih odlazaka na posao koji slede, treba još misliti i na bližnje i obližnje. Spržite li i vi o svakom više kinte na kredit nego na majonez za rusku i metke za vazdušnu zajedno? Ko ih jebe, čestitajte im svima o istom trošku. Jedna poruka, četiri rođendana. Jedan bezumni idiomski sufiks, više para za petarde.
Naravno, ne misli se na bračnog druga nekog božanstva. Vremena kada su se bogovi ženili i pravili kamare božanske dece nestala su u vrtlogu netolerancije ranog hrišćanstva. Žena božija zapravo nema nikakve veze sa bogom niti ičim dobrim, ona pre dolazi sa one tamne strane, iz onih krugova u kojima radije obitava đavo. To je oštrokondža u iskonskom obliku, pošast. Žena božija ne shvata da je finale lige šampiona važnije od reprize *Ranjenog orla*. Žena božija voli nepotrebne, a skupe stvari. Žena božija ne da, a kada i da to mora da presedne. Žena božija odbija da prihvati da tebi ipak treba više od pet sekundi da bi mogao i drugi put. Žena božija dolazi po svoje. Žena božija uzima danak. Oprosti se od života kakav si poznavao.
Ženo božija, idem samo na jedno pivo, eeeeeej! __________________________________________________________________________ Ženo božija, pa tvoja majka je već bila ovde prošlog meseca i ostala je skoro dve nedelje. __________________________________________________________________________ *ARRRGHAAAAA!!!* Ženo božija, kad sam ti rekao da malo upotrebiš i zube nisam mislio da ga odgrizeš!!!
Artefakt koji je, ako si ga posedovao pre desetak godina, znao da efektivno produži tvoju nevinost za 12 do 18 meseci. Danas je dokaz u korist one teoreme da ako si muško ista stvar može da te jednako loži i sa 8 i sa 35 godina. Takođe u ovom prejudiciranom svetu redak pokazatelj da ne moraš da budeš ogroman geek da bi se ložio na gnolove, troglodite i zmajeve (iako, ako si prepoznao sve tri kreature kosmičke šanse kažu da to ipak najverovatnije jesi). Sećam se leta gospodnjeg kada sam uhvatio svoju prvu sisu na golo, i okupljanja na terenčetu isto veče sa društvom kada sam se prvo pohvalio kako sam našao 1300 impova na mapi (hiljadu trista impova jebote, na 50-ak pajkmena i par arčera to je kao da si našao 500 maraka u blatu!). Do danas mi se to nije ponovilo,....mislim na hvatanje sise na golo. Uglavnom zahvaljujući Herojima.
Inače igra koja bi mogla da udje u kategoriju "za pikanje sa olabavljenom rukom dok slušaš neku muziku", da soundtrack nije brutalno seksualan i verovatno bolji od bilo čega što bi sam pustio u vinampu. Doduše, dizajn likova malčice pati od sindroma "dizajneri su se smorili negde na pola puta", pa se prelepo dizajnirani arhandjeli, krstaši i grifini progresivno nastavljaju u "one dildoe ogrnute u crvenu salvetu" i "iste one grifine samo sa nekom kao vatricom preko".
I ne, ako si oženjen, završavaš arhitekturu i otplaćuješ razne kredite i i dalje te uzbuđuje da biješ guštere minotaurima i skupljaš kristale i lobanje po mapi, ti nisi kreten, ti samo ceniš prave stvari, i ako neko misli da sam geek, može samo da mi castuje chain lightning na balistu. Ionako, u ovom svetu koji se možda bliži smaku/delimičnom uništenju, igrači Heroja su jedna od retkih populacionih grupa koja zna da preživi po nedelju dana bez hrane, vode, seksa, svežeg vazduha i sunčeve svetlosti.
Inače, kažu da su posle trojke izašli još neki delovi sa kao trećom dimenzijom. Ma ajde beži, nije to to bez loše animiranih sprajtova i džiberskih boja.
Jedan od retkih dana kada se setimo očeva. Ako se setimo. Vrlo lako se desi da, zaneti novogodišnjom euforijom i spremanjem Božića, često i zaboravimo na našeg konstruktora. Keva je tu da ti spremi, očisti, opere, opegla, donese doručak u krevet, sakrije od ćalca koliko neopravdanih i kečeva si napabirčio, pusti suzu kad te ostavi neka profuknjača, skuva čaj i nakljuka antibioticima kao da boluješ od embolije, a ono te samo ošajatila promaja jer nisi čuvao krsta. A ti lepo kevi cveće za 8. mart, pa parfem za rođendan, poveravanje, savetovanje... A matori? Pa matori ti je nekako apatičan, posiveo od borbe za goli život, za leba i sleba, tvoje nove patike, ratu za ekskuriziju, ratu za Kop, ratu za more, kintu za malo bolje pljuge i izlaske. Sad, što se on zgurio kao žalosna vrba, što mu se kosa naglo proredila i obelela, što mu se bora na čelu usekla do kosti, što je često odsutan, zamišljen, odvaljen od brlje, to nikom ništa, a? Ćale je, bre, to, možda gubi, ali bori se. Stena! Pričaju ljudi, ter'o opasno loptu u svoje vreme (tražio ga Hajduk), jurile ga sojke gde god se pojavi vespom, makljao lokalne siledžije da ga i danas pamte. Taj muški klimaks dođe nenajavljen, bez pompe. Tako, gorelo jedno palidrvce, gorelo, i na kraju se iskrivilo, ugljenisalo, ugasilo. Da ispusti još ovo malo dima, pa aj polako, da ga drešimo...
- Ćale, ajmo na pivkana, oci su danas. - Neka, sine, evo ti idi sa društvom. Ispio sam ja moje.
Dokaz koji se ne pobija. Šarao si, magarče, krvavi ti zubi. I pao si na tako jeftinu fintu, obukao svetlu šulju, ona imala jarko ultra-ljubičasti ruž, pa baš našla po košulji da te ljubi, pored tolike glavurde i ostalih ekstremiteta, sa naglaskom na genitalije. Ma 'de bre, to je neki loš scenarista filmova Dž produkcije nekad postavio kao premisu, i sad u svakom drugom filmu, šatro ona prebira beli veš da ne poboji, i kao skapira njegovo neverstvo, nije nego.
- Ih bre, al si usro ove bele gaće, tačno mora sa šarenim da se pere, al prvo dotkuvam u loncu... A šta je ovo na košulji? Karmin!? I to braon, onaj kurvanjski! Skote, pa ti me varaš! Ko je ona? Hoću da znam! Koliko to traje! Govori, zašto sad ćutiš, stoko! - Ženo, ako ti kažem da sam se bio usro do zavrat, bi li verovala?
Epohalno otkriće do koga su došli domaći sportski reporteri i njime objasnili 90 % pojava u fudbalu. Zamisli bokte, lopta okrugla!
Otkriće je nastalo vjerovatno pod uticajem saznanja da bi baratanje fudbalera nečim kockastim igru učinilo znatno manje zanimljivom što je, opet, i naš najznačajniji doprinos civilizaciji posle ajvara, Tesle i činjenice da smo dali ime onim spodobama što navodno vole srkati krv tako što ljudima zaprcaju zube u vrat, a da se pritom se uopšte ne interesuju za krvnu grupu žtve.
- Sinoć me opet sjeba jedan par za 140 maraka. - Hehe, pa jebi ga, znaš kako kažu "lopta je..." - Znam. Pao sam na hokeju, majstore.
Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?
Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.
- Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 300m. Izađite na drugi izlaz. - Vidi li ko kružni? - Ja ne. - Ni ja. - Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 100m. Izađite na drugi izlaz. - Đe ti je kružni, milu ti majku. Nema kružnog! - Izađite na drugi izlaz. - Đe da izađem? U livadu? - Preračunavam. Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće. - O da ti jebem sve, đe da se okrećem na punoj! - Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće. - U livadu? Evo, skrećem! TRAS! - Jesi li srećna sad? - Stigli ste na odredište.
Da li je to zbog Alchajmera, ili samo zbog senilnosti koja prati godine, naše bake skoro stoprocentno ne pogode iz prve ime svog unuka već naređaju celu mušku liniju u porodici, od pradede, preko ujaka stričeva oca pa do sve starije braće.
(preko telefona) Ja: Baba, daj glavu baba! Baka: Molim? Ko je to? Ja: Kako ko je? Pa tvoj voljeni unuk! Baka: Miloorade, ovaj Nikola. Ne, Žiko? Ti bre Zorane...Vukota, Momčilo, Trivune, Bogdane, Pšemisle. Ja: Šta bre, koji kurac baba, Vuk je! Baba: Vuče srećo babina. Reci šta ti treba? Ja: Zaboravio sam jebote! Bar sad znam kako mi se zvao kurajber.
Upitah lokalnog objektodržaoca palačinkavnog i sendvičnog dijapazona. Srednjoškolski dani nisu nudili previše enigmi i intriga, te se ponadah jednom racionalnom objašnjenju o skoku cene mekike s kremom sa dvadeset na trideset domaćih apoena.
Odgovor se iskobelja kroz prozorče lokala iz maglovite atmosfere oplemenjene isparenjima rumunskih viršli i izađe na svež vazduh među dečurliju sa izrazitim bolom u kurcu i gurbete sa građevine:
-Zato što sam glup ko kurac. Moj burazer završio fakultet otišo u Ameriku decu napravio vozi nova kola a ja ovde dođem svako jutro pečem palačinke, pretvorio sam se u palačinku, jebu me neka deca, budem dobar hiljadu na dan odem uveče sve spičim na aparate pa sutra opet isto. A u srednjoj sam razbijao matematiku, dodatni časovi, odem u subotu kod profesora, pa mi smo jeli zbirke, to su ruske zbirke.
Pitanje koje, kada ga čuješ u razgovoru telefonom, ne sluti na dobro.
- Hej, zdravo. - E, ćao, šta ima? - Je l' sediš? - Ovaj... sedim, što? - Znaš da je baka Persida već duže vreme teško bol... - Konačno! Tooo, jeeebooooteeeeee, SRKI IMAAA STAAAAAN, ALEEE, ALEEEEE, ALEEEE, ALEEEEEeeeee...... CEO SEVER GORIIII, ALEEEE ALEEEE....
