Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.

Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.

Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.

Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Narodni melem za svaku psiho-somatsku tegobu koja se odrazava na vas zeludac u vidu tesko varljivih emocija.
Spaljuje krila vasih ljubavnih leptira u stomaku k'o ulicna svetiljka.
Mori kamen tuge u epigastriji bez *ebem ti!Vas je nas'o da mori?! More!... majke mu ga soda spali!
Gasi zgaravicu k'o moler krec,usled"pijenja da te zaboravim"...jer posle sode "a tuga se jaca stvara" moze samo da se ficuka.

Po mišljenju mama, baba, strini i svastika, nenadjebivo višenamensko sredstvo. Po svojoj popularnosti i delotvornosti preti da ugrozi mesto komovice, belog luka i kantarionovog ulja.

1. Jelo od testa koje se prži na ulju.
2. Prema mom pokojnom deda-Lazi, pristojan naziv za "onu" žensku stvar.

Код нас некако,све је теже постати алкохоличар, јер да би у Србији био алкохоличар мораш да се не трезниш недељама, по неколико месеци. Што у Европи сматрају алкохоличаром, то је код нас обичан викендаш, или рекреативни алкос.
Но, најлакше их је поделити по томе какви су кад се напију и по томе колико често пију.
Према понашању кад се напију деле се на:

-Волим-вас-све тип:
Лик који кад попије иде од особе до особе, године и пол нису битне, ионако тада све воли, љуби, грли. Често најбољи ликови на пијанкама, загрли те два минута исприча ти како те је одувек готивио ал' како никад није имао праве прилике да се дружи са тобом, ако си мушко, ако си женско, како је заљубљен у тебе, од пре једно пет минута, или пачића, зависи, углавном, кажеш му да мораш да идеш и неће се наљутити.

-Ајде-да-им-јебемо-маму лик:
Човек који кад изађе негде све га смара, стоји код стола пијан, мање од свих осталих, или мртав пијан, не постоји средња фаза код оваквих, брани екипу, и држи стол да не падне. Увек насртљиви, најгори ликови за ''прављење кругова'', ал' опет готивни кад су са тобом (нешто их и не волим кад су са другим екипама, а ни они мене).

-Је-л'-могуће-да-ме-оставила лик:
Лик који увек има неких емоционалних проблема, па зато и пије са вама, увек мртав пијан нађе да вам се јада, кад је вама до скакања, њему крећу прве сузе и ''брате мој, једино тебе волим, не вреди све су оне курве, брате мој, је л' можеш ти мени да верујеш да...''.. Јако досадни ликови, требали би мало да се опусте,кад нађу девојку онда је супер излазити са њима, док је немају, увек тугују за прошлом.

-Знам-дај-још-једно лик:
Лик кога боли туки за све ваше проблеме, за сва ваша дешавања, увек је ту све да саслуша и да на крају да једноставан савет који у принципу тада и решава све проблеме: ''знам брате, верујем ти,него ае ми узмемо по још једно''.

-Смориша:
Лик који је иначе занимљив, али то вече, и поред свог тог алкохола једноставно, није у елементу, најбоље га оставити по страни те вечери.
По томе колико често пију деле се на:

-Цирозаши
Обично су то они људи који не излазе из флаше, социјални случајеви, које увек нађеш испред продавнице,који ти не тражи 5 динара зато што је гладан,него што му фали за Јелена или Лава. Обично јако добри, али их је живот некако измучио па сад утеху траже у флаши. Забрадатили, у некој старој одећи, а хигијена им је давно заборављени пријатељ.

-Викендаши:
Ми, обични смртници, који пет дана уз оброке пијемо сокове, идемо на посао/ у школу и онда са великим ентузијазмом очекујемо тај дуго очекивани петак-суботу да се одузмемо к'о возачка дозвола.

-Алкохоличари у покушају:
Они који пију само радним данима а не викендом, јер су сконтали да их има некако више па им је рачуница једноставнија, виђаш их стално по неким кафанама за загревање петком кад кренеш у град, а овим данима греју клупу испред продавнице,добри стари ликови из краја.

-Алкоси у најави,:
Они који на паузи на послу попију по једну, па после на кафе паузи још по једну, кад дођу кући једну две, уствари кад год им се укаже прилика. Обожавају велика дешавања типа свадбе, испраћају.

Izraz kojim se u drugoj polovini zime neko upozorava da se poprilično natovio a leto se bliži. Zasniva se na ideji da je lakše od blama sakriti samo njušku nego se na 30+ u hladu pokrivati od vrata do kolena, a naročito po sredini.

Uspomena iz bilo koje zemlje na svetu.

Ove moderne tehnologije ubijaju romantiku...
Mogu da napišem nekoj devojci poruku putem mobilnog aparata,
ali to nikad ne može dočarati makar malo atmosferu, ili moje raspoloženje, koliko bi rukopis
mogao. Rukopis je nešto lično. Dok pišeš, gledaš u taj papir i vidiš lik onoga
kome pišeš... Vidiš reakcije na svoje reči i pre nego što su se spustile na sam papir.

Kako li je izgledalo to dopisivanje pre interneta i ovih modernih tehnologija?

Evo, uzmite vašeg pretka recimo! On se čovek dopisivao sa svojom dragom, putem golubova pismonoša, što je i imalo svoje velike prednosti!
Recimo, za razliku od mobilnog aparata,
draga nije mogla da bude nedostupna i isključi golubove! Jedini problem je bio ako se raspišete,
što je sluga mogao da vam saopšti:
“Žao nam je, nemate preostalih golubova na Vašem tavanu, molimo Vas, dopunite Vaš golubarnik...”

Ali za sve manje tipove poruka mogli ste da pošaljete vrapca kao alternativu,
dok su za želje, čestitke i pozdrave sasvim komotno mogle da posluže laste.
(Što se ite roda, znamo šta su one isporučivale...)

Jedino su smetnje u komunikaciji bili sokolovi ili druge grabljivice,
poput penzionera recimo...

Čovek koji se, nemajući nekih većih uspeha u životu, ponosi nečim što ni na koji način nije njegova zasluga; On se naime ponosi time što je njegova majka odlučila se kresne baš sa pripadnikom njegovog a ne nekog drugog naroda.
Bravo mama!

Svi smo učili u školi o tome da je Vojvodina žitnica Evrope. Neki od mojih dragih prijatelja koji žive u Vojvodini su ipak preozbiljno shvatili tu priču. Oni veruju da bi ostatak Srbije pomro od gladi bez vojvođanskog zita jer je, po njima, pšenicu nemoguće gajiti na strmoj površini. Upitani čime se onda Srbija hranila u vreme dok je Vojvodina još bila u sastavu Austrougarske bez blama odgovaraju da su nam oni i tada doturali žito tajnim kanalima. Ipak je najblesavije pitanje koje sam čuo u vezi uzgoja krmadi:

Ne seri. Nemoj da se praviš debil možeš takav i da ostaneš. Budi direktan. Biraj. Uzmi ili ostavi.

Obavezni predmet na medicinskom fakultetu.

Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".

Епитом нељубазности укалемљен са транспарентним бољењем курца за међуљудске односе, погледом мексичког емигранта нахватаног и смештеног у ћелију 2 x 2, једноглави кербер паркиран са све ланцима надомак капије аутобуске станице, напирлитане одоре и ноката свеже налепљених из кесице народне нам републике Кине.

Смежурана човеколика Лајка, збијена у свој Спутњик двојку, облепљен возним редовима и сликама Фернанда Колунге из млађих дана у пози пућења бицепса.
Ако ти дан није сјебао испит са којег си излетео попут црначког паламара из тесних домаћинки, надркани таксиста са причом о масонским пиздаријама и невештим јебаријама Сузане Манчић, циганка која те већ трилионити пут стартује за двајестдинарку жваком да би ти штајгерице, на конту шарамантности, дале за џ, овај октопус са функционалним једним пипком ће ти докусурити преостали живчани поредак, без да ти врати кусур.
Опскрбљавање само перонском картом је најједноставнији поступак, свако питање вишка изазива ширење зеница и разгоропађено шиштање. Још, ако се треба распитати за маршуту буса који није из локала, тренсфер беса ће бити бржи него сексуално искуство невиног Амиша.

Терање у курац обавља неком телепатском силом, па када осетиш да ти се уд и мошнице рефлексно муњевито скупљају, време је да уклониш своју телес од кавеза дотичне, и оставиш је да на миру зури у своје огледалце, буџећи крушколике сисиће, мажући се јакоцрвеним кармином и церекати на опус ружичасте телевизије, уколико јој је дозвољено поседовање тв-пријемника.

Препоручено је спремити ситинину, трансакцију обавити на брзину и шмугнути методом Мојсије - Црвено Море кроз студентско/радничко/џебалебарошко/туристички плебс спречавајући тако прилив зрачења негативне енергије на себе.

Za razliku od uobičajene primene izraza, ovde je u pitanju prestanak svih aktivnosti tipa dobrovoljnog rada kod "prijatelja" ili uletanja nekog novca "ortaku" kad mu zaškripi. Podvezati jajnike ili konačno se opametiti i prestati sa dobrotvornim aktivnostima zbog kojih ispadate glupi ili, u najboljem slučaju, naivni.

Дисклејмер. Исто као што је опште позната чињеница да војни поход усмерен ка Русији, с бициклом као јединим видом транспорта одавде-дондe, може само да пропадне к'о јаје кроз поцепане гаће, тако је и стартовање врх рибе неке налик на паркирање у једносмерној улици, у строгом центру града. Дођеш, видиш да ту нема места за твог Јумбаша од 4 метра и 72 цента, те продужиш даље. Не иде коцка у круг.

Festival na koji stranci dođu da nam pokažu da su veća stoka od nas.

Način ponašanja prosečnog Srbina u prisustvu sveštenog lica.

Другар који вам препричава шта сте све синоћ радили под утицајем алкохола јер се ви наравно ничега не сјећате.